{"id":1101,"date":"2014-01-21T08:11:39","date_gmt":"2014-01-21T00:11:39","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=1101"},"modified":"2024-04-05T01:53:39","modified_gmt":"2024-04-05T01:53:39","slug":"letovanje-u-kambodzi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=1101","title":{"rendered":"Letovanje u Kambod\u017ei"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Depresivne nema\u010dke zime su nas terale da se svakog decembra spakujemo i nestanemo iz zemlje na bar 3 nedelje. Prethodna je zvani\u010dno zabele\u017eena kao najtamnija od kada se meri vreme, te smo tako izme\u0111u novembra i maja proveli skoro 6 nedelja van tada\u0161nje domovine. Ta zima nam je stavila do znanja da mi nismo ba\u0161 sazdani od materijala koji bi mogao podneti takve \u017eivotne uslove i podsetila nas da je vreme da se selimo, u toplije krajeve. Jo\u0161 negde tamo u oktobru dok smo \u017eivotarili u amsterdamskom hotelu \u010dekaju\u0107i dan kada \u0107emo poleteti za Singapur, Miljana su podsetili da treba da iskoristi dve nedelje svog odmora iz 2013. do kraja godine. To nas je malko do\u010dekalo nespremne. Taj dvomese\u010dni amsterdamski hotelski \u017eivot je ve\u0107 nekako bio kao odmor, znali smo da \u0107e novembar biti mesec tra\u017eenja stana po Singapuru, a decembar useljavanja i raspakivanja te nam godi\u0161nji odmor nije ba\u0161 padao na pamet. Tada sam po prvi put zapravo primetila da mi ni jedan jedini dan godi\u0161njeg odmora od kada radimo nismo proveli kod ku\u0107e. Godi\u0161nji odmor nikada nije bilo ne\u0161to \u0161to se tra\u0107i na raspakivanje kutija npr. Zapravo ta pomisao da imamo dve nedelje i da ostanemo u prostoru u kojem trenutno obitavamo me je blago u\u017easnula. \u010cinilo se kao neprihvatljiva opcija. Ne znam za\u0161to dodu\u0161e.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

S druge strane bili smo do gu\u0161e u poslu \u0161to je zna\u010dilo da nemamo mnogo vremena za planiranje, a nikakvu spontanu ideju gde da idemo nismo imali. Problem je bio i u tome \u0161to ovaj deo sveta i nije ba\u0161 prijateljski nastrojen prema srpskom paso\u0161u. Dobijanje vize za ve\u0107inu na\u0161ih singapurskih suseda je formalnost, ali nam se ni formalnostima nije bavilo u tom momentu. Jedina zemlja u blizini za koju nam ne treba viza a nije obasuta snegom ili ki\u0161om u decembru, bila je Kambod\u017ea. U\u010dinila se savr\u0161enom u tom momentu. Oboje smo se zaljubili u nju onomad kada smo putovali za Angkor i svakako planirali da je posetimo opet. Te su tako karte kupljene jo\u0161 tog oktobra i \u010damile u mejlu do decembra.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

I decembar kona\u010dno do\u0111e. Po\u010detak na\u0161e, kako \u0107e se ispostaviti kasnije, najusporenije dve nedelje na odmoru se kona\u010dno pribli\u017eio. Nije ba\u0161 sve od po\u010detka bio opu\u0161teno. Prvo smo uspeli da zakasnimo na avion. Opet. To nam je ve\u0107 drugi put i po\u010dinjem ve\u0107 da se brinem. Ako ste se ikada pitali ko su ti idioti \u0161to kasne na letove sad ih znate. Slede\u0107i let je bio tek oko 3-4 popodne, \u0161to je bilo nekih 10 sati kasnije. Singapurski aerodrom nije zabavan ako ste u japankama, i haljinici na bretele. Hladno je. Previ\u0161e. Kao i svuda na zatvorenom jer oni ba\u0161 vole da odvrnu tu klimu. Iza\u0107i napolje opet nije zabavno jer prakti\u010dno izlazite na autoput koji je opet zaklonjen drugim autoputem koji visi iznad njega. Ovde su i autoputevi vi\u0161espratni. Napolju je usled toga silna sparina i smrdi na izduvne gasove. Za\u0161to jednostavno nismo seli na voz i oti\u0161li bilo gde van aerodroma stvarno ne znam. U tih deset sati smo uspeli da se nasmrzavamo, pojedemo lo\u0161 doru\u010dak i gori ru\u010dak i odgjedamo D\u017euliju i D\u017euliju jer na aerodromu postoji bioskop a ona je bila na repertoaru.
No, to ka\u0161njenje je jedina stvar koja je izazvala bilo koju neprijatnost u te dve nedelje. Iz nekog razloga ja se generalno ose\u0107am rastere\u0107enije i opu\u0161tenije nego ikad ranije. I kad sam mislila da vi\u0161e od toga ne mo\u017ee, desila mi se Kambod\u017ea. Na\u0161 prvobitni put u ovu zemlju bio je deo Vijetnam-Kambod\u017ea-Tajland ture i kako je do\u0161la posle Vijetnama koji me je psihi\u010dki samleo, Kambod\u017ea mi se tada \u010dinila kao najdivnija zemlja na svetu. Ne toliko sama zemlja, \u010dak naprotiv, nego njeni ljudi. Meni se \u010dinilo da Kambod\u017eance \u010dovek mo\u017ee komotno da koristi kao melem za rane. Ja bih se prosto topila svaki put kada mi se neko od njih nasme\u0161i. Nisam mogla sebi oprostiti \u0161to onomad nisam svo svoje vreme u toj zemlji provela. I ve\u0107 pre samog puta znala sam da \u0107u u svakom momentu u\u017eivati.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tMese\u010deva luka\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sihanukvil (\u1780\u17d2\u179a\u17bb\u1784\u1796\u17d2\u179a\u17c7\u179f\u17b8\u17a0\u1793\u17bb \u2013 Krong Preah Sihanouk) \u2013 na\u0161e prvo odredi\u0161te i grad sa kraljevim imenom. Imenom oca dana\u0161njeg kralja \u2013 Norodoma Sihanuka. \u010coveka \u010dija su politi\u010dka uverenja varirala koliko i raspolo\u017eenje \u017eene u PMS-u. Onaj koji se u isto vreme borio za kolonijalno oslobo\u0111enje, podr\u017eavao Crvene Kmere, pa malo Kineze, pa malo Vijetnamce, pa Amerikance, manje-vi\u0161e taj je ba\u0161 voleo da se savija kako vetar duva. Uz to je ka\u017eu voleo da svira i pravi filmove, sve to preko grba\u010de naroda. Ali sve \u0161to je narodno je i njegovo, jer on je ipak kralj. Pre nego \u0161to su gradu promenili ime u njegovu \u010dast, grad je imao mnogo romanti\u010dnije ime: Mese\u010deva luka. Tako\u0111e i \u0160ivina luka, iz \u010dijeg je imena ovaj mesec i izveden ali podnaslov jasno ukazuje na mog favorita.
Ovaj grad je poznato turisti\u010dko naselje. Ima duga\u010dke peskovite pla\u017ee na\u010di\u010dkane le\u017ealjkama, kafi\u0107ima, i belim turistima sa tamnijim lokalkama. Na jednoj od pla\u017ea smo upoznali i lokalku koja nudi pedikir i manikir. Na isti nismo pristali ali smo se s njom potanko o svemu napri\u010dali. Te smo saznali da ima dve \u0107erke Lili i Lulu, kakve je starkelje po pla\u017ei startuju i kako ona eto i ne bi ba\u0161 bila fizi\u010dki probirljiva ali joj je jasno da svi oni tra\u017ee samo zabavu za jednu no\u0107 te ih sve odreda odbija. A Kambod\u017eanke su po njenim re\u010dima vrlo naivne, lakoverne i romanti\u010dne \u017eene. No ono \u0161to mene silno zabavlja po Kambod\u017ei je to divljenje koje lokalke pokazuju prema na\u0161oj ko\u017ei i \u017eelja da je fizi\u010dki dodiruju. Te sam tako bila ma\u017eena i \u0161tipkana koliko nisam od malena. Ja sam se u nju zaljubila od prvog momenta zbog osmeha, a kada mi re\u010de kako se slatko smejem i da se zbog toga od nas ne bi razdvajala da je deca ne \u010dekaju, raspilavila sam se na onom pesku.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Malo smo zapravo vremena proveli u gradu. Prva \u010detiri dana smo potro\u0161ili na ronila\u010dki trening tj. kurs posle kojeg dobijete sertifikat koji vam omogu\u0107ava da ronite gde vam je volja. Bez njega ronila\u010dki centri ne \u017eele da vam iznajmljuju opremu niti da vas vode na ronila\u010dke ture. Ja i ronjenje ba\u0161 i nismo u nekoj ludoj ljubavi. To je jedna od stvari koja me nikada preterano nije privla\u010dila. Lep\u0161e mi je da gledam ceo taj podvodni \u0161arenoliki svet na TV-u nego bezbojni u\u017eivo. Miljan je s druge strane lud za istim, i to je verovatno jedna od retkih stvari oko koje mi ne gajimo ista interesovanja. No, ljubav je ljubav i ako mu\u017ei\u0107 ho\u0107e zeca, zeca \u0107e i dobiti. Ipak, ako on voli ne\u0161to, a ja volim njega prirodno je nekako da i ja zavolim to ne\u0161to tj. da se bar potrudim da zavolim. Dva, od ta \u010detiri dana smo proveli na brodu rone\u0107i oko lokalnih ostrva. Ja sam uspela da razbudim ceo brod i unesem paniku u toku no\u0107i bude\u0107i se vriskom iz no\u0107ne more koja me je opsela. Uz to sam uspela da ispovra\u0107am ceo \u017eeludac u povratku jer nas je uhvatila neka olujica na moru. Taj deo bi bio \u010dak i sme\u0161an da se nisam ose\u0107ala kao povra\u0107ka koja je izlazila iz mene. U jednom momentu dok sam nagnuta preko ograde praznila svoj stomak, primetih da jo\u0161 njih dvoje rade istu stvar. Izgledali smo kao likovi iz crta\u0107a, tako nare\u0111ani. No samo ronila\u010dko iskustvo nije bilo lo\u0161e uop\u0161te. Ovaj deo Tajlandskog zaliva i nije ba\u0161 poznat po nekoj nesvakida\u0161njoj podvodnoj lepoti. Naprotiv, poznat je po prevelikoj eksploatisanosti mora, te velikih riba prakti\u010dno nema uop\u0161te. Ono u \u010demu sam ja zaista u\u017eivala je ose\u0107aj lebdenja koji sam imala u vodi. Identi\u010dan je mojoj ideji o ose\u0107aju koji bih imala da sam se kojim slu\u010dajem rodila kao ptica. Iako nisam imala tu sre\u0107u da lebdim u vazduhu, nekako sam to upravo tako zami\u0161ljala. I dok me je taj podvodni svet ostavio manje vi\u0161e ravnodu\u0161nom, kretanje kroz njega mi je pri\u010dinilo neverovatno zadovoljstvo. I ve\u0107 sa nestrpljenjem \u010dekam slede\u0107u priliku da zaronim ponovo.
Iako je Sihanukvil najmanje hvaljen od strane bekpekerskih vodi\u010da, optu\u017euju\u0107i ga da je previ\u0161e komercijalan i pretrpan turistima, meni je nekako ostao u divnom se\u0107anju. \u010cinilo mi se da su Kambod\u017eanci u njemu nekako dodatno opu\u0161teni, nasmejani i uslu\u017eni u pore\u0111enju sa drugim mestima.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tKampot\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kampot se nalazi jugoisto\u010dno od Sihanukvila, ka granici sa Vijetnamom. Grad je malo uvu\u010den u kopno te ne izlazi na more, niti ima tu morsku atmosferu. Jako smo se kratko zadr\u017eali u njemu. Stigli smo popodne iz Sihanukvila i ve\u0107 narednog dana krenuli dalje za Kep. Ovaj grad se nalazi u blizini Bokor planine koju smo prvobitno nameravali da posetimo, ali smo od izleta odustali to ve\u010de. Shvatili smo da \u0107emo morati da \u017ertvujemo dan na ostrvu ili u glavnom gradu za taj izlet, a to mi se ba\u0161 i nije radilo. Planina je \u010duvena po magli koja je prekriva u jako kratkom vremenu i istom brzinom napu\u0161ta, po spomeniku na vrhu, napu\u0161trnom hotelu\/kazinu i vodopadima. Na \u017ealost po kambod\u017eanskoj divljini ne mo\u017eete mnogo da lunjate. \u0160ume su i dalje pune bombi i ve\u0107i deo prakti\u010dno neprohodan. Do svih ovih znamenitosti se sti\u017ee putem i za nas bez samostalnog prevoza to pi zna\u010dilo priklju\u010denju nekoj turi ili pla\u0107anje vodi\u010da i prevoza do tamo. Sve to mi se nekako nije radilo na taj na\u010din. Problem, ako se problemom mo\u017ee nazvati, je \u0161to sam o celoj planini prvo \u010ditala kod Sne\u017ee na blogu<\/a>. A ona putuje bajsom. Nekako mi se \u010dinilo nestvarno da zabijem \u0161ator negde tamo na vrhu brda, ako je mogu\u0107e s pogledom koji je ona imala, i zano\u0107im na tom \u010darobnom mestu. Sa vodi\u010dem za vratom ili voza\u010dem s kojim moram da se pregonim oko susreta i vremena, \u010dinilo mi se da ni\u0161ta od toga ne bi bilo pribli\u017eno onome \u0161to sam zamislila. Tako da se odlazak na ostrvo i gubljenje po prestonici \u010dinilo daleko privla\u010dnije.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tKrabagrad\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kep je Kampotov kom\u0161ija i poznat je po svojoj pijaci kojom dominiraju krabe. Odavno nisam posetila pravu pijacu, te mi je prijalo tumaranje po istoj. Zabijali smo lokalcima objektive u lice i tezge, sme\u0161ili se i klimali glavom do besvesti, ali hranu jeli nismo. Ja i komadi mesa ne idemo zajedno, a za ostalo mi se nije rizikovalo da kvarim stomak. Pretpostavljam da je za nekoga ko voli ribu i morske plodove pijaca u Kepu rajsko mesto. Od pijace ka istoku vodi duga staza uz more. Sa leve strane su nam ostajale oronule, napu\u0161tene stare zgrade mestimi\u010dno zarasle u zelenilo i naseljene majmunskim porodicama. \u017divot ponovo po\u010dinje kada se stigne do glavne gradske pla\u017ee. Pla\u017ea je minijaturna, i u decembru opsednuta belim turistima. Jo\u0161 smo neko vreme \u0161etali ka luci dok nas sunce nije primoralo da se vratimo u svoj privremeni dom. Vreme je kona\u010dno bilo da provedemo bar ostatak tog jednog dana le\u017ee\u0107i u hladovini kraj bazena i \u010ditaju\u0107i knjigu. Sebe smo u toku boravka u Kepu po\u010dastili odsedanjem u kompleksu sa luksuznijim bungalovima, sve pod izgovorom da ispra\u0107amo staru i do\u010dekujemo novu godinu upravo dok smo tamo. Novu godinu smo, kao i sve pre nje, do\u010dekali spavaju\u0107i jer smo se zanesvestili od umora ve\u0107 negde oko 10 uve\u010de.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tZe\u010dje ostrvo\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ze\u010dje ostrvo (\u1780\u17c4\u17c7\u1791\u1793\u17d2\u179f\u17b6\u1799, Koh Thons\u00e1y) se nalazi nadomak Kepa. Toliko je malo da se mo\u017ee obi\u0107i bez problema pe\u0161ke. Ima svega tri pla\u017ee, po koju ku\u0107u i nekoliko bungalova za one koji bi na ostrvu da zano\u0107e. Jedna od pla\u017ea je zaista prekrasna i jedina pla\u017ea u Kambod\u017ei koju bih ja nazvala lepom. Ima zapravo lepih i u Sihanukvilu ali kao \u0161to rekoh one su uglavnom prepose\u0107ene, pa ne mogu ba\u0161 ni da do\u0111u do izra\u017eaja. Ova pla\u017ea je jedna od onih \u010dija voda je toliko \u010dista da kada sednete u pli\u0107ak jata ribica vas momentalno okru\u017ei. Ovo mesto je kao stvoreno za meditaciju, polagano celodnevno opu\u0161tanje, za sedenje i gledanje u daljinu, dug zagrljaj, sanjarenje. Ostrvo bez vode i struje, pokojim ribarom i ribarkom la\u0111om, ostavljeno da postoji u nekoj svojoj paralelnoj dimenziji.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tPenino brdo\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Peni (ne ona iz Bing Benga) je dama koja je po legendi krenula na reku da zahvati vodu i na reci na\u0161la trulo drvo lumbanga kako plovi. U njemu je bilo 5 statua Bude, \u010detiri bronzane i jedna kamena. Te statue su smestili u hram na vrhu brda\u0161ca te otuda i ime Penino brdo ili Pnom Pen (\u1797\u17d2\u1793\u17c6\u1796\u17c1\u1789). Zanimljivo je da Kambod\u017eanci vole svemu da daju opisna imena. Sam jezik je takav da \u0107e radije re\u0107i \u201cono za kuvanje\u201d nego lonac. Ovde naravno karikiram \u010disto da bi bilo jasnije. Pnom Pen je pravi azijski grad; bu\u010dan, zaga\u0111en, prljav, \u017eiv, uzburkan, i u pojedinim delovima ulickan. U ulickane delove i turisti\u010dke atrakcije nismo zalazili. Kad si u Aziji treba u\u017eivati u azijskim stvarima. Te smo tako bez ikakvog cilja i plana lunjali po gradu, zaviruju\u0107i u mesta koja su nam se \u010dinila zanimljivim. U jednom momentu smo po\u017eeleli dodu\u0161e da svratimo u palatu ali nas nisu pustili jer moja majica nije imala rukave. Oni su se uvredili \u0161to bih ja tako nedoli\u010dna u palatu, a ja sam se uvredila \u0161to oni od mene o\u010dekuju da nosim rukave na +30 stepeni. Smatrala sam da je moj trud da suknjicu zamenim pantalonama, a japanke patikama ve\u0107 dovoljna \u017ertva. Do sporazuma nije do\u0161lo, te smo tako propustili ulazak u palatu. Tu negde ba\u0161 oko palate zalutasmo u lokalni hram. Sam hram je deo kompleksa u kojem se nalaze grobnice i domovi za budiste. Atmosfera u kompleksu nije ba\u0161 mona\u0161ka. Bilo je poprili\u010dno sme\u0107a oko grobnica. Pored jedne \u010dak i govno. To \u0161to su grobnice za\u0161iljene i visoke nije smetalo nekome da svoje nezadovoljstvo iska\u017ee kenjanjem pored. Ceo kompleks je mini grad za sebe, sa ure\u0111enim oku\u0107nicama, prostrtim ve\u0161om, minijaturnim radnjama, usnulim ku\u010di\u0107ima. Monasi su mahom bili mladi, zavaljeni u hladu kojekuda, obi\u010dno nosa zabijenog u mobilni na kojem su ne\u0161to kuckali. Fejsbuk nije zaobi\u0161ao ni budisti\u010dke hramove. Okolo je iz nekog razloga bilo puno policajaca koji su raspojasani, zavaljeni na trotoaru igrali karte u hladovini. Na jednoj od statua, visila je policijska uniforma, kao da je upravo za tu svrhu i pravljena. U jednoj od oku\u0107nica nizale su se ba\u0161tenske figure u raznoraznim bo\u017eanskim obli\u010djima. Monasi bi nam se javljali poneki nude\u0107i da poziraju za slikanje. Drugi opet nisu bili mnogo zainteresovani za nas. Ceo taj svet je bio istrgnut iz ostatka Pnom Pena. Nismo u prestonici radili, niti videli ni\u0161ta konkretno a opet \u010dini mi se da smo u\u0161li u samu du\u0161u grada.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Svo vreme u Kambod\u017ei \u010dinilo mi se upravo tako. S jedne strane ovaj put \u0107e ostati upam\u0107en kao jedan na kojem se nije ba\u0161 mnogo de\u0161avalo spolja. No za onaj unutra\u0161nji deo, po radosti kojom je ispunjavao du\u0161u bio je vi\u0161e nego uzbudljiv i buran. Eh, taj nasmejani, blagi i prijatni kambod\u017eanski narod mi je i dalje jedan od najbli\u017eih srcu. Na sre\u0107u sad smo blizu, te \u0107emo ih uskoro obi\u0107i opet.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t