{"id":1042,"date":"2013-11-01T04:40:56","date_gmt":"2013-10-31T20:40:56","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=1042"},"modified":"2024-08-01T15:40:23","modified_gmt":"2024-08-01T15:40:23","slug":"jos-uvek-u-polusnu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=1042","title":{"rendered":"Jo\u0161 uvek u polusnu"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tPonedeljak, 28. oktobar 2013.\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sedam.<\/strong> Alarm na mobilnom. Ustajanje. Doru\u010dak. Miljan odlazi na posao. Ja sedam da radim. Gledam u monitor. Gleda on u mene. Posle nekog vremena uvi\u0111am da se d\u017eabe gledamo. Od posla tog dana ne\u0107e biti ni\u0161ta. Ono \u0161to me brine je da \u0107u zapasti u stanje napetosti koje me obuzima pred svaki put. Totalno me parali\u0161e. Onemogu\u0107ava da se usresredim na bilo \u0161ta. Uzimam blok sa stola i kre\u0107em da crtam. To uvek poma\u017ee kad krenem da gubim kontak sa svetom.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Podne. Jedan. Dva. Tri sata.<\/strong> Napolju besni oluja. Razmi\u0161ljam ho\u0107e li Tanja sleteti na vreme. Treba da pokupimo ne\u0161to od nje s aerodroma. Posle toga treba da skoknemo do Utrehta da odnesem ne\u0161to Ivi. Pitam se nisam li to sve podsvesno ostavila za poslednji dan? Da ih vidim pred put.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pola \u0161est.<\/strong> Nebo se spustilo. Ki\u0161a lije. Miljan je trebao da bude ve\u0107 u hotelu. Kao i obi\u010dno kasni. Ja sam se odavno ve\u0107 navikla. Godinama ga vi\u0161e ni ne shvatam ozbiljno kada pri\u010da o vremenu. No danas znam da \u0107e sti\u0107i skoro na vreme. To skoro zna\u010di za destak minuta. Dovoljno da ga ovaj pljusak uhvati. Dovljno za zajebanciju tipa \u201ceeee, da si na vreme krenuo\u201d. Ali sad mi to ba\u0161 i nije sme\u0161no. Cele nedelje je bio bolestan. Ki\u0161a je poslednje \u0161to mu treba.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dvadeset do \u0161est.<\/strong> Ki\u0161a staje. Vrata se otvaraju. On ulazi. S preda skroz mokar. Od pozadi suv. Vetar mu je duvao u lice. Na kraju ipak jeste suludo sme\u0161no. Smeju\u0107i se dodajem \u201ceeee, da si na vreme krenuo\u201d<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sedam.<\/strong> Ve\u0107 znamo da \u0107e avion kasniti. Nije bitno, samo da nije otkazan.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pola devet.<\/strong> Kre\u0107emo na aerodrom. Zbog oluje vozovi ne funkcioni\u0161u na svim linijama. Do aerodroma moramo metroom, pa autobusom. Ko zna za\u0161to je sve to dobro, pomislih. Prvi put u holandskom metrou. Iznena\u0111enje. To nije ono \u0161to o\u010dekujete posle njihovih fensi vozova. Metro deluje\u2026 pa, recimo\u2026 neupadljivo. Ta neka stanica, kojoj se imena ne se\u0107am. Odlazak na autobus. Autobus sti\u017ee, ali ne kre\u0107e odmah. Voza\u010d je dru\u017eeljubiv. Verovatno nema toliko putnika kad vozovi rade. Ugurava nas u autobus i namiguje da ne treba da platimo. Vo\u017enja od nekih \u010detrdesetak minuta. Nekuda. Nemam ideju kuda prolazimo. Napolju i dalje pada ki\u0161a.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Deset.<\/strong> Kona\u010dno na aerodromu. \u010cekamo da sleti avion iz Beograda. Jedan poziv. Drugi. Tre\u0107i. Susret kraj mesta za susrete. Na kratko. Poljupci. \u017delje za sre\u0107an put i \u017eivot u Singapuru. I jedna Galeb \u010dokolada.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Jedanaest.<\/strong> U vozu za Utreht. Miljan zeva. Ja brslam kao navijena. Ko zna o \u010demu. Sre\u0107emo se s Ivom. Odlazimo negde ka centru. Jedva nalazimo otvoren kafi\u0107. Ma\u010dka. \u010caj. Pivo. Koktel. Pri\u010da o zubima.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tUtorak, 29. oktobar 2013.\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Jedan.<\/strong> Vra\u0107amo se na stanicu. Voz nam je pobegao za par minuta. Slede\u0107i je za sat. Burger king. Prvi put za sve nas.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dva.<\/strong> Rastanak. Poljupci. Nemoj da pla\u010de\u0161, nemoj da pla\u010de\u0161. Ponavljam u sebi kao pesmicu. Nisam plakala.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Tri.<\/strong> Ponovo u hotelu. Pakovanje. Prljav ve\u0161. \u010cist. Cipele. Jakne. Knjige. Disk jedan. Disk drugi. Kompjuter, jedan, drugi, tre\u0107i.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u0160est.<\/strong> Le\u017eem u krevet.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sedam.<\/strong> Alarm na mobilnom. Doru\u010dak. Odjavljujemo se iz hotela. Taksi. Taksista ima prijatelja u Srbiji i ne zna da vozi.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Devet.<\/strong> Predajemo torbe. Ne\u0161to nije u redu sa sistemom. Imaju probleme sa skeniranjem na\u0161ih paso\u0161a. Treba ne\u0161to da urade \u201cpe\u0161ke\u201d u sistemu, a niko ne zna kako.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Jedanaest.<\/strong> Prvi put u biznis klasi. \u010cini se manje luksuzna nego na slici, ali sedi\u0161ta su ogromna i razvla\u010de se u krevet. Spavanje. Film. Spavanje. Film\u2026<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tSreda, 30. oktobar 2013.\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\u0160est.<\/strong> Sletanje. Taksi. Vo\u017enja do hotela.
\n\u201cVidi ljubavi, palme\u201d- komentari\u0161em uzbu\u0111eno kao da nikada palme nisam videla.
\n\u201cVau, zamisli sada \u0107e nam stalno biti toplo i ima\u0107emo palme\u201d \u2013 shvatam \nda je moje odu\u0161evljenje pomalo detinjasto, ali ne mogu da prestanem.
\n\u201cA ju\u010de u Amstredamu, ona oluja\u201d \u2013 dodajem, kao da \u0107e to dodatno uveli\u010dati ceo momenat.\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sedam.<\/strong> Hotel. Gasimo klimu. Nama ne\u0107e trebati nikakvo hla\u0111enje u skorije vreme. Le\u017eemo u krevet. Samo na kratko.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dva.<\/strong> Sve one metode da se ovo spavanje izbegne su propale. Ni\u0161ta od uspe\u0161nog savladavanja desinhronizacije usled vremenskih zona. Predstoji nam par dana preteranog umora i pospanosti. Ali eto kona\u010dno smo tu. I to je ne\u0161to. \u017divot u novoj domovini mo\u017ee da po\u010dne.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tA od tada\u2026\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Od tada je pro\u0161lo dva dana. Ja jo\u0161 uvek \u0161etam ovim gradom samo poluprisutna. Nisam sigurna da li je jo\u0161 uvek od promene vremenskih zona, promene klime ili promene \u010ditave kulture.
Nekako mi se \u010dini da je jako bitno da sabiram utiske kad god se negde preselimo. Prestala sam to da radim. Prestala sam da pi\u0161em o imigraciji i emigraciji. Skoncentrisala sam se na pisanje utisaka sa putovanja, a to su dve potpuno razli\u010dite stvari. Verovatno je za to krivo i to duplo seljenje po Nema\u010dkoj. A verovatno i samo raseljeni\u010dko \u017eivotno iskustvo.
Kada se \u010dovek seli (ukoliko seoba nije nasilna) postoje standardne faze u njegovom do\u017eivljavanju nove sredine. Obi\u010dno je prvo odu\u0161evljen (pona\u0161a se kao da je na odmoru), onda sve mrzi (proveo je dovoljno vremena sa lokalcima pa su iluzije splasle), pomirio se s tim gde je (manje ili vi\u0161e uspe\u0161no). E kad do\u0111e do ove tre\u0107e faze, mi se obi\u010dno spakujemo i odemo dalje. Lo\u0161e nam ide ovo mirenje sa stvarno\u0161\u0107u. Bi\u0107e da smo oboje preveliki sanjari.
\u0160to se vi\u0161e selite intenzitet ovih faza slabi. Tj. koliko god da ste sanjar vremenom ipak morate prihvatiti stvarnost. Dakle, raj na zemlji ne postoji jer su ljudi u proseku svuda isti, a od ljudi pobe\u0107i ne mo\u017eete. Ve\u0107 kod na\u0161e selidbe iz \u010ce\u0161ke za Nema\u010dku ova faza odu\u0161evljenja kod mene jedva da je trajala mesec dana. Posle toga je sledila preduga faza zvocanja. Kod Singapura ve\u0107 ta faza uop\u0161te ne postoji, euforije oko selidbe uop\u0161te nije bilo. Kao \u0161to \u0107e i zvocanja mnogo manje biti jer sam valjda kona\u010dno ve\u0107 odrasla. Prestala sam sve te stvari da do\u017eivljavam li\u010dno. Kona\u010dno sam postala pravi istra\u017eiva\u010d, u stanju da nepristrasno istra\u017eujem nove predele.
Od po\u010detka smo u Singapur do\u0161li da upoznamo bolje ovaj deo sveta, a ne da tra\u017eimo bolje mesto za \u017eivot. Isto\u010dna Azija je izuzetno zanimljiva sredina. Moj prvi susret sa njom zavr\u0161io se vrlo neslavno. Prvih par dana u Vijetnamu je proizvelo toliko negativnih ose\u0107anja pre par godina, da se blago jo\u0161 uvek \u010dudim samoj sebi. Kambod\u017ea i Tajland su mi dodu\u0161e osvojili srce na prvi susret, a Japan kasnije ostavio bez daha. Nijedna od ovih zemalja me nije ostavila ravnodu\u0161nom i svaka od njih je bila takav \u0161ok za mene da sam pomislila da \u0107e mi trebati bar decenija da shvatim ljude i poredak u ovom delu sveta. I tako, evo nas sada ovde, na po\u010detku te decenije.<\/p>

A Singapur? I kakav je na prvi pogled?
Topao kada smo napolju. Zbog silnih klima ure\u0111aja leden kada smo u zatvorenom prostoru. Manje vla\u017ean nego \u0161to sam o\u010dekivala. U krevet ne\u0107u i\u0107i bez tu\u0161iranja jer sam stalno lepljiva od znoja i stopala mi od papu\u010da prljava. Vreme je za sada manje ki\u0161no nego \u0161to sam o\u010dekivala i jo\u0161 uvek nisam do\u017eivela pravu grmljavinu i sevanje, ali verujem da \u0107e biti dana. I to uskoro. Evo ba\u0161 dok pi\u0161em po\u010de ki\u0161a. Pantalone dok sam ovde nositi ne\u0107u, kao ni \u010darape. Vreme je ukratko, onakvo na kakvo se ja nikada ne bih \u017ealila. Ali ja sam jedan od onih manijaka koji u\u017eiva u \u0161etnji po u\u017earenom betonu na +40, a onda jednako u\u017eiva i u letnjim pljuskovima, tako da taj deo i nije iznena\u0111enje.
Singapur je i zapadnja\u010dki grad, u vrlo negativnom kontekstu. Ima previ\u0161e zapadnja\u010dkih brendova po prodavnicama, molovi i prodavnice su poput evropskih. Mada, razlika je dovoljno velika da ne izaziva totalno razo\u010darenje. Problem je \u0161to sam ja o\u010dekivala od Singapura da po tom pitanju bude bli\u017ei Bankoku ili Tokiju, a on to nije. \u010cak me i same zgrade i arhitektura podse\u0107aju vi\u0161e na Evropu, nego Aziju. Putevi u centru su previ\u0161e \u0161iroki i pretrpani automobilima. Ceo taj u\u017ei centar gde je skoncentrisan biznis i ta glavna \u0161oping zona su vrlo neinspirativni. Kako nam je i hotel nekako blizu svega toga, malo \u0161ta smo sem tih centralnih distrikta za sada i videli. Za vikend nam sledi \u0161etnja po ostalim kvartovima u nadi da \u0107emo na\u0107i neki deo zabavniji za \u017eivot, u \u0161ta oboje \u010disto sumnjamo.
Iako je grad vrlo moderan sa svim tim neboderima, ne \u010dini mi se tehni\u010dki napredan kao Tokijo npr. Nema tih svetle\u0107ih ogromnih reklama, d\u017einovskih ekrana sa reklamama u obimu u kojem su prisutne u Japanu. Opet mi je i u tom smislu mnogo bli\u017ei Evropi, nego Aziji.
Singapur ipak ima dovoljno Kineza da je ono azijsko \u0161to smo od njega o\u010dekivali opet prisutno svuda. Od ogromnih holova sa jeftinom hranom, do gomile uli\u010dnih tezgi sa jeftinim stvarima. Odli\u010dan su\u0161i, jo\u0161 bolji kim\u010di, slatko vo\u0107e i povr\u0107e sa ukusom.
Singapur je i vrlo \u0161arenolik \u0161to se ljudi i kultura ti\u010de. Te smo tako slu\u0161ali hod\u017eu kako peva iz lokalne d\u017eamije, gledali Kineze koji se mole ispred svog hrama, a onda odlaze da se pomole ispred indijskog i obrnuto. \u017dene sa maramom na glavi u dugim haljinama, azijatkinje standardno elegantne, belkinje u hipsterskom fazonu. Po prvi put \u017eivim u zemlji gde su belci manjina, \u0161to samo doprinosi ovom suludom utisku da sam na odmoru. Zbog tog kulturolo\u0161kog miksa stvari koje vi\u0111am mi se \u010dine manje \u010dudnim nego \u0161to bi bile u Evropi. Ne znam kako ova razli\u010ditost funkcioni\u0161e u stvarnom \u017eivotu, previ\u0161e smo kratko ovde da ocenim. Ali mi se sve \u010dini mnogo skladnije nego u Evropi.
Singapur je izuzetno \u010dist grad. Sme\u0107a nigde na ulici nema. Za to su verovatno \u201ckrive\u201d \u010duvene singapurske kazne. I mogu vam re\u0107i da mi se to mnogo svi\u0111a. Grad je i izuzetno zelen za azijske standarde, mada sumnjam da ijedna zemlja mo\u017ee prete\u0107i Nema\u010dku kada je urbano zelenilo u pitanju.
Jo\u0161 uvek mi puno delova fali u ovoj singapurskoj slagalici. No eto za po\u010detak toliko, nastavak sledi uskoro kada se kona\u010dno trgnem iz ovog polusna.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ponedeljak, 28. oktobar 2013. Sedam. Alarm na mobilnom. Ustajanje. Doru\u010dak. Miljan odlazi na posao. Ja sedam da radim. Gledam u monitor. Gleda on u mene. Posle nekog vremena uvi\u0111am da se d\u017eabe gledamo. Od posla tog dana ne\u0107e biti ni\u0161ta. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[26,596,30,502],"tags":[128,180,258,358,401,408,465,488],"class_list":["post-1042","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-singapore","category-singapore-stories","category-start","category-stories","tag-emigracija","tag-imigracija","tag-licno","tag-preseljenje","tag-seoba","tag-singapur","tag-utisci","tag-zivot"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1042","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1042"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1042\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":18406,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1042\/revisions\/18406"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1042"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1042"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1042"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}