Eh da, videla sam buba\u0161vabu, u svom kupatilu. I na svom krevetu. Dodu\u0161e ovo drugo mo\u017eda i nije istina. Nisam sigurna da li je to na krevetu bila beba buba\u0161vaba ili neka sasvim druga buba. Nisam ekspert za bube. Ali po svemu sude\u0107i, na dobrom sam putu da postanem. Nakon susreta s ovom malom sam paranoi\u010dno pregledala posteljinu i sva smorena oti\u0161la do kupatila u kojem sam se srela s velikom buba\u0161vabom. Tu sam ve\u0107 na ivici suza pogledala u Miljana i zamolila ga da se obra\u010duna sa nepozvanim gostom. No dok je Miljan stigao da otvori vrata ponovo gost je oti\u0161ao tamo odakle je najverovatnije i do\u0161ao, odliva za vodu. Bila sam poprili\u010dno razo\u010darana svojom reakcijom. Mislila sam da \u0107u to podneti mu\u0161kije. Ali eto nisam. Sutradan sam poslala poruku agentici koja nam je pomogla da na\u0111emo stan i zamolila je da mi po\u0161alje kontakt nekog iskusnog istrebljiva\u010da buba. A onda mi je ona na to odgovorila da je vlasnik du\u017ean da se bak\u0107e s tim, da joj ja samo po\u0161aljem sliku (sliku bube?!) na \u0160a’ima? program (WhatsApp). Tu se ja gorhotom zasmejah i pomislih kako je tako ne\u0161to samo u Singapuru mogu\u0107e i kako bih mogla jedan “Samo u singapurskim stanovima” post napisati i staviti buba\u0161vabu u naslov.<\/p>\n
Singapur ne prestaje da me fascinira na svakom koraku. I vrlo su mi sve te sitnice interesantne. Mo\u017eda i zbog toga \u0161to je ovo na\u0161a prva seoba u koju sam uspela da u\u0111em bez velikih emocija. Zaista se ose\u0107am kao deo velikog eksperimenta, i vrlo ozbiljno shvatam svoje u\u010de\u0161\u0107e u njemu. Eto recimo na ovom buba\u0161vaba delu sam totalno omanula. Sve je ovde nekako druga\u010dije, ali sam primetila da me ni\u0161ta emotivno ne doti\u010de. \u0160to je jako bitno, jer ja ve\u0107 uporno 7 godina poku\u0161avam da do\u0111em do ovog stadijuma odsustva emocija i gubljenja \u017eivaca zbog stvari na koje ne mogu uticati.<\/p>\n
Singapuru je dodu\u0161e mnogo lak\u0161e da me ne jedi nego prethodnicima iz prostog razloga \u0161to je zvani\u010dan jezik engleski. Neverovatno je koliko sam ja podcenjivala zna\u010daj jezika u ranijim seobama. I da se razumemo, natucanje zvani\u010dnog jezika neke zemlje nije dovoljno za komotno funkcionisanje u toj zemlji. Posebno ukoliko ste tip li\u010dnosti kao ja, tj. ne cimate druge ljude za savete, pomo\u0107, itd. ukoliko im to nije posao. Samostalno funkcionisanje u svetu \u010diji jezik ne govorite iziskuje silno vreme i energiju i za najsitnije stvari. Uzmite samo na primer standardne ugovore. I u Singapuru, kao i u Nema\u010dkoj morali smo da potpi\u0161emo ugovor na dve godine s internet provajderom. Za razliku od Nema\u010dke, meni su sve na\u0161e obaveze prema provajderu, kao i uslovi otkazivanja usluge savr\u0161eno jasni od prvog dana. Glavni razlog je \u0161to je ugovor na engleskom te sam mogla da ga pro\u010ditam. Drugo, komunikacija sa Singapur\u0107anima je mnogo lak\u0161a, ne znam da li to proisti\u010de iz raznolikosti jezika i kultura ovde, ali vas sagovornik ne\u0107e pustiti dok ne bude siguran da ste shvatili sve o \u010demu je pri\u010dao. I opet, nadrkanih ljudi ima ovde koliko volite ali generalno meni je komunikacija s ljudima ovde mnogo lak\u0161a. No, kao \u0161to ve\u0107 rekoh bi\u0107e da je glavni razlog za to engleski kao zvani\u010dni jezik.<\/p>\n
Sad, po\u0161to se sa svima “razumemo” na miru mogu da se od \u010duda be\u010dim, naprasno pucam od smeha i divim lokalcima. Krenimo samo od tog \u0160a’ima? programa i ostalih programa za mobilne telefone. Ili jo\u0161 bolje, krenimo od mobilnih telefona. Kada smo onomad u Japanu bili ja se na\u010duditi nisam mogla koliko ljudi bleje u svoje mobilne telefone, igraju igrice, \u010ditaju vesti, pi\u0161u mejlove i poruke. Oni zaista izgledaju kao u onim reklamama gde karikiraju otu\u0111enost. Singapur\u0107ani su mnogo dru\u0161tveniji, no i dalje ne mogu da zamisle \u017eivot bez telefona. I ovde je upotreba ove spravice na mnogo vi\u0161em nivou nego u Evropi. Te tako se \u0160a’ima? program koristi i u poslovnoj komunikaciji. Sve je vrlo prakti\u010dno. Za\u0161to tro\u0161iti snagu, energiju, pare i vreme na skeniranje i slanje dokumenata? Dovoljno je da ih uslikate mobilnim i po\u0161aljete preko WhatsApp programa nekome. I ovo je apsolutno legalan i validan vid komunikacije. Ova njihova fleksibilnost i primena novih tehnologija me fascinira na svakom koraku. Ovde je papirologija svedena na minimum.<\/p>\n
Te tako na primer registracija firme traje svega pet minuta i sve se zavr\u0161ava preko interneta. Sve je vrlo jednostavno jer su svi podaci o vama centralizovani te sa brojem koji vam je dodeljen kao gra\u0111aninu, negde tamo u bazi ve\u0107 imaju sve podatke o vama. Znam, znam privatnost. Ali eto mene odsustvo privatnosti na tom nivou ni malo ne uznemirava. I u Nema\u010dkoj, \u010ce\u0161koj i Srbiji su imali sve te moje podatke samo ih tamo nisu efikasno koristili.<\/p>\n
Ono \u0161ta mi je u Singapuru posebno bilo neobi\u010dno su stanovi, naselja i uop\u0161te kultura stanovanja. Ja sam provela dve nedelje, svakodnevno gledaju\u0107i po pet stanova u nadi da \u0107u na\u0107i mesto koje \u0107u nazvati prijatnim za \u017eivot. U Singapuru najve\u0107i deo stanovni\u0161tva \u017eivi u u dr\u017eavnim ili privatnim kompleksima. Ovi kompleksi su obi\u010dno skup od par zgrada sa vi\u0161e ulaza. Razlika je samo \u0161to ovi privatni obi\u010dno imaju bazen, teniski teren, teren za skvo\u0161, teretanu, igrali\u0161te za decu, itd. Naivno bi mogli pomisliti da to zna\u010di da su ovi privatni luksuzniji, ali ako su novogradnja, manjka im prostora, ako su stariji od 2-3 godine manjka im i prostora i odr\u017eavanja. Ako su stariji od desetak godina prostora ima, ali je opet odr\u017eavanje katastrofalno. Jo\u0161 sve to nekako li\u010di na blokove sa Novog Beograda. Nehumano. Ono \u0161to se meni najvi\u0161e svidelo su razni tipovi ku\u0107a i manje zgrade do 2 sprata, no one su ili preskupe, ili u lo\u0161em stanju ili daleko od centra.<\/p>\n
No nije samo njihov izgled i raspored meni bio neobi\u010dan. Neobi\u010dni su mi bili i sami detalji u stanu. Recimo da imate samo po jedan \u0161teker u sobi. Da ma\u0161ina za pranje sudova nije standard \u010dak ni u novim stanovima sa ugra\u0111enim kuhinjskim elementima. Mi \u010dak u kuhinji nemamo ni toplu vodu npr. Da imate magnete na vratima da ih dr\u017ee prilepljene uza zid, zbog promaje valjda. Da se prozori otvaraju tako da im opet promaja ne mo\u017ee ni\u0161ta. Izolacija je katastrofalna i zvu\u010dna i toplotna. Klima ure\u0111aj je sastavni deo svake prostorije. Ventilatori su moji omiljeni komadi name\u0161taja.<\/p>\n
Singapur\u0107ani tako\u0111e pate od potpunog odsustva svesti o u\u0161tedi energije, vode, i ideji recikla\u017ee. Mo\u017eda ovo ne bih ni primetila da nismo do\u0161li iz Nema\u010dke koja je verovatno jedan od evropskih lidera po tom pitanju.<\/p>\n
Odnos samog stanodavca prema stanu i stanaru su za posebnu pri\u010du. I opet bi\u0107e da me to najvi\u0161e poga\u0111a upravo jer sam iz Nema\u010dke do\u0161la. Stanovi vam se predaju u vrlo zapu\u0161tenom stanju. Njihovi standardi \u010disto\u0107e su izuzetno niski. Kre\u010denje stana se ne podrazumeva. Sve ovo zapravo va\u017ei za sve stanove u kojima smo \u017eiveli u Srbiji, ali na mene bi se ovde mogla primeniti poznata jevrejska kletva “Da Bog da, im’o pa nem’o!”. Recimo samo da smo se u prethodnoj domovini navikli na bolje. Jedino \u0161to se ovde redovno servisira su upravo te klime. Vidi se odmah ko zaslu\u017euje koje mesto u hijerarhiji. No i to servisiranje me silno nasmeja ju\u010de. Do\u0161la su mi dva majstora da odrade spomenutu akciju \u010di\u0161\u0107enja. \u010cistili su neko vreme jedan nepokretne delove klime, dok je drugi prao one pokretne u gostinjskom kupatilu. No ispostavilo se da je svojim neiskustvom onaj \u0161to je br\u010dkao po delovima na zidu uspeo da pokvari jednu od klima. Tu se njih dvojica spore\u010dka\u0161e, \u0161to je bilo zabavno za gledanje, i odo\u0161e na kraju sa zaklju\u010dkom da \u0107e poslati servisera da to popravi. Nego, sranja se de\u0161avaju, ne pla\u0107amo mi popravku, sve manje-vi\u0161e OK. Ono \u0161to me je \u0161okiralo par sati kasnije, kada sam paradirala kroz ku\u0107u s go\u0161\u0107ama pokazuju\u0107i im stan je da su njih dvojica uspela da zaklju\u010daju s unutra\u0161nje strane ono kupatilo \u0161to su koristili. To jutro imala sam \u010detiri ispravne klime, funkcionalno kupatilo za goste i dva nasmejana majstora na vratima. Par sati kasnije imala sam tri ispravne klime, zaklju\u010dano kupatilo i dva posva\u0111ana majstora na vratima. Samo u Singapuru.<\/p>\n
No kad smo ve\u0107 u stanu i oko njega, ja provedoh celu pro\u0161lu nedelju dru\u017ee\u0107i se sa kojekakvim majstorima u stanu. Prvo onima \u0161to su kre\u010dili, onda onima \u0161to su nam doneli i raspakivali stvari. Za sve to vreme ja sam ribala prljav\u0161tinu. To moje samostalno \u010di\u0161\u0107enje je izazvalo silnu konfuziju u majstorskim redovima. Nije im bilo jasno za\u0161to ja sama \u010distim. Na moj naivni odgovor da sama \u010distim jer \u017eivim samo s mu\u017eem koji je te nedelje radio duplu smenu, oni bi preina\u010dili pitanje za\u0161to nemam \u010dista\u010dicu. Da ne pri\u010damo o tome koliko su mi zabrinut pogled uputili kad im rekoh da mi sami ka\u010dimo svoje slike i popravljavo svoje stvari. Usluge u Singapuru su jako jeftine. I lokalcima je jako \u010dudno da neko mo\u017ee da \u010disti iz ideolo\u0161kih razloga, \u0161to ja upravo \u010dinim. Da neko odbija da iznajmljuje \u010dista\u010dice ili koristi slu\u017eavke ve\u0107ini lokalaca je jako neobi\u010dno. Na neki na\u010din oni jo\u0161 uvek \u017eive u tom kolonijalnom svetu i dobar deo njih pored porodice belaca vidi slu\u017eavku iz Indonezije ili Filipina. No ovu sliku u \u017eivotu odr\u017eavaju i sami belci. Pre neki dan sam prolazila kraj igrali\u0161ta za decu. U susret mi je i\u0161la grupica od tri bele \u017eene i njihovih \u010detvoro dece, koji su pra\u0107eni sa tri tamnopute slu\u017eavke. Belci su u Singapuru uspeli da unazade celo \u010dove\u010danstvo. Zar je zaista neophodno da \u0161est \u017eena nadgleda \u010detvoro dece?<\/p>\n
U nedelju smo sasvim slu\u010dajno, tra\u017ee\u0107i bankomat, zavr\u0161ili u jednom molu krcatom agencijama za izdavanje slu\u017eavki. Te agencije su sme\u0161tene u najobi\u010dnijim standardnim lokalima, \u0161to zna\u010di da mo\u017eete da vidite sve \u0161ta se de\u0161ava kroz izlog. U njima su sedele ne\u010dije budu\u0107e slu\u017eavke pore\u0111ane uz jedan zid, a preko puta su se nalazili radni stolovi sa zaposlenim slu\u017ebenicima. Izme\u0111u dve vatre, na stolicama su sedeli zavaljeni vlasnici, pardon poslodavci, budu\u0107e robinje, mislim slu\u017eavke. Taj mol \u0107e mi biti na listi turisti\u010dkih atrakcija Singapura, u horor kategoriji.<\/p>\n
No dobra stvar cele pri\u010de, zbog koje i do\u0111osmo ovamo je da je vreme lepo i sun\u010dano. Bazen ispred zgrade super za kupanje i gotovo uvek prazan. A ve\u0107 tri avionske povratne karte za okoline zemlje kupljene. Do novih putopisnih postova odoh da se raspakujem i mlatim sa majstorima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Eh da, videla sam buba\u0161vabu, u svom kupatilu. I na svom krevetu. Dodu\u0161e ovo drugo mo\u017eda i nije istina. Nisam sigurna da li je to na krevetu bila beba buba\u0161vaba ili neka sasvim druga buba. Nisam ekspert za bube. Ali […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[26,596,502],"tags":[100,408,465,488],"class_list":["post-1092","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-singapore","category-singapore-stories","category-stories","tag-crtice","tag-singapur","tag-utisci","tag-zivot"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1092","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1092"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1092\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5727,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1092\/revisions\/5727"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1092"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1092"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1092"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}