{"id":1805,"date":"2016-08-11T08:03:46","date_gmt":"2016-08-11T00:03:46","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=1805"},"modified":"2024-04-02T08:28:21","modified_gmt":"2024-04-02T08:28:21","slug":"asahidake","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=1805","title":{"rendered":"Asahidake"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Prvi susret sa novom sredinom je uvek najintenzivniji. \u00a0Nije da na to mo\u017eemo ikako uticati. To je na\u010din na koji na\u0161 mozak napojen strahovima, snovima i znanjima, reaguje na sredinu u kojoj se na\u0161ao. Svaki naredni\u00a0susret je tu da normali\u0161e\u00a0prethodni. Strahovi polako i\u0161\u010dezavaju, snovi blede, sti\u010demo nova znanja. Na\u0161 ose\u0107aj se uravnote\u017euje. Sve je vi\u0161e \u010dinjenica kojima mo\u017eemo manipulisati. Sve je manje razloga da ne\u0161to volimo ili mrzimo bez konkretnog \u201czato\u201d.\u00a0To \u201czato\u201d ubija magiju. To je verovatno razlog za\u0161to se retko vra\u0107am na ista mesta. Ko \u0107e se suo\u010davati sa tim gubitkom ushi\u0107enosti?<\/p>

Japan je malo specifi\u010dan slu\u010daj. Po\u0161teno bi bilo re\u0107i da sam najve\u0107e ushi\u0107enje do\u017eivela i pre prvog fizi\u010dkog\u00a0susreta, kao \u0161to su i sva razo\u010darenja do\u0161la dok zapravo u njemu nisam ni bila. \u010cudan je on prevarant. Jedan od onih \u0161mekerskih \u0111ilko\u0161a. Ja na takve obi\u010dno ne padam, ali neki od njih se i meni, s vremena na vreme, podvuku pod ko\u017eu. Zabavan je. \u0160armantan. Zna kako da se ulicka, napirlita i proda kao kakav dragoceni umetni\u010dki eksponat. Onaj, koji \u0107ete vremenom, slu\u010dajno zaka\u010diti u prolazu i oboriti na zemlju. On \u0107e se tada raspasti na sitne komade, a vi otkriti sve one \u0161upljine koje su se krile ispod povr\u0161ine. Ali svejedno, i pored toga \u0107ete mu se predavati. Vremenom \u0107ete prihvatiti da je povr\u0161an, da su mu pri\u010de la\u017ene, ali vas ne\u0107e sve to mnogo poga\u0111ati. Bi\u0107e to va\u0161 greh, kojem \u0107ete se prepu\u0161tati s vremena na vreme, svesni da pred mnogim stvarima zatvarate o\u010di zarad dobre zabave. I ta va\u0161a veza, traja\u0107e dok traje. Presta\u0107e da vas optere\u0107uju sva ta ose\u0107anja koja ste imali za njega. Bi\u0107e vam zabavno i to \u0107e biti sasvim dovoljno.<\/p>

Najve\u0107i deo te\u00a0magi\u010dnosti Japana proisti\u010de iz starih obi\u010daja i rituala koji su uspeli da nad\u017eive ova moderna vremena. Japan je verovatno jedina zemalja gde \u0107ete gledati tetu kako vam priprema \u010daj sat vremena i misliti kako ona radi magi\u010dnu stvar, umesto da je po\u017eutite da vam da vre\u0107icu iz kutije i nalije je vrelom vodom. Gleda\u0107ete ceo taj ritual, op\u010dinjeni njenom graciozno\u0161\u0107u, kao da izvodi kakav spektakularni ples. I to \u0107e vas silno zabavljati, dok ne krenu da vas obuzimaju prakti\u010dne misli, koje uvek na kraju, uni\u0161te svu romantiku. Jer zaista, ko jo\u0161 ima vremena da sa ovim stilom \u017eivota kuva \u010daj sat vremena? Dok god uspete da sa\u010duvate taj nevini pogled na Japan, u kome je on zemlja teatralnih nastupa, magija \u0107e biti tu. I dok god vidite svaki od tih nastupa kao umetni\u010dku formu, a ne silno gubljenje vremena, Japanu \u0107ete se op\u010dinjeni vra\u0107ati. Na \u017ealost, ja sam odvratno prakti\u010dna \u017eena, prepuna naivnih razo\u010darenja, idalna podloga za cinizam. A uz to, i nisam neki ljubitelj \u010daja. Jasno je da je Japan za mene, posle tolikih poseta i \u017eivota u Aziji, izgubio ogroman deo misti\u010dnosti.<\/p>

No, nema razloga za o\u010dajanje, jer ta ostrvska zemlja ima mnogo vi\u0161e u ponudi od \u0161arenog papira. \u010cak i bez tog magijskog dela, i dalje je jedno od najprijatnijih mesta za posetiti. Japanci su vrlo uslu\u017ean, disciplinovan i profesionalan narod. Japan je zemlja bogata raznovrsnim reljefom. Iako ja potro\u0161ih silna slova ovde sprdaju\u0107i se njihovoj ceremoniji \u010daja, iz te potrebe da o\u010duvaju te stare obi\u010daje, proisti\u010de gomila specifi\u010dnosti koje od Japana \u010dine ono \u0161to on jeste danas. I mo\u017eda sam ja pomalo umorna od tog potonjeg dela, ali japanska divljina, kao i bila koja druga, te\u0161ko da bi mi ikada mogla dojaditi. Zato smo mu\u00a0i krenuli ovog puta u posetu. Sa \u017eeljom da obi\u0111emo i upoznamo njegov\u00a0najseverniji i najdivljiji deo \u2013 Hokaido.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ja sam na Hokaido stigla savr\u0161eno odmorna. Telo mi je bilo lagano i divno opu\u0161teno posle par lenjih dana provedenih u Tokiju mahom spavaju\u0107i. Miljan je nasuprot meni, svo to vreme proveo rade\u0107i, od jutra, do kasno u no\u0107. Tako smo na Hokaido stigli nebalansirani, ja odmorna spremna za avanturu, on iscrpljen i neispavan. Imali smo kasni let za Saporo, a hotel bukirali pored \u017eelezni\u010dke stanice, jer je zorom trebalo nastaviti dalje, ka na\u0161em prvom odredi\u0161tu: Velikim sne\u017enim planinama (Nacionalni park Daisetsuzan, \u5927\u96ea\u5c71\u56fd\u7acb\u516c\u5712). Od Sapora to ve\u010de nismo videli mnogo, rominjala je ki\u0161a i bilo nam je pomalo hladnjikavo. Taman idealno za penjanje\u00a0po planinama koje su nas \u010dekale. Prvo smo se klackali vozom od Sapora do Asahikave (Asahikawa, \u65ed\u5ddd), a onda autobusom do Asahidake banje (\u65ed\u5cb3\u6e29\u6cc9). Autobus nas je izbacio ispred kampa u kojem smo planirali da prespavamo prvu no\u0107. Kada smo iza\u0161li iz autobusa, ki\u0161a je lila kao iz kabla. Gledali smo u nebo, koje nije pokazivalo nikakve znake razvedravanja.<\/p>

\u2013 \u0160ator, a?
\u2013 Dok ga postavimo bi\u0107emo mokri i mi i on do gole ko\u017ee.
\u2013 Lep ovaj hostel preko puta\u2026<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Tako zavr\u0161ismo u hostelu. Jedina slobodna soba koju su imali je bila tradicionalna japanska, sa tatamijem na podu i futonom za spavanje. To nam je recepcionarka rekla, gotovo se izvinjavaju\u0107i. Pomislih da je to donekle sre\u0107na okolnost, oduvek me je zanimalo kako te njihove tradicionalne sobe zaista izgledaju. Soba je bila kao bilo kakva seoska soba, u seoskoj ku\u0107i, bilo gde na svetu. Pod ovim mislim, vrlo svedena, bez suvi\u0161nih stvari ili name\u0161taja. Bez ukrasa, slika. Specifi\u010dnost je \u0161to je pod prekriven tatamijem. Tatami se pravi od su\u0161enog sena. Nekada se za to koristio pirina\u010d. Kada se pirina\u010d \u201cpokosi\u201d i osu\u0161i ne izgleda mnogo druga\u010dije nego seno koje \u0107ete videti po poko\u0161enim srpskim livadama. I vrlo sli\u010dno miri\u0161e. Posebno po ki\u0161nom hladnom danu, kada se sva ona vlaga uvu\u010de u te podne presvlake. Jedna klasi\u010dna japanska seoska soba miri\u0161e na poko\u0161eno seno. Bilo je neke posebne nostalgi\u010dnosti u tome. S obzirom da je tatami i danas vrlo \u010dest podni materijal u Japanu, izrada tatamija je dosta evoluirala. \u017divo me zanima da li neki savremeniji modeli manje miri\u0161u. Na sred sobe bio je oni\u017ei sto i \u010detiri ve\u0107a jastuka raspore\u0111enih kao stolice, jer Japanci tradicionalno sede na podu. Ceo jedan zid je bio prekriven plakarima, opet tradicionalno japanski, sa vratima pravljenim od specifi\u010dnog presovanog papira. U njima su bili sme\u0161teni futoni za spavanje, tanki du\u0161eci ispunjeni pamukom, koji ne zauzimaju mnogo vi\u0161e prostora od jednog starinskog debelog jorgana. Zapravo, mene je njihova struktura i debljina podse\u0107ala na jorgane koje je moja mama jednom davno punila ov\u010dijom vunom. Futoni su bili izuzetno prijatni za spavanje, jer ja ina\u010de volim da spavam na tvr\u0111im podlogama. Nekome ko preferira meke du\u0161eke mo\u017ee biti no\u0107na mora.<\/p>

U plakarima smo na\u0161li i pe\u0161kire i jukate koje su trebale da nam slu\u017ee kao laka ode\u0107a za po sobi i u banjskim bazenima. U japanskim banjama je prihvatljivo \u0161etati naokolo u jukatama. To nije ni\u0161ta drugo nego pamu\u010dni ogrta\u010d za kupatilo. Za razliku od onih koje mo\u017eete na\u0107i po Evropi, sa pamukom tkanim kao za pe\u0161kir, ovi japanski su sli\u010dniji najobi\u010dnijoj posteljini. Meni je nekako to na nivou pid\u017eame, pa mi je vrlo neprijatna bila misao da navla\u010dim tu\u0111u pid\u017eamu na sebe i u njoj se \u0161etkam naokolo. Kako je u pitanju bio hostel, kupatila u sobi nije bilo. Za kupanje smo morali da se spustimo do banjskih bazena. Pre nego \u0161to se u\u0111e u bazen, postoji deo na kojem se okupate, pa tako \u010disti i okupani legnete u mineralnu toplu vodu da se banjate. Manje-vi\u0161e kao bila kakva druga banja ili tursko kupatilo. Ja ne spadam u one koji su u stanju da u\u017eivaju u tome. Pomisao da le\u017eim u bazenu zarad le\u017eanja u bazenu, a da mi pri tome ko\u017eu ne pe\u010de sunce, mi se nije \u010dinila preterano impresivnom. Postoji milion razli\u010ditih koncepata ovih banjskih kupatila u Japanu. Kako je Japan zemlja u kojoj na svakih par stotina kilometara postoji neki vulkan, puno je mineralnih izvora vode. Samim tim svako malo mo\u017eete naleteti na neku banju. One su vrlo popularne me\u0111u svim uzrastima. I \u010desto porodi\u010dno svi odlaze u posetu istim. Bojim se da kada su banje u pitanju, za mene komotno mo\u017ee da se upotrebi ona poslovica \u201cbaciti bisere pred svinje\u201d.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ki\u0161a je lila satima. Nije prestala dok nismo krenuli na spavanje. Nije prestala u toku no\u0107i. Nije popu\u0161tala ni slede\u0107e jutro. Okolni planinski vrhovi su bili skriveni sivim oblacima. Nigde ni naznake da \u0107e se vreme prolep\u0161ati. Dogovorili smo se da ostanemo jo\u0161 jednu no\u0107 u hostelu. Dan pred nama iskoristi\u0107emo da ispenjemo Asahidake vrh, i proverimo realno stanje na planini. Nedaleko od hostela nalazi se \u017ei\u010dara koja skra\u0107uje dobar deo koji treba ispenjati. \u010cinilo mi se greota da prele\u0107emo tu predivnu \u0161umu ispred nas, ali ki\u0161a je toliko intenzivno padala da smo se ipak odlu\u010dili za \u017ei\u010daru. Ne znam \u0161ta sam o\u010dekivala na kraju \u017ei\u010dare. Dugu i jednoroge koji tr\u010dkaju po suncem okupanim livadama? Kako god, na vrhu \u017ei\u010dare nas je do\u010dekala jo\u0161 gu\u0161\u0107a magla i jo\u0161 vla\u017enije vreme. Ki\u0161a vi\u0161e nije dobovala jako kao u podno\u017eju planine, ali smo ose\u0107ali ki\u0161ne kapi na sebi. I pored toga \u0161to u reljefu nismo mogli preterano u\u017eivati, jer je vidljivost bila svega par desetina metara i dosadne ledene kapljice su nas bombardovale iz svih pravaca, odlu\u010dili smo da se dr\u017eimo plana i ispenjemo Asahidake. \u0160to smo vi\u0161e odmicali, vidljivost je bila manja. Vetar uporniji. Kapljice nesnosnije. Na momente su nas zalivali talasi ki\u0161e. Hladno\u0107u nisam ose\u0107ala, iako sam mogla osetiti da mi je desni deo tela, koji je konstantno bio izlo\u017een udaru vetra i nanosima ki\u0161e, bio u potpunosti mokar. Pokazalo se da nam pod tim ekstremnim uslovima oprema nije vodootporna, ali nas je definitivno i dalje odli\u010dno \u0161titila od vetra. Teren nije preterano te\u017eak za penjanje, iako su ove planine vulkanske te je podloga uglavnom pokrivena sitnijim i krupnijim kamenjem. Vi\u0161e od tog puta po kojem smo hodali nismo mogli ni nazreti. Od magle se ni\u0161ta nije videlo. \u010cinilo mi se, zbog obrisa, da smo dobar deo \u0161etali uz ivicu, ali kako ta\u010dno ta okolina izgleda bilo je nemogu\u0107e proceniti. Uspon nije previ\u0161e strm i naporan, nije nas zamaralo samo penjanje, ali ta konstantna ki\u0161a nam \u010desto nije dozvoljavala da podignemo pogled sa zemlje. Uporno smo nastavljali ka vrhu, gube\u0107i u toj magli bilo kakvu prostornu ili vremensku referencu. Na momente bi osetili sumporna isparenja koja je vetar nanosio, ali te vulkanske izvore nismo mogli videti. Svet oko nas je imao vanzemaljsko obli\u010dje. Kada smo na kraju izbili na malu zaravan sa plo\u010dom i drvenim stubom bilo je jasno da smo stigli do vrha. Iskustvo je bilo toliko neobi\u010dno i jedinstveno, da smo i pored svih fizi\u010dkih nelagodnosti, bili u transu od odu\u0161evljenja. Ose\u0107ali smo mazohisti\u010dno u\u017eivanje okupani tom silnom vodurinom koja se slivala sa neba, \u0161ibani i dalje upornim vetrom. Vratili smo se istim putem kojim smo i do\u0161li. Sve mi je izgledalo, u isto vreme, totalno druga\u010dije i totalno isto. Da markacija nije bila tako dobra krenula bih da pani\u010dim. Iako smo planirali da se spustimo kroz \u0161umu u povratku, zbog sve upornijeg vetra i ki\u0161e, odlu\u010dili smo se ipak za \u017ei\u010daru. Kad smo stigli do hostela, litre vode smo iscedili iz stvari koje su bile na nama. Svaki komad je bio natopljen vodom. Kasnije, dok sam se tu\u0161irala, topla voda je u dodiru sa mojom promrzlom ko\u017eom, ostavljala male plihove po celom telu. Ko\u017ea mi je bila neprirodno crvena i ose\u0107ala sam stra\u0161an svrab. Napolju je i dalje ki\u0161a lila. Bilo nam je jasno da planiranu vi\u0161ednevnu planinarsku \u0161etnju, mo\u017eemo da zaboravimo, te se tako neslavno oprostismo od najve\u0107eg japanskog nacionalnog parka. Slaba nam je uteha bila \u0161to smo, varaju\u0107i \u017ei\u010darom, stigli bar do njegovog najvi\u0161eg vrha.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prvi susret sa novom sredinom je uvek najintenzivniji. \u00a0Nije da na to mo\u017eemo ikako uticati. To je na\u010din na koji na\u0161 mozak napojen strahovima, snovima i znanjima, reaguje na sredinu u kojoj se na\u0161ao. Svaki naredni\u00a0susret je tu da normali\u0161e\u00a0prethodni. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[21,521,502],"tags":[46,123,172,198,344,345,359,371],"class_list":["post-1805","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-japan","category-japan-stories","category-stories","tag-asahidake","tag-egzoticna-putovanja","tag-hokaido","tag-japan","tag-planina","tag-planinarenje","tag-priroda","tag-putovanja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1805","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1805"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1805\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8978,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1805\/revisions\/8978"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1805"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1805"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1805"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}