Negde krajem januara, krenuli Miljan i ja u obilazak teretana po Frankfurtu sa željom da nađemo odgovarajuću za nas. U tom momentu sam znala da je u Nemačkoj vrlo popularno biti član nekog fitnes kluba i da se ugovori sa klubovima uglavnom potpisuju na godinu dana. A fitnes klub mu dođe nešto kao teretana s bazenom, velnes centrom i sličnim drangulijama. Ono za šta smo mi bili zainteresovani u tom momentu je bila samo teretana, sve ostalo mi se činilo suvišno.

I tako, zaređamo mi redom po centru. Problem je i taj, što živimo na obodu centra grada, što znači da su sve moderne preskupe teretane odlučile da se smeste u naš komšiluk. A takve obično brigu vode samo o broju nesrećnih članova kluba. Ipak, naoružani gvozdenim živcima optimistično krenusmo u obilazak.
Prvo ubodosmo Pure Fitness. Dočekala nas je simpatična nenavalentna (kasnije se ispostavilo kao vrlo bitna karakteristika) devojka, koja nas je prošetala okolo, pokazala nam teretanu i objasnila neki njihov specijalni sistem rada s trenerima. Zapravo, svako dobije trenera na početku koji u zavisnosti od vaših potreba sastavi plan vašeg treninga i to vam snimi na neki ključ. Taj ključ vi možete da ubacite u svaku mašinu, koja vam na displeju prikaže statistike vašeg trenutnog rada i istoriju svih vaših vežbanja na tom tipu mašina. Sve to naravno možete da pratite i na website-u, samo ukucate svoje korisničko ime. Naravno, trener je tu za vas da koriguje plan kada god to zaželite. Cena, skoro sitnica, oko 100 evra za godišnju članarinu plus nedeljno 5 evra, što mu dođe maksimalno 25 evra mesečno. U momentu kada smo izlazili iz teretane bili smo ubeđeni da ćemo se vratiti u istu da potpišemo ugovor, no informisanja radi krenuli smo i u obilazak drugih.

Sledeća je bila Fitness Company. E to je već na samom ulazu delovalo gadno. Prebukirana, s preglasnom muzikom i ovog puta navalentnim prodavcem. Nisam baš sigurna, koji deo u celoj priči mi je bio odvratniji, ali ovi su nas izgubili kao potencijalne klijente još na vratima.

Ima nešto što vam se u teretani svidi ili ne svidi na samom početku. Ja sam kasnije shvatila, da je to osećaj da su ljudi došli na to mesto da se rasterete stresa i učine nešto dobro za svoje telo. I upravo sam taj osećaj i imala u onoj prvoj teretani. Celokupna atmosfera je delovala opuštajuće, primamljivo, kao mesto na koje čovek ode i na izlasku se oseća preporođeno. Ova druga je pre podsećala na plažni bar, prebukiran ljudima koji okolo šeću umesto da vežbaju, s ogromnim šankom na ulazu.

I tako, potpuno nezadovoljni nastavišmo dalje. Sledeća u nizu je bila Fitness First. Eeee, tu sam nasela kao malo dete. Problem u datom momentu je bio taj što se dotični fitnes otvarao tek početkom marta, te su oni nama pokazivali slike kako će to izgledati i razgovor je tekao otprilike ovako:

Prodavačica: To će biti najmoderniji i najveći klub u Frankfurtu, u ovoj modernoj zgradi što se gradi preko puta. Pored mašina, moćićete da koristite i bazen, solarijum, pedikir, manikir, masažu, terasu na vrhu za sunčanje i bla bla bla…. za samo 100 evra (za nešto) i 60 evra (za nešto) i 20 evra (za nešto) i još samo 65 evra mesečno.

Mi (s nimalo impresioniranim izrazom lica): Dooooobro.

P: OK, OK… evo otpisaću vam ovih 100 evra odmah, znači, samo za vas 60 evra (za nešto) i 20 evra (za nešto) i još samo 65 evra mesečno.

Mi (s nimalo impresioniranim izrazom lica): Dooooobro.

P: OK, OK… hm… ajde pričaću s menadžerkom, da vas ubacimo nekako u ovu grupu od prethodne nedelje onda bi vam mesečna rata bila samo 59.99 evra. (odlazi)

Okrećemo se jedno drugom i počinjemo razgovor na Srpskom.

M1: Jbt, kakvi su kreteni… ova stvarno misli da smo ludi da nasednemo s ovim njenim samo za nas spuštanjem cena.

M2: Ali imaju bazen.

M1: Ma daaaaaj, dva puta zamaneš i udariš u ivicu.

M2: OK, znači nećeš?

M1: Neću.

Prodavačica se u međuvremenu vratila i gleda nas znatiželjno.

M: Pa, mi ipak ne bismo.

P: Zašto? Ali evo ja sam sada razgovarala s menadžerkom i ona je odobrila popust.

M: Preskupi ste i dalje. Za te pare ne dobijamo ništa što nam treba i još moramo da čekamo mesec dana na otvaranje.

P: Ali, ali… Pa mi imamo Power Plate!

M: Stvarno? Uračunato u cenu? Vauuuuuu… Ček da se konsultujemo.

Na Srpskom.

M1: Imaju Power Plate. Možda bi onda i mogli.

M2: Šta je to?

M1: To je ona sprava što se trese i radi mišiće mnogo bolje nego obično.

M2: Pa kako znaš da je efikasno?

M1: Ma pričala sam ti da je Onaj radio na tome i skroz se sredio. Pliiiiizzzz, mozda je to jedina nada za moju vrećastu zadnjicu.

M2: Znači hoćeš ove?

M1: Hoću.
……………………………………………………………………………………………………………
Dva meseca kasnije, u kancelariji za žalbe.

Onaj što treba da se bakće nezadovoljnim korisnicima: ne, ne, ne ….
Mi: Ali nama je prodavačica rekla da je Power Plate uključen u cenu. I sada vi očekujete da vam ja za isti doplaćujem još 25 evra mesečno???
OŠTDSBNK: Mi smo odgovorni samo za deo koji piše u ugovoru, a u ugovoru ne piše da možete da koristite PP.
M: Ali u ugovoru ne piše ni da ne možemo. Šta to znači? Da ste nas svesno lagali da bi potpisali ugovor?
OŠTDSBNK: ne, ne, ne… (gomila izrečenih gluposti i laži)… ne, ne, ne….
…………………………………………………………………………………………………………
Pola sata kasnije, u kancelariji menadžera, problem je rešen… nekako…
…………………………………………………………………………………………………………
Kada sravnam račune i presaberem se, ispadne da za tu cenu čak i da koristimo samo bazen u meri u kojoj ga koristimo, jedna moja poseta fitnesu košta 2.5 evra. Kada to uporedim s cenama u Srbiji i Češkoj, sa standardom ovde i tamo, to i nije skupo… ali opet… ostaje neki odvratan osećaj da mi je neko nešto na prevaru uvalio. A ta činjenica me poprilično pogađa. Poslednja stvar koju sam očekivala kada smo dolazili ovde je da će nam usluge biti prodavane na ovakav način. Baš sam neprijatno iznenađena nemačkim načinom poslovanja. Da stvar bude gora, ovo nije jedini primer. Slično tome smo dali dodatnih 25 evra za telefonske kartice, pa 30 evra pride za struju, itd, itd. Malo me poražava činjenica ovdašnjih prodavaca da zloupotrebljavaju u toj meri naše nepoznavanje jezika i ovdašnjih običaja. Činjenica je, da bismo mi svakako dali te pare jer drugog izbora nemaš, ali nekako bih više volela da ako ništa drugo, u cilju bolje brige o troškovima unapred znam kolike nas realne sume zaista očekuju.
……………………………………………………………………………………………………
Nešto kao P.S.
Fitness First je zapravo kupio pomenuti Fitness Company i potpuno su ista bagra. Dotični fitnes elem, nije ni najveći ni najmoderniji u Frankfurtu. Čak im je i koncept i izgled potpuno isti kao ovima već pominjanima. Sva sreća pa na bazen odlazimo ranom zorom kada gotovo da nema ljudi, inače bi ove pare baš nizašta davali.

Comments:

  • 19/03/2009

    Uživajte. 🙂 Blago vama kada vam je najveći problem izbor teretane. Puno pozdrava iz Beograda. 🙂

  • 19/03/2009

    Ovde se godisnja clanarina krece od 500-1000 evra. Dzabe 🙂 Ja sam uvek vise za one varijante-plati po svakom dolasku. Znam sebe-ne bih iskoristila i pojela bih se zbog bespotrebno ostavljenih para.
    Pozdrav iz Moskve

  • 19/03/2009

    Charolija,
    ma… nije mi to najveci problem, samo jedan u nizu 😉 Al’ da ispalo je tako 🙂
    Ovo je pre trebao da bude post o tome kako me razocarao nemacki nacin poslovanja, al’ kao i obicno odlutah nekako na drugu stranu 🙂

    Kujna,
    kada se sve sabere tako ispadne i ovde. Ali je problem sto sve sto smo nasli da i malo valja, mora da se potpise ugovor na godinu dana. Meni je to bilo od pocetka iritantno zato sto pojma nemam sta potpisujem, manje zbog toga da to necu iskoristiti. Mada dok smo bili u Ceskoj, prvo smo 2 meseca placali po terminu, a onda kao odlucili da uplatimo za ceo mesec posto se pokazalo za prva dva da smo jako disciplinovani. Naravno, cim smo uplatili unapred, krenuli smo da zabusavamo :)))

  • 21/03/2009

    Je l’ to Srbi drže? Još ćeš me potaknuti ovim tekstom da dovršim davno zamišljenu priču o teretani :).

  • 21/03/2009

    Ne znam tacno ko drzi. Fitness First je svetski brend, ima ih svukuda. A ko se ovde odaziva na to ime nisam sigurna. Zvucacu rasisticki ako krenem da razvijam teorije, al’ kriv je onaj ko sve to odobrava, tj. drzava, tj. oni s pravom glasa, tj. oni s pasosem, tj. Nemci 😀

  • Maja

    31/03/2009

    Kakva glupost. 🙁 Baš mi je žao. Razumem vaše razočarenje i nadam se da je ta radnica dobila barem opomenu od svog poslodavca zbog laganja i navlačenja. A što se tiče varanja na konto nepoznavanja jezika probajte da se povežete sa našim ljudima i ostalim strancima u Frankfurtu koji imaju više iskustva. 🙂 Ko zna, možda pronadješ nešto i na ovom forumu: http://www.domeus.de/forum/nasi-u-d

  • 31/03/2009

    Majo hvala za link, pogledacu sta ima ovih dana. U principu ja vec pratim neke forume, al’ to te ne spasava uvek budalastina.
    Inace, stvari koje su nam se izdesavala prosle nedelje kod advokata kod kojeg smo isli da se raspitamo o povracaju poreza je jos veca neprijatnost od ove sa fitnesom. Ali bar smo naucili da nista ne potpisujemo :))))) pa bar puno rasprave nije bilo, nego smo kao normalni nezadovoljni korisnici odjebali budalu i krenuli u potragu za drugim.
    Cela stvar mene vise fascinira kao fenomen, valjda mi je sve to veliki sok jer sam ocekivala u Nemackoj napredak u svakom pogledu pa me ovakvi ispadi samo podsecaju da su i Nemci samo ljudi 🙂

  • 02/04/2009

    sve su to prevaranti 🙂 cim vidis da nesto sto treba da potpises ima fineprint, znaj da je prevara 🙂
    cim je nesto povoljno, odmah gledam gde hoce da me zavrnu. pokusavajuci da prikazu sto nizu cenu, prodavci izmisljaju razne prevare. recimo, hoces da kupis kameru i search engine ti nadje da je najpovoljnije kod firme te i te, a kad ti hoces da kupis onda vidis da je to cena bez baterije!? kada se zainatis i hoces da kupis tu kameru bez baterije, oni kazu ne moze bez baterije. pa zasto onda pise da kosta toliko ako ne kosta?! tu se nekako prekine veza 🙂

  • 03/04/2009

    bslp,

    :)))
    Mislim da je jedna od najvecih prednosti ovog mog zivotnog putesestvija saznanje da su ljudi u biti svuda isti i da najgluplje fore uvek najbolje prolaze…
    Od tog saznanja me jedino vise fascinira, da sam ja toliko glupa da sve to moram da proverim na sopstvenoj kozi 😉
    Al’ nek ide zivot, mozda necu naci razumno mesto na ovoj planeti (mada jos uvek ne odustajem) ali sigurno je da u Srbiji nikada ne bih pojela ovako dobru cokoladnu tortu 🙂

Sorry, the comment form is closed at this time.