FEST, :) v :( ? Pitanje je sad…
22/02/2008Sedim u Srbiji, u blagoj depresiji, opet cekam vizu.
Verovatno sam rekorder po poseti ceskih ambasada u proteklih 15 meseci. Uostalom, bar 2 vize su mi izdate u nesaglasnosti sa ceskim zakonom. Naime, nije moguce boraviti na teritoriji Ceske duze od 90 dana s kratkom vizom u toku jedne godine, a ja sam boravila citavih 10 meseci.
I dodjem ovde, ili bolje reci, bih primorana da sa vratim, kad ono neki crni oblaci na nebu se skupise. Zidovi oko granica ponovo rastu. Ja sedim, cekam i strepim. Po ko zna koji put u proteklih godinu dana imam utisak da me je sreca napustila, da mi se sve desava u najgorem mogucem trenutku i da sam tako mala i nebitna u ovoj vasioni. I ovih dana oko mene slusam neke velike price, o nekim velikim stvarima i pravima. Gledam, kako stoka po Beogradu divlja i cini mi se da sa svakim slomljenim izlogom, bacenom kamenicom i bakljom izgledi da uskoro ponovo budim pored Miljana, postaju sve manji.
I zatvaram oci, odbijam da zivim u ovom svetu. Necu da vidim slomljene izloge, spaljene zgrade, prevrnute kontejnere… Zatvaram oci, a slike se smenjuju… Ja spavam blazenim snom na njegovom ramenu a on me ljubi po celu, ocima, obrazima, usnama… Setamo Botanickom ulicom i on staje ispred mene, obavija ruke oko moga struka i podize me u vis, i smeje se, dok me vrti u krug a ja ga ljubim i tepam mu i mazim ga… U dnevnoj sobi smo zagrljeni, u pozadini bruji server, a mi gledamo dokumentarce o Juznoj Americi i mrvimo cips lezeci na rasirenim foteljama… Sanjam da sam tamo sa njim, da zivim taj slatki zivot od kojeg mi leptirici divljaju po stomaku.
Necu da se budim. Surfujem po Internetu trazeci neke lepe stvari… bojazljivo se provlaci vest: Sutra pocinje FEST. Ah! Gledacu neke lepe filmove, prolazi mi kroz glavu. Iscitavam program: ruski, ruski… bljak… red azijskog svrstanog u kategoriju: Fantazija, samo jedan meksicki i jedan polu-argentinski… odusevljenje mi splasnjava. No opet kopam polako, moram naci bar 5-6 filmova koji ce zvucati dovoljno slatkasto na prvo citanje, bez drami i teskih prica s tim sada ne mogu da se nosim. I odlucujem se konacno; Fantaziju cu da torentujem, ona definitivno ostaje za dnevnu sobu kada se vratim u Brno uz cips i ono brundanje servera. Na spisku za odgledavanje se nadjose jedan samo zato sto je snimljen u Indiji; jedan sa pricom o jakoj zeni – e ta sada zelim da budem ;); pa onaj delom argentinski – samo zato sto je delom argentinski; onda jedan sa Barselonom u naslovu – naravno samo zbog Barselone u naslovu, jedan americki sa mojim skoro omiljenim crnim glumcem (ipak je jedan Denzel ;) ) i jos se lomim gledati ili ne “obradu” Markesa. Sve to u jeftinim oko-podnevnim projekcijama, verovatno u solo varijanti i to ako uspem da nadjem karte.
Plan mi je sledeci: Ustajem rano zorom (kod domacica na odmoru to je negde oko 10h) i onda krecem 95, 96 ili 43 do Skadarlije ili Trga, pa Decanskom, preko Cumiceve, presecem Nusicevu i onim malim prolazom dodjem do Doma Sindikata kupim karte, krenem nazad istim putem do Skadarlije, sednem na 95 i odvezem se do Sava Centra gde zavrsavam kupovinu karata, sedam na 95 i vracam se kuci. Iskreno se nadam da sve karte mogu da se kupe na svakom mestu pa da cu preskociti deo puta do SC-a, sto vec ulazi u domen fantastike al’ ajd malo da sanjam do sutra ;), i time ustedeti neko vreme. S ovom putanjom bi trebalo da uspesno zaobidjem sva polupana, spaljena i unistena mesta, i time nesmetano nastavim da zivim tamo negde, a ne ovde.
E sad, iskreno se nadam da nekoj budali nece pasti na pamet da odlozi FEST i time navuce debele zavese na ove muljave prozore kroz koje i tako svetlo slabo prodire ovih dana. Inace cu konacno morati da uzmem moje omiljeno oruzje iz Quake-a , odskakucem okolo i pobijem govna.
No dosta crnih slutnji i strepnji za danas, idem da nastavim svoje slatke snove tamo gde sam stala… Nas dvoje zagrljeni setamo po Moravskm Krasu, a on mi peva:
… necu da nema te
pored tebe sve je lakse
kuce nemaju ograde
i cele zime sija sunce
kao palme, kao pescane obale
otprilike, ti si sve…