{"id":1405,"date":"2015-04-11T07:47:41","date_gmt":"2015-04-10T23:47:41","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=1405"},"modified":"2024-03-29T16:45:19","modified_gmt":"2024-03-29T16:45:19","slug":"grafiti-tajpeija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=1405","title":{"rendered":"Grafiti Tajpeija"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Izuzetno \u017eivo se se\u0107am svoje poslednje \u0161etnje ulicama Berlina. Kraj avgusta. Bilo je toplo. Izuzetno lep dan. Vra\u0107ala sam se iz Servantesa. Kao i obi\u010dno, \u010dekala sam poslednji dan da vratim pozajmljene knjige. Servantes institut u Berlinu je dozvoljavao pozajmicu knjiga na tri nedelje. Ja bih uvek do\u010dekala 21. dan, pre nego \u0161to se pojavim pred vratima biblioteke. I nije bilo mnogo razlike kada zavr\u0161im sa \u010ditanjem istih. Kao i u mnogim drugim stvarima, ja sam jednostavno \u010dekala poslednji dan da ispunim svoju obavezu. Dodu\u0161e, tog puta sam morala malo da poranim, zbog seobe koja nas je \u010dekala narednog dana.<\/p>

Iz biblioteke sam se spustila, kru\u017enim stepenicama, do prizemlja. I poslednji put bacila pogled na tablu sa reklamama. Iz \u010diste navike. Nije da sam na njoj ikada, i\u0161ta, korisno pro\u010ditala. Kao i obi\u010dno, na njoj su stajali oglasi \u0160panaca koji su tra\u017eili Nemce, zarad me\u0111usobne razmene jezi\u010dkih znanja, uz kriglu piva. Podse\u0107ali su me na o\u010dajni\u010dke oglase u kojima on tra\u017ei nju, ili ona njega. I potajno sam se nadala da \u0107e neko, nekada, po\u017eeleti da svoje znanje \u0161panskog razmeni za komad srpskog. Verovatno\u0107a je bila ispod 0.000000001%, ali to mene nije moglo spre\u010diti u \u010ditanju tog mora papiri\u0107a. \u010cesto bih prekra\u0107ivala vreme, razmi\u0161ljaju\u0107i koju bih od ponuda izabrala da su mi nema\u010dki ili \u0161panski bolji. Uvek bi pobedio neki oglas na \u0161arenom papiru. Nema\u010dka; zemlja u kojoj su mi hroni\u010dno nedostajale boje.<\/p>

Put, od instituta do ku\u0107e, sam pre\u0161la uobi\u010dajenom rutom, usput zagledaju\u0107i nove nalepnice izlepljene po saobra\u0107ajnim znacima i semaforima, bacaju\u0107i pogled na nove grafite i postere. Na jednom delu puta prelazila sam preko ostrva za pe\u0161ake, tik kraj znaka za polukru\u017eno skretanje. Berlinjane nije mrzelo da se saginju ne bi li izlepili nalepnice i po njemu. Pomislih u tom momentu, kako verovatno vi\u0161e nikada u \u017eivotu ne\u0107u videti i\u017evrljaniji grad. I bi mi nekako \u017eao zbog toga. Pojedini delovi Berlina su izgledali, ba\u0161 onako kako bih ja opremila svoje privatno igrali\u0161te da sam ga kojim slu\u010dajem imala, i da je ono kojim slu\u010dajem bilo berlinskih razmera.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Za divno \u010dudo, grafiti mi ne nedostaju preterano u Aziji. Nekako mi ne idu uz ove ljude, mentalitet, kulturu. Dodu\u0161e, po navici, kad vidim veliki uredno okre\u010den zid pomalo se \u0161trecnem. Smeta mi ta belina i moram priznati, to su jedini momenti kada se grafita uop\u0161te setim. Za razliku od mene, Miljan ba\u0161 voli da primeti kako Jugoisto\u010dnoj Aziji nedostaju grafiti. Te tako, svaku na\u0161u posetu nekom novom azijskom velegradu, prati Miljanova tiha patnja za grafitima. Nije druga\u010dije bilo ni u Tajpeiju.
– Jel ti se svi\u0111a (Tajpeji)?
– Lep je. Nisam ga ovako zami\u0161ljao.
– Kao siroma\u0161an Tokijo.
– Ne preteruj.
– Pa \u010dekaj, kad smo ono prvo ve\u010de iza\u0161li iz metroa, sa svim onim svetlima i reklamama nije te podsetio na Tokijo? I one male sporedne uli\u010dice? Isti Tokijo.
– Preteruje\u0161.
– Ne! Ne! Odlu\u010dila sam. Lep\u0161i je od Tokija.
– Daaaaj! Rekla si ju\u010de da ne bi mogla ovde da \u017eivi\u0161.
– Danas sam pametnija. I iskusnija. Pa pogledaj kako je fenomenalan. Kao Berlin. \u010cas je sav kr\u0161. \u010cas ugla\u0111en. A kao Tokijo ima svuda ove male slatke radnjice. I vidi okolo. Svuda su planine. Ovo je raj.
– Kakav Berlin? Gde su mu grafiti?
– A oni \u0161to smo ih videli prvi dan, kad smo tra\u017eili policijsku stanicu?
– Misli\u0161 ona dva? Dva Marice!
– Pa mora da ih ima vi\u0161e.
– Ako mora\u0161 da ih tra\u017ei\u0161, onda te\u0161ko da mo\u017ee\u0161 da meri\u0161 Tajpeji s Berlinom.
– Mmmmm…
Izgubih bitku, ali se nisam predavala tako lako. Po dolasku u hotel to ve\u010de, prvo sam sela da izguglam grafite u Tajpeiju. Meni nisu nedostajali, ali mi je u tom momentu bilo izuzetno bitno da se Miljan odu\u0161evi mojim novim omiljenim azijskim gradom, koliko i ja. I na\u0111oh ga: Ksimen (Ximending). No to mi je ne\u0161to zvu\u010dalo poznato. \u010cekaj malo, bili smo tamo. Gubili se okolo po kraju. Ne se\u0107am se dodu\u0161e da sam ikakve grafite videla. Ponovna pretraga. Ovog puta iskopah i ulice. Malo je re\u0107i da sam gledaju\u0107i Miljanovu odu\u0161evljenu facu narednog dana, likovala u svojoj pobedi.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Istina je da su grafiti relativno novija pojava u Tajpeiju, no lepota i poruke koje \u0161alju ne zaostaju ni malo za Berlinom. Istina je i da ih mo\u017eete na\u0107i samo na odre\u0111enim mestima, tj. u odre\u0111enim krajevima grada. Dodu\u0161e to je slu\u010daj i sa ve\u0107inom drugih metropola. Ko zna, mo\u017eda u skorijoj budu\u0107nosti krenemo ponovo u posetu Tajpeiju, samo ovog puta striktno u lov na grafite. Do tada u\u017eivajte u slikama onih na koje smo slu\u010dajno ili namerno naleteli prilikom prethodne posete.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Izuzetno \u017eivo se se\u0107am svoje poslednje \u0161etnje ulicama Berlina. Kraj avgusta. Bilo je toplo. Izuzetno lep dan. Vra\u0107ala sam se iz Servantesa. Kao i obi\u010dno, \u010dekala sam poslednji dan da vratim pozajmljene knjige. Servantes institut u Berlinu je dozvoljavao pozajmicu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[502,31,520],"tags":[45,123,140,153,298,371,424,431,432,461,463,491],"class_list":["post-1405","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stories","category-taiwan","category-taiwan-stories","tag-art","tag-egzoticna-putovanja","tag-fotografija","tag-grafiti","tag-murali","tag-putovanja","tag-street-art","tag-tajpei","tag-tajvan","tag-ulicna-umetnost","tag-umetnost","tag-znamenitosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1405","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1405"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1405\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7184,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1405\/revisions\/7184"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1405"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1405"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1405"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}