{"id":1219,"date":"2014-06-20T14:46:19","date_gmt":"2014-06-20T06:46:19","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=1219"},"modified":"2024-04-03T08:21:46","modified_gmt":"2024-04-03T08:21:46","slug":"pulau-tioman","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=1219","title":{"rendered":"Pulau Tioman"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sad ve\u0107 pro\u0111e i podosta vremena od na\u0161eg puta u Maleziju. Deo tog puta smo trebali da provedemo pod vodom, rone\u0107i oko ostrva Tioman. Tioman je dosta popularna ronila\u010dka destinacija. Posebno me\u0111u Singapur\u0107anima, kojima je jedna od omiljenih vikend izleti\u0161ta. Ovo ostrvo se nalazi u Ju\u017enom kineskom moru. Relativno je blizu Singapuru. I relativno se lako sti\u017ee do njega.<\/p>

Sa autobuskog stajali\u0161ta ispred Golden Mile kompleksa, autobus kre\u0107e u 6.15 za Mersing u Maleziji. Singapur je dovoljno mali da se do granice sti\u017ee za manje od pola sata. A na granici su redovi ogromni \u010dak i u te rane sate. Sre\u0107a je pa autobusi idu zasebnim trakama, te smo mi tu ogromnu kolonu automobila pre\u0161li za tren. A onda, ni sva ta paso\u0161ka kontrola na obe granice nije trajala du\u017ee od pola sata. Bar u tim jutarnjim \u010dasovima, ako idete busom, maltretiranja uop\u0161te nema. Nakon prelaska granice, slede dva i po sata vo\u017enje kroz beskona\u010dna polja palmi. Autobus vas zgodno izbaci ta\u010dno ispred luke, jer i tako svi Singapur\u0107ani dolaze u Mersing zarad Tiomana. Onda vas saleti par lokalaca da vas preusmeri u odgovaraju\u0107e redove za bukiranje sme\u0161taja, ili prevoza do okolnih ostrva. Iako oko Mersinga ima nekoliko ostrva, Tioman je daleko najpose\u0107eniji.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Mi smo tu subotu proveli u Mersingu, verovatno najdosadnijem mestu na svetu. Vla\u017enost vazduha je bila previsoka, \u010dak i za nas koji smo do\u0161li iz Singapura. Cenim da bi se neki Egip\u0107anin u tim uslovima ugu\u0161io. Dan je pro\u0161ao u \u0161etnji po gradu i uz obalu koja apsolutno nije vredna ni\u010dije pa\u017enje. Tu more ne li\u010di na more. Sve je nekako sivoliko, bez boja. Ka\u017eem vam, jedan totalno smoreni gradi\u0107. Jedini problem s odlaskom na Tioman je u tome \u0161to ne postoji regularan red vo\u017enje. Brodovi koji voze imaju druga\u010diji raspored svaki dan, jer isti zavisi od plime i oseke. Red vo\u017enje je poznat samo za teku\u0107i mesec i ja isti nisam uspela da iskopam nigde pre puta. Kasnije sam uvidela da ga ima na FB stranici jednog od ronila\u010dkih centara. Te ako vam ikada zatreba ima ga ovde<\/a>.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Tioman je brdovito ostrvo. Ve\u0107ina hotela i pristupa\u010dne uvale su na zapadnoj strani. \u0160to zna\u010di, da je jedno od onih ostrva, na kojem \u0107ete gledati nestvaran zalazak sunca svako ve\u010de. Od jedne uvale do druge je mogu\u0107e sti\u0107i samo brodovima za relativno pristupa\u010dne pare. Oni isti brodovi koji voze sa glavnog kopna. Ali oni su retki. Manji \u010damci koji taksiraju okolo \u0107e vas odrati da vas prevezu od ju\u017enog do severnog dela. Stoga ste prili\u010dno limitirani na uvalu za koju ste se na po\u010detku odlu\u010dili. Mi smo odseli na pla\u017ei Paya i jedan dan skoknuli do Salanga. Ako se ne varam to zadovoljstvo nas je ko\u0161talo oko tridesetak evra. Postoji staza kojom je mogu\u0107e pro\u0161etati od pla\u017ee Paya do druge strane ostrva na istoku i jedna koja vodi do vodopada na jugu. To je i bio jedan od razloga za\u0161to smo izabrali ba\u0161 tu pla\u017eu. Problem je samo \u0161to sem japanki, nikakvu obu\u0107u nismo poneli. Uz to su nas i jata komaraca velikih kao rode, naterali da se vratimo na pla\u017eu posle prvih stotinak pre\u0111enih metara.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

To i ne bi bila tolika \u0161teta da smo mogli da ronimo, zbog \u010dega smo i do\u0161li na ostrvo. Ali nismo. Naime, u ponedeljak nakon bu\u0111enja i doru\u010dka smo krenuli da se raspitujemo o zaronima. Na ostrvu na svakoj pla\u017ei postoji neki ronila\u010dki centar i svi manje vi\u0161e pru\u017eaju istu uslugu za istu cenu. Na na\u0161oj pla\u017ei radilo je neko plavokoso \u010deljade sa odromnim poprsjem. Onako sportski gra\u0111ena, malo povelika. Ali ne debela. Pomislih, mora da je \u010cehinja. I zamislite, bila sam u pravu. Kako smo mi ve\u0107 ugovorili taj dan susret sa na\u0161im starim instruktorom i drugaricom za ronjenje popodne, odlu\u010dismo da jutro iskoristimo za snorking. Za takve aktivnosti zapravo ne morate da idete daleko od obale, toliko je podvodni svet \u017eiv i raznolik na Tiomanu. Sve one male, \u0161arene ribice koje do tada videh samo po akvarijumima su u jatima plivale oko nas. I sve to be\u0161e sjajno dok vreme nije do\u0161lo za ru\u010dak, i mi se odlu\u010dismo za hranu sa menija. Trebalo je da jedemo ne\u0161to sa \u201cpojedi koliko mo\u017ee\u0161\u201d stola, ali meni se kao za inat jelo neko evropsko testo. Te tako naru\u010dih picu, i otrovah se od iste. Simptome nisam primetila odmah, nego tek kasnije kada krenusmo na ronjenje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kako smo se na\u0161li sa tim prijateljima i krenuli da razvijamo plan ronjenja meni je \u017eeludac krenuo da se di\u017ee. Pomislih prvo da umi\u0161ljam ne\u0161to jer sam umorna i nije mi ba\u0161 do ronjenja, pa izmi\u0161ljam izgovore da ostanem na kopnu. Te tako odlu\u010dih da se ne \u017ealim nikome. U vodu smo ulazili direktno sa obale, te dok do\u0161etasmo do pristani\u0161ta, \u010dinilo mi se da mi se stanje samo pogor\u0161ava. No kako smo u\u0161li u vodu, opet mi je sve bilo potaman. Dodu\u0161e ose\u0107aj mu\u010dnine se vra\u0107ao ali sam ga ja i dalje ignorisala. Dok u jednom momentu nisam osetila nezadr\u017eivu potrebu da povra\u0107am. E sad, kad ste otprilike poslednji u koloni, na nekih 6-7 metara dubine, a maska vam se magli, nemate ba\u0161 mnogo vremena da razmi\u0161ljate. Zapravo va\u0161a \u017eelja da ne brinete ostale, time \u0161to \u0107ete naprasno odlu\u010diti da isplivate, preovladava sve ostale stvari. Te ja tako uradih najlogi\u010dniju od svih stvari. Ispovra\u0107ah se u vodi. Da stvar bude sme\u0161nija je se i ne se\u0107am kako se to ta\u010dno odigralo. Znam da sam u jednom momentu izvadila disaljku iz usta i vratila je, ali da li sam povra\u0107ala u nju ili sam nju skinula da bih izbacila sadr\u017eaj \u017eeludca u more, to mi ni sad nije jasno. Valjda zato \u0161to je ta radnja sasvim prirodna \u010dak i u vodi, ma koliko se komplikovano \u010dinila kad o njoj mislim ovako bez sve te ronila\u010dke opreme na suvom. To mi je donelo olak\u0161anje te sam u ostatku ronjenja izuzetno u\u017eivala. Ja ba\u0161 i nisam neki ronila\u010dki ekspert. Jo\u0161 uvek je broj mojih zarona jednocifren, ali je prili\u010dno impresivno plivati sa jatom riba. Nismo u toku tog zarona videli nikakvu ogromnu morsku divlja\u010d, no nismo je ni o\u010dekivali jer smo znali da se za pravu divljinu treba otisnuti dalje ka zapadu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Moje stanje od momenta kada smo iza\u0161li iz vode, do sutradan ujutru se konstantno pogor\u0161avalo. Mislim da sam izgubila bar tri kile prazne\u0107i \u017eeludac tu no\u0107. Slede\u0107i ceo dan sam provela spavaju\u0107i u sobi. Ni Miljanu nije bilo mnogo bolje, s obzirom da mu se uvo za\u010depilo prilikom prvog zarona, te slede\u0107i nije dolazio u obzir. Tek u sredu mi je bilo bolje. Tada i krenusmo u taj poduhvat prelaska ostrva kopnenim putem, koji se neslavno zavr\u0161io nakon napada pomahnitalih komaraca. Na kraju smo ceo dan proveli na pla\u017ei \u010ditaju\u0107i knjige i br\u010dkaju\u0107i se u pretoplom moru. Dodu\u0161e za to br\u010dkanje treba sa\u010dekati podne jer se voda toliko povu\u010de ujutru da bi se izlomili po stenama. Zaista, iako su pla\u017ee kao iz snova u popodnevnim satima, u jutarnjim je situacija totalno bizarna. Nije ni \u010dudo da na\u0161i sugra\u0111ani kada im je do pla\u017ea odlaze na indone\u017eanska i tajlandska ostrva. Kako je Miljana uvo i dalje zezalo, odlu\u010dismo da u \u010detvrtak krenemo ka Kuala Lumpuru. Broj nepro\u010ditanjih stranica knjiga koje sam ponela se bli\u017eio kraju, te je bilo vreme da krenemo u \u017eivlje krajeve.<\/p>

Sve u svemu, Tioman je raj za ronioce. I romantike koji u\u017eivaju u zalasku sunca. Ja iskreno planiram da odem opet. Ne toliko zbog ronjenja koliko me privla\u010di ta \u0161etnja kroz \u0161umu. Ostrvo zaista deluje fascinantno kad ga gledade s broda, s tim visokim zelenim vrhovima. Misti\u010dno. Avanturisti\u010dno. U svakom slu\u010daju dovoljno zanimljivo da se na Tioman vrnemo u neko skorije vreme.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t