Od kada sam se vratila u Srbiju nikako ne nalazim ni volju, niti inspiraciju da napišem neki post. Suviše me deprimira činjenica da zbog sređivanje papira moram prisilno da boravim u Srbiji iako bih radije bila u Českoj sa Miljanom. I ceo taj period mi se suviše otegao da bih bila u stanju da zaista uživam u bilo čemu. Ali eto, sinoćni koncert u SKC-u je zaslužan za naglo poboljšanje mog raspoloženja.

Sinoć sam prvi put uživo slušala Lude Krawe. Jeste da su bili samo predgrupa pa je uživanje zaista kratko trajalo, ali tih 30-40 minuta koliko su svirali bili su dovoljni da se ja danas osećam mnooogo bolje. Verovatno je uticaja imala celokupna atmosfera. Malko sam ja i ostarila. Danas u meni, prizori razjarenih tinejdžera u šutki izmamljuje osmeh i misao eh, kad pre prođoše moje teen godine. I tako, sinoć opi i mene najezda tog tinejdzerskog duha i prvi put od kada sam se vratila iz Češke pomislih da je ipak ostalo nešto u Srbiji jako lepo i svetlo i vredno pomena.

Mene muzika Ludih Krawa zapravo podseća na neke duge šetnje po Brnu. I dok slušam pesme prisećam se svih onih mesta na kojima sam ih u toku tih šetnji slušala.