23/07/2009
Pada kiša. Opet.
Padala je ceo vikend, padala je juce, padala je noćas. Od kada je počelo leto oznojila sam se ukupno 0 puta, bila nervozna zbog vrućine 0 puta i nisam mogla da spavam od vrućine, zamislite opet 0 puta.
Nedostaju mi barice po tasteri nastale usled silnog znojenja pored kompijutera. Nedostaju mi komarci. Nedostaje mi ona vrućinčina od koje gubim apetit.
Ne jedu mi se lubenice. Nisu mi se jele jagode. Trešnje nemaju isti ukus na 20 stepeni.
Izlazim jutros iz metroa i počinje kiša. Po odeći mi oni odvratni tragovi od krupnih kapi kiše. Nebo opet sivo. Moj veš opet mokar na terasi stoji. Pitam se: hoće li se ikada osušiti?
- Ako dođem danas kući mokar, definitivno se selimo.
- Jebem ti zemlju bez Sunca
- I mora…
- U kojem može da se kupa
- Pa nisam se ja za džabe iz Srbije selio
- Čim se Crna Gora odvojila…
- U Češku :P
I tako vodimo nas dvoje isprazne razgovore skoro svako jutro, jer skoro svako jutro pada kiša. Kada ne kukam Miljanu na odsustvo vrućine tu mi je uvek moja draga Kejt:
- Ajde da se pravimo da smo Nemci, idemo na plažu i glumimo da nam je vruće na 20 stepeni..
- Jeeeee ajde
- Hocemo da nosimo sandale s otvorenim prstima?
- Ah bolje japanke idemo na plažu
- Buuuuuhahahaha plaža
Iz dana u dan patimo svi mi ne Nemci za Suncem i letom, za letnjim opekotinama, za majicama na bretele i kratkim suknjama, neki i za morem.
5/07/2009
Posle berlinskog najstariji u Nemačkoj. Počeo sa radom davne 1858. godine. Za vreme rata totalno sravljen sa zemljom i ponovo obnovljen nakon istog.
Ne znam kako je izgledao te davne 1858. ali danas ne izgleda preterano fascinantno. Kako smo to opet dospeli do zoološkog vrta ni sama ne znam. Tražili smo mirni zeleni kutak u okolini kuće zbog obaveza koje je Miljan imao na poslu. A zoo je jedino zeleno mesto u blizini koje do sada nismo obišli. Što se zelenila tiče nismo se pokajali. Kao i svi prethodni već viđeni po Češkoj, i ovaj zoološki vrt pre liči na ogroman park sa ograđenim delovima za životinje. Ali za razliku od onih Čeških ovde malo koja životinja ima “normalne” uslove za život. Sve ćelije su nekako skučene, previše zabetonirane i ustakljene bez neke preterane veze sa prirodnim staništem zatvorenika. Ne znam koliko tačno različitih životinjskih vrsta ima u njemu ali nije delovao preterano bogat. Činio mi se brojčano manji čak i od beogradskog. Po površini možda baš sličan njemu. Moram priznati da sam bila zaista razočarana. Ovo je drugi veliki plus za Češku u odnosu na Nemačku. Prvi je javni prevoz ali to je već priča koju ću vam nekom drugom prilikom ispričati.
Sam park u kojem je zoo smešten deluje prostrano i neverovatno “divlje” s obzirom da se nalazi u centru grada. Neverovatna milina i izolovanost od užurbanog spoljneg sveta. Simpatičan kutak za nedeljno popodne kada nemate priliku da se sklonite u pravu divljinu. I ako sam na kraju ostala izuzetno negativno iznenađena samim zoološkim vrtom, mir koji je vladao tamo, osamljene klupice samo za nas dvoje i izuzetan meksički restoran u krugu vrta učiniše ovo popodne posebnim. Toliko, da poželeh da napišem post posle toliko vremena ;)
