postcards…
The world moves with me

Stop ACTA 12/02/2012

Danas su se održavali protesti širom Evrope. Protestvovali smo protiv…
Sada kada o tome mislim, jako je teško definisati protiv čega su se to borili ljudi danas na ulicama širom Evrope. Pretpostavljam da je većina njih čula da novi sporazum (ACTA – Anti-Counterfeiting Trade Agreement) koji treba da izglasa Evropski Parlament do juna na neki način smanjuje njihove (mahom, internet/online) slobode, ugrožava privatnost itd. Većina ga do te mere banalizuje da se sve svodi na pirateriju američke filmske i muzičke industrije.

Šta tačno donosi ovaj sporazum i koliko zaista ubija slobode, privatnost itd. jako je diskutabilno. Kako se na zvaničnom sajtu navodi ovaj sporazum treba da usaglasi globalni standard za zaštitu prava intelektualne svojine i sprovođenje istog. O ovom sporazumu se raspravlja još od 2006. Sporazum su inicirale Amerika i Japan. Jedna od glavnih zamerki javnosti danas je da su sporazumi vođeni u tajnosti i bez konsultacija sa potencijalno zainteresovanim stranama. Ja zapravo i ne želim da ulazim u detalje ili istoriju ovog sporazuma jer ako se imalo ozbiljnije upustite u istraživanje naćićete toliko oprečnih tvrdnji da bi iznošenje bilo kakvih zaključaka bez čitanja samog sporazuma bilo u najmanju ruku neodgovorno ponašanje.

Iako nemam jasnih i preciznih znanja o samom sporozumu, sem priča tipa rekla-kazala po anti i pro ACTA blogovima i sajtovima, ja sam danas šetala sa desetak hiljada protestanata ulicama Berlina. I volela bih da objasnim zašto. Zašto je to bitno protestvovati protiv ovog sporazuma čak iako nemate jasne i detaljne informacije o samom sporazumu.

Jedan od problema se nalazi već u definiciji svrhe samog sporazuma. Sporazum treba da uradi nešto na GLOBALNOM nivou. Ovde bi ceo esej mogla da napišem protiv globalizacije ali zadržaću se ipak na ovom konkretnom slučaju. Dakle, seli su za okrugli, pravougaoni ili kvadratni sto pre pet godina par Amerikanaca i Japanaca sa idejom da naprave red u svetu ogrezlom u pirateriju. Ne treba zanemariti činjenicu da je baš negde u to vreme počeo The Pirate Bay slučaj. Čisto zarad podsećanja sledi par detalja oko slučaja i umešanosti Amerikanaca u isti:

Zime 2005. švedsko pravosuđe je zaključilo da je nemoguće dokazati krivicu optuženih. Nakon ovakvog zaključka švedski ministar pravde pozvan je na hitan razgovor u Vašington. Policajac koji je bio glavni u istražnom postupku je svog poslodavca tj. Švedsku zamenio Vorner Brosom (Warner Bros). Nakon šest godina konačna presuda je napokon donešena i švedsko pravosuđe ih je proglasilo krivim (izrečene su im kazne od 4 meseca do godine dana zatvora).

Ovaj slučaj je samo jedan u nizu koji su pokazali Amerikancima urgentnost globalizacije u borbi protiv piraterije. Tj. nametanje svojih standarda ostatku sveta. Neki od njih su da se potencijalni okrivljeni gone krivično a ne prekršajno, dalje da se omogući policiji na granici da vam pregledaju elektronske uređaje i da ukoliko nađu da narušavate nečija autorska prava, intelektualnu svojinu itd. imaju pravo da vaš uređaj unište na licu mesta. To kako je tako nešto moguće dokazati, ili optužbe opovrgnuti kasnije u sporazumu nije razjašnjeno. Većina ovih američkih zahteva je odbijena još u procesu pregovora i ne nalazi se u završnoj verziji dokumenta. No oni i dalje jasno ocrtavaju u kom pravcu sa ovim regulacijama Amerikanci žele da idu. Ova globalizacija sporazuma upravo i vodi u tom pravcu. Ne treba smetnuti s uma da svaki tip sporazuma precizira određene minimume ali nikada maximume za određene vrednosti. To praktično znači da čak i da su Evropljani uspeli da se u pregovorima izbore da taj minimum bude na nekom za nas prihvatljivom nivou, to ne znači da se taj minimum neće podići na neki viši nivo u sledećih par godina. Posebno što nakon potpisivanja EU-a zapravo niko više neće ostati da se žali na sporazum. Ostale, ekonomski nerazvijenije zemlje će jednostavno, kao i do sada, biti prinuđene da prihvate taj sporazum kao deo saradnje u različitim oblastima. Drugim rečima, biće ucenjene da postupe prema instrukcijama bogatih. No naravno ovo nije priča samo o pirateriji, ovo je ogromnim delom i priča o ratu patenata koji se već poodavno zahuktava.
I dok dušebrižnici “liberalnog” dela sveta vode bitke za oslobađanje kineskog i iranskog interneta, njihove vlade na kvarno ograničavaju njihova prava i slobode takozvanom zaštitom intelektualne svojine.

Nisam danas šetala da bi odbranila taj privid slobode koji sada imamo. Već odavno je jasno da je to samo opsena. Šetala sam danas jer ne želim da dopustim da se američki standardi tako lako globalizuju. Nisam želela da dopustim da mi se njihove vrednosti tako lako nametnu. Nisam želela da se predam bez borbe. Iako su šanse male, smatram da dok god postoje vredi se boriti.

Na ovom sajtu možete naći sva dosadašnja i buduća pisanija na dotičnu temu.


Categories Germany


Trenutno ima 5 komentara

  1. U pravu si, ali globalizacija je izgleda neminovna… “Veliki brat” se odavno aktivirao! ;)

    -- Komentar ostavio/ostavila Radmila, dana 12/02/2012 u 09:51

  2. Zaljubio sam se u ovu plavooku… :)

    -- Komentar ostavio/ostavila Lopare, dana 16/02/2012 u 00:03

  3. Ljudi više ništa ne mogu promijeniti nikakvim protestima. To je kao kad bi trogodišnje dijete jednom rukom pokušalo gurati kamion prepun pijeska, ili kao da neplivač pokuša preplivati okean. Najgori na planeti se prečvrsto drže.

    -- Komentar ostavio/ostavila Siniša, dana 29/02/2012 u 15:04

  4. Pa na globalnom nivou definitivno ne mozemo mnogo promeniti. Cak i da Nemacka nikada ne potpise taj dokument, Evropski parlament ga moze potpisati i bez Nemacke. No ipak nije da ne znaci bas nista.

    Ako si konj recimo i treba da vuglis neki teret, ti mozes da cutis i cekas da ti natovare sve sto su zamislili a onda cimnes, vuces 10 minuta i crknes od preopterecenja. S druge strane mozes da se bunis posle svakog dzaka i time dobijes na vremenu, on ce verovatno vec negde posle treceg da odustane. Mi smo svakako u ovoj prici konji, a ne oni sto tovare konje tu promene zaista nema. Ali je na nama koliko cemo da pristanemo da nosimo na svojim ledjima.

    -- Komentar ostavio/ostavila Marica, dana 29/02/2012 u 15:18

  5. Mi ne pristajemo, nismo u poziciji, mi prihvatamo ono što nam nametnu, prije ili kasnije. Evo, od 1. marta i Gmail uvodi neke promjene i bez našeg pristanka nas povezuje na sve svoje sisteme, koliko sam shvatio. Sve mi ovo liči na pobunu onih na Facebooku kad otvore grupu “vratite nam stari izgled FB-a”. A oni ne da ne vrate stari nego i postojeći dodatno pokvare. Žalosno je da ljudi poput Marka Zuckerberga vuku ljude za nos. I sama si istakla da je u Berlinu bilo jedva 10 000 demonstranata. Vrlo malo za toliko grad. Ali nije samo internet u pitanju već mi se čini da je svijet sad u poziciji da su ljudi potpuno nemoćni prema onima koji imaju moć. Prije 500 godina je bilo mnogo lakše.

    -- Komentar ostavio/ostavila Siniša, dana 29/02/2012 u 16:58




Ostavite komentar