{"id":1286,"date":"2014-09-30T07:56:56","date_gmt":"2014-09-29T23:56:56","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=1286"},"modified":"2024-04-03T05:45:57","modified_gmt":"2024-04-03T05:45:57","slug":"balada-o-slanom-moru","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=1286","title":{"rendered":"Balada o slanom moru"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ve\u0107ina mojih putovanja po\u010dinje snovima. Ne onim koji nastaju kada zaspimo, nego onim koje sanjam budna. Desi mi se tako da se dohvatim neke knjige, odslu\u0161am neku radio emisiju, odgledam crtani ili dokumentarac, pro\u010ditam neki strip, i zapadnem u snove. Misli mi zaposednu gomile slika. Vrlo detinjih. I dalje sebe vrlo \u017eivo zami\u0161ljam u svim naizgled nemogu\u0107im situacijama, zagubljenu u dalekim predelima. I onda ti snovi, u jednom momentu, prerastu u javu. Nikada stvarnost ne izgleda ba\u0161 kao snovi. Obi\u010dno je bolja, jer se stvarno \u017eivi. Jer stvarno hodam predelima o kojima sam snila, upoznajemo prave ljude, jedemo pravu hranu, izle\u017eavamo se na stvarnim mestima. Preplavljeni smo pravim ose\u0107anjima koja u nama ostaju dugo nakon putovanja. Ali i dalje svega tog pravog ne bi bilo da nije bilo tih snova na po\u010detku. Ti snovi su jednako bitni, jer bez njih na sva ova putovanja ne bih ni kretala. Zato se ja uvek vrlo \u017eivo se\u0107am, tog prvog sna o nekom novom predelu. Tog momenta kada se u meni probudi interesovanje za neko novo mesto. Posle njega, slede godine snivanja, snovi se grade, moje avanture u njima ne prestaju. Moja glad da odem tamo negde, i iskusim sve to li\u010dno, postaje tolika da kre\u0107em da jedem samu sebe. Sve dok, pod teretom te gladi, ne krenem na dalek put. Onda kona\u010dno, dodu\u0161e samo na kratko, sve ponovo dolazi na svoje mesto. Na kratko, jer je sve to jedan prokleti za\u010darani krug. \u0160to vi\u0161e vidim, vi\u0161e znam, vi\u0161e iskusim, sve vi\u0161e i sanjam. Snovi su sve ve\u0107i, sve lu\u0111i. Ja sve nezasitija. Ju\u017ena Amerika me tako, ve\u0107 godinama ubija. I kao da mi nije bilo dovoljno te patnje za njom, krenuh na put ka ostvarenju svog drugog najve\u0107eg sna: Pacifika.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ve\u0107 se po naslovu da zaklju\u010diti kada sam prvi san o Pacifiku usnila. Upravo \u010ditaju\u0107i jedan od najlep\u0161ih stripova svih vremena: Baladu o slanom moru. Korto Malteze je u moje snove uplovio iz Politikinog zabavnika. Isti se u na\u0161oj ku\u0107i \u010ditao svakog petka, mnogo pre nego \u0161to sam ja nau\u010dila svih trideset slova. Upijala sam njegove avanture i nizala slike o pacifi\u010dkim ostrvima. No Pacifik je uvek bio tako daleko, \u010dinilo mi se nedosti\u017ean. Sve dok se nismo preselili u Singapur. Onda je postao bli\u017ei. Ja se sama ne bih ba\u0161 tako brzo odlu\u010dila za posetu Pacifiku. Moji snovi su bili preveliki, da bih tek tako oti\u0161la bez jasnog i vrlo detaljnog plana. Ali, ja nisam samo ja ve\u0107 godinama. Ja sam sada Miljan i ja, a on je mnogo nestrpljiviji od mene u svemu. I on uvek ho\u0107e sve. I odmah. A jednom kada je \u017eelja izre\u010dena glasno, iz mene ne i sa\u010dekaj nije moglo iza\u0107i. Samo jedno odu\u0161evljeno \u2018ajde, propra\u0107eno ogromnim osmehom na licu. Karte za Fid\u017ei su kupljene u roku od par dana i delilo nas je svega par meseci od na\u0161e prve, velike, pacifi\u010dke avanture. Ideja je bila da od Fid\u017eija skoknemo do nekih drugih ostrva. Fid\u017ei nam se \u010dinio previ\u0161e turisti\u010dki i izvikan. Zato zasukah rukave i udubih se u mape Tihog okeana. No, ono \u010demu se nisam nadala u tom momentu, je da \u0107e mi ogroman projekat sesti na vrat, te da \u0107u ostati bez imalo vremena za planiranje ovog puta. Te su tako mape ostavljene sa strane, i nismo im se vratili do poslednjeg vikenda pred put. Tog vikenda smo, totalno iscrpljeni od posla, odlu\u010dili da provedemo svo vreme na Fid\u017eiju, shvataju\u0107i da nam ni za obilazak glavnog ostrva, te dve planirane nedelje odmora ne\u0107e biti dovoljne.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kad sanjam te svoje sulude snove, jasno je da razdaljine nemaju mnogo zna\u010daja. U snovima se lako sti\u017ee do raznoraznih predela. To \u0161to sam sada na Pacifiku, nije problem da se u slede\u0107oj sekundi na\u0111em u Beogradu. Suprotno tome, na javi mi je to jedan od najve\u0107ih problema. S druge strane, snove podrivaju pri\u010de, nestvarne slike, ilustracije. Pred put \u010dovek \u010dita vodi\u010de, redoslede vo\u017enje, prakti\u010dne informacije. I ja se i dalje silno iznena\u0111ujem koliko sam daleko od stvarnosti, svaki put kada krenem u detaljnije planiranje puta. S obzirom da je vreme koje mo\u017eemo da izdvojimo za put \u010desto kratko, uvek sam u silnom problemu kada shvatim da ne\u0107u sti\u0107i da pro\u017eivim ni jedan procenat nagomilanih snova. Fid\u017ei nije bio izuzetak.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Fid\u017ei je jedna od turisti\u010dki najeksploatisanijih dr\u017eava u Tihom okeanu. Za to treba zahvaliti blizini Australije i Novog Zelanda, \u010dijim je stanovnicima to jedna od omiljenih turisti\u010dkih destinacija. Me\u0111utim, ve\u0107ina ostrva je prakti\u010dno nenaseljena, te je bez problema mogu\u0107e na\u0107i svoj osamljeni kutak. Glavno ostrvo na Fid\u017eiju je Viti Levu na kojem se nalaze prestonica Suva i me\u0111unarodni aerodrom sme\u0161ten pokraj Nadija. Ovo je jedan od najprometnijih aerodroma na Pacifiku, i ako odlu\u010dite da do\u0111ete do Pacifika avionom, Nadi \u0107e uvek biti najjeftinija destinacija. Ovo nije slu\u010dajno, jer upravo je Nadi i polazna ta\u010dka ka najpoznatijim ostrvima koja pripadaju Mamanuka i Jasava grupi. Drugo po veli\u010dini ostrvo je Vanua Levu, a za njim slede Taveuni i Kadavu. Razdaljine me\u0111u ovim ostrvima nisu male. I sem redovnih linija ka Mamanuka i Jasava grupi, na svim ostalim linijama brodovi saobra\u0107aju, u najboljem slu\u010daju jednom nedeljno. Me\u0111utim, raspored je vrlo nestabilan, a vo\u017enje duge. Kako sam ja po svaku cenu \u017eelela da izbegnem ove dve grupe ostrva, a ipak \u017eele\u0107i da u\u017eivam u \u010duvenim pacifi\u010dkim pla\u017eama, na\u0161 izbor se sveo na Kadavu. Iako je u to te\u0161ko poverovati posle svih slika sa Pacifika, ve\u0107ina pla\u017ea na Fid\u017eiju niti izgleda bajkovito, niti deluje primamljivo za kupanje. Dodu\u0161e one koje izgledaju tako, prevazilaze sva o\u010dekivanja koja se mogu izgraditi gledanjem tih istih slika. Te ako se izuzmu ove dve grupe ostrva, Kadavu je jedino mesto na kojem mo\u017eete u\u017eivati na bajkovitim pla\u017eama, s tom predno\u0161\u0107u da na njega malo ko svra\u0107a. Tako se na\u0161 dvonedeljni odmor podeljen na nedelju dana u\u017eivanja na \u010darobnim pla\u017eama Kadavua i ronjenu oko istog, i nedelju dana u lunjanju glavnim ostrvom.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Po dolasku na Fid\u017ei, mnoge stvari su me vrlo prijatno iznenadile. Prva je bila upravo taj ose\u0107aj \u0161irine i praznine, koji imate \u010dim se mrdnete iz Nadija. Unutra\u0161njost ve\u0107ih ostrva je pakti\u010dno nenaseljena. Ostrva su brdovita i prekrivena zelenilom. Gde god smo za\u0161li u \u0161umu, polje ili pla\u017ee, ose\u0107ali smo se kao osamljenici na pustom ostrvu. Ako bi katkad sreli kog lokalca, prosto bi se iznenadili. Naseljena mesta su mala, i iako imaju status grada, ne deluju gradski ni najmanje. Pre su me po nizini svojih ku\u0107a, \u0161irini ulica i usporenosti koja vlada na njima podse\u0107ali na neke manje varo\u0161ice po Vojvodini. Dodu\u0161e samo atmosferom, sve ostalo je daleko od bilo \u010dega prepoznatljivog. Gradovi su izuzetno \u010disti, i sve je nekako prosto i na osnovnom nivou iako su daleko od siroma\u0161tva. Zbog \u017eivota u Aziji sam po\u010dela da siroma\u0161tvo povezujem za prljav\u0161tinom, mada zapravo ono proisti\u010de pre iz prenaseljenosti i gu\u017eve, i povrh svega specifi\u010dne strukture velikih azijskih gradova.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ljudi na Fid\u017eiju su pri\u010da za sebe. Svaki prolaznik \u0107e vas pozdraviti na ulici. Svaki slu\u010dajan susret bi\u0107e propra\u0107en uzvikom \u201cBula\u201d (Zdravo), osmehom i kratkom pri\u010dom. Ve\u0107ina stanovnika po unutra\u0161njosti ostrva su starosedeoci. Ovaj narod, kao i ve\u0107ina ostalih stanovnika Pacifika, je na Fid\u017ei do\u0161ao velikom migracijom koja je krenula od Filipina i Malezije. Visoki su i tamni, sa \u0161irokim spljo\u0161tenim nosevima, velikim, punim usnama i kovrd\u017eavom kosom. Mu\u0161karcima to nekako stoji i delovali su mi izuzetno atraktivno. No \u017eene su previ\u0161e krupne, uglavnom o\u0161i\u0161ane kratko, i u globalu deluju grubo i mu\u0161kobanjasto sa previ\u0161e \u0161irokim ramenima i nedostatkom uskih strukova. Oko 40% stanovni\u0161va su Indijci, koji su kao radna snaga do\u0161li na Fid\u017ei sa Englezima u 19.veku. Oni mahom \u017eive po gradovima, te ih prakti\u010dno nismo sretali po unutra\u0161njosti ostrva.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Zanimljivo je da su po unutra\u0161njosti sela obi\u010dno mala, sa tek oko stotinak seljana. I svako od njih jo\u0161 uvek ima stare\u0161inu sela kod koga morate da tra\u017eite dozvolu za lunjanje po selu. Ve\u0107ina hotela na Fid\u017eiju pripada strancima, no kako je zemlju nemogu\u0107e kupiti ako niste Fid\u017eijac, oni se obi\u010dno nalaze na zemlji koja pripada nekom selu. Te tako prakti\u010dno celo selo \u017eivi na osnovu prihoda koje ostvaruju iznajmljuju\u0107i zemlju i rade\u0107i u hotelu. Pri poseti selu, stare\u0161ini valja poneti koren biljke od koje spremaju napitak koji se zove kava. Taj koren se samelje, stavi u tkaninu i prakti\u010dno valja po drvenoj vangli punoj vode. Sli\u010dno \u010daju, ja\u010dina kave zavisi koliko dugo dr\u017eite tu improvizovanu \u201cvre\u0107icu\u201d u vodi. Pre ili kasnije neko \u0107e vas poslu\u017eiti istom. Ukus je najsli\u010dniji me\u0161avini ju\u017enoameri\u010dkog matea i crnog \u010daja. Starosedeoci obi\u010dno piju kavu pre jela. Slu\u017ei se u poluloptastim sudovima, i u zavisnosti od veli\u010dine posude bi\u0107ete uslu\u017eeni malom, srednjom ili velikom plimom. Pre nego \u0161to prihvatite posudu treba pljesnuti dlanom o dlan, a zatim ispiti ceo sadr\u017eaj u jednom gutljaju. Posle \u010dega \u0107ete biti po\u010da\u0161\u0107eni aplauzom. Mi smo imali prakti\u010dno kava \u017eurku na kojoj smo u\u017eivali u narodnim pesmama. Ina\u010de, Marica je \u010desto ime na Fid\u017eiju, te nije retkost da se u pesmama upravo neka Marica spominje. Te sam tako imala \u010dast da mi upravo stare\u0161ina sela odsvira serenadu uz pratnju lokalnih \u017eenskih glasova.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Svaki dan proveden na Fid\u017eiju je za mene bio potpuno u\u017eivanje. Na\u0161 odmor tamo je odstupao od na\u0161ih standardnih putovanja iz mnogo razloga. Te mi je to poslednje putovanje i zbog toga posebno drago. Ne znam da li mi je taj odmor toliko prijao zbog ljudi, predela ili okolnosti, no sve je nekako bilo na mestu. Iskreno, dve nedelje nisu dovoljne ni da se zagrebe bo Pacifiku. No, bi\u0107e dovoljne kao osnova za gra\u0111enje novih snova. Njih \u0107u da sanjam do slede\u0107eg puta.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t