postcards…
The world moves with me

Berlinske žvrljotine 20/11/2012

Ovo je priča o berlinskim grafitima ispričana od strane jednog zaljubljenika u ovu specifičnu vrstu zidne umetnosti bez preteranog znanja o istoj. Reč grafiti je posrbljena verzija italijanske reči “graffito” što manje-više znači izgrebati, ugravirati. U starijim vremenima ljudi su upravo tako ukrašavali velike dosadne površine na kućama, stubovima itd. Kako danas većina nas živi u ogromnim naseljima pretrpanim ljudima, s previsokim ružnjikavim zgradama nije čudno da ljudi imaju potrebu da ukrase svo to dosadno i bezlično sivilo s malo boje i oblika. Neki su pravi umetnici u tome, ostavljajući prava umetnička dela po fasadama, dok su drugi u pubertetskoj fazi švrljana. Kakva god da im je forma, ukoliko se udubite u bilo koji trag koji ljudi ostave na zidu, naćićete u njemu deo duše autora. Otkrićete njegovu sreću, bes, umetničku crtu, tugu, razmišljanja o stvarima koje je/ga okupiraju itd.

Reakcije i nas gledaoca su naravno drugačije, gledajući isti zid, neki od nas će videti umetnost a drugi vandalizam. Što i nije tako čudno, neki od nas imaju zidove stana prekrivene slikama, posterima, bojama. Nečiji zidovi su prazni. Kod nekih ti zidni ukrasi imaju neki red i značenje, kod drugih su samo more razbacanih stvari. I kao što ćete u zidovima nekih stanova uživati manje ili više, sličan odnos ćete imati i prema grafitima.

Ja lično volim grafite, podjednako volim one velike što prekrivaju čitave zidove, one naručene što ukrašavaju zastore na prodavnicama, preko stilizovanih imena do najobičnijih žvrljotina čija je svrha da nam saopšte da je Ana volela Milovana tamo nekog prolećnog dana. Svi oni imaju neku priču iza sebe. Ocrtavaju deo ličnosti jednog od stanovnika grada, a grad valjda svima nama podjednako pripada. Red je da svako od nas ima bar deo zida. I kao što neke od slika po našem stanu volim samo zato što ih je Miljan birao, a ne zato što ja u njima vidim neku umetničku vrednost, tako i neke od žvrljotina po Berlinu volim zato što su otisci mojih trenutnih sugrađana ili nekog od naših gostiju a ne zato što su umetnička dela ili imaju bilo kakvo za mene smisleno značenje.

Ukoliko gajite ovu istu ljubav prema zidnoj umetnosti Berin je jedno od mesta koje ne treba propustiti. Ja ovde svesno insistiram na izrazu zidna umetnost, iako se neki ne bi složili da reč umetnost ovde može biti korišćena. Postoje urbane legende koje kažu da je u Berlinu dozvoljeno crtati/pisati po fasadama. Za početak evo jedne istine: Nije dozvoljeno raditi ništa po tuđoj imovini, sem ako ti vlasnik nije dao dozvolu. Te tako nije dozvoljeno ni žvrljanje po tuđim zidovima, bili oni spoljni ili unutrašnji. Ono što postoji po Berlinu je par mesta (uglavnom javnih površina) gde se ovo toleriše, a na pojedinim i kultiviše jer predtavljaju turističku atrakciju.

Živeti u današnje vreme u Berlin je kao da živite na pozornici koja se konstantno menja, kao da živite u Rimskom carstvu koje se upravo raspada, tu pred vama. Možda je i to jedan od razloga zašto toliko volim Berlin, podseća me na raspad moje domovine samo što se on raspada sa malo više stila.
Neophodno je poznavati strukturu stanovništva i njene migracije malo bolje da bi vam bilo jasno zašto su te žvrljotine po zidovima koncentrisane upravo tu gde jesu. Ukratko, nakon pada zida, umetnici, studenti i sirotinja se uglavnom koncentrišu na istočni deo koji je opusteo jer su svi orginalni Istočno Berlinjani pohitali na zapad u svetlu budućnost. Kako su oni očigledno umetničkiji nastrojeniji od konzervarivnog srednjeg i višeg staleža njihov svet je postao malo šareniji zbog silnih grafita. Danas tačno možete videti kako ovaj sloj ljudi gotovo više uopšte ne postoji u Prenzlauer Berg-u koji je nekada bio njihova prestonica. Grafita ima manje više po celom Berlinu, negde više negde manje, no ovde evo liste mojih omiljenih mesta. Odmah moram da se ogradim od delova koji ovde neće biti obuhvaćeni meni neinteresantni i dosadniji delovi Berlina u koje preterano i ne zalazim. Mada, odbojnost prema njima upravo i proizilazi iz nedostatka šarenila i zidne umetnosti.

Cela grafiti istorija Berlina potiče još od vremena dok je postojao taj zid koji je delio istočni i zapadni deo. Preko 140km u dužinu i 3.6m u visinu, ili ti 504.000 kvadratnih metara za crtanje i pisanje. Tako je zapadni deo Berlina dobio verovatno najduže umetničko platno u istoriji. Posle pada zida većina je naravno uništena, u znak sećanja na podeljeni Berlin, 1.3km je očuvano u komadu i 1990. na tom delu je iscrtano 105. radova. Vremenom naravno grafiti propadaju. Onda su neki što su sebe smatrali nadležnim odlučili da restauriraju najugroženije radove, jedan broj umetnika se pobunio i ako se ne varam još uvek se tuže. U svakom slučaju, ovo mesto donekle simbolizuje početak svega i poznato je kao Istočna Galerija.
Na mojoj listi ne zauzima preterano visoku poziciju, iako ima par zanimljivih radova.

Jedno vrlo zanimljivo mesto nalazi se u blizini Hackescher Markt-a, u ulici Rosenthaler Strasse, u jednom od pasaža u kojem se nalazi i muzej Ane Frank. Ovo je jedno od najturističkijih grafiti mesta u gradu. Nalazi se na svim grafiti turama te ako želite da uživate u njemu posetite ovaj pasaž oko 9-10 ujutru. Crteži su prava umetnička dela i menjaju se relativno često. Zbog ovoga se ovo mesto kotira jako visoko na mojoj listi i pored silnih turista. Kao stanovnici ovoga grada sebi možemo da priuštimo uživanje u ovom mestu kad turista nema, no ako ste u Berlinu na kratko može biti iritantno. U istom pasažu nalazi se i bioskop u kojem se uvek prikazuje bar jedan nemački film sa engleskim titlovima. Što opet jasno pokazuje koliko je turistički orjentisan ovaj deo. Kada ste tu, ne propustite da zavirite u sve dozvoljene prolaze i zgrade, jer su u ovom kraju čak i hodnici ižvrljani.
Odatle krenite Dirckenstr. u pravcu Alexanderolatz-a i uživajte u grafitima po nadvožnjaku brzog voza (S-bahn). Ovo mesto je manje turističko, a ništa manje zanimljivo.

Skoknuću sada malo severnije, do mesta mog trenutnog prebivališta i meni omiljenog dela grada. Po Prenzlauer Bergu grafiti se mogu naći duž Kastanienallee. Ta ulica je verovatno jedna od retkih u kraju koja još uvek nije u potpunosti ulickana. Relativno često možete očekivati nešto novo na zidovima. Posle svake veće svetske zajebancije naićićete na reakciju u vidu grafita na nekoj od fasada. Ne zaboravite da zavirite u svaki sokak, u njima se kriju pravi biseri.
Po ostalim delovima, posebno oko Helhotzplatz-a i deo između Kollwitzplatz-a i Danziger str. grafiti su sve ređi i sve ih češće farbaju.

Istočno od Warschauer str. i južno od Frankfurter Alle, pruža se najživlji i najšareniji deo Friedrichshain naselja, sa naravno grafitima svuda oko vas. No pravi dragulj i meni omiljeni deo ovog naselja, i generalno jedno od meni omiljenih grafiti mesta nalazi se na samom jugu ovog poteza malo pre železničkih pruga, ispod Revaler str. Koliko je celo ovo naselje cool najbolje govori činjenica da u tom kraju postoji čak i skejt hala, i moja dva omiljena mesta za izlazak. Atmosferi posebno doprinose polu orušene zidine oslikane ogromnim crtežima.

Onda pređete najlepši most u Berlinu Oberbaumbrücke da biste stigli do Kreuzberg-a. Već dok prelazite isti uočićete par murala sa leve strane. Kreuzberg je verovatno naselje sa najvećim brojem murala i naručenih crtaža. Predlažem vam šetnju nedeljom kad su radje zatvorene da biste mogli u potpunosti da uživate u lepoti pojedinih zgrada dok su iscrtane spoljne roletne na radnjama spuštene. Ovo naselje je dosta veliko i toliko šareno da je teško i dati preporuke. Dodaću neka tipična mesta na mapu, no zaista ga treba ispešačiti više puta i uzduž i popreko da biste primetili sve njegove lepote.

Prvih desetak slika su uslikani u naselju Mitte. Slično kao i u Prenzlauer Berg-u, grafiti su ovde sve ređi, ali i dalje se mogu naći u ponekom prolazu i delovima bližim gore pomenutom P-Berg-u. Ovo su ukratko najveće atrakcije, naravno tu i tamo naletećete na neki pasaž i u njemu improvizovanu gaeriju. Takođe, često se dešava da nešto što ste videli danas, već sutra ne nađete na istom mestu. Berlin me je naterao da kameru vucaram svuda sa sobom.

Mapa na ovom linku.


Categories Germany


Trenutno ima 1 komentar

  1. Kad bi pijani štakori mogli pisati, oni bi daleko smislenije tragove na zidovima ostavljali od onih koje srećemo u Srbiji :). Ovo je ljepši pogled na grafite, koji si predstavila. Nama je to prilično nepoznato.

    -- Komentar ostavio/ostavila Zli podstanar, dana 27/12/2012 u 15:24




Ostavite komentar