I haven’t ever really found a place that I call home
I never stick around quite long enough to make it...
*Dido - Life For Rent _______________________
Home
Peru
Bulgaria
Serbia,Divcibare
Serbia,Kursumlija
Putevi i zemlje ne naucise nas vise nicemu sto vec i sami ne znamo, nicemu sto ne mozemo oslusnuti u sebi samima u nocnome miru.
*Amin Maluf - Baldasarovo putesestvije
I never stick around quite long enough to make it...
*Dido - Life For Rent _______________________
Home
Contact
Categories:
Meta:
Archives:
- August 2010
- June 2010
- May 2010
- April 2010
- August 2009
- July 2009
- May 2009
- March 2009
- February 2009
- November 2008
- October 2008
- August 2008
- July 2008
- June 2008
- May 2008
- March 2008
- February 2008
- January 2008
- December 2007
- November 2007
- October 2007
- September 2007
- August 2007
- July 2007
- June 2007
- May 2007
- April 2007
- March 2007
- February 2007
- January 2007
- December 2006
- November 2006
- October 2006
Photos:
ArgentinaPeru
Bulgaria
Serbia,Divcibare
Serbia,Kursumlija
Previous itinerary:
South America _______________________Putevi i zemlje ne naucise nas vise nicemu sto vec i sami ne znamo, nicemu sto ne mozemo oslusnuti u sebi samima u nocnome miru.
*Amin Maluf - Baldasarovo putesestvije
Njega vise nema :(
Eh… danas je bas nikakav dan. Probudila sam se s glavoboljom, i po svemu sudeci sa istom cu i zaspati.
Kada covek umre za njim ostaju brige i pitanja. Gomila prakticnih stvari o kojima neko mora da brine. Tuga se nekako stopi sa svim tim, pa nekako sve to prodje… I kasnije, kada se osvrnes na taj deo zivota, uvek osecas neku muku, teskobu i brigu jednako jaku kao i tugu. Kada ti ljubimac ugine, ne ostaje nista sem praznine…
I sedim ovde… bez suza, sa dovoljno snage samo da gledam u njegove slike i lose snimke uhvacene fotoaparatom. Pa nekako sam se vec i oprostila od njega kada smo napustali Srbiju, i bio je i star, i bolestan, i nemocan, i znam da je ovako najbolje… ali opet…
Nedostajaces nam Oskare…
6 Responses to “Njega vise nema :(”
Leave a Comment
September 25th, 2007 at 23:39
Eh bas mi je krivo:(( Pas zaista moze coveku da znaci mnogo, i narocito kad si daleko, a on ugine, to je bas velika tuga.
Ja mislim da je tvoj Oskar sada u pasjem raju sa mojom Bubicom. Mozda ce se tamo zaljubiti i ziveti happily ever after:))
September 26th, 2007 at 10:18
Pita me jedan kolega pre jedno sat-dva sto sam tuzna. I ja mu ispricam za Oskara…
Dolazi isti, pre desetak minuta, zagleda zuti papiric zalepljen na monitor. Na njemu srce a u srcu “Oskar+Bubica”, i pita ko su Oskar i Bubica? I ja kazem ma neki zaljubljeni kucici… Nista mu nije bilo jasno :)
Nekada se bas ponasam bebasto, al’ sada mi nekako lakse kada gledam u taj zuti papiric :)
Hvala Sasha ;)
September 26th, 2007 at 13:21
:)
September 27th, 2007 at 17:45
Mas mi je zao. Znam kakav je to
osecaj. Obicno je ono u fazonu: bas
steta za to jadno bice, a pomalo
se osecas i krivim sto nisi mogao
da pomognes ili nisi mogao dovoljno
da ponognes.
September 30th, 2007 at 17:04
Ajoj… :/ baš tužno… moj Reks je mlad, pa se nadam da neću uskoro morati da razmišljam o tome :)
September 30th, 2007 at 20:13
Hvala, vec smo se nekako i pomirili s tim… samo taj dan mi ceo bio usran…