I never stick around quite long enough to make it...
*Dido - Life For Rent _______________________
Home
Contact
Categories:
Meta:
Archives:
- June 2010
- May 2010
- April 2010
- August 2009
- July 2009
- May 2009
- March 2009
- February 2009
- November 2008
- October 2008
- August 2008
- July 2008
- June 2008
- May 2008
- March 2008
- February 2008
- January 2008
- December 2007
- November 2007
- October 2007
- September 2007
- August 2007
- July 2007
- June 2007
- May 2007
- April 2007
- March 2007
- February 2007
- January 2007
- December 2006
- November 2006
- October 2006
Photos:
ArgentinaPeru
Bulgaria
Serbia,Divcibare
Serbia,Kursumlija
Previous itinerary:
South America _______________________Putevi i zemlje ne naucise nas vise nicemu sto vec i sami ne znamo, nicemu sto ne mozemo oslusnuti u sebi samima u nocnome miru.
*Amin Maluf - Baldasarovo putesestvije
Punkevnà jeskyně
ili u mom, vise nego slobodnom, prevodu Pecina reke Punkve.
Odmah na pocetku vam mogu reci da se oko pecina dize prevelika prasina. Pecina je rupa jedna grdna i mracna i hladna. I ako neko od vas nije bio u pecini, nista nije ni propustio. Ustvari, za sve je kriv TV program. Secam se razno-raznih emisija o pecinama kada sam bila mala, pa onda i sve te silne slike, a i glupi Tom Sojer… sve mi je to stvorilo u glavi sliku o pecinama kao romanticnim mestima… velike dvorane sa ledenicama koje vise sa tavanice i izviru iz poda. A onda i svi ti kamencici u raznim bojama koje prodaju kao suvenire… ja sanjala kada udjem u pecinu ima da sljaste ljubicasta, crvena, plava, zuta na sve strane, a ono sva neka blato i mulj boja po zidovima. Pa sada, ko zivi na zemlji verovatno je posle 15 prestao da veruje u bajke i ima neku realnu sliku o svetu… ali mi sa snovima umesto mozdane mase u glavi, sa 29 jos uvek imamo istu sliku koju smo u glavi stvarali sa nepunih 5 ;).
Kao sto joj ime govori, ova pecina zapravo “nadkriva” reku Punkvu, koja je gotovo celim tokom podzemna. Sam obilazak traje oko sat vremena, i ne ne mozete da udjete kada hocete, s kim hocete i da se zadrzite koliko hocete. Ima da idete u redu dva po dva ili na uzim delovima jedan iza drugog, u grupi do sto ljudi, prateci devojku sa pevljivo-krestavim glasom, koja usput objasnjava kako se koja dvorana zove, na sta treba da vas potseca neki stalaktit (ono sto visi sa svoda) ili stalagmit (ono sto izvire iz tla) jer vi naravno nemate dovoljno vremena da stojite tu i pustate svojoj masti na volju da u tim prirodnim kreacijama pronalazi neke prepoznatljive oblike. Devojka naravno mluvi Cesky, za engleski se verovatno treba negde na vreme raspitati ;), mada sve te informacije se mogu izgooglati ranije tako da nije ni bitno. Ovo je verovatno jedan od kljucnih razloga zasto sam se smorila. Zaista mi je tesko da se pomirim sa tim da sam ovca i da mi treba pastir.
I tako… prolazeci kroz jedan od hodnika, verovatno prirodno oblikovan dinamitom, bez imalo nade da ce biti bolje, a i duvala je promaja (a svi znamo kako se Srbi boje promaje ;)), ugledasmo svetlost dana. E to je vec bilo nesto… stajali smo na dnu ambisa :D, sto rece Miljan kao u naucno fantasticniim filmovima kada otkrivaju nove svetove… prelepo :D. Predivni Macehin ponor (propast Macocha) se pruzao ispred nas. Ovaj ponor je inace nastao tako sto se obrusio deo pecinskog svoda. Dubok je 138 metara i izgleda neopisivo velicanstveno, posebno kada gledate iz te perspektive. Na dnu ambisa, svod je obrusivsi se formirao dva jezera Gornje i Donje, dubine 13 i 30 metara. Ovo je inace jedino mesto gde reka Punkva moze da uziva u svetlosti dana, ostatak reke je celim tokom pod zemljom. Ponor je opasan ogromnim stenama, prekrivenim naslagama mahovine, a na vrhu se uzdizu stari cetinari i prelepo plavetnilo. Ali nije samo predeo bajkovit, i samo ime i legenda koja se vezuje za njega daju ovom ambisu posebnu draz.
Po legendi, u obliznjem selu ziveo je udovac sa sinom. Posle nekog vremena udovac odluci da se ponovo ozeni. A maceha, k’o maceha u svim bajkama, bese zla. Kada je odlucila da radja decu, bojeci se da ce udovac vise voleti sina, ona ga povede jedan dan u sumu da skupljaju sumske plodove. Dosavsi do ivice ponora, zla maceha gurnu decaka u provaliju. Medjutim, drvece se sazali nad tuznom sudbinom detetovom i spasi ga zagrljajem granja. Zatim naidje dobri drvoseca, kao u vecini bajki jel?, i izvuce dete iz ambisa. Kad se u selu saznalo za macehino zlodelo, odvedose je do ivice provalije i bacise je unutra, a tata i sin zivese srecno do kraja zivota :D. Ova prica je bila za one sa manjkom mozdane mase ;).
Posle, nedovoljno dugog uzivanja u ambisu, vratismo se u pecine. Put smo do izlaza nastavili brodicima, sto je bilo hm… recimo zanimljivije.
A sada deo koji je mene fascinirao… opet Cesi :) U grupi od tih nekih pedesetak ljudi koja je sa nama obilazila pecinu, 80% su bili sredovicni ljudi, a opet ogromna vecina njih zapravo, sredovecne zene. I ja stvarno nisam sigurna da li su se ti ljudi znali medjusobno ili su samo tako po prirodi druzeljubivi i srecni zbog toga sto su tu gde jesu, ali smeh se konstantno orio pecinskim hodnicima. Toliko srece i opustenosti odavno nisam videla. Da li su vodici zaista bili bas toliko vickasti? Sumnjam, jer sam u jednom momentu razumela da je vodic objasnjavajuci dubinu reke na jednom mestu rekao: … i ovde je reka duboka malo preko kolena… (dramska pauza)… samo 40m… I posle toga tete su imale napade smeha. Tesko da je taj smeh imao bilo kakve veze sa duhovitoscu, meni je sve to vise izgledalo kao skup ljudi sa pozitivnom energijom koji neznajuci sta ce od silnog dobrog raspolozenja, pucaju od smeha :D
Na kraju, bio je to jedan nasmejan dan…
I da, malo vedrih slika iz sume, ipak sam ja sumski a ne pecinski covek.
5 Responses to “Punkevnà jeskynÄ›”
Leave a Comment
September 23rd, 2007 at 09:05
Uh, obrisa mi komentar prokleta sprava…
Znaci ipak si stigla u pecinu. Ja mislim da bi mi sada vec ulazak u pecinu bio malo klaustrofobican.
“ali mi sa snovima umesto mozdane mase u glavi, sa 29 jos uvek imamo istu sliku koju smo u glavi stvarali sa nepunih 5 ;).”
Ovo je bas za pohvalu. Mnogo bolji nacin da se gleda na stvari:))
Fotografija minijaturnih pecurki je prelepa.
September 23rd, 2007 at 09:20
Prokleta stvar ume to ponekad… meni redovno to radi i to ne samo na mom sajtu, vec mi je postala rutina da kopiram sve sto sam napisala pre nego sto kliknem na “Submit”.
A pecine… ma koliko smo ih puta zaobisli i omasili, na kraju ceo taj kraj poznajem bolje nego komsiluk, ali priroda je zaista predivna, pa kada nas mrzi da surfujemo za necim boljem, tamo znamo da nas cekaju lepe staze…
Mada kao sto rekoh, ova poseta mi unisti sve snove o pecinama tako da cu ostale, a ima ih jos 4 otvorene za posete, preskociti ;)
September 23rd, 2007 at 11:35
E, bar da ste bliže, imala bih druÅ¡tvo za peÅ¡aÄ?enje po prirodi. Juga nije peÅ¡ak, on je viÅ¡e za sportove u kojima se skaÄ?e:)) Kad ga nateram u Å¡etnju to mora da bude sa taÄ?no odreÄ‘enim ciljem, zacrtanom putanjom i vremenskim ograniÄ?enjem. Nema skretanja sa puta:)))
Ali eto uživam makar u tvojim tekstovima:)
September 23rd, 2007 at 12:03
Imala sam i ja slicnu iluziju o pecinama kao i ti,ali sam je razbila na eksurziji u shestom razredu,kad smo bili u Resavskoj pecini- bilo je mnogo hladno, memljivo i bas kao sto i i sama rekla,sve se nesto cedilo okolo…Mada,ja volim da vidim i nesto novo,pa bi da sam imala prilike,sigurno posetila i tu pecinu u kojoj ste vi bili.I naravno,taj masovni turizam i meni ide na zivce.Zato gde god mozemo, idemo u nasoj sopstvenoj reziji :)
September 23rd, 2007 at 13:18
Sasha, naci cemo se vec negde za te setnje :)))
JaBo, masovni turizam je stvarno nocna mora, nista lepse od setnje u dvoje, ocu reci u troje ili koliko je koga vec ;)