{"id":1411,"date":"2015-04-24T14:51:06","date_gmt":"2015-04-24T06:51:06","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=1411"},"modified":"2024-03-29T16:34:24","modified_gmt":"2024-03-29T16:34:24","slug":"dziufen-jiufen","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=1411","title":{"rendered":"D\u017eiufen (Jiufen \u4e5d\u4efd)"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kad smo svojevremeno planirali svoj prvi put za Japan, o\u010dajni\u010dki sam poku\u0161avala da iskopam mesta i predele koji su slu\u017eili kao inspiracija manga i anima autorima. Pretraga je zavr\u0161ena prili\u010dno bezuspe\u0161no. I u Japan smo oti\u0161li “nespremni”. Na moje odu\u0161evljenje, odmah po sletanju sam shvatila da zapravo bilo koja uli\u010dica u Kjotu, Osaki ili Tokiju neodoljivo podse\u0107a na uli\u010dice iz mojih omiljenih crta\u0107a i stripova. Predeli koji su se pru\u017eali ispred mene sa svakog osvojenog japanskog vrha, delovali su poznato. Sli\u010dno tome, gotovo svake stepenice koje su vodile, kroz park, do hrama na uzvi\u0161enju su mogle biti upravo one po kojima su moji omiljeni junaci tr\u010dali. Svaki kutak Japana budio je se\u0107anje na neku pro\u010ditanu mangu ili odgledanu animu.<\/p>

Tragaju\u0107i za znamenitostima oko Tajpeija, naleteh na par hvalospeva o D\u017eiufenu. Ima nekoliko zanimljivih seoca oko tajvanske prestonice na \u010dija sam imena uporno naletala, \u010ditaju\u0107i o Tajvanu pred put. Htela sam da pro\u0161vrljamo nekim od njih, \u010disto da vidimo kako izgledaju u slu\u010daju da nam lunjanja po prestonici dojade. Ni\u0161ta me sem puke radoznalosti nije privla\u010dilo. A iskreno, nisam se preterano ni pretrgla da na\u0111em vi\u0161e informacije. U jednom momentu naleteh na informaciju da je Mijazakiju upravo D\u017eiufen bio inspiracija za crtani Avanture male \u010cihiro (\u5343\u3068\u5343\u5c0b\u306e\u795e\u96a0\u3057 \u2013 Sen to Chihiro no Kamikakushi). Te tako naprasno, jednodnevni izlet u pomenuto selo postade gotovo prioritet na na\u0161em kratkom putu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Tru\u0107kali smo se vozom neko vreme, a zatim i busom. Vo\u017enja vozom me je podsetila za\u0161to volim Singapur toliko. Naime, u Singapuru je zabranjeno jesti i piti u javnom prevozu. Visoke kazne za nepo\u0161tovanje ovog pravila doprinose tome da u istim zaista niko ne jede i ne pije. Za\u0161to je to bitno posta\u0107e vam jasno \u010dim se provozate javnim prevozom bilo gde po Aziji. Od “mirisa” \u0107ete po\u017eeleti da isko\u010dite iz voza, bar desetak puta pre dostizanja cilja. No, pre\u017eivesmo nekako sva ta mljackanja, srkanja i smradove, i kona\u010dno iza\u0111osmo na \u010dist vazduh. Dodatno sve\u017e i prijatan jer je more dovoljno blizu da osve\u017eava ceo kraj.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

I upravo je taj pogled na more prva \u010darobna stvar u ovom maju\u0161nom selu. Uli\u010dice su uske, krivudave, stepeni\u010daste, prekrcate radnjama i restoranima. Glavnom uli\u010dicom smo bukvalno mileli. Noga pred nogu. Gu\u017eva je bila nesnosna. I prili\u010dno me je zamarala. Ve\u0107ina ovih radnjica je imala otvoren izlog koji je gledao na ulicu i na kojem kupujete proizvode. U unutra\u0161njosti su radnici pravili te proizvode na licu mesta. Te smo tako mogli da vidimo kako hranu pripremaju direktno ispred nas, ali i kako prave maske, ko\u017ene torbe i nov\u010danike i mnoge druge stvari. Sve deluje kao jedna srednjevekovna zanatska uli\u010dica, samo \u0161to su proizvodi po poslednjoj modi. I zbog toga je sve izuzetno \u017eivo i bu\u010dno, puno mirisa i boja.
Kad jednom iza\u0111ete iz pretrpanih centralnih uli\u010dica, tj. uspete da se izvu\u010dete iz horde turista, gradi\u0107 zaista deluje \u0161armantno. I naprasno pust. Ku\u0107e i dvori\u0161ta prave lavirinte, te nikad zapravo ne znate gde \u0107ete na kraju iza\u0107i. Sve je obraslo mahovinom, i ukra\u0161eno papirnim lampionima i cvetnim aran\u017emanima. I zaista je puno prepoznatljivih, sitnih detalja iz pomenutog crta\u0107a. Pogledi sa nekih terasa podse\u0107aju na one koji se u crtanom mogu videti. Ali nedostaje odgovaraju\u0107a atmosfera. Nema u njemu ni\u010deg japanskog, ni\u010deg prepoznatljivog, vi\u0111enog u tim pokretnim slikama. Iako me je Tajvan na momente podse\u0107ao na kinesku verziju Japana u mnogo \u010demu, ovde, gde mi je to bilo najbitnije, ostala sam pomalo razo\u010darana. Dodu\u0161e, mislim da je to samo zbog toga \u0161to sam o\u010dekivala da na tom mestu do\u017eivim ono \u0161to sam do\u017eivljavala \u0161etaju\u0107i Japanom. \u0160to je kao da krenete u \u0160vedsku i o\u010dekujete atmosferu s Kariba.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Tajvan je me\u0111u ovim na\u0161im singapurskim Kinezima poznat kao raj na zemlji kada pri\u010daju o hrani. Kada malo bolje razmislim, ve\u0107ina njih tamo i ide isklju\u010divo u turisti\u010dka prejedanja. Meni se generalno tajvanska hrana nije svidela, te nisam ni o\u010dekivala \u010duda u D\u017eiufenu, ali trostruki gastronomski proma\u0161aj je ipak uspeo da me \u0161okira.
Prvi se odigrao u toj dugoj, mile\u0107oj koloni centralnim delog seoceta. Pomislih da bi bilo dobro \u010dalabrcnuti ne\u0161to. Ali \u0161ta ta\u010dno da prezalogaji\u0161 kada ti je od sve azijske hrane kineska najmrskija, i od mirista i izgleda iste \u017eeludac kre\u0107e refleksno da ti se gr\u010di? Pa, slatki\u0161e. S njima je nemogu\u0107e omanuti, naivno verovah tada.
– Vidi mo\u010di! – uzviknuh odu\u0161evljeno prolaze\u0107i pored jednod od izloga koji su prodavali meni omiljenu japansku poslasticu. Odu\u0161evljenje je spalo nakon prvog zalogaja. Taj tajvanski mo\u010di nije imao veze sa onim japanskim. Sem \u0161to je izgledom neodoljivo podse\u0107ao na njega. Fil je bio bezveze. Testo jo\u0161 gore. Svuda po Aziji, postoji milion i jedna verzija ove poslastice. I ja se s odu\u0161evljenjem davim u svakoj od tih mnogobrojnih verzija. To jest, odu\u0161evljeno sam se davila pre nego \u0161to sam probala ovu tajvansku.
Malo dalje niz ulicu do\u0161lo je do drugog velikog proma\u0161aja. Naleteli smo na prodavnicu sa orasnicama i ostalim karamelizovanim slatki\u0161ima. \u0160e\u0107er i le\u0161nici, tu zaista ne mogu ni\u0161ta usrati. Te tako naivno kupih jednu tablu. \u0160e\u0107erna masa mi se razvla\u010dila po zubima, gnjecava i nedovoljno slatka. Jela sam vi\u0161e iz neverice da ni to nisu u stanju da naprave kako treba, nego zbog dobrog ukusa. Posle nje smo izgubili sav entuzijazam da bilo \u0161ta jedemo u D\u017eiufenu. Slo\u017eno smo zaklju\u010dili da \u0107emo presko\u010diti ru\u010dak i da \u0107e na\u0161 slede\u0107i obrok biti odlo\u017een do povratka u Tajpei.
E ali, pokleknuli smo kraj kafi\u0107a sa neverovatnim pogledom i svratili u isti na proma\u0161aj broj tri. Treba li uop\u0161te nagla\u0161avati, da smo uslu\u017eeni najgorim vo\u0107nim napitkom u kombinaciji sa najgorim kafenim napitkom. Posle toga smo definitivno shvatili da se u D\u017eiufenu najesti ne\u0107emo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Iz D\u017eiufena sam oti\u0161la malo mudrija. Nau\u010dila sam da traganje za Japanom i japanskim stvarima, tamo gde im mesto nije, mo\u017ee upropastiti u\u017eivanje u jednom od najlep\u0161ih i najmagi\u010dnijih seoca na svetu. Tako\u0111e, i neodu\u0161evljenje lokalnom hranom uop\u0161te ne poma\u017ee. Tako da, mora\u0107emo u posetu D\u017eiufenu opet, siti, s ran\u010devima punim dobre klope, u potragu za Kinom i mnogo\u010dim kineskim.<\/p>

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t