{"id":1836,"date":"2016-09-24T05:14:38","date_gmt":"2016-09-23T21:14:38","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=1836"},"modified":"2024-04-02T05:54:51","modified_gmt":"2024-04-02T05:54:51","slug":"jedna-kokoska-i-jedna-crkva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=1836","title":{"rendered":"Jedna koko\u0161ka i jedna crkva"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Bio jednom jedan \u010dovek. Taj \u010dovek je \u017eiveo na Javi. \u010covek je verovao u Boga. Be\u0161e dodu\u0161e malo svojeglav, na muslimanskom ostrvu sa Hindu i budisti\u010dkom istorijom, on je odlu\u010dio da veruje u hri\u0161\u0107anskog Boga. Ni Muhamed, ni Buda, ni Kri\u0161na, ni Vi\u0161na, ni bilo koje drugo Hindu bo\u017eanstvo, ne behu mu po volji. Dr\u017eao se Isusa k\u2019o pijan plota. I kako to obi\u010dno biva, kod veruju\u0107ih ljudi, javi se njemu njegov Bog u snu. U tom snu, \u0107apliskali su oni o ljudskim tegobama. Stajao je on spram Isusa, kao da mu je ravan, na nekakvom brdu. Ujutru \u010dovek ustade sav veseo i poletan, jer je usnio svoje bo\u017eanstvo. U svom tom dobrom raspolo\u017eenju, krenu on sa \u017eenom, u poseti tazbini. Verovatno je i poklone spremio, ali to je za pri\u010du nebitno. Lutaju\u0107i po obli\u017enjem brdu, on ugleda poljanu istu onakvu, na kojoj je u snu sa svojim Svetim duge besede vodio. Tu, on br\u017ee bolje potr\u010da tastovoj ku\u0107i da se raspita \u010dija je zemlja i ho\u0107e li mu je vlasnik prodati. Pogodi se s kom\u0161ijom bez problema i kupi zemlju. Jer je Bog tako hteo. Valjda.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Prvo je \u010dovek odlu\u010dio da na toj poljani sagradi ustanovu u kojoj \u0107e pomagati omladini u nevolji. Za\u0161to je i kako odlu\u010dio da treba da spoji na jednom mestu decu ometenu u razvoju, narkomane, psihi\u010dke bolesnike, i problemati\u010dnu decu koja vole da se biju, i tretira ih na isti na\u010din, niko sem njega i Boga verovatno nikad ne\u0107e saznati. To je ipak van doma\u0161aja nas obi\u010dnih ljudi. Ali eto, tako on odlu\u010di. I tako i bi. Taj \u010dovek je bio i umetnik u du\u0161i, te mu obi\u010dne, standardne gra\u0111evine nisu ba\u0161 bile po volji, te on odlu\u010di da njegova treba biti u obliku goluba sa krunom na glavi. Krenuo je on to sve da gradi osamdesetih. Polu zavr\u0161io po\u010detkom devedesetih. Radila je ta ustanova nekih desetak godina, a onda je 2000. zatvorena i zaboravljena. Onda su ljudi otkrili, da se sa tog brda, na kome se ta poljana nalazi pru\u017ea predivan pogled na Borobudur. A onda je par njih na putu ka tom vidikovcu zalutalo i naletelo na \u010dudnu napu\u0161tenu gra\u0111evinu u obliku \u017eivine. Nije dugo pro\u0161lo dok je gra\u0111evina prerasla u turisti\u010dku atrakciju. No kako nikakvog obave\u0161tenja nije bilo, zaklju\u010di\u0161e da je u pitanju crkva, i to crkva u obliku koko\u0161ke.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kako ta\u010dno sti\u0107i do koko\u0161ije juhe, \u2018o\u0107u re\u0107i crkve, nije lako objasniti. Mi smo na\u0161em taksisti rekli da \u017eelimo do vidimo Gereja Ayam, nakon obilaska Borobudur hrama i pokazali mu mesto na mapi. On se gubio i gubio, stajao, pitao, vozao, vra\u0107ao i na kraju na\u0161ao. Da je umeo da prati mapu, verovatno bi put kra\u0107i bio. To je ujedno bilo i jedino mesto za koje je na\u0161 taksista, koji je proveo dva dana vozaju\u0107i nas, pokazao ikakvo interesovanje. Te je u obilazak krenuo sa nama. Od parkinga treba ispeti brda\u0161ce. Malo, ali strmo brda\u0161ce. Kad stignete do vrha brda, ukaza\u0107e se pred vama ta oronula, kamena, d\u017einovska koko\u0161ka. Ako mene pitate, impozantna koliko i Borobudur. Na druga\u010diji na\u010din dodu\u0161e.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Gledam i ne verujem koliko je suludo. Ta kruna na golubu, koja izgleda kao kresta na koko\u0161ijoj glavi, je pretvorena u vidikovac. I to me podsetilo na Kip slobode u Njujorku, samo \u0161to taj kip ima krunu, koja li\u010di na krunu. A mi ovde imamo krunu, koja li\u010di na koko\u0161iju \u0107ubicu, koja opet li\u010di na krunu Kipa slobode. Nije nam bilo dovoljno da se \u201cdivimo\u201d koko\u0161ki s polja te u\u0111osmo u unutra\u0161njost. Telo je ogromna, prostrana, prostorija, bez ikakvih pregrada, sa prozorima sa strane i krstom na tavanici, bli\u017ee guzi. Do krune se penje, kroz glavu, koja je podeljena na nekoliko nivoa. Jedan je oslikan ikonama, koje prikazuju narkomane, alkoholi\u010dare i problemati\u010dnu decu. Iznad te oslikane prostorije, nalazi se slede\u0107e, koja je na zidovima imala sliku sultana i njegove \u017eene. Taksista nam objasni da je to prostorija za ven\u010danja. Jednako fasciniran i zbunjen \u010dinjenicom da bi neko do\u0161ao tu da se zaklinje na ve\u010dnu zajednicu. Iznad toga je jo\u0161 jedan nivo, koji manje-vi\u0161e ne slu\u017ei ni\u010demu sem da bacite pogled kroz kljun. I naposletku, izlazite na terasu oivi\u010denu krunom. Tu zati\u010dete fantasti\u010dan pogled na okolna brda, Borobudur u daljini i mlade Indone\u017eane koji \u017eele da naprave selfi sa vama. U\u017eivate u slikanju na vrhu; \u0161to u slikanju okoline va\u0161im aparatom, \u0161to u poziranju lokalcima. Kad se siti islikasmo, i mi i oni, spustili smo se nazad, u glavni hol.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Iz glavnog hola, smo krenuli ka koko\u0161ijoj trtici. A odatle vode stepenice u podrum. U podrumu su katakombe. Male, uske. Izgleda kao lavirint, sa vrlo uskim, slabo osvetljenim hodnicima, koje vode u \u0107elije. U \u0107elije, u kojima su oni kojima je trebala pomo\u0107 boravili. Sad ve\u0107 uvi\u0111ate kakav je to horor morao biti. U momentu dok sam obilazila te \u0107elije, ja nisam bila svesna pri\u010de koja se iza njih krije, no i dalje me je obuzimala jeza i stra\u0161no sam se lo\u0161e ose\u0107ala u tom klaustofobi\u010dnom prostoru. Svi odgledani horor filmovi me nisu mogli pripremiti na ovo iskustvo. Iz trtice smo pobegli, glavom bez obzira, na svetlost dana.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Suvi\u0161no je re\u0107i da je koko\u0161ka uspela da zaseni Borobudur. Zami\u0161ljala sam dodu\u0161e da \u0107emo zate\u0107i napu\u0161tenu gra\u0111evinu. Me\u0111utim, ona to nije. U trenutku na\u0161e posete, radovi su bili u toku. Izgleda, da gra\u0111evina privla\u010di dovoljno turista da se nekom u\u010dinilo da bi od toga mogao napraviti biznis. Ili se Bog, onom \u010doveku opet javio. Ko \u0107e ga znati. \u010cudni su putevi bo\u017eji.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bio jednom jedan \u010dovek. Taj \u010dovek je \u017eiveo na Javi. \u010covek je verovao u Boga. Be\u0161e dodu\u0161e malo svojeglav, na muslimanskom ostrvu sa Hindu i budisti\u010dkom istorijom, on je odlu\u010dio da veruje u hri\u0161\u0107anskog Boga. Ni Muhamed, ni Buda, ni […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[19,531,502],"tags":[119,120,123,147,155,174,182,191,202,232,322,371,415,463,491],"class_list":["post-1836","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-indonesia","category-indonesia-stories","category-stories","tag-dzogdza","tag-dzogdzakarta","tag-egzoticna-putovanja","tag-gereja-ayam","tag-gradevina","tag-hram","tag-indonezija","tag-istorija","tag-java","tag-kokosija-crkva","tag-ostrva","tag-putovanja","tag-spomenik","tag-umetnost","tag-znamenitosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1836","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1836"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1836\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8639,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1836\/revisions\/8639"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1836"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1836"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1836"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}