postcards…

Karlov Most je jedna od najposecenijih znamenitosti Praga.
Stari Kameni most na Vltavi ima izuzetno zanimljivu istoriju. Kamen temeljac je postavio Karlo IV, 9. jula 1357. u 5:31. Ovo vreme su izabrali dvorski numerolozi, redjanjem brojeva dobija se simetrican broj 135797531! U pocetku se prosto zvao Kameni Most, tek nekoliko vekova kasnije dobija ime po svom graditelju.
U toku gradnje u malter su dodavana zumanca kako bi konstrukcija bila postojanija. Karlov most uspesno odoleva poplavama vec vise od 600 godina tako da mozda ipak ima nesto u tim zumancima ;).
Krajem 17. i pocetkom 18. veka most je ukrasen sa 30 statua. Pocetkom 1965 statue su zamenjene kopijama, a orginali se sada mogu videti u Nacionalnom Muzeju u Pragu.

Jedna od najcuvenijih je svakako statua Sv. Jan Nepomucký, dvorskog svestenika koji je bacen sa mosta 1383. Po legendi tadasnji kralj ga je ubio zato sto je svestenik odbio da oda kraljicinu ispovest. Dodirivanje postolja ove statue je postao ritual, ako to uradite pratice vas sreca i sigurno cete se opet vratiti u Prag :)

Ili bi mozda bolji naslov bio mali i veliki gradovi…

Jedna od najvecih dilema koja me je mucila pre nego sto smo krenuli za Cesku bila je upravo na ovu temu, kako se posle tro milionskog Beograda preseliti u Brno sa svega nekih 400.000 stanovnika? Ubrzo nakon preseljenja ispostavilo se da sam se bespotrebno mucila ovim pitanjem. Zivot u “malom” gradu ima mnogo prednosti, a s obzirom na bogatstvo ovog grada za sada nijednu manu. Sredjen i miran zivot i vikendom uglavnom puste ulice omogucavaju ono sto mi je u Beogradu najvise nedostajalo, priliku za odmor.

S druge strane Prag je dovoljno blizu (kada se umorite od odmora) da do njega moze da se skokne na brzinu ;). Mada, pojam blizine je jedna vrlo relativna stvar a to sam upravo naucila u Ceskoj. Od Brna do Praga se putuje dva i po sata autobusom, ali cak i na tako kratkom putu vozicete se prvoklasnim autobusom, odgledati dobar film i biti usluzeni nekim toplim napitkom. Tako da vreme zaista proleti.

A Prag je upravo onakav kako su ga opisali u Lonely Planet vodicu: trodimenzionalna razglednica prepuna turista. Ako zelite da slikate neku “znamenitost” bukvalno se ceka u redu. Mora se priznati da izgleda prekrasno, posebno u ove praznicne dane ali guzve su zaista prevelike i ne znam da li bih mogla da ih podnosim svakodnevno.

Tako da za sada, u ovom nadmetanju velikih i malih Brno ipak ima prednost. Pragu za utehu moze da ostane priznanje da je mnogo lepsi pa tim povodom i par slika iz Praga da docaraju praznicno raspolozenje u glavnom gradu Ceske :)

Da ne zaboravim sta sam oduvek htela da budem :)

Ovi Cesi malo preteruju sa slavljima. Em sto imaju pet puta vise neradnih dana od nas (a ja mislila da smo mi najgori :)) em sto slave novu godinu mesec dana pre nego sto stigne :). Razumem ja to njima je Bozic pre nove godine, ali to je valjda 25. a danas je tek 6. a sve su okitili jos 20. novembra :).

Juce krenemo Miljan i ja u bezbriznu setnju gradom i imamo sta da vidimo… trg prepun ljudi, maskirane dece (neka su izgledala zastrasujuce) sve bljesti i sljasti, i naravno nije nam jasno sta se desava :). Bilo mi je zao sto nisam ponela foto-aparat da sve to slikamo :). Tek kad smo dosli kuci, prosurfujemo po netu i saznamo da su juce slavili Svetog Nikolu. Deca su nosila kostime Sv. Nikole (licili su na katolicke popove, ili kako se to vec kod njih zove), anjela (e ti su bili slatki sa krilcima) i djavola (od nekih me je stvarno podilazila jeza). I onda idu u grupicama, zaustavljaju malu decu i Sv. Nikola ih pita da li su bila dobra, ako kazu da andjeo im da bombone, a ako kazu ne djavo ih strpa u vrecu :)))). A gomila dece je okolo trckala sa svetlecim rogicima (Made in China) na glavi :).

Bilo je slatko, mada mene sve te stvari ne impresioniraju previse :).