The world moves with me

… ili opet nismo videli pecine :(

Od kada smo stigli u Cesku ja planiram da obidjemo Moravski Kras kako bih posetila pecine. To je bila jedna od prvih stvari koju sam nasla surfujuci po net-u kada smo se doselili. Ali kako je tada bila zima, a pecine su u to vreme zatvorene, morali smo da sacekamo neko lepse vreme. I dodje lepse vreme, ali ja ih jos uvek nisam videla. Inace, to je na nekih pola sata busom ili vozom od Brna, da stvar bude jos vise deprimirajuca ;). No dobro, ne ocajavam ja toliko sto ih nisam videla, ima dana, sledeci vikend npr. Druga stvar me muci. Imam jednog vrlo finog kolegu, koji je iz Brna a voli i da planinari, seta okolo, vozi bajs i sl. i predeo mu je vise nego poznat. E pa taj fini kolega obicno ima zivaca da sedi sa mnom i objasnjava mi do detalja gde sta ima da se vidi, kako koja trasa izgleda uzivo (mislim na sve one plave, zute, zelene i crvene linije ucrtane na mapi), koji prevoz da koristim da negde stignem i sl. Sada vec sve to mogu i sama, ali u pocetku mi je njegova pomoc bila i vise nego korisna. I odavno je on meni sve potanko objasnio oko tih pecina, ali…
Prvi put kada smo isli, karta je bila kod mene, pa smo se izgubili. I zavrsili na skroz levoj stazi… kada smo shvatili da se nesto ne uklapa vec smo bili predaleko da bi se vracali. Od tada Miljan drzi mapu u rukama, sto za posledicu ima da smo uvek na pravom putu, sto je priznacete krajnje dosadno. Znam, zena sam, lose se orjentisem i tesko mi je da priznam poraz, ali bar umem da kuvam :D.
Juce smo opet pokusali da vidimo pecine, ali smo kasno krenuli, nosili smo novi aparat sto znaci bili silno usporeni jer smo slikali naokolo, tako da nam je trebalo jedno 5 sati da predjemo 10 km i ne stignemo da vidimo pecine pre zatvaranja.

Ove nedelje mi se taj mnogo fino kolega vraca sa odmora, i verovatno ce me pitati:

-Marice da li si putovala negde?

-Pa vidis, hteli smo da vidimo te pecine… secas se da smo se zagubili prosli put…. (taj podatak ga je silno zasmejavao danima)

-I kako ti se cini?

-Pa… nismo ih bas videli…

-hahahaha

i tako …. verovatno ce opet da se smeje danima :) ali bar uveseljavam kolege ;)

Ali i s pecinama i bez njih meni je Moravski Kras zaista predivno mesto. Za sada nemam ni vremena ni volje da putujem negde dalje od Brna, ali mogu zamisliti kakvi su tek ostali predeli, oni popularniji npr. Ceski Raj i sl.

Ovo je otprilike trasa koju smo presli, krenuli smo od crvene tacke (Jedovnice Pila) i zavrsili u Blansku, ne verujem da ima vise od 15-ak kilometara:

A ovo je otprilike ono u cemu smo uzivali uz put….

Pentranje uz stene je inace vrlo popularan sport u ovom kraju. Oko nase zgrade postoje cak 2-3 velike sale sa zidovima za penjanje. Ko zna mozda se oprobamo u ovome uskoro.

Stari mlin u Rudicama

Ovo je jedna od stvari koja me uvek fascinira iznova. Detalji… u seocetu sa svega nekih hiljadu dusa, mozda i manje, jedan ovakav detalj, tako prosto a tako lepo :)

Deo puta smo morali da predjemo preko duge livade, sto i nije neko uzivanje na visokoj temperaturi. Ali svejedno, lep pejzaz.

I pred sam kraj opet predivna suma :)

Ova cesta je, inace, biciklisticka staza. Uhvati me tuga, ponekad, sto ne znam da vozim biciklo, odnosno, sto imam toliki strah od voznje istog :(

Na kraju zavrsismo u Blansku. To nam je nekako najzgodnije. Voz ide na otprilike pola sata do kasno u noc, pa ne moramo mnogo da se opterecujemo oko vremena. Grad je okruzen predivnim sumama, tako da uvek mozemo da racunamo na to da cemo na kraju pesacke ture sigurno biti odusevljeni :). I na kraju najbitnije, preko puta stanice nalazi se sjajna picerija sa odlicnom hranom pa znamo da nam sleduje i odlican obrok na kraju dana :D
Hm… nadam se da cu vrlo brzo, konacno, napisati post o pecinama.