{"id":1314,"date":"2014-11-11T12:07:55","date_gmt":"2014-11-11T04:07:55","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=1314"},"modified":"2024-04-03T04:59:08","modified_gmt":"2024-04-03T04:59:08","slug":"ostrvo-iz-snova","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=1314","title":{"rendered":"Ostrvo iz snova"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sedim, poluzgr\u010dena jer mi je hladno. U isto vreme se preznojavam dok pijem vru\u0107 \u010daj. Ovi sa vremenske prognoze ka\u017eu da je 25 stepeni. Ki\u0161a pada. Oblaci su se spustili skroz do zemlje. Od sino\u0107 sam bolesna. Prehlada se ovde \u010dudno manifestuje. Krene da me bolucka grlo. I ose\u0107am kako me podilazi jeza. Nema ka\u0161ljanja. Nema kijanja. Nema gomilanja one dosadne sluzi u grlu i nosu. Ali mi je stra\u0161no neprijatno, u tom promrzlom telu koje se preznojava. Jednom mi je Miljan rekao kako mu ponekad nedostaje ta slika zimske idile, u kojoj sedi u polumraku, ogrnut \u0107ebetom dok lista knjigu sede\u0107i u udobnoj sofi. Mene naprotiv podilazi jeza, od pomisli da bi dnevnog svetla mogla imati manje od 12 sati dnevno. Da bi ovi niski oblaci mogli potrajati. Muka mi je \u0161to trenutno moram da nosim \u010darape, jer me drma ova groznica. Zamisli da moram da ih nosim svaki dan. Dok nisam do\u0161la u Singapur mislila sam da volim sva godi\u0161nja doba. Od kada sam ovde, shvatila sam da volim samo leto. Volim \u0161to je drve\u0107e uvek zeleno. I \u0161to je nebo uglavnom plavo. Volim \u0161to mi je vru\u0107e. I volim \u0161to sam znojava. I \u010dak volim \u0161to sam uvek polunaduta, od te vru\u0107ine. Sve mi se to \u010dini kao pravo u\u017eivanje u odnosu na ova i\u0161\u010dekivanja da ki\u0161a stane. I to prvi put u godinu dana do\u017eivljavam da ki\u0161a ovako uporno, danima pada. Razmi\u0161ljam o onom o\u010daju koji sam do\u017eivela u Berlinu \u010dekaju\u0107i mesecima da se na nebu pojavi bar jedan mali komadi\u0107 plavog neba. Bar na tren. Koliko je meni lako uru\u0161iti svu sre\u0107u i baciti me u o\u010daj. Zakloni mi samo sunce na du\u017ee od par sati i zapa\u0161\u0107u u najgoru depresiju. Idem. Be\u017eim odavde. Iz ovog tmurnog momenta. Odoh, nazad na Fid\u017ei, da me bar u mislima ponovo ogreje sunce.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Aerodrom u Suvi ima malu \u010dekaonicu sa svega par klupa. Jedva da ima desetak mesta za sedenje. Mi smo bespotrebno poranili na let, te je pred nama bilo skoro dvo-\u010dasovno \u010dekanje. Poku\u0161avala sam da ga prekratim igraju\u0107i igrice na iPad-u, ali mi ni jedna nije dugo dr\u017eala pa\u017enju. Jedna je bila previ\u0161e napeta, druga opet dosadna. Onu, koja mi je bila po meri, zavr\u0161ila sam jo\u0161 u Singapuru pre leta. Onda uzeh jednu od knjiga koje sam ponela. Onih pravih, od\u0161tampanih na papiru. Anarhizam kao tema, na trideset stepeni, pred let na jedno od naj\u010darobnijih Fid\u017ei ostrva, nije bio najbolji izbor. Ni druge dve knjige, koje su izvirivale iz poluotvorenog ranca, nisu bile bolje. Vratih se iPad-u, samo ovog puta stripovima. Njih ne nosim \u0161tampane. Trebalo bi mi bar tri pove\u0107a kofera da u njih smestim sve \u0161to sam, samo u te dve nedelje, pro\u010ditala. U takvim prilikama jasno uvi\u0111am koliko sati ja bez problema progutam, gledaju\u0107i hipnotisano u te crne linije i obla\u010di\u0107e sa tekstom. Sedela sam udubljena u avanture Mu\u0161i\u0161ija (Mushishi) dok nije do\u0161lo vreme da pre\u0111emo u \u010dekaonicu poveznu sa jedinim izlazom na pistu koji imaju.
Kroz izloge se jasno videla pista, i u neposrednoj blizini dva omanja aviona. Nisam vi\u0161e mogla s mirom da i\u0161\u010dekam ukrcavanje. Ushi\u0107eno sam razmi\u0161ljala koliko \u0107u magi\u010dnih slika ostrva uslikati iz vazduha. Bilo mi je jasno da \u0107emo leteti na relativno maloj visini i mo\u0107i da u\u017eivamo u pogledu na razbacana ostrva po Pacifiku. Da nije bilo ovog leta od Suve do Kandavu ostrva definitivno bi bukirali jedan od onih turisti\u010dkih avion\u010di\u0107a \u0161to za paprenu cenu vozaju okolo. Na svu sre\u0107u ovako sklopismo lepo sa korisnim. Bar sam tako mislila dok se u avion nismo ukrcali. Kako sam ta\u010dno uspela da previdim nestabilnost i truckanje tokom leta, nije mi ba\u0161 najjasnije. No od pogleda, za mene, nije bilo ni\u0161ta. Let sam prele\u017eala, zavaljena na dva susedna sedi\u0161ta, mumlaju\u0107i: \u201ckad si sre\u0107an lupi dlanom ti o dlan\u2026\u201d. Tu pesmicu pevam, kad god me uhvati muka u nekom prevozu, jo\u0161 od kada su nas kao klince roditelji vodili na bilo kakav du\u017ei put. Sva sre\u0107a, pa put traje kratko, i tek \u0161to smo uzleteli, do\u0161lo je vreme da sletimo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Na doku nas do\u010deka\u0161e Sam i Uve, na\u0161 doma\u0107in. Malo ostadoh zbunjena gledaju\u0107i doma\u0107ina kako sve \u017eene odreda sem mene pita jesu li Marice. Kako mi je kasnije objasnio, Marica je vrlo \u010desto ime na Fid\u017eiju te je on pretpostavljao da moram biti neka njihova udata za stranca. Zapravo, Marica je i \u017eensko i mu\u0161ko ime na Fid\u017eiju, s tim da se mu\u0161ka verzija izgovara sa k (Marika), a \u017eenska zvu\u010di dosta sli\u010dno mom imenu. Na svojoj morskoj \u201climuzini\u201d Sam nas je prevezao do uvale u koju se ugnjezdio na\u0161 resort. Vo\u017enja je kratko trajala, pra\u0107ena mojim konstantnim odu\u0161evljenim ukanjem gledaju\u0107i ostrvo. Silne, usputne lepote nisu mogle da me pripreme za lepotu s kojom se u na\u0161oj uvali trebalo suo\u010diti. Sve nianse plave su se prelivale iz jedne u drugu, okru\u017euju\u0107i me sa svih strana. Stopala su mi upadala u fini, sitni pesak. Prohladna voda dopirala do kolena. Pla\u017ea ispred mene bila je pusta. Kokosove palme su se nadvijale nad vodom. Stari, otpali plodovi su le\u017eali zatrani u pesku. Iz gustog rastinja izvirivali su drveni bungalovi. Sve je delovalo filmski idili\u010dno. Okretala sam se u mestu sumnjaju\u0107i da je takva idila mogu\u0107a. Sve one \u010darobne slike Pacifika, nisu do\u010daravale ni deseti deo tog momenta. Moja \u010dula su bila preoptere\u0107ena nadra\u017eajima. Trebalo mi je dugo vremena da svarim sva ta ose\u0107anja.<\/p>

Uve nas je odveo do na\u0161eg ljubavnog gnezda. U me\u0111uvremenu se na vratima pojavila i Dajan, doma\u0107ica. Iako su mi se oboje veoma dopali, \u017eelela sam samo da \u0161to pre odu. Da nas ostave same da u\u017eivamo u silnoj lepoti. Da navu\u010dem kupa\u0107i na brzinu i sjurim se do pla\u017ee. Dajan je uhvatila moj pogled koji je preko njenog ramena, lutao do mora. Nasmejala se blago, i izvinjavaju\u0107i se, prepustila nas magi\u010dnim \u010dinima Kandavu ostrva.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Na\u0161 plan je bio da \u0161to vi\u0161e vremena provedemo na ostrvu rone\u0107i. Prili\u010dno neiskusni, sa nedavno zavr\u0161enom obukom i jo\u0161 uvek jednocifrenim brojem zarona, sve odluke oko mesta i organizacije ostavili smo lokalnom podvodnom vodi\u010du Sauli i na\u0161em kapetanu Samu. Jedina \u017eelja koju sam ja imala je da me vode negde gde je mogu\u0107e videti ra\u017ee. Jo\u0161 od kada sam ih videla u singapurskom akvariju, ma\u0161tam da jednog dana zaplivam sa jatom ovih morskih divova. Kandavu je u savr\u0161enoj poziciji za ronila\u010dke pohode. Uz njegovu desnu obalu pru\u017ea se Veliki Astrolab koralni greben poznat upravo po brojnoj populaciji ra\u017ea. Mi smo i pored toga odlu\u010dili da se usidrimo na levoj obali, pre svega jer je mirnija te na\u0161i ronila\u010dki izleti ne bi zavisili toliko od vremena. Iako mi posedujemo ronila\u010dke dozvole s kojima ne bi trebali da ronimo dublje od 20tak metara, na\u0161 podvodni vodi\u010d nije mnogo mario te sam ja u jednom momentu bila \u010dak 35m ispod nivoa vode. A vidljivost na Kandavuu, krajem avgusta je sjajna. Svi ti zaroni su za mene bili neverovatno iskustvo. Pored gomile novih podvodnih vrsta, i sami reljefi su bili fascinantni. Te sam se tako po prvi put provla\u010dila kroz useke i pe\u0107ine i plivala kroz kanjone. I kona\u010dno nau\u010dila da zaista plivam sa svojim parom, a ne slepo pratim vodi\u010da. Sad kada nau\u010dih da i u podvodnim \u0161etnjama mogu Miljana dr\u017eati za ruku, ronjenje mi je postalo mnogo dra\u017ea aktivnost.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Zbog ra\u017ea smo jedan dan pravili izlet na isto\u010dnu obalu. Nekada su delovi grebena pripadali odre\u0111enim lokalnim selima. Kasnije je to promenjeno, tj. grebeni su postali vlasni\u0161tvo dr\u017eave. Me\u0111utim, i pored toga lokalci po\u0161tuju te stare obi\u010daje, te kad gosti jednog sela \u017eele da krenu u ronjenje po tu\u0111im grebenima, red je da se tom selu ostave pokloni, tj. plati ta poseta. Kao krajnja mu\u0161terija, mi sa tim nismo imali direktne veze, sem \u0161to su nas ti zaroni vi\u0161e ko\u0161tali, ali smo nau\u010dili da na\u0161e selo nije u najboljim odnosima sa selom koje je vlasnik jednog od najpoznatijih mesta za ronjenje King Kongovog grebena. Na ostrvu se pored grebena i jedna planina zove po naj\u010duvenijem majmunu, jer je istoimeni film sniman na Kandavuu.
Uspeli smo da vidimo samo jednu ra\u017eu, koja je oko nas plivala neko vreme, i vra\u0107ala se vi\u0161e puta. Uvek je bila dovoljno daleko da imam \u010dudan utisak kao da je gledam u akvarijumu. Iako je na\u0161 vodi\u010d koje\u0161ta pipkao pod vodom, ja se zaista trudim da ne uznemiravam podvodan svet. Te ceo taj svet posmatram sa pristojne udaljenosti. \u010cak nam je i jedna ajkulica u\u0161la u vidokrug, ali se nije dugo zadr\u017eavala. Ako se tome pridoda da smo kona\u010dno videli delfine i kornja\u010de, pohod na Fid\u017ei je definitivno bio uspe\u0161an.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Svaki dan na Kandavu ostrvu nam je manje-vi\u0161e prolazio indenti\u010dno. Bu\u0111enje oko sedam. Odlazak na doru\u010dak pola sata kasnije. Onda dva zarona sa Saulom, sa kratkim predahom izme\u0111u na predivnoj pe\u0161\u010danoj pla\u017ei. Ru\u010dak oko jedan. Nikad dovoljno obiman. Posle toga par sati izle\u017eavanja na pla\u017ei, snorkilovanja oko obli\u017enjih stena, \u010ditanja knjiga u hladu i popodnevnoj dremci. Pred ve\u010deru bi svratili do bara na partiju pikada, dru\u017eenje sa parom Izraelaca koji su bili jedini gosti pored nas i doma\u0107inima. U pikadu sam ih blago razbijala. Na moje zaprepa\u0161\u0107enje. Ja obi\u010dno nisam dobra u takvim stvarima. Jedino je Uve mogao da mi parira. Na moju sre\u0107u, on je \u010desto bio opominjan od strane svoje lep\u0161e polovine da je vreme da ne\u0161to poradi po bungalovima, ugovori nabavke, organizuje prevoz i sl. Bili su vrlo \u010dudan par. Ona poslovno ozbiljna Australijanka koja stvari nije mogla tek tako prepustiti propadanju. On najtipi\u010dniji predstavnik Fid\u017ei naroda. Bez \u017eelje da prihvati bilo kakve vremenske odrednice, ili se prihvati nekog posla samo-inicijativno. Meni je bio izuzetno drag. Podse\u0107ao me je na mog tatu. Uvek spreman da ubaci neku vickastu dosko\u010dicu. Pomalo oguglao na konstantna previsoka o\u010dekivanja svoje \u017eivotne saputnice. Bez velikih ambicija, ali sa velikim snovima. Uvek \u017eeljan zabave. I uvek sa osmehom na licu. Po\u017eeleh par puta da mu se uvalim u krilo, povu\u010dem za nos, od miline zagrlim. No \u010dinjenica da mi nije bio tata, i da bi to sve moglo totalno pogre\u0161no da se protuma\u010di, suzdr\u017eavala sam se. Tek bih mu pokatkad uputila blagi pogled saose\u0107anja i podr\u0161ke kad \u017eena krene da se \u017eali na njegove neradni\u010dke navike. Verovatno su sva ta ose\u0107anja bila plod mojih stalnih misli o tati, od kojeg sam samo par dana pred put \u010dula ne tako lepe vesti o njegovom zdravstvenom stanju.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Jedno jutro smo odlu\u010dili da prekinemo tu svakodnevnu rutinu odlaskom u \u0161etnju na obli\u017enje brdo. Do vrha postoji dobro utabana staza, jer njom seljani svaki dan hode do planta\u017ea. Oko staze se pod vetrom povijala visoka trava. Tu i tamo pro\u0161li bi kraj kojeg usamljenog drveta. Bilo je dosta \u010detinara. Njih ba\u0161 i nisam o\u010dekivala na Fid\u017eiju. Put nas je vodio paralelno s obalom te smo konstantno u\u017eivali u pogledu na peskovitu uvalu. Brdo je vi\u0161e brda\u0161ce, pa se na vrh sti\u017ee relativno brzo. Od njega smo nastavili kroz \u0161umu, koja nas je uvla\u010dila sve vi\u0161e u unutra\u0161njost ostrva, dok se na kraju pred nama nisu ukazale planta\u017ee. Neko vreme smo lunjali po njima poku\u0161avaju\u0107i da prepoznamo bar neke od mnogobrojnih vrsta. Slabo \u0161ta nam je polazilo za rukom. Jo\u0161 neko vreme smo se muvali naokolo, a onda krenuli nazad, ka obali. Usput smo sreli dvojicu seljana s kojim se ispri\u010dasmo o svemu i sva\u010demu. Ta njihova neposrednost i dru\u017eeljubivost me je osvajala pri svakom susretu. Posebno taj momenat kad vas sretnu, i jednostavno prekinu \u0161ta god da rade, ne bi li se usresredili na vas. Kao da je taj susret vrhunac dana, ili bog zna kako va\u017ean momenat u njihovim \u017eivotima. Pri silasku, pro\u0111osmo kraj ogromnog drveta za koje je Miljan tvrdio da je mango. Iz nekog razloga mi se to \u010dinilo neverovatnim. To d\u017einovsko \u010dudovi\u0161te nije moglo biti izvor jedne od odmojih omiljenih poslastica. No imali smo sre\u0107e te nam se pridru\u017ei jo\u0161 jedan lokalac. I opet to prijateljsko \u0107askanje, more pitanja i neodoljivi osmeh. Nije mu bilo te\u0161ko da presudi u Miljanovu korist i usput nas koje\u0161ta jo\u0161 o mangu pou\u010di. Posle rastanka s njim, spustismo se do obale. Bilo je skoro vreme za onaj nedovoljno obiman ru\u010dak.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ne\u0161to kasnije, to popodne do\u0161lo je vreme za pripremu tradicionalne Fid\u017ei ve\u010dere. Zapravo nije samo jelo nego na\u010din njegove pripreme tipi\u010dan za Fid\u017ei. Poznat je pod imenom lovo. Zbog specifi\u010dnog na\u010dina pripreme, potrebno je nekoliko sati za ceo ritual.
Prvo se na vatri ugreje kamenje. Onda se iskopa rupa u zemlji\/pesku i u nju se nasla\u017ee to vrelo kamenje. Na\u0161i doma\u0107ini su prilikom pripreme u tu iskopanu rupu stavljali ne samo kamenje nego i drvo koje su koristili za potpalu. Onda su to sve prekrili travom\/puzavicama i od gore naslagali uzdu\u017e ise\u010dene \u0161tapove bambusa. Na njega su nare\u0111ali tipi\u010dno krtolasto povr\u0107e za pacifi\u010dke krajeve: taro, kasavu i manje tipi\u010dan krompir. Gomilu zeleni\u0161a pripremljenog sa kokosom i uvijenog u foliju, bundevu, i razne vrste mesa tako\u0111e smotanog u aluminijsku foliju. Sve to su prekrili listovima palme, i listovima bananinog drveta, ma kako da se ono zvalo. Preko svega toga su prebacili neki stari d\u017eak i na kraju sve prekrili zemljom.
Negde izme\u0111u dva i tri sata je pro\u0161lo u mojoj apsolutnoj dominaciji pikadom pre nego \u0161to smo krenuli s Uvetom da povadimo svu tu hranu iz lovo pe\u0107nice.
Klopa je bila dobra, ali daleko od bilo \u010dega spektakularnog. Meso pripremljeno na ovaj na\u010din je bilo zaista ukusnije, ali povr\u0107e je bilo blago razo\u010darenje. Generalno, taro i kasava imaju teksturu sli\u010dnu krompiru, ali su mnogo suvlji, pa prosto dave tako pripremljeni. Mnogo su mi ukusniji bili pripremljeni na druga\u010dije na\u010dine. A za tako pe\u010den krompir, u ljusci, nedostajao mi je kajmak za potpuno u\u017eivanje. Ovako je bio samo jo\u0161 jedna poluukusna krtola na tanjiru.
Dodu\u0161e posle druge fla\u0161e vina, sve je postalo mnogo ukusnije.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pomalo i previ\u0161e opu\u0161teni posle silne klope i vina, od ostrva se oprostismo sedenjem na pla\u017ei i gledanjem u zvezde. Ispod tog tamnog neba ukra\u0161enog zvezdama, \u010dinilo se da nikog sem nas nema. \u0160aputali smo jedno drugome na uvce, neke sulude misli koje su nas u tom trenu obuzimale. Nismo \u017eeleli da nadja\u010davamo huk talasa. Taj momenat se \u010dinio savr\u0161enim za rastanak s Kandavuom.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t