postcards…
The world moves with me

Pet centimetara u sekundi 07/07/2013

– Hej Takaki, kažu da padaju brzinom od 5cm u sekundi.
– A? Ko?
– Latice trešnje.
– Ti baš znaš puno stvari Akaki.
– Mmmm… Jel misliš da izgleda kao sneg?
– Izgleda tako…
………..
– Takaki, hajde da ih opet nekada gledamo zajedno.
– Naravno Akaki.
………..
Pet centimetara u sekundi (秒速5センチメートル Byōsoku Go Senchimētoru), japanska anima.

Kada zatvorim oči i zamišljam Japan, vidim sliku rascvetale trešnje. Ležim na obali reke pod njenim granama. Držim njegovu levu ruku u mojoj desnoj ruci. Levom zaklanjam oči od sunca. Gledam u plavo nebo išarano belim brzim oblacima. Prolećni povetarac struji oko nas. Okrećem se ka njemu. Oči nam se sreću, blistave od sreće. Gledamo se bez reči. Suvišne su u ovom momentu jer osmesi govore sve. Grane iznad nas se njišu. Ružičaste latice padaju sa neba, kao sneg.

Japan je zemlja u kojoj su detalji bitni. Zemlja u kojoj su male stvari postale velike, proste misli pretočene u filozofiju. Japan je zemlja rituala. Svemu i svakome se zna mesto. Ništa nije slučajno, prepušteno samo sebi, vanvremensko i vanprostorno. Ni jedno obično cvetanje trešnje nije bilo moguće prepustiti prirodi. Čak i tome je poklonjeno mnogo pažnje. Kao i sve ostalo u Japanu, ti rituali sve manje imaju veze sa tradicijom, starim običajima, statusom, moralom. Sve više se komercijalizuju pretvarajući jednu od najstarijih japanskih tradicija u vrlo profitabilnu turističku atrakciju.

Hanami je stari japanski običaj da se prijatelji i porodica okupljaju ispod rascvetalog drveća. Okupljali su se kako bi ponudili darove bogovima prirode, tražeći od njih zauzvrat zaštitu pirinčanih useva. Ovi darovi su obično bili sake ili hrana, te otuda i običaj piknikovanja ispod rascvetalog drveća. Prvi put se ovaj ritual spominje u spisima iz perioda kada je Nara bila prestonica (710 – 794). U to vreme se rascvetala šljiva Ume slavila jednako koliko i danas mnogo rasprostranjenija trešnja Sakura. U toku Hejan perioda, kada je tadašnji Hejan, današnji Kjoto bio prestonica (794 – 1189) trešnja privlači sve širu populaciju i Hanami, postaje gotovo sinonim za Sakuru.

Sakuri se mogu pripojiti različita značenja. No jedno je sigurno, ona je sjajan način da se isprati zima i dočeka proleće. Rascvetalo drveće je vesnik proleća, jer se cvetovi javljaju pre nego što listovi stignu da ozelene gole grane. Posle duge i hladne zime, obelelih puteva prekrivenih snegom, ogolelih grana i sivih dana, rozikasti i beli cvetići vraćaju boje u ovaj svet. Posle višemesečnog skrivanja u kući, svi hitaju napolje da uživaju u prolećnom blagom suncu. Život se vraća na ulice, i čini se da je najbolje mesto za igru, jelo i ljubavno čijukanje upravo ispod rascvetalog drveća.

Na moju pomenu bratanici da idemo u Japan da gledamo cvetanje trešnje ona je oduševljeno uskliknula da hoće i ona sa nama. Bila sam začuđena njenim tolikim interesovanjem za naše putovanje, jer ipak njoj je samo šest godina i teško da ima predstavu gde je Japan. Sve je dobilo sasvim novu dimenziju sa konstatacijom da je trešnja njeno omiljeno voće. Time je sasvim potvrdila da krv nije voda, s obzirom da i ja, i moja sestra, kao i tata obavezno u toku šetnji zastanemo kraj drveta ili grma sa kojeg se neko voće pojesti može. Te ostadoh poprilično razočarana, u šetnji po Osaki, kada mi objasniše da većina tih trešnji ne rađa, nego služe kao ukrasno bilje. Mnoga stabla se i kaleme kako bi cvetala u kasnijim periodima te na taj način produžila period cvetanja.

Šetnja rascvetalim alejama je oduvek budila kreativnost kod pesnika. Teško je govoriti o sakuri a ne pretočiti reči u stih. Evo par nekih, meni izuzetno dragih. Prevodila sam ih sa engleskog trudeći se da zadržim haiku formu 5-7-5, te se nadam da stihovi nisu izgubili mnogo na kvalitetu.

Polu sakriven
od kiše koja pljušti
gledam cvet trešnje
………..
– Kobajaši Isa (小林 一茶, 1763 – 1827)

Živi prost život
kao jedna obična trešnja
cvetaj, bledi, mri
………..
– Kobajaši Isa (小林 一茶, 1763 – 1827)

Otpali cvet
se vratio na granu?
Ne, to je leptir
………..
– Arakida Moritake (荒木田 守武, 1473 – 1549)


Categories Japan


Trenutno ima 2 komentara

  1. Fenomenalno! Romantičan početak a zatim poučan a pitak sažetak drevnih običaja i zanimljiva opažanja o Japancima. Nisam imala pojma da su imali kult šljive u prošlosti – hvala na tom podatku.
    A za haiku, šta reći sem — svaka čast, zaista si se potrudila.
    Ne znam da li sam ti rekla da mi je ideja da stignem u Japan upravo u rano proleće i da pratim sakuru od juga do severa. To mi je davnašnja želja. Nisam sigurna da li sam od ranije znala da je reč o ukrasnim trešnjama, ali nisam uopšte začuđena jer sam se negde na jugu (mislim u Turskoj ili čak Grčkoj) prvi put srela s ukrasnim pomorandžama po gradovima, koje izgledaju čak i lepše od pravih, ali su bljak ukusa. Tako me ovo sa trešnjama ne iznenađuje, posebno u kontekstu komercijalizacije koja je, kako kažeš, očigledna (ali u kom to delu sveta pa nije?).
    S nestrpljenjem čekam naredne priče iz Japana!

    -- Komentar ostavio/ostavila Snežana, dana 12/07/2013 u 15:52

  2. Japanska komercijalizacija je manje iritantna od većine drugih iz prostog razloga što je komercijalizovana za lokalce, a ne da bi privukla nas strance. Te ti ništa neće biti manje fascinantno, zato što se okolo šeta gomila, uglavnom lokalnih, turista.
    Recimo taj ulični festival sa gomilom hrane u Osaki na koji naletesmo. On je tipičan primer uličnog vašara. No dok bi ja u Berlinu npr. svoje slobodno vreme gledala da provedem što dalje od te sulude gužve u Osaki mi se sa njega nije odlazilo jer nekih 90% stvari na tezgama sam po prvi put videla u životu. :)
    Praktično kao da si deo dobre postavke na otvorenom u sklopu etnološkog muzeja. :)

    -- Komentar ostavio/ostavila Marica, dana 13/07/2013 u 09:41




Ostavite komentar