{"id":1813,"date":"2016-09-07T23:56:20","date_gmt":"2016-09-07T15:56:20","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=1813"},"modified":"2024-04-02T06:33:17","modified_gmt":"2024-04-02T06:33:17","slug":"dzogdza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=1813","title":{"rendered":"D\u017eogd\u017ea"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u2013 Pribli\u017eavamo se aerodromu Jogjakarta.
\u2013 Jesi li \u010dula? Rekla je Jogjakarta.
\u2013 Ne znam. I dalje nema smisla.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Mnogo pre ovog puta, krenulo je da me mu\u010di ime mesta u koje smo se zaputili u centralnom delu Jave. Jogjakarta ili D\u017eogd\u017eakarta? Jogja ili D\u017eogd\u017ea? Ili ne\u0161to sasvim peto. Pi\u0161u ga zvani\u010dno Yogyakarta, \u0161to upu\u0107uje da ga onda treba \u010ditati kao Jogjakarta; \u201cy\u201d se obi\u010dno izgovara kao \u201cj\u201d. Ali svako ko je imalo putovao po Aziji zna da ono \u0161to je napisano abecedom, \u010desto veze nema sa izgovorom. Ja sam se uporno dr\u017eala izgovora sa \u201cd\u017e\u201d, samo zato \u0161to mi je tako bilo lak\u0161e. Zato \u0161to je onda zadnji deo zvu\u010dao kao D\u017eakarta. D\u017eog kao d\u017eoging, d\u017eakarta kao D\u017eakarta \u2013 sad kada sam to spevala sebi kao pesmicu i unela nekog smisla u to ime, Jogjakarta me je samo zbunjivala. Dolazak u sam grad i razgovor s lokalcima nije nimalo pomogao. U opticaju su bile sve varijante. Na top toga, \u201cd\u017e\u201d je nekad vi\u0161e vuklo ka \u201c\u0111\u201d, a \u201cg\u201d ka \u201ck\u201d. Samo ime grada je na razli\u010ditim mestima bilo razli\u010dito napisano. Te je Yogyakarta \u010desto bila ispisana kao Jogjakarta, \u0161to bi upu\u0107ivalo da sam ja ipak bila u pravu jer se \u201cj\u201d obi\u010dno \u010dita kao \u201cd\u017e\u201d. Na kraju, D\u017eogd\u017ea je verzija koju smo naj\u010de\u0161\u0107e \u010duli, i koja je najmanje zbunjivala lokalce, te se odlu\u010dih da indone\u017eanski grad Yogyakarta, posrbim u D\u017eogd\u017ea.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

D\u017eogd\u017ea je poput kakvog sela. Veeeeelikog sela. Sela sa 400.000 du\u0161a. Selo je vi\u0161e u smislu arhitekture i infrastrukture, nego veli\u010dine. Postoji nekoliko autoputeva. Ali su ulice mahom uske, naselja isprepletana sokacima, \u0107orsokacima, uskim prolazima. Od ta\u010dke A, do ta\u010dke B smo obi\u010dno stizali prelaze\u0107i jednu ve\u0107u saobra\u0107ajnicu, nekoliko manjih, bezbroj sokaka, uskih prolaza i par dvori\u0161ta. Na tom putu bi nas \u010desto zaustavljali voza\u010di tuk-tukova nude\u0107i svoje usluge, dokoni besposli\u010dari da nam poka\u017eu neku znamenitost u kom\u0161iluku, put do galerije ili da prekrate vreme \u0107apliskaju\u0107i, razdragani klinci \u017eeljni slikanja, njihove ni\u0161ta manje razdragane mame, tetke i starije sestre tako\u0111e \u017eeljne slikanja, poneka od starosti pogrbljena baka ili deka. Niko od njih nije \u0161tedeo osmehe i pozdrave, neki na engleskom, neki na indone\u017eanskom, neki samo klimanjem glave.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U po\u010detku smo bili skepti\u010dni. Kada nas je prvi besposli\u010dar poveo do galerije, uskim sokacima, pokazuju\u0107i nam lokalne grafite, nazdravljaju\u0107i lokalnoj deci i kroz, o\u010digledno, ne\u010dija dvori\u0161ta, bila sam pomalo sumnji\u010dava. Iskreno, nisam znala \u0161ta da o\u010dekujem. Moja azijska iskustva su govorila da \u0107e me to sigurno ko\u0161tati ne\u0161to. Dodu\u0161e, od kad \u017eivimo ovde to mnogo lak\u0161e podnosim. Negde sam se pomirila s tim da naru\u0161avam svakodnevne \u017eivote tog sveta me\u0111 koji putujem, te da za tu svoju sebi\u010dnu radoznalost i treba da platim danak. Ono \u0161to me je iznenadilo je da nas je \u010dovek zaista doveo do galerije. To nije bio tip galerije kakvu smo mi tra\u017eili, pre jedna od onih turisti\u010dkih atrakcija u kojoj se prodaju batik slike, specifi\u010dne za ovaj kraj. Sli\u010dni motivi su se ponavljali na stotinama slika razli\u010ditih formata. Gledali smo, vi\u0161e iz kurtuazije, nego pravog zanimanja. Kad nam se u\u010dinilo da smo dovoljno dugo pristojni bili, zahvalismo se i krenusmo nazad. Na na\u0161e iznena\u0111enje niko nije delovao rao\u010darano ili uvre\u0111eno, kao \u0161to sam, usled sli\u010dnih ranijih iskustava, o\u010dekivala. Svi su se i dalje ljubazno sme\u0161ili. Odmahivali. I \u017eeleli nam prijatan boravak u D\u017eogd\u017ei. Na\u0161 vodi\u010d besposli\u010dar nas \u010dak otprati i do kraja ulice, nastavljaju\u0107i jednako razdragano, svoje pre\u0111a\u0161nje neobavezno \u0107askanje. Bilo je o\u010digledno da bi dokoni besposli\u010dar bio nagra\u0111en od strane vlasnika u slu\u010daju da smo ne\u0161to kupili. Njegov stav i pona\u0161anje su upu\u0107ivali na to da je to vreme koje provodi sa turistima za njega jednako vredno i bitno, koliko i potencijalni materijalni zgoditak. Na taj zaklju\u010dak me je navodilo sveop\u0161te pona\u0161anje lokalaca. D\u017eogd\u017eanci su mahom besposlen svet. U bilo koje doba dana, oni dokoni sede po ulicama. Ulice su pune sredove\u010dnih mu\u0161karaca koji se lenjo prote\u017eu po tuk-tukovima, hladovini, dovratku ku\u0107a, okupljeni oko kolica sa hranom. Nije da na ulicama ima manje \u017eena, samo one, ve\u010dito okru\u017eene decom i stvarima, deluju uposlenije.<\/p>

\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U D\u017eogd\u017eu smo do\u0161li zarad obilaska istorijskih spomenika; starih budisti\u010dkih i hinduisti\u010dkih hramova. Iako je regija poznata po svojim prirodnim lepotama, njih smo ovoga puta zaobi\u0161li. Iz Singapura do D\u017eogd\u017eakarte let traje svega dva sata, te je za nas to zgodno vikend izleti\u0161te. Odlu\u010dili smo da odsednemo u ju\u017enom delu grada Pravirotaman (Prawirotaman), koji je i najpopularniji me\u0111u turistima. To obi\u010dno nije plus, ali taj deo grada reklamiraju kao art centar, a mi smo se nadali da \u0107emo u\u017eivati u izlo\u017ebama lokalnih, savremenih umetnika. Na kraju smo ostali kratkih rukava. Uporno smo naletali na batik galerije koje nam nisu bile preterano impozantne. Batik je tradicionalno, ru\u010dno oslikavanje tkanine. Mo\u017ee imati razne motive, ono \u0161to ga \u010dini karakteristi\u010dnim je tehnika crtanja, tj. bojenja. Po tim galerijama se uglavnom prodaju oslikana platna, dok \u0107e vam na ulici mahom nuditi garderobu ili \u0161alove. Sve je to previ\u0161e \u0161areno i puno detalja za moj ukus. Tradicionalna indone\u017eanska umetnost mi je zanimljiva samo do odre\u0111ene granice, tj. lepo mi je da je gledam po muzejima, ali je po svojim zidovima ne bih ka\u010dila, tj. ne vidim ih kao objekte koji bi mogli da ukrase, obogate moj \u017eivotni prostor. Radovi savremenih indone\u017eanskih slikara, sa druge strane, mogu se svrstati u moje omiljene. No nekako, sa tim ba\u0161 i nismo imali sre\u0107e. Galerije su zavu\u010dene, razbacane po uli\u010dicama i sokacima, neupadljive spolja. Do mape sa istim smo kasno do\u0161li, a tada i do saznanja da nedeljom ne rade, a da smo ve\u0107 okasnili za subotnju posetu. I pored toga, taj deo grada mi se u\u010dinio kao pun pogodak. Te uske ulice, sokaci i puteljci, fasade i ograde ukra\u0161ene grafitima, sve mi se dopadalo. Kako je kraj podre\u0111en turistima, mnogi lokali nude zapadnja\u010dku hranu, stvari su dosta skuplje, te ako tra\u017eite autenti\u010dno indone\u017eanski iskustvo, bilo koji deo grada \u0107e biti bolji od ovog.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Malo gde sam toliko topline i pa\u017enje osetila, i u istoj u\u017eivala, kao u D\u017eogd\u017ei. Ona je jedno od mesta, gde su ljudi toliko pozitivni, da prosto u vazduhu ose\u0107ate dobro raspolo\u017eenje. Iako je poput svih azijskih gradova, i ovaj prenatrpan stvarima i ljudima, ta dobra energija uspeva da vas dotakne, umiri, oraspolo\u017ei, opusti. Retka su mesta gde sam se me\u0111u ljudima ose\u0107ala toliko dobro. Njihovo prisustvo i pa\u017enja me obi\u010dno zamaraju, jer sam nepoverljiva i dosta zatvorena. No ovi D\u017eogd\u017eanci, nekako su uspeli da sru\u0161e sve moje odbrambene zidove i podvuku mi se pod ko\u017eu. Bi\u0107e D\u017eogd\u017ea, kao Kambod\u017ea, jedna od oaza u kom\u0161iluku u koju \u0107u da svra\u0107am kad izgubim veru u ljude.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t