{"id":1495,"date":"2015-05-31T17:27:31","date_gmt":"2015-05-31T09:27:31","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=1495"},"modified":"2024-04-02T15:03:21","modified_gmt":"2024-04-02T15:03:21","slug":"borakaji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=1495","title":{"rendered":"Borakaji"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pre jedno dve nedelje sti\u017ee mi pismo od drugarice. Pita me, imam li joj koje mesto za letovanje po Aziji preporu\u010diti. Bili su pro\u0161le godine na tajlandskom ostrvu i mnogo im se svidelo, no opet hteli bi mo\u017eda i do neke druge zemlje skoknuti. Unervozih se, treba nekom ne\u0161to preporu\u010diti. Ja i pla\u017ee, to ba\u0161 i ne ide. Pi\u0161em ja o njima mnogo u poslednje vreme, evo pi\u0161em i sad, ali opet.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ja u glavi imam jednu horor sliku s pla\u017ee i jednu rajsku.
Horor izgleda otprilike onako kako za ve\u0107inu ljudi izgleda idealni letnji odmor. Na pla\u017ei su bar sedam dana. Na pla\u017eu se ide kad se ustane. Na njoj se ostaje ceo dan. Na njoj se odigravaju kojekakve rekretivno-dru\u0161tvene aktivnosti. Uve\u010de se ve\u010dera negde kraj mora. Oko tebe je poprili\u010dno ljudi i to te nimalo ne tangira. Muzika iz okolnih kafi\u0107a\/restorana te zabavlja. Kao i sve ostale svetle\u0107e i preglasne stvari. Ja se onda setim odlaska na more s mamom i tatom. Setim se deset dana koje nikad nisam smatrala najbolje provedenim delom svog letnjeg raspusta.
Raj je su\u0161ta suprotnost tome. Ja sam u resortu koji ima svoju pla\u017eu, ili jo\u0161 bolje celo ostrvo. Resort je pust, ili zato \u0161to je u pizdi materini, ili zato \u0161to za njega niko ne zna ili zato \u0161to je precenjeno skup. Na pla\u017ei ni\u010deg sem peska nema. I nikog sem mene, Miljana, mo\u017eda po kojeg gosta jednako nadrkanog na ceo svet poput mene, ili po kojeg lokalaca. U vodu ulazim samo ujutru, direkt iz bungalova. Taman da se umijem, i razdrmam pred doru\u010dak. U toku dana lenjo len\u0161karim u hladu. \u010citam knjigu ili radim. Ako radim nedelju dana na ostrvu mo\u017ee biti sasvim potaman, ako sam s knjigom tri su vi\u0161e nego dovoljna. Uve\u010de, odgledam privatni zvezdani \u0161ou. Spavam kao bebica, jer se sem huka mora ni\u0161ta ne \u010duje.
Horor letovanje sam do\u017eivela milion puta, rajsko do sada samo \u010detiri puta. Sva \u010detiri od kada smo se doselili u Singapur.<\/p>

E sad, ja ovde malo preterujem o\u010digledno. Nije ni jedno moje letovanje bilo horor. Kada si mali, to pamti\u0161 kao vreme najsla\u0111ih lubenica, uvek slankastog sladoleda i beskona\u010dnog natezanja s mamom kada je vreme da iza\u0111e\u0161 iz vode, onda kada ti usne poplave ili onda kada ti misli\u0161 da je dosta. Ili malo kasnije, kao vreme kada ispija\u0161 hladno pivce, sa svojom prvom, drugom ili tridesetom simpatijom i \u010deka\u0161 da se taj poljubac kona\u010dno desi. Tako je i ovo letovanje bilo sve samo ne horor dok smo s Dand\u017eom, poznatijim i kao Nole, i Sand\u017eom ispijali pivca, i besomu\u010dno se bacali u vodu na Puka pla\u017ei. Ili ube\u0111ivanju kako za Miljanov ro\u0111endan moramo skoknuti do Srbije i proslaviti ga sa 180 nepoznatih ljudi. No, Dand\u017ea i Sand\u017ea vole more, kako ga ve\u0107ina ljudi voli, a mi volimo njih te tako zavr\u0161ismo na Borakaiju.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Borakaji je jedno od najpose\u0107enijih filipinskih ostrva i samim tim upada u horor kategoriju bez ikakve \u0161anse da se na njemu bilo \u0161ta nazove rajskim. Koliko je turisti\u010dki prenapucano, najbolje govori \u010dinjenica da \u0107ete ve\u010deru na ostrvu platiti vi\u0161e nego u Manili. Ostrvo je svega sedam kilometara duga\u010dko i mo\u017eda nekih kilometar \u0161iroko na svom u\u017eem delu. Zapadna obala je duga i pokrivena sitnim belim peskom. Voda je dosta plitka, i u pomenutom delu se nisam okupala ni jednom. Formalno je podeljena na tri sekcije, no vidljivih granica me\u0111u njima nema. Najve\u0107a je ludnica upravo na sredini. Taj deo je krcat restoranima i kafi\u0107ima, te smo na njoj provodili ve\u0107inu vremena. Kao i 99% ostalih turista. Puka pla\u017ea se nalazi na severu ostrva. Na njoj sam se okupala \u010dak dva puta u toku istog dana. Na njoj nema kafi\u0107a i restorana, te nema ni mnogo ljudi. Pesak je jednako sitan i beo, ali je voda mnogo dublja pa na njoj zapravo mo\u017eete i da otplivate. Na\u0161 sme\u0161taj je bio na isto\u010dnoj obali, u blizini Bulabog pla\u017ee. Dosta vetrovita pla\u017ea, pretrpana brodi\u0107ima te se na njoj tako\u0111e okupasmo nula puta.
Celo ostrvo ima ve\u0107 milion puta vi\u0111en, tipi\u010dan azijski \u0161mek. Prebrzo iznikle vile, resorti, privatne zgrade bez ikakvog urbanisti\u010dkog plana. \u010cesto bez odgovaraju\u0107e propratne kanalizacione ili vodovodne strukture. Te tako konstantno ulazite iz zone luksuza, u zonu poluraspada i bede, sudaraju\u0107i se \u010das sa \u201cbogatim\u201d turistima, \u010das sa \u201csiroma\u0161nim\u201d lokalcima. Sve spr\u010dakano zajedno, bez ikakvog koncepta. Sve pretrpano ljudima i stvarima. Za\u010dinjeno bukom, izduvnim gasovima i tropskom vrelinom. Egzotika. Ona prava azijska.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

No i pored sve silne ljubavi za na\u0161e drugare, trebalo je nekako \u201cubiti\u201d te \u201csilne\u201d dane. I ubijali smo ih ronjenjem. Zapravo, totalno neplanirano, jo\u0161 jednom ronila\u010dkom obukom. Izgleda, kad god Miljan i ja ne znamo \u0161ta bi sa sobom na moru, mi upi\u0161emo neki kurs ronjenja. Naime, nakon na\u0161eg petog zarona kao neiskusni open water ronioci, mi smo se zaputili na Fid\u017ei. Sa open water dozvolom, vodi\u010d ne bi smeo da vas vodi na dubine ve\u0107e od 18 metara. No na\u0161em vodi\u010du na Fid\u017eiju to nimalo nije smetalo da nas upoznaje sa podvodnim lepotama Fid\u017eija na 30 metara. I na tome smo mu ve\u010dno zahvalni. No posle njega, prvo Malezijci, a zatim i Filipinci nisu pokazali nimalo fleksibilnosti sa odlaskom na ve\u0107e dubine. Te shvatismo, da nam i tako ne gine neka obuka uskoro. A kad se ve\u0107 na\u0111osmo na Filipinima sa previ\u0161e slobodnog vremena, odlu\u010dismo da spojimo lepo i korisno. Obuka za naprednu open water ronila\u010dku dozvolu, koja vam omogu\u0107ava odlazak na dubine do 40 metara je najgora plja\u010dka i poprili\u010dno beskorisna stvar ako ste imali sre\u0107e sa dobrim instruktorima i vodi\u010dima, sa prethodnom obukom. Sve te PADI obuke su vrlo ozbiljan biznis za pomenutu organizaciju. Obuke ko\u0161taju \u0111avo i po, i tu su samo da bi vam uzeli gomilu para. Ni\u0161ta na njima ne\u0107ete nau\u010diti. Ronjenje je kao bilo koja druga aktivnost, sve je u ve\u017ebi i rutini. \u0160to vi\u0161e ronite, bi\u0107ete slobodniji i efikasniji u vodi. No s druge strane ja im bez mnogo halabuke punim d\u017eepove iz prostog razloga \u0161to njihovi centri zapravo omogu\u0107avaju da gde god da odete dobijete manje vi\u0161e zagarantovan kvalitet i standardizovane podvodne vodi\u010de. A iskreno, da ja treba da vucaram opremu svuda sa sobom i sama se smaram sa organizacijom prevoza i \u201clunjanju\u201d pod vodom, na ronjenje nikad ne bih ni krenula. Ja sam u podvodnom svetu najgori turista, poput onih ljudi \u0161to odlaze u turisti\u010dke agencije da zakupljuju aran\u017emane. Jedna od ve\u0161tina koju smo trebali da savladamo tokom obuke, bilo je i bolje, efikasnije balansiranje u vodi. Moje ube\u0111ivanje sa instruktorom da mi je dovoljno 3, a ne 5 kg tegova nije pro\u0161lo preterano uspe\u0161no, te ja potro\u0161ih 45 minuta pod vodom u poku\u0161aju da se odlepim od dna. A ja se jo\u0161 naivna nadala kako \u0107u uspeti da se oslobodim bar jednog tega za budu\u0107e zarone, te da \u0107u svoj dvadeseti zaron proslaviti sa svega 2kg na svom pojasu. Od toga nije bilo ni\u0161ta. Jedva ga ubedih da mi skine i ta dva dodatna kilograma do kraja obuke. Od izabranih pet ve\u0161tina ni jedna mi nije \u201cpopravila\u201d ronila\u010dki stil. On se sam po sebi popravlja sa svakim zaronom. No, zahvaljuju\u0107i \u201cosvojenoj\u201d tituli naprednog open water ronioca, odvedo\u0161e nas u posetu potopljenom ribarskom brodu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dakle odemo mi na tih 28m da obi\u0111emo brod. Kad prvi put \u010dovek vidi potopljen brod, ne mo\u017ee da ostane ravnodu\u0161an. Ima ne\u0161to totalno zadivljuju\u0107e u toj slici. Ima taj jedan posebno \u201czastra\u0161uju\u0107i\u201d deo koji ne postoji kod kopnenih ruina. Prvo, nema ba\u0161 mnogo \u0161arenila na 28m, sve je u 50 nijansi plave. Korali ve\u0107 uveliko obrasli svud naokolo privla\u010de silne ribe. I velike i male. Tek tako oko vas preleti jato riba, ostavljaju\u0107i vas, na momenat dezorjentisane. Ose\u0107a se \u010dovek pomalo kao u pri\u010dama sa duhovima, atmosfera u potpunosti odgovara. Problem je samo kad iza\u0111ete iz vode i tako totalno odu\u0161evljeni do\u017eivljenim iskustvom krenete da guglate o potopljenoj la\u0111i zami\u0161ljaju\u0107i u svojoj glavi, neku romanti\u010dno-dramati\u010dnu pri\u010du. I onda, na svoje apsolutno razo\u010darenje otkrijete da je ista potopljena pre skoro petnaest godina, upravo da bi postala jedna od podvodnih turisti\u010dkih atrakcija. Tako da ono \u0161to smo nau\u010dili na ovom putovanju je da se ljudska glupost ne zadr\u017eava samo na kopnu, \u0161iri se i pod vodom. I da ja svojim ronila\u010dkim turizmom podr\u017eavam i podsti\u010dem svu tu lakrdiju. Pretpostavljam da je lepota u\u010denja upravo u tome \u0161to s vremena na vreme, otkrivate kolika ste budala. Iskreno, mislim da \u0107u sebi dozvoliti jo\u0161 malo u\u010de\u0161\u0107a u svoj toj lakrdiji. Bar dok ne odlepr\u0161amo negde iz Singapura. Ipak treba nekako ubijati svo to slobodno pla\u017eno vreme. A ko zna, mo\u017eda u skoroj budu\u0107nosti naletim na neku podvodnu ruinu s romanti\u010dnijom pri\u010dom.<\/p>

Ostatak vremena na ostrvu provedosmo le\u010de\u0107i Miljanovu upalu uveta i pripremaju\u0107i se za kopneniji deo filipinske avanture.
Nego, mene do kraja nije prestala da mu\u010di dilema: \u0160ta je lep\u0161e na ovom ostrvcetu izlazak ili zalazak sunca?<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t