Sedim u Srbiji. U blagoj depresiji. Opet čekam vizu.

Verovatno sam rekorder po poseti čeških ambasada u proteklih 15 meseci. Uostalom, bar 2 vize su mi izdate u nesaglasnosti sa češkim zakonom. Naime, nije moguće boraviti na teritoriji Češke duže od 90 dana sa kratkom vizom u toku jedne godine. A ja sam boravila čitavih 10 meseci.

I dođem ovde. Ili bolje reći, bih primorana da sa vratim. Kad ono neki crni oblaci na nebu se skupiše. Zidovi oko granica ponovo rastu. Ja sedim, čekam i strepim. Po ko zna koji put u proteklih godinu dana imam utisak da me je sreća napustila. Da mi se sve dešava u najgorem mogućem trenutku i da sam tako mala i nebitna u ovoj vasioni. I ovih dana oko mene slušam neke velike priče, o nekim velikim stvarima i pravima. Gledam, kako stoka po Beogradu divlja i čini mi se, da sa svakim slomljenim izlogom, bačenom kamenicom i bakljom izgledi da uskoro ponovo budim pored Miljana, postaju sve manji.

I zatvaram oči. Odbijam da živim u ovom svetu. Neću da vidim slomljene izloge, spaljene zgrade, prevrnute kontejnere. Zatvaram oči, a slike se smenjuju. Ja spavam blaženim snom na njegovom ramenu, a on me ljubi po čelu, očima, obrazima, usnama. Šetamo Botaničkom ulicom i on staje ispred mene. Obavija ruke oko moga struka i podiže me u vis. I smeje se. Verujte mi, najlepšim osmehom na svetu. Vrti me u krug, a ja ga ljubim i tepam mu i mazim ga. U dnevnoj sobi smo zagrljeni. U pozadini bruji server, a mi gledamo dokumentarce o Južnoj Americi i mrvimo čips ležeći na raširenim foteljama. Sanjam da sam tamo sa njim. Da živim taj slatki život od kojeg mi leptirići divljaju po stomaku.

Neću da se budim. Surfujem po internetu tražeći neke lepe stvari. Bojažljivo se provlači vest: Sutra počinje FEST. Ah! Gledaću neke lepe filmove, prolazi mi kroz glavu. Iščitavam program: ruski, ruski… red azijskog svrstanog u kategoriju: Fantazija, samo jedan meksički i jedan polu-argentinski. Oduševljenje mi splašnjava. No opet kopam polako. Moram naći bar 5-6 filmova koji će zvučati dovoljno slatkasto na prvo čitanje. Bez drami i teških priča. S tim sada ne mogu da se nosim. I odlučujem se konacno; Fantaziju ću da torentujem, ona definitivno ostaje za dnevnu sobu kada se vratim u Brno. Uz čips i ono brundanje servera. Na spisku za odgledavanje se nađoše jedan samo zato što je snimljen u Indiji; jedan sa pričom o jakoj ženi – e ta sada želim da budem; pa onaj delom argentinski – samo zato što je delom argentinski; onda jedan sa Barselonom u naslovu – naravno samo zbog Barselone u naslovu, jedan američki sa mojim skoro omiljenim crnim glumcem (ipak je jedan Denzel) i još se lomim gledati ili ne “obradu” Markesa. Sve to u jeftinim oko-podnevnim projekcijama. Verovatno u solo varijanti. I to ako uspem da nađem karte.

Plan mi je sledeći: Ustajem rano zorom (kod domaćica na odmoru to je negde oko 10h) i onda krećem busom 95, 96 ili 43 do Skadarlije ili Trga, pa peške Dečanskom, preko Čumićeve, presečem Nušićevu i onim malim prolazom dođem do Doma Sindikata. Kupim karte i krenem nazad istim putem do Skadarlije, sednem na 95 i odvezem se do Sava Centra gde završavam kupovinu karata. Sedam na 95 i vraćam se kući. Iskreno se nadam da sve karte mogu da se kupe na svakom mestu pa da ću preskočiti deo puta do SC-a, što već ulazi u domen fantastike, al’ ajd malo da sanjam do sutra. S ovom putanjom bi trebalo da uspešno zaobiđem sva polupana, spaljena i uništena mesta, i time nesmetano nastavim da živim tamo negde, a ne ovde.

E sad, iskreno se nadam da nekoj budali neće pasti na pamet da odloži FEST i time navuče debele zavese na ove muljave prozore kroz koje i tako svetlo slabo prodire ovih dana. Inače ću konačno morati da uzmem Rocket Launcher, moje omiljeno oružje iz Quake-a, odskakućem okolo i pobijem govna.

No dosta crnih slutnji i strepnji za danas. Idem da nastavim svoje slatke snove tamo gde sam stala. Nas dvoje zagrljeni šetamo po Moravskm Krasu, a on mi peva:

… neću da nema te
pored tebe sve je lakše
kuće nemaju ograde
i cele zime sija sunce
kao palme, kao peščane obale
otprilike, ti si sve…

Comments:

  • 22/02/2008

    Draga i lijepa moja, grozno je i mogu samo zamisliti kako se osjećaš kad se jedan povratak radi nove vize pretvori u najgoru noćnu moru pa ne znaš koja je godina, 1989., 1991.,1999., ili je već 21 vijek samo nismo obavešteni.
    Biće to sve dobro, ne može biti drugačije, sve dok ovako lijepo pišeš o Njemu, mora biti dobro, a kad dođe viza onda ako treba i još dalje bježite. Zajedno.

    A zaboravih na Fest, već sam i mimo ludila odlučila da neću doći, zbog svojih obaveza.
    Bilo bi lijepo da smo tim ulicama zajedno išle po karte, možda ne bismo ni razbijene izloge primijetile 😉

    reply...
  • 22/02/2008

    moze i gore. da ti treba usa viza. a zatvore ambasadu. pa ti treba viza za madjarsku. da bi u pesti uzela usa vizu. uz sve to, imas papir kojim mozes da udjes u usa bez vize, ali time gubis trenutni status i neke pogodnosti koje ces svakako izgubiti do kraja godine jer ti se tada menja status u permanent resident, ali ti trenutni status treba bar jos tri meseca jer,… ma moze gore, veruj mi 🙂
    nikad nisam voleo te pucacke igrice. ja sam pre za strategije. viza je najjace oruzje.

    reply...
  • 22/02/2008

    Maki,

    Ne mogu ni da zamislim kako se osecas sada, ali mislim da ti je bslp dao makar dobar anestetik…. Zmuri i zamisljaj “happy place” dok tamo ne stignes…

    reply...
  • 22/02/2008

    Sreća pa je Češka ambasada ostala netaknuta. Sećam se ’99 kad sam u Budimpešti čekala Nemačku vizu. Ne ponovilo se.
    I ja se nadam da fest neće biti otkazan.

    reply...
  • 22/02/2008

    Ju! kad pre stigoste da ostavite ove komentare? 🙂

    Kristina,
    izdajnice 😛 vuci se ovamo da jedemo kokice zajedno. Salim se, ne zderem ja kokice po bioskopima, to je cisto onako kao dekoracija u recenici.

    Zeljko,
    znam da moze gore. Inace, ja ustvari imam dosta srece u svoj toj nesreci, nego ja sve nesto gledam one jos srecnije… pppp jbg meni to tudje grozdje uvek sladje 😛

    Sasha,
    ocajno je na trenutke, ali uglavnom se pojave neki fini ljudi cije mame mi salju bombone, a mladja braca sire vickaste doskocice pa ovaj svet na trenutke zasija :D. Al’ to je valjda ono zbog cega se i valja vracati ovde, s vremena na vreme 😉

    Kujna,
    Ja sam na trenutke razmisljala, da ako u medjuvremenu zapale i Cesku, ja na zakazani razgovor za vizu odem u majici s natpisom:”Ja vas nisam palila!” 🙂

    reply...
  • 22/02/2008

    Марице, није то ништа. Ја се будим данас, и одем у купатило, упалим светло — не ради! Отворим славину — не ради!

    Само за тренутак сам се запитао.

    Срећом, после 20-так минута дође струја, и све профункционира, чак и мој зујећи сервер (тај лирски елемент ме је већма засмејао 🙂

    reply...
  • 22/02/2008

    pa nisam ni znala da si ti jos u srbiji. ustvari skontala sam tek pre par dana, cini mi se po komentaru kod Sashe.

    a jel mozes preko moskve u brno? jer rusku vizu dobijes dok si reko keks 😉

    and just think positive

    reply...
  • 22/02/2008

    Aha, znači ništa od Nemačke još neko vreme.

    reply...
  • 22/02/2008

    Danilo,
    nista bez zujanja. Ja sam se prvo zaljubila u zvuke Miljanovog servera, pa tek onda u njega 😛

    wtf,
    da da tu sam, malo malo pa sam tu, ne mogu da stignem ni mojih da se uzelim 😉

    Kujna,
    slusam vesti, ne verujem i mislim o tvom prvom komentaru… Gde plovi ovaj brod?

    reply...
  • 22/02/2008

    Marice,evo mene antiromantika,teskog prakticara.Pusti kuknjavu,daj imam konkretna pitanja za tebe – ako Miljan ima u Ceskoj stalan i zagarantovan boravak, da li bi ti kao Miljanova gospodja imala pravo da budes sve vreme uz njega? Ajte malo akcije ljudi,nismo vise teenageri da cmizdrimo o dalekom decku… Drzi se , i uzivaj u festu!

    reply...
  • 23/02/2008

    Jagodice :)))),
    antiromantiku 😛 volim ja za njim da kukam a voli i on kad ja za njim kukam 😉
    Sad salu stranu, imam pravo, ali je to pravo u ovim uslovima tesko ostvarljivo. Nasa vencanica i jeste osnov po kojem ja trazim vizu, ali nije garant da cu je dobiti.
    Mislim, gledam ja na to sve uglavnom pozitivno, samo s vremena na vreme kad cujem sta se desava po ulicama nije mi svejedno. A valjda me i nervira sto se toliko petljam s tom vizom, skoro svaka tri meseca…
    Evo vise ne kukam, sad kada si mi pripretila 😛

    reply...
  • 23/02/2008

    Stvarno prvi put cujem da bracnog druga tako shetaju…A ovo u Bg… ma ja sam to shvatila kao neverending story i trudim se da zivim svoj zivot, a ne da cekam promene…Imas pozdrav od “opasne” Jagodice 🙂

    reply...
  • 24/02/2008

    Već te zamišljam kako s transparentom JA NISAM PALILA odlaziš u ambasadu i iz kofera vadiš vjenčanicu kao haljinu a ne kao papir i kažeš oću mužu da idem 🙂

    reply...
  • 24/02/2008

    :))))
    Znala sam da cu jednog dana patiti zbog toga sto nismo imali svadbu i ja nisam nosala tu belu haljinu 😛
    Mozda bih mogla da iznajmim jednu kada budem isla u anbasadu 🙂

    reply...
  • 24/02/2008

    Pfff… s*anje… beži odavde kako znaš i umeš, kad već imaš gde 🙂

    reply...
  • 25/02/2008

    Nikad nije kasno da se napravi stara dobra seljačka svadba 🙂
    Kako je na Festu ?

    reply...

post a comment