{"id":1665,"date":"2016-02-10T00:58:40","date_gmt":"2016-02-09T16:58:40","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=1665"},"modified":"2024-04-02T09:32:28","modified_gmt":"2024-04-02T09:32:28","slug":"ljubav-na-prvu-skitnju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=1665","title":{"rendered":"Ljubav na prvu skitnju"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sve moje velike urbane ljubavi su iste. Sve do jedne imaju raspadnute fasade, \u017evrljotine po zidovima, sme\u0107e na ulici. Sve su \u017eive i \u0161arene. I sve su na momente iritantne. Dodu\u0161e, svaka velika ljubav, zahteva i po malo trpnje. Atina se savr\u0161eno uklopila u tu grupu. \u010cak su i mentalne slike koje ponesem iz svojih velikih urbanih ljubavi iste: uglovi, po koji grafit, slu\u010dajno izabran kafi\u0107, ne\u010dija pa\u017enja kada je ne o\u010dekujemo, po koje lice, muzi\u010dki ton. Nikada to nisu istorijski spomenici, muzeji ili bilo kakav drugi mahom turisti\u010dki objekat.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Atina nije bila druga\u010dija. Imali smo dva dana pred sobom i moju lo\u0161u predstavu o udaljenosti izme\u0111u pojedinih delova grada. \u010cak i kada je karta jasno pokazivala da je rastojanje manje od 2km, a razni vodi\u010di nas ube\u0111ivali da je sat ili dva dovljno za obi\u0107i pojedine znamenitosti, meni je bilo te\u0161ko da prihvatim da je u\u017ei centar grada zaista maju\u0161an. U \u017eelji da vidim svaku mogu\u0107u uli\u010dicu u centralnom delu grada, otpisali smo obilazak Akropolja jo\u0161 pre puta. \u0160etnja, dok god ima dana, i dok god nas noge nose, je bila jedina unapred planirana stvar.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U Atinu smo stigli petak ve\u010de, po mraku. Promrzli iz ledenog Beograda. Napustili smo je u ponedeljak, ranom zorom. Jo\u0161 smrznutiji. Atina je taj vikend bele\u017eila svoje rekordno hladno vreme, a na\u0161a lo\u0161a karma je htela da tome budemo svedoci. Uske ulice opasane palmama i stablima pomorand\u017ei, prekrivene kamenim plo\u010dama, oivi\u010dene zgradama sa ogromnim balkonima pretrpanim zelenilom nekako nisu i\u0161li sa svega 2\u00b0C. Ni uglavnom vedro nebo nije uspevalo da nas ugreje. Vazduh je bio leden i uvla\u010dio mi se u kosti. Le\u0111a i vrat su me konstantno boleli od polu-zgr\u010denog, promrzlog stava. Herojski sam poku\u0161avala da istrajem u \u0161etnji po tom, za mene, previ\u0161e hladnom vremenu. Moj mozak nije mogao da shvati za\u0161to sam ga iz one tropske miline dovucarila na Balkan u sred januara. Da isti ne bi trofirao od silne hladno\u0107e, pre\u010desto smo svra\u0107ali u atinske kafi\u0107e, tra\u017ee\u0107i mesto da se ugrejemo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ime metro stanice na kojoj smo si\u0161li, kako bi stigli do stana koji smo iznajmili, je meni zazvu\u010dao savr\u0161eno romanti\u010dno: Neos Kosmos. Eto, i tu, u sred tog familijarnog Balkana, otkrivam jedan novi svet. \u010cak i da Atina nije bila u stanju da ponudi ni\u0161ta vi\u0161e od ove stanice, to bi bilo sasvim dovoljno za romanti\u010dni vikend izlet u dvoje. Silnu sam simboliku ja na\u0161la u tom imenu, toliku da mi do sada nije palo na pamet da bar, za svaki slu\u010daj, proverim \u0161ta zaista Neos Kosmos zna\u010di. Uostalom, ko haje za a\u017eurno\u0161\u0107u, realnost je i tako precenjena.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Na\u0161a prva jutarnja \u0161etnja nas je odvela do pustog Filopapu brda. Sitno kamenje je krckalo pod na\u0161im nogama, dok smo u\u017eivali me\u0111u niskim maslinovim stablima. Prolazilo mi je kroz glavu, da bi u toku leta \u0161etnja tim stazama mogla biti previ\u0161e naporna, ali mi je definitivno nedostajao taj letnji, zaslepljuju\u0107i odsjaj kr\u0161a. Staze su bile puste. Mo\u017eda zato \u0161to su Atinjani odlu\u010dili da taj ledeni dan provedu u ku\u0107ama ili zato \u0161to smo mi prerano krenuli u \u0161etnju? Nije bilo ni preterano bitno, ali smo bili svesni da u\u017eivamo u verovatno retkim momentima kada je takva osamljenost mogu\u0107a. Sa vrha brda pru\u017eao se neometan pogled ka Akropolju. Gledali smo ka impresivnim ostacima, no pre\u0107utno smo se saglasili da se dr\u017eimo podalje od svih tih ljudi koje smo mogli videti \u010dak i sa te udaljenosti. Dok smo zaobilazili Akropolj, na putu ka Plaki, trijumfalno smo zaklju\u010dili da je odluka bila na mestu. Izlu\u0111ivao nas je niz pretrpanih d\u017eid\u017eabid\u017earnica, te se uputismo ka Egzarhiji.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Put nas je vodio \u010das kroz male pe\u0161a\u010dke ulice pretrpane kafi\u0107ima, \u010das kroz \u0161iroke bulevare. Te male ulice su posebno \u0161armantne. Imaju taj \u010darobni primorski \u0161mek, ukra\u0161ene oni\u017eim stambenim objektima sa prostranim terasma punih cve\u0107em. Okolni ugostiteljski objekti su bili potpuno neinspirativni. Podse\u0107ali su me na one dosadne lokale po Obili\u0107evom vencu. Buka koja je tre\u0161tala iz njih je zvu\u010dala kao da je neko prepevao Pink na gr\u010dki. \u010cak su se oko njih vrteli neki klinci u trenerkama i po koja ve\u0161ta\u010dki napadna plavu\u0161a. Od tog seljoberskog balkanizma \u010dak ni Atina nije spa\u0161ena. \u0160iroki bulevari su me podse\u0107ali na Beograd krajem devedesetih, kada sam se kao student prvi put srela nasamo sa njim. Tezge sa jeftinom robom sumnjivog kvaliteta i porekla su se nizale u nedogled.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Broj klo\u0161ara po ulicama me je zaprepastio. Nisam mogla ni zamisliti koliko je Atina zapravo siroma\u0161na. Zbog toga \u0161to je Gr\u010dka pre svega turisti\u010dka zemlja, zami\u0161ljala sam je uglacanijom spolja. Ne znam za\u0161to me to jo\u0161 uvek iznena\u0111uje. Iste stvari su me zatekle i u \u0160paniji i Italiji. Trebalo bi da kona\u010dno zamenim romanti\u010dnu sliku Mediterana koju sam ko zna kako izgradila u svojim mislima, ovom realnom i mnogo siroma\u0161nijom. Svako malo smo naletali na ne\u010dije stani\u0161te; prljave, poluofucane du\u0161eke, prekrivene \u0107ebadima i vre\u0107ama za spavanje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Fasade, atinskih zgrada, su gotovo bez izuzetka prekrivene grafitima. Oni Atini daju umetni\u010dku crtu. I njihova rasprostranjenost me je zatekla. No za razliku od brojnosti klo\u0161ara, brojnost grafita mi je mamila osmeh. Atina je definitivno naji\u017evrljaniji grad koji sam ikada videla. Berlin mi se, sad posle nje, \u010dini nedovoljno \u0161aren.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Egzarhija i Neapoli su naj\u017eivlji i najlep\u0161i delovi Atine. Antifa\u0161isti\u010dki, anarhisti\u010dki, buntovni i inspirativni. I dok mi je u Berlinu svaki kraj bio previ\u0161e hipsterski, ova dva imaju pravi pankerski \u0161mek. U njima grafiti prestaju da budu \u017evrljotine i postaju politi\u010dke parole i umetni\u010dka dela. Broj turista naglo opada, a broj interesantnih mesta za videti i posetiti, sesti i kafu popiti ili ne\u0161to pojesti, eksponencijalno raste. Moram priznati da me je silno iznenadilo kada sam kasnije pro\u010ditala da su ovi krajevi grada manje bezbedni od ostatka Atine. Iskreno, ja ni jedan deo grada nisam do\u017eivela kao nebezbedan, a Egzarhija mi je delovala kao najlep\u0161a i najhumanija za \u017eivot. Mo\u017eda su ta upozorenja uticala na smanjeni broj turista, ili jednostavno odsustvo ruina i iskopina, ovaj deo \u010dine manje atraktivnim.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Atina me je uporno vra\u0107ala u Berlin i mnogo \u0161ta me je na njega podse\u0107alo ili me na njega asociralo. Grafiti su verovatno jedan od najve\u0107ih krivaca za to. Pri\u010daju\u0107i s Miljanom o paraleli izme\u0111u dve prestonice setili smo se jednog od na\u0161ih omiljenih berlinskih restorana. Gr\u010dkog restorana na samom ulazu u Papelale. Prvi put smo svratili u taj restoran, nadaju\u0107i se da \u0107emo na\u0107i gr\u010dku salatu za mene i pitu za Miljana. Salatu dobila nisam jer je vlasnik odbijao da stavlja novembarski paradajz u istu, a i pita nije bila ni\u0161ta posebno. Ipak, ostatak menija i vlasnikova navika da nam naliva \u010da\u0161ice za rakiju \u010dim ih ispraznimo, su nas naterali da postanemo stalni gosti. Sav taj popijeni uzo je uvek bio na ra\u010dun ku\u0107e. I ja sam se \u010desto pitala, kako li mu se to isplati s na\u0161im kapacitetima. Kada smo u Atini seli u jednu od lokalnih birtija, ostali smo zate\u010deni da i Grci u Atini, praktikuju isti obi\u010daj kao oni iz Berlina. Na neki magi\u010dan na\u010din, na\u0161e \u010da\u0161ice su konstantno bile pune, \u0161to je imalo lekovito dejstvo na na\u0161u lo\u0161u cirkulaciju. Tako smo, sem pomu\u0107ene svesti, iz birtije poneli i kona\u010dno ugrejane prsti\u0107e.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Drugi dan smo mahom obilazili Psiri, Manastiraki, Kipseli i nama omiljenu Egzarhiju. Stare ulice ispod Akropolja su zaista bajkovite, dok god se ne zaglavite me\u0111u tezgama pretrpanim suvenirima i beskorisnim glupostima. Gornji deo, bli\u017ei brdu je bio polu prazan. Mo\u017ee biti da je zaslugu u tome imala i \u010dinjenica da nedeljom nije mogu\u0107e obilaziti ru\u0161evine. Fasciniralo me je, kako se na bajkovitu sre\u0111enu ku\u0107icu naslanjala poluraspadnuta. Pomislih, pomalo zlobno, balkanska posla. Verovatno se nisu mogli dogovoriti kome zemlja tj. ku\u0107a pripada, i ko kome treba da tutne koliki mito za nju. Taj balkanski mentalitet, i onaj lo\u0161i, i onaj dobri deo, doprinosi tome da se \u010dovek u Atini konstantno ose\u0107a kao kod ku\u0107e. Postade mi jasno, na kraju moje prve posete Gr\u010dkoj, za\u0161to toliki Srbi hrle tamo svako leto. Na kraju ta dva dana, pomislih sre\u0107no da je taj vikend izlet bio pun pogodak. Zaista sam u\u017eivala, \u010dak i sa konstantno promrzlim dupetom.<\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika iz Atine mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t