postcards…

Ljudska glupost je neunistiva. Da je covek jadno, bedno i glupo bice odavno je i milion puta vec dokazano. Nego ja sam vec odavno umorna od ispravljanja krivih Drina, i vec godinama na neke stvari okrecem glavu. Muka mi je od toga da vodim tudje bitke i borim se za prava drugih. Ma i sta me se sve to tice, nije ovo moja zemlja (a uzgled, ni za nju me nije briga). Ali… uvek neko prokleto ali, ipak odosmo danas do Praga sa samo jednim ciljem, propratiti i podrzati ono malo Ceha sto veruju u nesto ispravno i imaju snage, volje i hrabrosti da se suprostavljaju ljudskoj gluposti.

Ja pretpostavljam da su Cesi javno osudili nameru nacista da “prosetaju” danas jevrejskom cetvrti u Pragu. Istini na volju, ja nikad nisam cula Cehe da imaju negativan stav ili da javno napadaju Jevreje. Ali… opet to prokleto ali, Cesi su najgori Romomrsci. Da su kojim slucajem nacisti najavili istrebljenje Roma, verovatno bi ih ovdasnja javnost podrzala. Cak i od nekih meni veoma dragih Ceha sam imala prilike da cujem izjave tipa: Romi su ovakvi ili onakvi ili su lopovi ili sve ostale generalizacije u negativnom kontestu. Cinjenica je da ceska vlast sprovodi malo cudnovatu socijalnu politiku. Ustvari, ta politika i nije cudnovata, samo je jednaka za sve gradjane. Pa sad, kada nekome ko nema nista (citaj Romi) das nesto za njega je to mnogo i dozvoljava mu koliko-toliko da se oseca sigurnije. Tako da su Romi u Ceskoj u mnogo boljoj materijalnoj poziciji nego isti u Srbiji npr. U Srbiji imamo cak i uzrecicu, ciganska posla ili pljuju se ko Cigani. Sada, zamislite da gledate prizore koje bi ste opisali ovim recima u sred grada, na nekim “otmenijim” mestima. Sve to ovdasnje stanovnistvo prilicno pogadja, te ne kriju svoje gadjenje prema istom ni najmanje. Ono sto mene u celoj stvari nervira je sklonost Ceha da ne osudjuju pojedince nego generalizuju ovakve stvari recima, kako su Romi ovakvi ili onakvi ili kako vlast mora nesto da “uradi” sa Romima, u smislu da ih izoluje na neki nacin. Pa cela stvar ima za dalje posledice da vecina Ceha na isti nacin prezire i Indijce i prema njima se ophodi krajnje netolerantno. A sve to iz glupe covekove nesposobnosti da razmislja racionalno i nemogucnosti da izdvoji pojedinca iz grupe. Iz te nemocnosti da osudi budalu koja mlati zenu na sred ulice, njima je lakse da mrze ceo jedan narod, pa samim tim i totalno odvojen drugi narod zato sto ga boja koze tog naroda podseca na spomenutu budalu. Naravno o celom fenomenu niko ne razmislja kao o manjku obrazovanja i socijalizacije, nego kao o necemu bogom danom jer je necija koza malo tamnija. Tuzno i jadno. Morala sam da se osvrnem na ovaj fenomen netolerantnosti prema Romima i Indijcima u zemlji, u kojoj danas javno osudjuju mrznju prema Jevrejima.

Danas je odrzan antinacisticki skup u Pragu. Okupljanje antifasista je nastalo kao reakcija na najave nacista da ce 10. novembra organizovati setnju jevrejskim kvartom u Pragu u znak protesta ratu u Iraku. Naravno, svakome s imalo mozga bice jasno da setnja nacista na godisnjicu Kristalne noci po jevrejskoj cetvrti nema nikakve veze sa Irakom. Nacisticki skup je inace zabranjen zvanicno pre neki dan, a danas je nerede u Pragu sprecavalo oko 1500 uniformisanih i neuniformisanih lica. Zvanicno je bilo oko 1000 antifasista i oko 500 nacista. Mada se meni cinilo da je i jednih i drugih mnogo manje. Mi smo naravno ceo dogadjaj “uvelicali” svojim prisustvom.

Krenuli smo iz Brna oko 8:30 ispraceni snegom, i stigli u Prag oko 11 docekani kisom i vetrom. Bilo je ocajno hladno. Da mi je manje godina i vise entuzijazma verovatno bih se grejala nekom flasom votke sa svom onom “decom” koja su se tiskala na Namesti Republike, ovako sam smarala Miljana da setamo po obliznjim trznim centrima. Do 15h smo se uglavnom vrteli u krug po centru Praga, red slikanja antifasista i oklopljenih policajaca dok nam prsti ne promrznu, pa red shopinga, pa opet slikanje, pa onda kafa i rucak, pa opet slikanje, pa onda u sred misli “mogli bi da skoknemo do galerije ima Dalijeva i Muhina postavka” protutnji pored mene poznati glas. Nije sto je na srpskom, u centru Praga je doticni vrlo cest jezik vise se i ne osvrcem kada ga cujem, nego mi stvarno poznat glas. Tu se nas srpski kruzok prosiri za jos dva clana, taman za svako S sa grba po jedan od nas, i siti se tako zajedno nasmrzavasmo dok nije doslo vreme za setnju. Tu naravno, padose prisecanja na raznorazne proteste po Srbiji, setno se prisecasmo godina kada niko nista nije radio a svi se super provodili na protestima, pretresosmo cak i atomskog mrava i Dragoljubceta…

Antifasisti su mahom omladina, s prosekom godina ispod 20, Punk zakrpama po pretezno crnoj garderobi, maskama na licu (neki su preporuke sa www.blokada.antifa.cz bas ozbiljno shvatili) flasom alkohola u ruci, ili alternativno dzointom. Ja sam mojom belom jaknom i zutim kisobranom (koji ima za cilj da imitira Sunce kada je isto zaklonjeno kisnim oblacima) bas odudarala. Mada to poistovecivanje s masom ne odobravam ni u ovom slucaju. Jednako mi je ogavan panker s Sex Pistols, Dead Kennedys ili Ramones zakrpom koliko i celavi skins u fajerci. No dobro, ovom prilikom su ovi sa zakrpama bili borci za pravu stvar pa smo ih zdusno podrzali.

Dosetasmo tako do Hugo Boss-ove radnje (Parizska i Bilkova), sad me mrze svi anarhisti, al’ zaboli me ja kada vidim tu radnju u Pragu znam gde sam, koristim je kao orjentir, levo od HB, ili desno od HB… gde smo bili odvojeni on nacista kordonom policije pod punom ratnom opremom, sa sve tenkovima. Tu je nastao i prvi incident kada je grupa antifasista nasrnula na policijsko vozilo, poznatije u narodu pod mojim imenom ali ja ga iz principa ne koristim, u kojem su bila zatvorena dvojica nacista. Malo posle nemilog dogadjaja, izgubismo nadu da ce biti neke konkretnije borbe, te se povukosmo na veceru. Tu se srpski klan raspade uz moje i Miljanovo obecanje da cemo se sledeci put javiti kada dodjemo, a ne tako naletati jedni na druge po Pragu i krenusmo u nasu omiljenu sportsku aktivnost: shoping. Ali zapravo tu nije bio kraj, nego se stvari tek zahuktase. Rasturene antifasisticke snage su vijale i mlatile naciste po gradu, a sve ih je opet vijala i mlatila policija. Momci u plavom su svuda ista stoka… te umesto da pridju zaracenim stranama, uglavnom golorukim, i razdvoje ih, oni pod punom opremom obaraju decu na asfalt s ledja i mlate ih pendrecima. Pri tome, ovaj deo smo videli svojim ocima, njih trojica sa opremom oko stotinak kila verovatno, mlate klinca od metar i zilet sa ne vise od sezdeset. Zatim je dotrcalo par neutralnih civila uzvikujuci da su oni svedoci policijske grubosti pa su se nindza kornjace malo primirile i prestale da mlate goloruku decu. Ove scene ce se verovatno ponavljati ko zna koliko jos puta tokom noci, samo na zalost nece sva deca imati svedoke da ih brane.

Sve ovo je vec previse mucno za mene koja ne verujem u to da je batina iz raja izasla. Pitam se samo posle svega u sta ce ta mlacena deca da izrastu? I kakve li se misli roje po glavama onih koji mrze nekoga zbog nacionalne pripadnosti, boje koze ili nacina zivota? Kako li nas to roditelji vaspitavaju kada izrastamo u takve dusmane i kukavice?

Himna skupa: Sin Dios – Alerta Antifascista