postcards…

Danas je u Brnu padala kisa. Bilo je prilicno hladno. Nista neobicno, celo leto je takvo, kisovito. Temperatura jedva da je presla 25 podeok dva-tri puta ove godine. Meni licno vreme odgovara, idealno je za duge setnje. Dovoljno sveze da se ne oznojim previse, dovoljno suvo da se kuci ne vratim sa pola tone blata na obuci.
Po jednom takvom idealnom danu krenusmo u setnju od Tisnova do Blanskog. Tisnov je na svega pola sata voznje vozom od Brna.

Prvi deo staze je bio predivan, gusta suma, divlje staze, okruzeni visokim drvecem. Posle nekih desetak predjenih kilometara (crvena tacka na slici) naisli smo na spomenik, u sred sume. Ogroman mermerni, a iznad njega se uzdizao drveni krst. Odvojeno od ostatka spomenika, ali ipak sa njim cineci celinu, postavljena je mermerna ploca sa dvojezicnim natpisom.

Jugosloven Stevan Mihajlovic dao je svoj zivot za nase oslobodjenje 2. februara 1945. – ispisano prvo nasom cerilicom, a zatim i ceskim pismom. Kasnije sam tek primetila gresku, na slici bas nije lako uocljiva, pogresno su napisali nj u reci oslobodjenje ;) Ako sam dobro protumacila ceski na spomeniku, Stevan Mihajlovic je bio pilot. Nije mi jasno, zasto su njega izdvojili od ostalih poginulih, cija su imena nalaze na zajednickoj listi sa naznacenom nacionalnoscu pored imena. Nekada je ovaj covek nekome ocigledno bio veoma bitan, cim mu je ukazano toliko postovanje. Na zalost, ja nikakve dodatne informacije o njemu nisam mogla da nadjem.

Nedaleko od ovog spomenika nalazi se i arheolosko nalaziste iz 14 veka, Trmacov.

Laganim hodom, zavrsismo nasu setnju u Blansku. I pored toga sto je bilo prilicno hladno, sa stalnim vetrom, uspeli smo da izgorimo na ceskom suncu :).

Cesi me stalno opsedaju pitanjima: Da li sam zainteresovana da ucim ceski? Da li idem na neke casove? itd… ali, jos vise pitanjima tipa: A kako se to kaze na srpskom?… pa onda silna iznenadjenja: Jao, kako je slicno! Pa i vi imate padeze?!… Vec sam ih naucila par izraza, pozdrava i sl. Medju omiljenima su im: Dobro dosli :) ; Ajde na rucak!; Ja sam gladan/zedan.; Ajde napolje!; Ides u sumu (za vikend)?, Pices kafu?… Sve oni to izgovaraju malo mekse nego mi, kao deca kada tepaju, pri tome obavezno imaju sirok osmeh i pitanje u ocima: Da li sam ovo dobro rekao?

Danas smo menjali pesmice za decu. Oni su mene naucili ovu:

Å neÄ?ku, Å¡neÄ?ku,

vystrÄ? růžky,

dám ti krejcar na tvarůžky,

a troníÄ?ek na tabáÄ?ek,

bude z tebe hajdaláÄ?ek

… a ja njih ovu:

Pusti puzu rogove

na babine dolove

ako neces puziti

ja cu tebe ubiti

sekirom po glavi

na zelenoj travi

Ovaj deo, “sekirom po glavi” je izazvao nevidjene razmere smeha :) To su razumeli i bez prevoda. Medjutim, Miljan mi rece, da se on ne seca da je pesmica bila tako morbidna. Mozda su je starija deca “izvrnula”, pa sam je ja, kao mala, naucila u ovom obliku… Vise nisam sigurna. Za domaci zadatak sam dobila da pripremim neku pesmicu bez nasilja, nece ovu da pevaju deci. Bas zanovetaju :)

Da smo u Srbiji, odgovor vecine bi verovatno bio Grcka, slede Turska, Tunis, Egipat, mozda Bugarska, pa cak i Crna Gora ma koliko ovo poslednje bilo off poslednjih godina. Ali u Ceskoj je Hrvatska apsolutni hit. Kad stigne leto, Cesi se sele kolektivno u Hrvatsku.

Ako zelite da zavedete Cehinju, treba samo “slucajno” da pomenete da imate kucu na moru. One i onako ne razlikuju te nijanse medju nasim jezicima, a dok ona shvati vi cete i onako dobiti sve sto ste hteli ;).

Nase pesacke ture obicno planiram uz www.amapy.cz, sjajan sajt sa ucrtanim pesackim stazama, informacijama o prevozu, restoranima, raznoraznim znamenitostima i sl. Bas malo pre, gledam u pomenuti sajt i malo jace zaskrolam nebih li umanjila mapu. Od tog, malo jaceg kotrljanja, udje mi Hrvatska u vidokrug. Kad ono… neke male kucice iscrtane duz obale. Kliknem na jednu od njih i vidim cene pansiona. Pomerim mapu ulevo-udesno-gore-dole, nigde nema reklama turistickih agencija sem na hrvatskoj obali, sto jasno pokazuje gde ce vecina Ceha i ove godine na more.

Na donjoj slici i ilustracija onoga o cemu pricam:

Eto, neki na moru, neki u lavoru…