Cesto me ljudi pitaju kakvi su Cesi? I ja eto uporno odbijam da napisem post o tome. Ne bih da donosim zakljucke pre vremene, ili napisem nesto zbog cega bih se posle crvenela ili izvinjavala. Za ovo kratko vreme tesko je bas doneti sud o tome. Ima ih raznih, uostalom kao i nas. Cehe obicno optuzuju da su hladni i povrsni u odnosima sa drugim ljudima, ali moja iskustva su totalno suprotna.
Recimo jedan od kolega, s kojim delim kockicu ;), je dusica od coveka :) brine se o svemu, obavestava me o svim treninzima i podseca na iste blagovremeno, nabavlja mi kancelarijski materijal, zove na kafu. Do sada smo stigli da razmenimo gomilu recepata… cak mi je predlozio da ponedeljkom donosimo jedno drugom neko nacionalno jelo, radoznao covek kakav ukus ima sva ta hrana o kojoj pricamo :). Strasno je usluzan, ne ceka da nesto trazim ili pitam, nego unapred razmislja sta bi mene moglo da muci i trudi se da mi bude na usluzi. Zainteresovan je za nasu zemlju, obicaje, kulturu. Sve to radi, cini mi se, zato sto zeli da me zaista upozna i da mi pomogne da mi ovde u Ceskoj zivot bude laksi i nije jedini takav.
Kada smo oko Bozica (katolickog) isli za Prag zbog ogromne guzve su uveli neke vanredne polaske i mesta u autobusu nisu bila numerisana. Medjutim kako mi to nismo znali, ulazimo u autobus i ja pocinjem onako izgubljeno da zveram gde pisu brojevi sedista. Na to jedna devojka rece (na ceskom) kako sedista nisu numerisana. Zahvalim se ja sa jednim Thanks i krenem da prevodim Miljanu sta je rekla. Ne znam da li je zbog toga sto znam ruski, ali ih uglavnom razumem sta pricaju za razliku od Miljana. U to momak koji je sedeo iza ove devojke, pomislivsi verovatno da je nismo razumeli, rece nam na engleskom kako nema brojeva i dodade kako ima iza njega dva spojena mesta i da mozemo tu da sednemo. Cim smo se malo raskomotili, momak se okrenuo i poce da se raspituje odakle smo, sta radimo u Ceskoj, da li nam se svidja zemlja itd. a zatim je na kraju dodao kako je velika cast za njegovu zemlju sto dolaze tako mladi i strucni ljudi da rade u njoj. U tom trenutku sam se osetila vise nego dobrodoslo :) zaista je nekako delovao iskreno srecan sto smo dosli u njegovu zemlju. Vise nego gostoprimljivo s njegove strane. Uostalom vecina ljudi se prema meni na poslu tako ponasa, posebno stariji ljudi.
Sve ovo je daleko od uzdrzanosti, povrsnosti ili bilo kakve hladnoce, zar ne?
Ono sto se meni ne svidja kod Ceha nema nikakve veze sa njihovim karakterom nego sa odredjenim navikama, ali cu se truditi da ih istolerisem i ne osudjujem, jer ja sam dosla u njihovu zemlju a ne oni u moju. Jedna od njih je sto mnogo piju. Ovde je sasvim nomalno da u sred nedelje ljudi izlaze i napijaju se do te mere da u najbukvalnijem smislu te reci ljube zemlju, upisaju se u gace ili valjaju po blatu. Zaista odvratno. Pri tome uopste nema razlike da li imaju 20, 40 ili 60 godina, da li su ozenjeni ili ne, imaju li dece. Cude se sto se ja cudim kako to da izlaze u provod bez zena, bance i pijance okolo i slicno. Naravno pri tome su krajnje tolerantni, zene isto sve to rade bez njih. Kada sam jednom od njih pokusala da objasnim kako ja ne izlazim bez muza, jer je meni lepo u njegovom drustvu (zato sam se i udala, to je valjda poenta zajednickog zivota), on se nasmesio i uputio mi pogled: ma da mene si nasla… Samim tim jasno je kakvi su im brakovi i kako vecina njih zamislja zivot u dvoje.
Druga, opet usko vezana za kafanu :) je ta sto mogu da piju sa bilo kim. Poziv da idete s njima na pivo im dodje otprilike kao pozdrav. Kada sam pocela da radim to mi je bilo zaista smesno. Dodju ljudi, tek se upoznamo, prozborimo po koju tipa, odakle sam, ko sam, sta sam i onda zavrse obicno recenicom: sad moram da idem da radim, ali mogli bi na pivo neki dan pa da se ispricamo kao ljudi. Iz toga sledi jos jedna navika koja smeta verovatno svakome sa naseg podnevlja, a to je svako placa svoje pivo u kafani :). Doduse meni je to totalno razumljivo. U Srbiji sam uvek isla u kafanu sa prijateljima, a prijatelja uvek zelis da castis, da mu nesto kupis, platis pice i sl. Ovde to nije tako zato sto pijes sa bilo kim, ovde i ne pijes sa prijateljima :), a sto bi ti placao pivo tamo nekom s kim si eto tako prakticno slucajno zavrsio za istim stolom?
I tako… imaju Cesi i uglavnom vrlo los ukus kada je moda u pitanju, obicaj da nose bele carape i preko njih papuce po kancelariji, frizure kao od pre 30 godina… ali to ih ne cini losim ljudima, samo pomalo smesnim. Ove bele carape i papuce ala Grubin me svako jutro zasmeju, doduse lice mi ubrzo poprimi kiseo izgled zbog isparenja koja se onda sire iz izutih cipela :))))
Toliko o Cesima, za mene su divni dok se ne dokaze suprotno, mada mnogi ne dele moje misljenje. Ja zaista ne volim da uopstavam stvari posebno kada su ljudi u pitanju. Ako postoji bar jedan Ceh da valja, za njega se vredi boriti :), a ja sam ih vec mnogo vise upoznala.
