{"id":1386,"date":"2015-03-18T03:50:12","date_gmt":"2015-03-17T19:50:12","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=1386"},"modified":"2024-04-03T03:14:09","modified_gmt":"2024-04-03T03:14:09","slug":"kalamanthana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=1386","title":{"rendered":"Kalamanthana"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kalamanthana na sanskritu zna\u010di \u201costrvo sa paklenom klimom\u201d i jedno je od monogobrojnih imena koja su kori\u0161\u0107ena za Borneo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Moj prvi put na Borneo desio se jo\u0161 2009. godine. I to u sred Kapadokije (Turska). Miljan je \u017eeleo da zameni svoju pro\u010ditanu knjigu, za neku drugu, u jednoj od onih knji\u017eara namenjenoj turistima. U Turskoj ih iz nekog razloga ima u neverovatnim koli\u010dinama. Kao da se pola populacije bavi samo razmenom polovnih knjiga. Mene je taj proces obi\u010dno zamarao. Kopanje po gomili najprodavanijih hitova i jeftinih ljubi\u0107a, jednostavno nije bilo zabavno. No u ovoj maloj knji\u017eari, stvari su izgledale druga\u010dije. Knji\u017eara je u isto vreme bila i kafi\u0107, i imala je svega stotinak knjiga. Sve do jedne, razni putopisi. Verujem da sam po prvi put obrnula ba\u0161 svaku knjigu sa police da bih pro\u010ditala sa\u017eetak na kraju. Neki delovi sveta me naprosto nisu interesovali te je to \u010ditanje si\u017eea pomagalo u su\u017eavanju izbora. Onda bih otvorila knjigu, pro\u010ditala par redaka, i donela sud o \u010ditljivosti iste. Tako mi je ruku dopala knjiga Stranac u pra\u0161umi od Hansena (Stranger in the Forest: On Foot Across Borneo \u2013 Eric Hansen). Privuklo me je par crno-belih fotografija u knjizi. Slike pripadnika lokalnih plemena i \u010dinjenica da je on na ostrvu bio 1982. mi se nije uklapalo u sliku sveta. Uostalom, gde je ta\u010dno taj Borneo?<\/p>

I evo, nekih pet i po godina kasnije, Borneo mi je tu na dohvat ruke. Podeljen izme\u0111u Malezije, Indonezije i Bruneja. Da ne postoji taj sporazum izme\u0111u Singapura i Malezije koji nam omogu\u0107ava da dobijemo jednogodi\u0161nju vizu sa vi\u0161e ulazaka, pitanje je da li bi ba\u0161 tamo i i\u0161li ovom prilikom na odmor. I da odmor, ne na iscrpno vi\u0161emese\u010dno pe\u0161a\u010denje kroz pra\u0161umu Bornea kao Hansen. Daleko od toga da bi taj put u dana\u0161nje vreme bio tako avanturisti\u010dki i romanti\u010dan. Plemenske zajednice su gotovo proterane sa svojih orginalnih stani\u0161ta od strane kompanija koje eksploati\u0161u tj. uni\u0161tavaju \u0161umu. S druge strane ni oni nisu odoleli uticaju savremenog sveta, te danas njihova sela izgledaju kao skladi\u0161ta sme\u0107a, a pripadnici plemena zavijeni u polovne, dotrajale krpice pre izgledaju kao prosjaci nego misti\u010dni ratnici iz pra\u0161ume. Po ostrvu postoji nekoliko etno sela, koja mo\u017eete posetiti i videti romanti\u010dnu verziju obi\u010daja i tradicije starosedeoca ovog ostrva.<\/p>

U sred male\u017eanskog dela Bornea ugnjezdio se Bruneji, dele\u0107i ga na dve oblasti Savarak i Sabah. Borneo je ve\u0107im delom i dalje pokriven gustom pra\u0161umom i ne postoji ba\u0161 mnogo prokr\u010denih puteva kroz to divlje rastinje. Dodu\u0161e, ve\u0107ina puteva, posebno onih uz obalu i onih koji spajaju ve\u0107e gradove, je sasvim pristojna. Bar na tom severnom delu oko Kota Kinabalua. Ne mo\u017eete ba\u0161 lako da skoknete s jednog dela ostrva na drugo. Ve\u0107 iz Singapura je bilo jasno da za nedelju dana ne\u0107emo oti\u0107i mnogo dalje od aerodroma na koji sletimo. Iskreno, mislim da bi nam za obilazak i potpuni do\u017eivljaj Sabaha trebalo bar mesec dana. Samo na tom par\u010detu Bornea mogu\u0107e je sresti nekoliko egzoti\u010dnih majmunskih vrsta, posetiti jedno od najpoznatijih mesta za ronjenje, ispeti planinski vrh od preko 4000m, pro\u0161etati na stotine kilometara kroz pra\u0161umu, skoknuti do jednog od omiljenih ostrva me\u0111u lokalnim kornja\u010dama, izle\u017eavati se na kilometarskim pe\u0161\u010danim pla\u017eama. Kraja \u010dudesima samo u Sabah regionu nema.<\/p>

Po sletanju u Kota Kinabalu, shvatili smo da smo napravili silnu gre\u0161ku \u0161to nismo sve organizovali unapred. Internet je toliko retka i spora stvar, da je bilo kakva pretraga ili rezervacija sobe trajala satima. Da smo imali vi\u0161e od sedam dana to i ne bi bio problem. No sa pomenutim vremenskim limitom to je zna\u010dilo ogromno gubljenje vremena. Na kraju smo \u010dak od\u0161etali do turisti\u010dke organizacije da bi se raspitali o svemu onome \u0161to obi\u010dno pitamo Google. U pomenutoj organizaciji smo na\u0161li neke zanimljive mape, saznali da postoji podosta ozna\u010denih, prokr\u010denih staza u Kinabalu nacionalnom parku za koje nam ne treba vodi\u010d. Ideju da se popnemo na 4000m visoku Kinabalu planinu nismo ni imali. Taj uspon je ina\u010de zajebancija te\u0161ka jer ga treba organizovati dosta unapred, a obavezni ste i da platite vodi\u010da i kojekakve usputne dozvole. Mada ka\u017eu da je jedan od fizi\u010dki lak\u0161ih uspona, te da zbog toga privla\u010di silne turiste. Tako\u0111e smo otkrili da na Borneu svi putevi vode u Kota Kinabalu i da manje-vi\u0161e gde god odemo, moramo da se vratimo u KK da bi oti\u0161li do slede\u0107e \u017eeljene destinacije. I ajd \u0161to su putevi tako projektovani, nego \u010desto prevoz postoji samo u jutarnjim satima \u0161to bi opet zna\u010dilo da gubimo dane samo na prevoz. Sva ta saznanja su nas naterala da svoje vreme podelimo na pla\u017eu i pomenuti nacionalni park. I od svih ostrva koja su relativno blizu KK-u, Tiga se \u010dinilo najbli\u017ee na\u0161im o\u010dekivanjima i \u017eeljama. Te je ono izabrano za pla\u017eni deo odmora.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tTiga ostrvo\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Tiga ostrvo je relativno blizu Kota Kinabalu. Tru\u0107kate se jedno dva sata kombijem, pola sata brodom i tu ste. Izle\u017eavanje na pla\u017ei mo\u017ee da po\u010dne. Postoji samo par sitnica koje vas mogu zaustaviti u nameri da posetite ovo ostrvce. Prvi je cena, drugi da na ostrvu postoji samo jedan resort u kojem morate da ostanete ako \u017eelite da preno\u0107ite na ostrvu, i tre\u0107i je da morate da odete do turisti\u010dke agencije da bukirate sve to unapred jer ne postoji javni prevoz do ostrva. Sa te strane je sve vrlo turisti\u010dki. Mislim da nam je to bio prvi put u \u017eivotu da koristimo usluge agencije, da nas je neko pokupio ispred hotela, transportovo do ostrva i obezbedio nam krevet i tri obroka dnevno. Da stvar bude jo\u0161 bizarnija, celu stvar smo bukirali u agenciji koja ima kancelariju u hotelu u kom smo odseli u Kota Kinabalu. Nismo energiju potro\u0161ili ni na izlazak iz hotela.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ostrvo je relativno mlado, nastalo erupcijom vulkana pre manje od 150 godina. Maju\u0161no je, i mo\u017eete ga prepe\u0161a\u010diti u danu. Mi smo \u010dak imali i dva zarona u toku posete ali ovaj deo Sabaha ne mo\u017ee ba\u0161 da se pohvali podvodnim lepotama. Vidljivost je mala, korali polumrtvi i neimpresivni, oprema im je prili\u010dno dotrajala, a na vrh svega ni vodi\u010d nije jedan od boljih koje smo sreli. Tako da taj deo komotno mo\u017eete i da presko\u010dite. Sem kilometara pe\u0161\u010dane pla\u017ee, zagarantovana vam je i apsolutna izolovanost. Nekako, svi turisti dolaze na jedno no\u0107enje, si\u0111u sa broda, odu na grupni snorkling, jedu, i krenu do blatnjavog vulkana da se u isti uvale. Tako da ako izbegavate tu jednu stazu do vulkana, prili\u010dno ste prepu\u0161teni sami sebi. Vulkan je ina\u010de, apsolutno neimpresivan. Blato ko blato. Na ostrvu je sniman serijal Survivor pa naokolo svuda postoje prokr\u010dene staze kroz \u0161umu koje mo\u017eete koristiti za \u0161etnju.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ja generalno nisam ljubitelj male\u017eanskih pla\u017ea. Pesak mi nekako nije po volji. Ali ta silna mala razbacana ostrva nude poptuni mir. Ako sanjate o danima koje \u0107ete provesti len\u0161kare\u0107i na pla\u017ei, gledati zalazak sunca i kona\u010dno se naspavati ovo bi moglo biti idealno mesto. Jedina opasnost na ostrvu su majmuni. Ne prava opasnost, naravno. Ali stra\u0161no su dosadni i ako ostavite otvorena vrata bungalova verovatno \u0107e uleteti i napraviti rusvaj. Jedno prepodne, posle zarona, sedela sam na verandi ispred bungalova i \u010ditala knjigu odmaraju\u0107i u hladu. Miljan je iskoristio vreme pred ru\u010dak da odspava malo. I onda se pojavio on. Majmun. Dasa je konstatovao da ja sedim prakti\u010dno ispred vrata, no on je i dalje namera\u010dio da u\u0111e u bungalov i proveri ima li \u0161ta unutra vredno njegove pa\u017enje. Toliko me je ignorisao, da sam morala da ustanem, blokiram vrata i krenem da urlam na njega. Tek onda se sklonio. Dodu\u0161e, na svega par metara, i dalje me promatraju\u0107i. I povremeno sikte\u0107i nezadovoljno. Pored majmuna, sre\u0161\u0107ete i velike gu\u0161tere. Dodu\u0161e oni \u0107e se potruditi da \u0161mugnu pre nego \u0161to stignete aparat da izvadite i namestite se za slikanje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Toliku koli\u010dinu lenjosti i opu\u0161tenosti odavno nisam iskusila. Moram priznati da je prijalo ne raditi ni\u0161ta tih par dana. Opu\u0161teno le\u017eati na pesku sa sve \u010detiri podignute u vis. Povremeno sam samo dupe sa peska, pomerala u more da se rashladim. I onda se trude\u0107i uglavnom da plutam na vodi jer me je tih dana \u010dak i plivanje zamaralo. Evo sad, dok kuckam ove redove, usta mi se razvla\u010de u osmeh od silne miline. Ne znam \u0161ta se to ta\u010dno promenilo, ali u poslednje vreme mnogo vi\u0161e u\u017eivam u tim ni\u0161ta ne rade\u0107im momentima nego ranije. Prija mi da odvojim par dana svakog odmora za len\u0161karenja. Da li je silna koli\u010dina peska i slane vode u okru\u017eenju uticala na to ili su godine u pitanju, jo\u0161 uvek nisam sigurna.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tKinabalu nacionalni park\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Bio jednom jedan park. Kakav park? Divan park!
Toliko divan, da jednom kada sam do\u0161la nisam htela da odem. I bez ikakvog preterivanja, zaista je divan. I konfuzan, ako poku\u0161avate da bukirate i osmislite put pre dolaska na Borneo. U okviru parka postoje dva planinska vrha za osvojiti Kinabalu (4095m) i Tambuyukon (2579m). Ka\u017eu do je uspon na Kinabalu lak\u0161i, naravno samo pod uslovom da ne patite od simptoma visinske bolesti kao ja. Posle iskustva sa Tajvanom nije mi se ni poku\u0161avalo. To se\u0107anje je ipak jo\u0161 uvek sve\u017ee. Ovaj drugi mi se nije penjao zbog pijavica i klimatskih uslova. Uop\u0161te me ne privla\u010di planinarenje kroz vla\u017enu \u0161umu. Probali smo jednom u Vijetnamu i super je iskustvo, ali nije ne\u0161to za \u010dim preterano patim. I dalje kad razmi\u0161ljam o planinskim usponima, ja vidim gole vrhove ili ose\u0107am miris borovine. Bez bar jednog od njih mi se prosto ne penje. I mora da bude prohladno. Mora da dune taj vetri\u0107 da me ladi dok se znojava pentram. Druga\u010dije mi je sve to previ\u0161e naporno. Do parka smo zato krenuli samo u izvidnicu, da vidimo vredi li \u0161ta tamo sem tog pentranja na vrh.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Postoji nekoliko ulaza u park. Nas su najvi\u0161e privla\u010dili Glavni i Mesilau jer se u blizini njih nalaze staze koje vode na Kinibalu vrh. Razmi\u0161ljali smo o opciji da krenemo stazom od Mesilau ulaza na stazu, stignemo do Layang-layang ku\u0107ice i odatle si\u0111emo do Timpohon kapije, koja je u blizini glavnog ulaza. Sve ukupno nekih desetak kilometara. Problem je samo \u0161to prolazite kroz te kapije tako da \u010dak i za taj deo treba platiti vodi\u010da i kojekakve takse, a to nam se nije radilo. Na kraju smo odlu\u010dili da lunjamo stazama oko Glavnog ulaza u park. Zbog katastrofalno lo\u0161e povezanosti parka sa Kota Kinabalu, u tri popodne ide poslednji bus za KK, odlu\u010dili smo da prespavamo u parku. Cene su visoke ako \u017eelite da odsednete ba\u0161 u parku. Ina\u010de, mogu\u0107e se na\u0107i sme\u0161taj i okolo ulaza za mnogo manje para. No meni se \u010dinilo ba\u0161 romanti\u010dno i savr\u0161eno da prespavamo u nekom od sme\u0161taja u sred \u0161ume. Za dvokrevetnu sobu bez kupatila trebalo je izdvojiti nekih 70evra. Snebivala sam se nekoliko minuta, ali na kraju ipak kliknuh na magi\u010dno dugme \u201cplati\u201d. Te sre\u0107i na\u0161oj kraja nije bilo kada smo do\u0161li na recepciju, i teta nam objasni kako su odlu\u010dili da nam daju bolju sobu. Bolja soba je ina\u010de prava planinska vila na dva sprata. Prostor je otvoren, tako da iz spava\u0107e sobe gledate na dnevnu. Sva je u\u0161u\u0161kana u drvo, opremljena lokalnim stilom. A ni na kupatilima nisu \u0161tedeli, tako da smo od stanja \u201csoba bez kupatila\u201d naprasno sebe na\u0161li u stanju \u201cdvospratna vila sa dva kupatila\u201d. Sada se i ona cena \u010dinila mnogo vi\u0161e OK. Toliko mi je bilo lepo u toj ku\u0107ici da sam razmi\u0161ljala da se zabarikadiram u njoj i odbijem da iza\u0111em slede\u0107ih par nedelja. Sva sre\u0107a pa smo sve \u0161eta\u010dke planove za taj dan ve\u0107 ispunili, ina\u010de iz sobe ne bih iza\u0161la.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kako se Glavni ulaz nalazi na 1520m, prili\u010dno je \u201chladnjikavo\u201d u \u0161umi. Hladnjikavo posle uzavrelog Kota Kinabalua. Prvo smo se \u0161etali uz Liwagu stazu koja prati istoimenu reku. Odvela nas je do Timpohon kapije od koje po\u010dinje \u010duveni Kinabalu uspon. Staza je duga 5620m i ide konstantno kroz \u0161umu. Prvih 3-4km su smejurija, nismo se ni zadihali. No poslednjih kilometar i po zbog uspona, nije naivan. Najve\u0107i problem na prvom delu staze su cevi kojima crpe vodu iz reke. Staza se na par mesta ukr\u0161ta sa njima pa nekako umanjuje lepotu predela. Nekih 2km te cevi su uvek negde na vidiku ako ne i direktno na stazi. Ali ono \u0161to me je prijatno iznenadilo je miris \u0161ume. Sve te puzavice i lijane naokolo ne obe\u0107avaju ba\u0161 preteranu sve\u017einu. No ipak miris je bio tu. Sve\u017e. Prijatan. Neobi\u010dan. Iako mogu jasno da se prisetim mirisa tipi\u010dnih za kontinentalne \u0161ume, ovaj ne mogu ponovo da o\u017eivim u mislima. Samo se se\u0107am da je bio totalno druga\u010diji od svih \u0161umskih mirisa koje sam ranije iskusila. Od kapije smo se vratili do recepcije Bukit ular stazom (997m) i Mempening stazom (2516m) koja nas je spustila do Liwago staze. Druge dve staze su bile mnogo \u0161ire i prijatnije za \u0161etnju. I dalje, staze vode kroz guste \u0161ume sa visokim drve\u0107em koje prave savr\u0161en hlad. Vreme je toplo i zbog fizi\u010dkog napora kratki rukavi su sasvim dovoljni. No vetri\u0107 koji konstantno piri, savr\u0161eno prija i dodatno hladi vazduh. Sve staze su bile prazne. Izgleda da do Glavnog ulaza u park dolaze samo oni koji planiraju uspon na vrh. A do Timpohon kapije ih prevoze u kolima, jer po stazama nije bilo nikoga. S druge strane oni koji dolaze na dan o\u010digledno preferiraju Poring hot spring ulaz, zbog bazena sa toplom vodom i kojekakvog usputnog sadr\u017eaja koji postoji u tom delu. Verovatno bi i Sayap ulaz bio dobar izbor u na\u0161em slu\u010daju, jer naokolo nema \u201cnikakvih\u201d znamenitosti. I za razliku od Glavnog ulaza, gde je uvek more ljudi, bar na ulazu, jer je to jedino mesto na kojem mo\u017ee da se registruje za uspon, Sayap je oslobo\u0111en bilo kakve gu\u017eve. Dodu\u0161e do njegovog ulaza je mnogo te\u017ee do\u0107i javnim prevozom. A po ki\u0161nom vremenu nemogu\u0107e je probiti se bez d\u017eipa, jer dobar deo puta nije asfaltiran.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Borneo se menja. Iz dana u dan, pra\u0161ume se smenjuju planta\u017eama i polako nestaju. Male\u017eani su donekle uzdr\u017eaniji od se\u010de pra\u0161uma od Indone\u017eana, ali situacija ni u Maleziji nije sjajna. Pomalo me cela situacija podse\u0107a na ono \u0161to se de\u0161ava oko Amazona, samo u daleko manjim razmerama jer ostrvo nije toliko veliko. Taj maju\u0161ni deo Sabaha koji smo videli je bio dovoljan da osetimo koliko je Borneo divlje mesto \u010dim se malo udaljite od gradova i velikih puteva. Tako\u0111e nam je pokazao, da \u0107e nam trebeti jo\u0161 dosta vremena da proputujemo samo ovaj male\u017eanski deo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t