{"id":1781,"date":"2016-05-25T02:08:16","date_gmt":"2016-05-24T18:08:16","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=1781"},"modified":"2024-08-01T15:39:30","modified_gmt":"2024-08-01T15:39:30","slug":"singapursko-selo-pulau-ubin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=1781","title":{"rendered":"Singapursko selo (Pulau Ubin)"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Singapur je dr\u017eava grad. Svaki pedalj je urban i sre\u0111en. To je grad nebodera, puteva, stambenih blokova. Mali deo grada mo\u017ee se pohvaliti objektima ni\u017eim od pet spratova. Jo\u0161 manji ku\u0107ama. Pitanje je dokle \u0107e i oni uspeti da odolevaju. Lokalci za selo koriste malajsku re\u010d kampong (kampung). Ne postoji prakti\u010dno ni jedan deo Singapura koji se mo\u017ee opisati tim imenom. Nekoliko naseobina, nosi to ime u sebi, ali ni jedno od njih, koje sam stigla da vidim, ne izgleda ni malo ruralno. Pro\u0161le nedelje smo krenuli do ostrva Ubin, koje lokalna turisti\u010dka organizacija reklamira kao poslednji singapurski kampong.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ubin se nalazi u Johorskom zalivu, skvr\u010den izme\u0111u Singapura i Malezije, sa svega desetak kvadratnih kilometara povr\u0161ine. Za razliku od okolnih singapurskih ostrvaca, ovo je odavno bilo naseljeno. Prvi doseljenici su bili Morski cigani, koje sam ve\u0107 pominjala u postu o Gejlangu<\/a>. Nakon njih su do\u0161li i Kinezi koji su krenuli sa iskopavanjem granita. Otuda i ime ostrva Ubin, koje u prevodu zna\u010di granit. Posle Kineza krenuli su da pristi\u017eu i Malajci, te su se ove dve grupe \u010desto sukobljavale za prevlast. Uspeli su da se primire i ujedine tek kada su ih Japanci okupirali. Singapurci su krenuli da gase kopove, sa ja\u010danjem ekonomije. Ljudi su polako gubili poslove i selili se na glavno ostrvo. Od 1970. broj stanovnika je spao sa 2000 na nekih tridesetak. Poslednji kop je uga\u0161en 1999. Ubin bi verovatno, kao i susedno ostrvo, vremenom postao vojna baza, da 2000. na njegovoj isto\u010dnoj obali nisu otkrili vrlo bogat i raznolik podvodni svet. Zahvaljuju\u0107i pokretu da se ta prirodna sredina o\u010duva, Ubin je odoleo urbanizaciji.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sam Ubin je daleko od divlje d\u017eungle, kako bi ga neki mogli zamisliti. Singapurci ni\u0161ta ne prepu\u0161taju slu\u010daju, te je i ovo ostrvo sre\u0111eno. Postoje asfaltirani putevi, staze prekrivene \u0161ljunkom i drvene staze. Dodu\u0161e, automobila nema, sem onih uslu\u017enih koji obavljaju ulogu taksija, ali su retki. Tj. malo ko ih koristi. Ljudi se mahom opredeljuju za biciklove, ili poput nas na \u0161etnju. Mi smo se za \u0161etnju odlu\u010dili u nedelju. \u010covek bi o\u010dekivao ve\u0107u gu\u017evu, ali kako se ve\u0107ina posetioca odlu\u010di za obilazak bajsom, \u0161eta\u010di su zapravo retkost. Brodi\u0107 koji vozi sa pristani\u0161ta ko\u0161ta svega tri dolara. Onog momenta kad kro\u010dite na taj brodi\u0107, \u010dini\u0107e vam se da napu\u0161tate Singapur. \u010cika koji vas vozi \u0107e verovatno slabo pri\u010dati engleski, a ta \u201cla\u0111a\u201d koja \u0107e vas voziti taj kratki put, ne\u0107e biti ni\u0161ta luksuznija od bilo koje druge u regionu. \u010cini se da sa tim brodi\u0107em singapurski glamur nestaje. No onog momenta kad kro\u010dite na Ubin, i krenete njegovim ure\u0111enim stazama da \u0161vr\u0107kate okolo, bi\u0107e vam jasno da ste ipak i dalje u jednoj od najbogatijih azijskih dr\u017eava.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Mi smo se fokusirali na istok i obilazak \u010cek jave (Check Jawa). Na putu do tamo smo pro\u0161li kraj par farmi tipi\u010dnih za kampong sa ovog podru\u010dja. Na ostrvu ima i nekoliko muslimanskih groblja. Dosta malih. Ne znam dodu\u0161e kako ta\u010dno funkcioni\u0161u muslimanska groblja i pogrebni obi\u010daji, ali bilo bi ih svega po par u grupi. Ako podi\u017eu spomenik za svakog umrlog posebno, onda jedva da je sahranjivano po pet-\u0161est ljudi na istom mestu. Dobar deo puta je asfaltiran, no i pored toga put je dovoljno uzak, a okolono rastinje visoko da smo stalno bili u senci, te se \u0161etnja nije \u010dinila naporna. Ja sam, kao i obi\u010dno, po singapurskim parkovima, najvi\u0161e bila odu\u0161evljena gmizavcima i leptiri\u0107ima. Svuda ih je naokolo i ima ih svim bojama i veli\u010dinama. U jednom momentu nam je put presekao petao. Sprdali smo se na ra\u010dun podivljalih petli\u0107a, da bi samo par metara ni\u017ee na\u0161li tablu s informacijama da su oni zvani\u010dno prepoznata vrsta nema\u0161tovito poznata pod imenom \u201cdivlja \u017eivina\u201d. E sad, da li su stvarno divlji, ili potomci podivljalih, nekada doma\u0107ih, ne bih znala.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Put u jednom momentu prelazi sa asfaltnog na poljski. I dalje jednako \u0161irok, ali previ\u0161e d\u017eombast za moje biciklisti\u010dke (ne)sposobnosti te mi bi drago \u0161to ubedih Miljana da u obilazak krenemo pe\u0161ke. Izuzetno je opu\u0161taju\u0107e \u0161etati kroz svo to pra\u0161umsko zelenilo, posle sve one Singapurske gu\u017eve. Do \u010cek jave se brzo sti\u017ee i onog momenta kad ugledate vilu od cigle, tako netipi\u010dnu za ove predele, bi\u0107e vam jasno da ste na pravom mestu. Drvena staza, uzdignuta od zemlje, koja vodi odatle je duga svega 1.1km, ali svaki pedalj je u\u017eivancija. U vreme niskog vodostaja, voda se totalno povu\u010de, i tada ustvari najve\u0107i broj ljudi i dolazi jer postoje ture u kojima vodi\u010di pripovedaju o tom podvodnom svetu. Mi smo bili u vreme visokog vodostaja kada te staze mo\u017eda ne slu\u017ee svojoj obrazovnoj svrsi, ali definitivno sve deluje lep\u0161e i romanti\u010dnije. Dobar deo staze vodi du\u017e obale, te prakti\u010dno hodate po moru. Imate neometan pogled ka pu\u010dini i sve deluje prostrano i \u0161iroko. Do pola jedna nijansa plave, od pola druga. Jedna talasasta, druga delimi\u010dno i\u0161arana oblacima. Sve tiho, mirno i idili\u010dno, dok ne preleti neki putni\u010dki avion koji se uputio ka obli\u017enjem aerodromu. A s obzirom da je singapurski aerodrom jedan od najprometnijih u svetu, svako malo neko naru\u0161ava tu idilu u plavom.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Drugi deo staze vodi kroz bujnu vegetaciju palmi, bambusa i mangrova. Plavi deo ima svojih \u010dari, ali ovaj zeleni mi se mnogo vi\u0161e svideo. Jo\u0161 vi\u0161e leptiri\u0107a i poneki gmizavac su nas pratili do 20m visokog tornja sa kojeg se lepo vidi ceo taj kraj. Na vrhu tornja smo pustili sunce da nas dokraj\u010di, jer kome treba kapa ili krema za sun\u010danje na 35 stepeni? Tako o\u0161amu\u0107eni i iz(s)moreni krenuli smo nazad. Prvo smo se susreli sa gomilom majmuna, svih uzrasta i veli\u010dina; malih, velikih, mladih, starih. Iako imam milion i jednu sliku singapurskih majmuna, to me nije spre\u010dilo pa se bacim na pra\u0107enje i slikanje ovih ubinskih. U tim naletima fotografisanja divlja\u010di izgledam kao kakvav kreten. Oko ne skidam sa fotoaparatskog ni\u0161ana i ni\u0161ta van objektiva ne vidim. Te tako umalo ne padoh na dupe, kad mi u vidokrug ulete divlja svinja. Sva\u0161ta sam od divljih \u017eivotinja srela u prirodi, ali mi je ovo bio prvi susret sa divljim svinjama. Meni su ove, poput petlova, delovale kao potomci doma\u0107ih, podivljalih, ali mo\u017ee biti da su i izvorno divlje. Nije da se ba\u0161 mnogo razumem u vrste svinja. Zanimljivo je da su do pre par godina imali svinju na Ubinu koja je ba\u0161 volela ljude i toliko popularna bila da su joj i ime nadenuli. Nezvani\u010dno su je proglasili maskotom ostrva. Ni ovih par \u0161to smo sreli nisu delovale preterano stidljivo, mada jesu dr\u017eale pristojno odstojanje. Nakon opra\u0161tanja od svinja i majmuna, krenuli smo nazad ka civilizaciji. Na putu do iste, naleteli smo na jedno od ubinskih jezera. Ima ih nekoliko po ostrvu i nastali su tako \u0161to je voda ispunila stare kopove granita. Zbog na\u010dina na koji se ovi kopovi eksploati\u0161u, deluje ustvari totalno divlje, a pojedine strane kao da su delovi kakve klisure.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ubin je definitivno jedan od dragulja Singapura. Iako je prili\u010dno popularan me\u0111u turistima i dalje ima neodoljiv \u0161arm. Moram priznati da sam bila skepti\u010dna da \u0107u ikakav mir i u\u017eivanje na\u0107i tamo, ali mi se na kraju izuzetno dopao. Tako\u0111e mi se \u010dinilo da je pe\u0161a\u010denje mnogo bolji izbor od bicikliranja po ostrvu iz prostog razloga \u0161to svi \u017eivi biciklaju, te smo manje vi\u0161e stalno bili sami na stazi povremeno se sklanjaju\u0107i biciklistima s puta. Dodu\u0161e, mo\u017ee biti naporno po tipi\u010dnom singapurskom sun\u010danom danu. Na ostrvo treba poneti podosta vode ili sitnine za retke fri\u017eidere s pi\u0107em. Zapravo smo naleteli samo na jedan, blizu ve\u0107 pominjane vile od cigle i jednu kafanicu \u010diji su radni sati problemati\u010dni. Oko luke naravno ima i hrane i pi\u0107a u izobilju, ali na stazi treba biti oprezan. Za tih dva sata koliko smo u \u0161etnji proveli, tri litre vode nam je bilo nedovoljno, te smo se ku\u0107i vratili totalno iscrpljeni i iznureni. To \u0161to smo budale koje nikako da nau\u010de da ponesu sa sobom kape i kremu za sun\u010danje, nije pomoglo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Singapur je dr\u017eava grad. Svaki pedalj je urban i sre\u0111en. To je grad nebodera, puteva, stambenih blokova. Mali deo grada mo\u017ee se pohvaliti objektima ni\u017eim od pet spratova. Jo\u0161 manji ku\u0107ama. Pitanje je dokle \u0107e i oni uspeti da odolevaju. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[26,596,502],"tags":[123,359,365,371,408,491],"class_list":["post-1781","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-singapore","category-singapore-stories","category-stories","tag-egzoticna-putovanja","tag-priroda","tag-pulau-ubin","tag-putovanja","tag-singapur","tag-znamenitosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1781","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1781"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1781\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":18402,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1781\/revisions\/18402"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1781"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1781"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1781"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}