{"id":18021,"date":"2024-06-01T00:36:47","date_gmt":"2024-06-01T00:36:47","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=18021"},"modified":"2024-06-01T00:50:07","modified_gmt":"2024-06-01T00:50:07","slug":"sumbava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=18021","title":{"rendered":"Sumbava"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sumbava je previ\u0161e ambiciozan naslov za tekst koji sledi. Desetak dana na par hektara isto\u010dnog dela Sumbave<\/em><\/span> bi bio mnogo prikladniji. Ali, nisam sklona dugim naslovima. A i ova pri\u010da koja sledi, po svemu sude\u0107i i ne\u0107e biti pri\u010da o Sumbavi. Bar ne samo o Sumbavi. Tako\u0111e sumnjam da \u0107u se na Sumbavu vra\u0107ati te nije ni da je ovaj naslov vredan \u010duvanja za neke kasnije pri\u010de. <\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Krenimo redom! Ko je, \u0161ta je i gde je ta Sumbava?<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sumbava je indone\u017eansko ostrvo. Poveliko. Ugnezdilo se izme\u0111u mnogo manjeg i ne\u0161to poznatijeg Lomboka na zapadu i mnogo, mnogo, mnogo manjeg i mnogo, mnogo, mnogo poznatijeg Komoda na istoku. Infrastruktura na ostrvu je slabo razvijena, gotovo nepostoje\u0107a. Sem surferima koji se koncentri\u0161u oko Lejkija (Lakey), malo kome je ovo ostrvo turisti\u010dki interesantno.<\/p>

Ostrvo je uglavnom naseljeno Sumbavcima i Bimancima. Ove dve grupe su me\u0111usobno srodne i obe pripadaju astrone\u017eanskoj grupi naroda. Obe praktikuju Sunizam i uglavnom se slu\u017ee male\u017eanskim alfabetom jer njihovi jezici nemaju svoje pismo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Mi smo na ostrvo do\u0161li zbog ronjenja. Mi smo povremeni ronioci, tj. ronimo kad se na\u0111emo okru\u017eeni vodom. Ne okru\u017eujemo se vodom da bi ronili. Nismo previ\u0161e uzbu\u0111eni oko te rabote, ali dovoljno smo uzbu\u0111eni da bi je praktikovali kada se uka\u017ee prilika za to. Bar je tako u ve\u0107ini slu\u010dajeva. Sa Sumbavom je stvar bila malo druga\u010dija.<\/p>

Povremeno rone\u0107i, povremeno upoznamo neke od onih koji spadaju u zagri\u017eene ronioce. Sa nekima od njih se toliko srodimo da postanu deo na\u0161e porodice. Jedna od \u010dlanova te na\u0161e pro\u0161irene, ne krvno povezane familije, je strasni ronilac i okru\u017euje se morem da bi ronila. Ceo ovaj put na Sumbavu je zapravo bio njena ideja. Ona je birala ostrvo, sezonu i ronila\u010dki centar u kojem smo odseli. Dodu\u0161e, planirala je to par meseci pre kovida. Kao i svi drugi planovi, te 2020., i ovaj je morao biti otkazan.<\/p>

\u010cetiri godine kasnije, ovog puta bez nje, M&M su tra\u017eili mirno mesto za odmor negde u okru\u017eenju. Na\u0161e okru\u017eenje je uglavnom prenaseljeno, prezaga\u0111eno i prebu\u010dno. Na svu sre\u0107u, zahvaljuju\u0107i tom nerealizovanom planu od pre 4 godine, otkrili smo \u010dari ronila\u010dkih centara. Ronila\u010dki centri su uglavnom izolovani. Ugnje\u017edeni u osamljene uvale razbacanih manje pose\u0107enih ostrva i ostrvaca. Obi\u010dno sa svega desetak bungalova. U\u0161u\u0161kani u zelenilo. Sa direktnim pristupom pla\u017ei.<\/p>

Dobra stvar je \u0161to na taj na\u010din zaobi\u0111ete sve one lo\u0161e stvari koje sa sobom donosi masovni turizam. Lo\u0161a stvar je \u0161to uop\u0161te ne iskusite ni zemlju, ni kulturu, ni ljude podneblja na koje ste do\u0161li. Jedan takav \u010darobni mehur, mogao je zapravo biti sme\u0161ten bilo gde. Nikakve dodirne ta\u010dke sa Sumbavom nema.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sumbavu smo videli u prolazu. Na putu, od aerodroma do te \u010darobne uvale. Delovala je kao i ostatak tog dela sveta. Dvosmerna ulica je vijugala severoisto\u010dnim delom ostrva. U po\u010detku, dok smo jo\u0161 uvek bili u Bimi, u neposrednoj blizini grada, ulica je bila \u0161ira, saobra\u0107aj ne\u0161to gu\u0161\u0107i, zgrade i ku\u0107e ve\u0107e i ure\u0111enije. Onda polako, ulica postaje u\u017ea, ku\u0107e manje. Mnoge sa isturenim prednjim delom, nalik tezgama. Na njima svakojaka roba, hrana… Trotoara nigde uz put. Karakteristika ve\u0107eg dela jugoisto\u010dne Azije. Ulicama dominiraju motori. Br\u017ei su. I jeftiniji. A na njima, u Indoneziji, mo\u017ee komotno da se smesti \u010detvoro\u010dlana porodica. Deo poku\u0107anstva. Ili kavez sa pili\u0107ima. Ponekad slika na motoru zna da bude i romanti\u010dnija. Dva mladi\u0107a. Momak pozadi dr\u017ei gitaru i svira. Na \u017ealost, od buke ne uspevam da razaznam zvuke koje proizvodi.<\/p>

Deo puta vodi kraj promenade. Niski zidi\u0107 i uz njega kona\u010dno trotoar. Ve\u0107 je mrak i samu pla\u017eu od zidi\u0107a ne vidim. More, u daljini, je zato prelepo. Nebo prekriveno zvezdama. Uz zidi\u0107 nanizane plasti\u010dne stolice. Na njima sede lokalci. Uglavnom u parovima. Ponegde u grupicama. Prolazimo kraj grupe od \u010detiri lokalne devojke. Sede na crvenim plasti\u010dnim stolicama. Vidim im samo le\u0111a. Savr\u0161en kadar za kameru. Ali slika nestaje pre nego \u0161to uspem da zaustavim voza\u010da. Nekim slikama je su\u0111eno da ne budu uslikane.<\/p>

\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Oko osam uve\u010de sti\u017eemo do svog bajkovitog sme\u0161taja. Do\u010dekuju nas nasmejana lica. Prime\u0107ujem da su svi zaposleni lokalci. Pretpostavljam da su vlasnici Evropljani. Zemlje Jugoisto\u010dne Azije nisu vi\u0161e kolonije samo na papiru. I dalje ve\u0107inu kajmaka pokupe stranci. Moja pretpostavka \u0107e se ispostaviti ta\u010dna.<\/p>

No tih desetak dana koliko smo proveli tamo, pretvori\u0107e u \u010disto u\u017eivanje indone\u017eanski kuvar, indone\u017eanski barmen, indone\u017eanska doma\u0107ica, indone\u017eanski doma\u0107in, indone\u017eanski ronila\u010dki vodi\u010di, indone\u017eanski kapetan i ostali Indone\u017eani. Na\u0161 indone\u017eanski doma\u0107in, Ad\u017ei, ima posebni dar da izabere ljude sa kojima \u0107e raditi. Ponekad na ovakvim mestima ose\u0107ate usiljenu atmosferu, u kojoj vas previ\u0161e revnosno uslu\u017euju i dr\u017ee na distanci. Zahvaljuju\u0107i Ad\u017eiju ovo mesto je pre potse\u0107alo na kakav privatni pansion vo\u0111en lokalnim dru\u017eeljubivim doma\u0107inima.<\/p>

Ve\u0107ina nas gostiju jeste bila bela. Indone\u017eani koji sebi mogu da priu\u0161te ovakve stvari, ne pokazuju za njih preterano interesovanje. Donekle ih razumem. Sve je to tu, u kom\u0161iluku, bi\u0107e vremena, kasnije, slede\u0107i mesec, za dva ili tri… To i sama radim. Dok sam \u017eivela u Evropi, putovala sam po Ju\u017enoj Americi i Aziji. Sad kad sam u Aziji, uglavnom putujem po Pacifiku i Evropi. Sve obrnuto. Sve \u0161to dalje. Sve \u0161to egzoti\u010dnije. Proklet je \u010dovek. Uvek mu se ono te\u017ee dosti\u017eno \u010dini sla\u0111im i boljim.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Jutra smo provodili rone\u0107i. Jake struje i veliki talasi su nas zapravo spre\u010dili da vidimo najbolje. Daleko od obale se nije moglo. Kada se more kona\u010dno smirilo do\u0161ao je red na pun mesec i veliku oseku, koji su nas jednako ograni\u010davali. Nije prevelika \u0161teta, korali su zdravi i prepuni \u0161arenih riba i ribica, ra\u010di\u0107a, pu\u017ei\u0107a i moruna. Sva mesta za ronjenje su istra\u017eili i prona\u0161li ronioci koji rade za centar, te sem nas na zaronima nikog nije bilo. Sve to pru\u017ea posebno zadovoljstvo. Svo to prostranstvo imate za sebe.<\/p>

Jedan dan smo uspeli da se otisnemo malo dalje. Pauzu izme\u0111u dva zarona smo pravili na Komodo ostrvu. Imali smo tu privilegiju da \u010duvene komodske varane gledamo na delu ostrva koji je turistima uglavnom nedostupan. Ali, kako to u korumpiranim zemljama biva, kad zna\u0161 \u010doveka, koji zna \u010doveka i spreman si da mu tutne\u0161 koji dinar, sva vrata su ti otvorena. Te smo tako varane gledali i o njima u\u010dili od \u010duvara koji bi trebalo da patroliraju tim delom ostrva i spre\u010davaju turiste da na njega kro\u010de. Prednost toga je \u0161to smo mogli da vidimo zaista divlje komodske varane, malo lo\u0161ija da smo morali da ih dr\u017eimo na pove\u0107em odstojanju.<\/p>

Komodski varan je zaista impresivna \u017eivotinja. Mu\u017ejaci narastu i do 3m i te\u017ee i do 100kg. Noge su im definisane kao da svaki dan sa Kristijanom Golubovi\u0107em rade na hiljade sklekova i trbu\u0161njaka. Mnogi ih opisuju kao zastra\u0161uju\u0107e, ali meni je svaki gmizavac vrhunac lepote u \u017eivotinjskom svetu, te se sa ocenom ve\u0107ine ne bih slo\u017eila. No, da su opasni, opasni su. Neretko \u010dak i majke napadaju sopstvenu decu, \u0161to mladuncima ostavlja samo jednu opciju nakon \u0161to se izlegu. A to je da se uzveru uz najbli\u017ee drvo i na njemu gluvare do svoje druge godine, kada dostignu veli\u010dinu da prestaju da budu opcija za ve\u010deru svojim ujkama, \u010dikama, tetkama, ujnama, dedama, tatama , starijim sestrama i kom\u0161ijama. <\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Posle zarona bi se vra\u0107ali u svoj mali raj, u\u017eivali u ru\u010dku i ostatak dana provodili zavaljeni kraj bazena ili na pla\u017ei \u010ditaju\u0107i knjige. <\/p>

Ja sam odlu\u010dila da sa sobom ponesem Malajski arhipelag od Alfreda Valasa. Ovo izdanje sam zapravo kupila pre desetak godina, ubrzo nakon na\u0161eg dolaska u Singapur. A onda sam ga nesretno zaturila me\u0111u putopise i vodi\u010de. Dolazak nove police i pretumbacija knjiga ga je ponovo izbacila na povr\u0161inu. Ima neke posebne romantike u tome da vam u ruke dopadne knjiga \u010diji je sadr\u017eaj upravo podneblje na kojem \u017eivite i\/ili koje \u017eelite da posetite. Valas je neosporno bio veliki nau\u010dnik i istra\u017eiva\u010d. Njegova zapa\u017eanja o flori i fauni u delu sveta koji danas zovemo Indonezija i povla\u010denja jesne crte izme\u0111u azijske i australijske granice poznate kao Valasova linija, kao i zapa\u017eanja o postanku vrsta su i dalje aktuelna. S druge strane Valas je odli\u010dan pisac. Malajski arhipelag je istovremeno i ud\u017ebenik biologije i putopis, ali i etnolo\u0161ki i antropolo\u0161ki priru\u010dnik. Od sveg pomenutog samo u ovom poslednjem delu bi mu se pone\u0161to moglo zameriti. Pretpostavljam, da bi primenjuju\u0107i dana\u0161nja znanja, norme i definicije mogao biti okaratkerisan kao rasista i \u0161ovinista. No ipak, uzimaju\u0107i u obzir vreme i dru\u0161tvene okvire u kojima je odrastao i \u017eiveo, ova knjiga izvrsno oslikava period u kojem je nastala. Ona je i jedan neposredni i zanimljivi \u010das istorije.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ve\u010deri smo uglavnom provodili \u0107apliskaju\u0107i sa gostima ili zaposlenima centra.<\/p>

Indone\u017eani su se trudili da nam opi\u0161u \u010dari \u017eivota u Indoneziji. A indone\u017eanske politi\u010dke i socijalne prilike su iste kao i u svakoj drugoj korumpiranoj dr\u017eavi sa banditima i polusvetom koji upravljama polupismenim masama. Nama, tako prepoznatljive prilike, gotovo da bude romanti\u010dnu nostalgiju za domovinom. Sve previ\u0161e bolno i blisko. S obzirom da \u017eivimo u regionu, pratimo lokalne prilike, a na \u017ealost imamo i iskustva \u017eivota u takvim sistemima, za nas su sve pri\u010de bile prepoznatljive. No, za stariji holandski par koji je odseo u centru sve je bilo \u0161okantno. Na sve su se i\u0161\u010du\u0111avali, be\u010dili o\u010di i podizali obrve. Taj isti par ve\u0107 15 godina svake godine svoje odmore provodi rone\u0107i po Indoneziji. Po onome \u0161to su nam preporu\u010divali, rekla bih u sli\u010dnom tipu sme\u0161taja. Bilo mi je fascinantno da istu dr\u017eavu pose\u0107uje\u0161 toliko puta i da o istoj ba\u0161 ni\u0161ta ne zna\u0161. Moram da priznam da obi\u010dno nemam prilike da sre\u0107em ljude koji svoje odmore bukiraju preko agencija, zabiju se u hotel i iz njega ne izlaze 10-15 dana. \u010cini mi se da bi \u010dak i oni koji idu preko agencija, uglavnom pokazali interesovanje za neke dodatne ekskurzije i izlete. Ovoliko neinteresovanje za bilo \u0161ta sem samog ronjenja do sad nisam videla. Na neki na\u010din taj susret sa njima me je izlo\u017eio ne\u010dem, za mene potpuno egzoti\u010dnom. O\u010digledno smo se ba\u0161 odoma\u0107ili u Aziji kad su nam Evropljani bili najve\u0107a egzotika na odmoru.<\/p>

Njih dvoje su svakako dokaz da je neznanje zaista blagoslov. Ja bih volela da mogu da isklju\u010dim bar deo mozga s vremena na vreme, da ne \u010dujem i ne vidim bedu, nepravdu, zlo\u010din. Ali d\u017eabe, eksperimentalno sam utvrdila da bi me to pretvorilo u alkoholi\u010dara. \u0160to i nije ba\u0161 najsretnija opcija. Uostalom, bolje da budem cinik sa primesama depresije nego da imam cirozu jetre.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sve u svemu, bio je to jedan miran i fin odmor. U ovim godinama mi i prili\u010di da se povremeno prepu\u0161tam i takvim zadovoljstvima. Kokos na le\u017ealjci, u hladu palme i pogled ka pu\u010dini. Mo\u017eda ja ipak tra\u017eim previ\u0161e od \u017eivota?<\/p>

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t