postcards…

Od kada sam se vratila u Srbiju nikako ne nalazim ni volju, niti inspiraciju da napisem neki post. Suvise me deprimira cinjenica da zbog sredjivanje papira moram prisilno da boravim u Srbiji iako bih radije bila u Ceskoj sa Miljanom. I ceo taj period mi se suvise otegao da bih bila u stanju da zaista uzivam u bilo cemu. Ali eto, sinocni koncert u SKC-u je zasluzan za naglo poboljsanje mog raspolozenja.

Sinoc sam prvi put uzivo slusala Lude Krawe, jeste da su bili samo predgrupa pa je uzivanje zaista kratko trajalo ali tih 30-40 minuta koliko su svirali bili su dovoljni da se ja danas osecam mnooogo bolje :) Verovatno je uticaja imala celokupna atmosfera, malko sam ja i ostarila i vise i zaboravila kako izgleda ici na “takve” svirke. Danas u meni prizori razjarenih tinejdzera u sutki izmamljuje osmeh i misao eh, kad pre prodjose moje teen godine :))) I tako sinoc opi i mene najezda tog tinejdzerskog duha i prvi put od kada sam se vratila iz Ceske pomislih da je ipak ostalo nesto u Srbiji jako lepo i svetlo i vredno pomena.

Mada mene muzika Ludih Krawa zapravo potseca na neke duge setnje po Brnu, i dok slusam pesme prisecam se svih onih mesta na kojima sam ih u toku tih setnji slusala.

Hvala Ludim Krawama na ludom provodu i sto tako sasvim slucajno spojise Brno i Beograd :)
Nadam se da cu posle svirke Bambixa u ponedeljak imati utisak da je vredelo sedeti u Beogradu ova dva meseca zbog ove dve svirke. Uostalom ko bi se nadao da cu za ovo kratko vreme uzivo odslusati toliko pesama sa Top Rated liste mog iPod-a :)