{"id":19485,"date":"2024-12-31T07:39:37","date_gmt":"2024-12-31T07:39:37","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=19485"},"modified":"2026-01-08T01:32:42","modified_gmt":"2026-01-08T01:32:42","slug":"knjige-koje-su-obelezile-2024","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=19485","title":{"rendered":"Knjige koje su obele\u017eile 2024."},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U decembru 2023. sam krenula da \u010ditam prvi roman u nizu iz Islamskog kvinteta Tarika Alija. Za svega dve nedelje pro\u010ditala sam svih pet knjiga, po\u017eelela da odem do Andaluzije, Sicilije, Egipta, Sirije, Pakistana, Turske, Kine; da vidim te zemlje iz Tarikovog ugla, tj. o\u010dima njegovih junaka. Nisam htela da iza\u0111em iz tog islamskog sveta. Te romanti\u010dne verzije islamskog sveta koju je Tarik stvorio. Sveta punog neverovatnih ljudi, intelektualaca i intelektualki, ljubavi, \u0111akonija, mirisa, boja, toplih letnjih no\u0107i, knjiga, umetnosti, znanja, putovanja\u2026Dovoljno sam velika da u bajke ne verujem, ali to me ne spre\u010dava da se u njima i dalje, ponekad izgubim. Tarik je uspeo da me zainteresuje za neke istoriske doga\u0111aje i li\u010dnosti do te mere da se bacim na istorijse knjige, \u0161to \u010dinim retko i nerado.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

I tu do\u0111oh do prvog bisera Destiny Disrupted: A History of the World Through Islamic Eyes – Tamim Ansary.<\/strong> Tamimova istorija islamskog sveta trebala je da me upozna sa realnim verzijama tih predela i ljudi o kojima je Tarik pisao. On u knjizi obuhvata istoriju Arapa pre Muhameda i kasnije je \u0161iri na sve regione kojima su Muslimani upravljali kroz istoriju. Tamimov stil i fokus u knjizi su takvi da je knjiga vrlo pitka za \u010ditanje. Toliko me je zaintrigirala da se posle nje odmah bacih na Istoriju arapskih naroda Alberta Huranija<\/strong> kao i \u010dak dve knjige o putevima svile: Traveling the Silk Road – Amna and Laura Ross<\/strong> i Silk Roads – Susan Whitfield<\/strong>. Sve tri svakako zanimljive, ali ni prineti Tamimovom prikazu tog dela sveta.<\/p>

Huranijeva istorija je podse\u0107ala previ\u0161e svojim stilom na one istorijske knjige koje mi je mrsko \u010ditati. Dovoljno zanimljiva da je pro\u010ditam bez muke, ali to bih pre prepisala mojom zadivljeno\u0161\u0107u tim delom sveta u tom momentu, nego Huranijevim spisateljskim mogu\u0107nostima.<\/p>

Druge dve knjige, koje u fokusu imaju puteve svile, svojim fotografijama i skicama, ba\u0161 izazva\u0161e neizdr\u017e da negde otputujem. Obe su mi izgledale kao kakvi turisti\u010dki vodi\u010di, samo bez prakti\u010dnog organizacionog dela i odgovora na pitanja: Gde jesti? i Gde preno\u0107iti?<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ovaj magi\u010dni islamski krug zatvorila je knjiga Luja de Bernijera: Ptice bez krila<\/strong>. Kasnije sam pro\u010ditala da je on autor i Mandoline kapetana Korelija. Uvek sam verovala da je to tamo neki bljutavi romanti\u010dni film sa Nikolas Kejd\u017eom. Niti sam imala pojma da je film ra\u0111en po knjizi, niti ko je autor te knjige. Ptice bez krila donosi pri\u010du o propadanju Osmanskog carstva, usponu Ataturka, sukobu izme\u0111u Grka i Turaka u Anadoliji koji bolno podse\u0107a na ono \u0161to smo pre\u017eivljavali devedesetih. S obzirom da i u ovom romanu postoji \u201cbljutava romanti\u010dna epizoda\u201d od koje bi mo\u017eda neko napravio fokus i po njoj snimio film ili bar napravio poster koji bi imao u fokusu taj deo romana, pro\u0161la mi je kroz glavu misao da bi mo\u017eda valjalo potra\u017eiti i Mandolinu kapetana Korelija kad slede\u0107i put odem do Srbije.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kada smo kod Srbije, taj januar me je zapravo do\u010dekao u Beogradu. A kad je \u010dovek u Beogradu, onda uvek valja svratiti do Beopolisa po knjigu, dve ili tri. Te iz nje pokupih Ekonomiju sa misijom Marijane Macukato<\/strong>. Macukato se ne libi da da konkretne recepte kako da izle\u010dimo ovaj svet. Ona smatra da nam treba jaka dr\u017eava koja upravlja raspu\u0161tenim kapitalizmom. Knjigu je pisala za vreme Korone pa ovaj zaklju\u010dak ba\u0161 i ne \u010dudi. Od prve do zadnje strane ona nam ilustruje uspe\u0161ne primere iz pro\u0161losti i daje neke predloge za budu\u0107nost kako korporacije i vlade mogu da stvore bolje i pravednije dru\u0161tvo zajedno. Nikakvu novu, revolucionarnu misao u meni ova knjiga nije probudila. Mada je primer o razvoju Apola od strane Nase bio zanimljiv za pro\u010ditati.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Tog januara sam stigla i do Novog Sada, pojela svoj omiljeni burek, dobila novu frizuru i svratila u Lagunu da se ugrejem izme\u0111u ove dve radnje. Tu sasvim slu\u010dajno dohvatih Kada je Ni\u010de plakao od Irvina Jaloma<\/strong>. Kakva je to u\u017eivancija bila na putu od Novog Sada do Beograda sa Ni\u010deom, Brojerom, Frojdom, Lu Salome i Bertom. Sve ih je on tako stvarne strpao u nestvarne situacije i isprepletao psihozama i psihoanalizama. Naravno, nisam knjigu uspela da pro\u010ditam na tom kratkom putu, ostao mi je ve\u0107i deo za to popodne i no\u0107. Ali Jalom tako lepo pi\u0161e da sam zaboravila i da ru\u010dam i da ve\u010deram (nije da mi je trebalo ne\u0161to posle bureka), te dok nisam zavr\u0161ila poslednju stranu, knjigu nisam ostavila.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Prirodno, posle Jaloma, pomislih kako bi bilo lepo da ponovo pro\u010ditam ne\u0161to od svog omiljenog filozofa. Te tako na red do\u0111e ponovo i\u0161\u010ditavanje Fridriha Ni\u010dea; Tako je govorio Zaratustra<\/strong>. Prvi put sam ovu knjigu pro\u010ditala u srednjoj \u0161koli. Svidela mi se svaka re\u010denica, ali u isto vreme je bila to jedna naporna rabota. Generalno, \u010desto \u010ditam Ni\u010deove knjige iznova i svaki put me zaprepasti kako kod njega ni jedna re\u010d, ni jedno slovo nije suvi\u0161no. Njegove knjige zbog toga uvek \u010ditam polako. Pasus, pa deset minuta \u201cvarenja\u201d pasusa. Pasus, pa deset minuta \u201cvarenja\u201d pasusa. Otuda taj \u201cnapor\u201d u tinejd\u017eerskim danima. Tada se na vreme druga\u010dije gledalo i nisam umela da u\u017eivam u tome \u0161to mi za 200 strana treba 2 nedelje, bez obzira \u0161to je taj susret bio ljubav na prvi pogled. Ta ljubav i dalje plamti, ali sada mi se tih 2 nedelje \u010dine prekratkim.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sa Ni\u010deom smo se ve\u0107 vratili u Singapur i vr\u0161ljaju\u0107i po policama izvukoh Harsh Times – Mario Vargas Llosa<\/strong>. Primetila sam davno da je Ljosa majstor kada je u pitanju romanizacija istorijskih doga\u0111aja. Mada ga ja svakako volim i pro\u010ditala sam ogroman deo njegovog opusa i dalje mi je The Dream of the Celt zapravo omiljena. Ili je bar bila do Burnih vremena. Ova istorija Gvatemale je maestralno napisana kao i biografija Rod\u017eera Kajsmenta u Keltovom snu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Negde, paralelno sa Ljosom \u010ditala sam o istoriji Matere, Matera: The History of a Town – Lorenco Rota<\/strong>. Bila sam u sred pisanja posta o Materi, pa me je zaintrigirao razvoj grada. Post je jo\u0161 uvek u Draft folderu pa jedared kad ga zavr\u0161im, sazna\u0107ete i sve o ovoj knjizi.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Posle nje je do\u0161ao Johen \u0160mit: Oto Kvant na radnom zadatku<\/strong>. Knjiga i nije ostavila neki poseban utisak na mene. A imala sam velika o\u010dekivanja od nje, jer ipak je \u0160mit Isto\u010dni Nemac ro\u0111en 70tih. Taj njegov, raspali isto\u010dno-blokovski svet izgleda previ\u0161e depresivno. Nisam se ba\u0161 u njemu na\u0161la. No jedna re\u010denica \u0107e mi ostati zauvek u se\u0107anju: \u201c\u010covek koji ne\u0161to prou\u010dava, a ne primeni to u \u017eivotu, sli\u010dan je \u010doveku koji seje njivu, ali je ne \u017eanje.\u201d.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Po\u0161to me \u0160mit malo smorio, a Ljosa odvukao u Amerike, Disaster in Chile; Allende’s Strategy and why it Failed – Les Evans<\/strong> mi se u\u010dinio kao dobar izbor. Ova knjiga je kolekcija \u010dlanaka koji su \u0161tampani u Intercontinental Press-u. \u010casopisu koji su ure\u0111ivali Trockisti. Pokrivaju doga\u0111aje od dolaska Aljendea na vlast 1971. do njegovog (samo)ubistva 1973. Sama forma, tj. \u010dinjenica da su \u010dlanci pisani u vreme kada su se ovi doga\u0111aji odvijali, ali i to da su pisani za upravo taj list daje celoj knjizi posebnu dimenziju. Izuzetno zanimljivo \u0161tivo, ako vas interesuje taj deo istorije \u010cilea. Ne mogu da se setim ni gde smo, ni kada smo ta\u010dno kupili ovu knjigu. Ponekad \u010dovek otkrije prave bisere na svojim policama.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U to neko vreme Miljan je \u010ditao Peki\u0107a i ja sam ba\u0161 mislila da se i sama dohvatim neke od njegovih knjiga. Jedna od njih mu se ba\u0161 dugo vrzmala na no\u0107nom sto\u010di\u0107u. I mo\u017eda ba\u0161 zato izabrah nju: Borislav Peki\u0107 1999<\/strong>. Ovo delo je on napisao 1984. ali meni se \u010dini da nikad nije bilo relevantno koliko je danas, u vreme ve\u0161ta\u010dke inteligencije, robotike, i ideje o slobodi (slobodnoj misli) u kompijuterizovanom svetu. Gde po\u010dinje \u010dovek i gde prestaje ma\u0161ina? U \u010demu se razlikuju \u010dovekova i kompijuterska misao? \u0160ta je \u017eivot ustvari? Peki\u0107 je jedan od na\u0161ih najve\u0107ih pisaca i ne \u010dudi me koli\u010dina zadovoljstva koje sam osetila \u010ditaju\u0107i ovu knjigu. Ono \u0161to me \u010dudi je kako je ranije nisam pro\u010ditala?<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Esej In Praise of Idleness – Bertrand Russel<\/strong> pro\u010ditah sede\u0107i na singapurskom trgi\u0107u, \u010dekaju\u0107i Miljana. Ovaj esej mi je do\u0161ao pod ruke u prelepom ilustrovanom izdanju. Kupila sam ga u le\u017eernoj \u0161etnji knji\u017earom, pre tog susreta sa Miljanom, upravo zbog ilustracija. Ja bukvalno \u017eivim Raselovu misao. \ud83d\ude42<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

The Devil’s Atlas: An Explorer’s Guide to Heavens, Hells and Afterworlds – Edward Brooke-Hitching<\/strong>. Ovo je jedna od onih knjiga koje kupite zato \u0161to su lepe. Ima vi\u0161e slika, mapa, ilustracija, nego samog teksta. Ja to zovem Instagram knjige. U\u017eiva\u0161 dok traje, dok vrti\u0161 te strane, ali sadr\u017eaj je toliko povr\u0161an i slabo obra\u0111en da ti posle mesec dana ni\u0161ta od toga ne ostane u glavi. \u0160to je ovde posebna \u0161teta uzimaju\u0107i u obzir da je tematika; smrt u razli\u010ditim kulturama, tj. ono \u0161to posle nje sti\u017ee. A da je lepa knjiga, lepa je.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ovaj \u0110avolji atlas nije pru\u017eio mnogo sem prolazne zabave, vratih se ja ponovo Amerikama, ovog puta knjigom War Against All Puerto Ricans: Revolution and Terror in America’s Colony – Nelson Antonio Denis<\/strong>. Ovo je knjiga o borbi za nezavisnost Portorika i biografija Pedra Albiza Kamposa. Sam Nelson je odrastao u Americi, majka mu je bila Portorikanka, a otac Kubanac kojeg su Amerikanci proterali iz Amerike. Knjigu sam kupila nekih godinu dana ranije u maloj knji\u017eari u San Huanu. Boravak u toj zemlji je u meni izazivao \u010dudan miks ose\u0107anja. Sem toga da su prakti\u010dno ameri\u010dka kolonija i da su pre toga bili \u0161panska, malo \u0161ta sam znala o toj zemlji. \u017delela sam da na\u0111em istorijsku knjigu koju su pisali lokalci (\u0161to je ovde diskutabilna kategorija) i ova je bila jedina na engleskom. Izuzetno lepo napisana knjiga. Jo\u0161 jedna preporuka za upoznavanje sa uticajem SAD-a na ostatak Amerika.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Amerike su mi ba\u0161 dosta okupirale ove godine. Potla\u010dene Portorikance, pratili su potla\u010deni Indijanci i potla\u010deni svi ostali. Prvo je na red do\u0161la knjiga Tamo tamo od Tomi Orand\u017ea<\/strong> i njegovo preispitivanje identiteta savremenog ouklandskog Indijanca za koju je dobio Pulicerovu nagradu. Knjiga se vrti oko \u017eivotnih pri\u010da 12 junaka \u010dije su sudbine isprepletane, ali same veze me\u0111u njima postaju jasne tek kasnije u toku romana, te se \u010doveku \u010dini da \u010dita nepovezanu kolekciju pri\u010da u prvih par poglavlja. Neverovatno prijatno iznena\u0111enje, posebno ako se uzme u obzir da nisam neki ljubitelj severno-ameri\u010dkih pisaca.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ameri\u010dki ciklus je zatvorila knjiga Not A Nation of Immigrants: Settler Colonialism, White Supremacy, and a History of Erasure and Exclusion – Roxanne Dunbar-Ortiz<\/strong>. Ko su, \u0161ta su i kako \u017eive imigranti u SAD-u? Da li je te\u017ee biti Japanac, Irac, crnac ili Indijanac? Ko tu koga, kako i za\u0161to ja\u0161e? Ako su im takvi me\u0111usobni odnosi, treba li da \u010dudi odnos koji imaju prema drugima? Ovo je knjiga o istoriji nejednakosti u Americi.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Zlu Ameriku sam presecala \u010ditaju\u0107i o Oktobarskoj revoluciji. Slu\u010dajno ili namerno ba\u0161 iz pera ameri\u010dkog navinara. 10 dana koji su potresli svet D\u017eona Rida<\/strong> \u201cu\u017eivo\u201d prenosi borbe na ulicama, govore revolucionara i previranja izme\u0111u Bele garde, menj\u0161evika i bolj\u0161evika. Dopala mi se koliko i Evansova Propast u \u010cileu. Svedo\u010danstvo jednog velikog istorijskog doga\u0111aja. Pri\u010de o ruskoj revoluciji sam dopunjavala Ratnim pri\u010dama Lava Tolstoja<\/strong>. Iako su Tolstojeve pri\u010de iz ranijih vremena, atmosferom su se savr\u0161eno uklopile, jer svi sukobi li\u010de jedni na druge, i nijedan nema sre\u0107an zavr\u0161etak. Tolstoj je takav majstor da ga je milina \u010ditati i kada o najve\u0107oj bedi i nesre\u0107i pi\u0161e.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Omladina bez Boga Edena Fon Horvata<\/strong> je jo\u0161 jedan klasik koji sam eto tek ove godine uzela da pro\u010ditam na preporuku svoje lep\u0161e polovine. Ja sam uvek verovala da \u0107e \u017eena prepoznati svog idealnog mu\u0161karca po knjigama koje joj preporu\u010duje. I mogu vam re\u0107i da se niko nije udao dobro kao ja! Vanvremenska knjiga sa svevremenskim pitanjima i dilemama, iako je radnja sme\u0161ten u nacisti\u010dku Nema\u010dku izme\u0111u dva rata. Ova knjiga bi trebala biti deo obavezne lektire.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sve to mi nije bilo dovoljno depresivno te dodah i Portugalku na listu. Nikada nisam bila u Portugalu, ali sam Portugal uvek zami\u0161ljala kao depresivnu zemlju visokih litica, niskih sivih oblaka, \u0161ibanu ki\u0161om i vetrom. I svi stanovnici su be\u017eivotni i depresivni. Za ovu sliku krivim retrospektivu portugalskog filma u kojoj sam u\u017eivala u Kinoteci negde po\u010detkom 2000tih. Iz nekog razloga bojim se da bih odlaskom u Portugal naru\u0161ila ovu idealnu sliku jer bi stalno sijalo sunce i ki\u0161a, kao za inat, ne bi ni jednom pala za vreme mog boravka. Marija \u017dudit de Karvaljo<\/strong> svojim pri\u010dama u Odapetoj streli<\/strong> savr\u0161eno do\u010darava ovu atmosferu. Pri\u010de manje-vi\u0161e ne govore nio\u010demu, u njima samo obitavaju neki likovi. Ne se\u0107am se preterano tih pri\u010da, ali se se\u0107am da sam bila sre\u0107na \u0161to Marija nije naru\u0161ila moju sliku Portugala i njegovih stanovnika.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U to vreme sam krenula da se aktivno bavim na\u0161im pripremama za put u Francusku Polineziju te se dohvatih knjige Sea People: The Puzzle of Polynesia – Christina Thompson<\/strong>. Kristina je udata za Maora sa Novog Zelanda. Njena knjiga je nastala iz \u017eelje da shvati kulturu svog mu\u017ea. Kristina se tu malo zanela pa je oti\u0161la u \u0161irinu i napisala knjigu o svim Poline\u017eanima, od Novog Zelanda, proko Uskr\u0161njeg ostrva do Havaja. Kako i za\u0161to su se \u0161irili? Ko ih je nalazio iako se nikada nisu gubili? Ko ih je osvajao? Kome i dalje robuju? Ako volite D\u017eerada Dajmonda, Pacifik i Poline\u017eane bi\u0107ete odu\u0161evljeni. Fantasti\u010dna knjiga!<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

2024. je trebala da bude Orvelova godina. Htela sam da i\u0161\u010ditam ponovo sve njegove romane (koje posedujem). Ali to se nije desilo jer ne stigoh od gomile knjiga koju do sad \u010ditala nisam. Te kad kona\u010dno pomislih da ga dohvatim, pa\u017enju mi privukao Haksli. Stoje mi u nizu njihove knjige. Nikad nisam bila preterano ljubitelj Hakslija i iz tog dugog niza pro\u010ditala sam samo dve knjige u srednjo\u0161kolskim danima. Valjda jo\u0161 uvek pod uticajem Pacifika pomislih da je dobra ideja da nastavim sa ostrvima. Tako se odlu\u010dih za Island – Aldous Huxley<\/strong>. To je bilo ba\u0161 prijatno iznena\u0111enje. Knjiga je o tome kako \u0107e nas kapitalizam sve progutati. Kako \u0107emo svi na kraju kopati litijume zarad napretka. To je ukratko o knjizi, iako u njoj nema litijuma uop\u0161te. To ja pri\u010du prilago\u0111avam aktuelnim de\u0161avanjima u domovini. Na\u010din na koji Haksli opisuje ostrvo, njegove stanovnika i provla\u010di ideje o nekom boljem dru\u0161tvenom ure\u0111enju je fenomenalan. Verovatno \u0107u 2025. umesto Orvela, ponovo \u010ditati kom\u0161iju mu na polici.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Malay Archipelago – Alfred Russel Wallace<\/strong> je jedna od onih starinskih poslastica. Nezamenljiv kao popara za doru\u010dak. Sigurno da je smashed avo popularniji ovih dana, ali za njega vam treba sve\u017e avokado i dobar hleb, za poparu samo \u201cotpaci\u201d. \u010covek je putovao svetom sredinom i krajem 19. veka, hvatao bube, ptice, majmune i ostali \u017eivi svet, preparirao ih i prodavao muzejima i bogatim Englezima. Uz to je bio nadaren za pisanje, zainteresovan za postanak vrsta, Zemlje, lokalne \u201cdivljake\u201d i sve ostalo. Sva ta svoja interesovanja je spojio u ovu knjigu kojom je obuhvatio podru\u010dje dana\u0161nje Malezije, Indonezije, Singapura i Papue. Na momente pomalo \u0161ovinista, nacionalista i rasista, ali s obzirom na vreme i okolnosti zapravo je bio vrlo tolerantan \u010dovek.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dok sam \u010ditala Valasa stigoh da se okupam na Sumbavi i skoknem do crnogorskih planina. I u\u017eelim se Singapura. Toliko da sam nakon povratka oti\u0161la do knji\u017eare da se opskrbim singapurskim piscima. To su leto obele\u017eili The Minorities – Suffian Hakim<\/strong> i The Riot Act – Sebastian Sim<\/strong>. Hakim je uspeo da izme\u0161a duhove, ilegalne imigrante, kriminalce i kojekakve \u010dudake i sve ih po\u0161alje na ludu avanturu. Malo previ\u0161e ludu za moj ukus, ali je uspeo da napravi glavnog junaka punog ljubavi i tolerancije zbog \u010dega \u0107e vas knjiga i o\u010darati. Sebastian sa druge strane u centru svoje knjige ima stvarni, istorijski doga\u0111aj: Nerede u Maloj Indiji od pre desetak godina. Knjiga prati pri\u010du iz ugla tri \u017eene na razli\u010ditim polo\u017eajima i iz razli\u010ditih dru\u0161tvenih slojeva. Dobro oslikava singapurski mentalitet, mada knjiga ima komi\u010dan karakter, a ja nisam ljubitelj toga da se ozbiljne teme obra\u0111uju na neozbiljan na\u010din. \u010cini mi se da ih na taj na\u010din banalizuju. Umesto da zbog nepravde, korupcije i zla budemo besni i zabrinuti, te krenamo da menjamo svet, mi svu energiju ismejemo. I dalje, izuzetno zanimljiva knjiga.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Zakopano ogledalo Karlosa Fuentesa<\/strong> do\u0161lo je posle Singapuraca. \u0160panija ili Latinska Amerika? Za\u0161to ne obe? Istorija, mitovi, ljudi, umetnost\u2026 jedni pored drugih ili jedni naspram drugih? Fuentes anlizira dva sveta. Volim ja Fuentesa ali knjiga o Ahilu i Godine s Laurom Dijas su mi mnogo bolje legle od ove.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pomalo razo\u010darana Fuentesom, odlu\u010dih da se ponovo okrenem Orvelu. Ali avaj! Sa druge strane Orvelovog niza stajala je: The Gadfly – Ethel Lilian Voynich<\/strong>. Etel je bila jedna fascinantna \u017eena. Mislim, kada te naprave dva fantasti\u010dna matemati\u010dara, D\u017eord\u017e Bul i Meri Everest, ima\u0161 velike \u0161anse da postane\u0161 fascinantna \u017eena. Etel je u svojoj mladosti volela revolucionarne momke, te joj je Stepnjak dr\u017eao \u010dasove ruskog, a Vojni\u010d osvojio srce. Nije ni \u010dudo \u0161to je njen najpoznatiji roman ljubavno pismo svim revolucionarima. Obad je pri\u010da o revolucionarima Mlade Italije i njihovim te\u017enjama ka ujedinjenoj Italiji. Ova knjiga je i ljubavna pri\u010da izme\u0111u dvoje revolucionara, oca i sina, Boga i \u010doveka. Roman je bio izuzetno popularan me\u0111u revolucionarnim Rusima, a u Kini je postao i deo obavezne lektire.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Statless – Chen Tienshi Lara<\/strong> je bio uvod u Japan u kojem smo proveli ceo oktobar. Ljudi bez dr\u017eave. Njihov polo\u017eaj i status u Japanu. Kako se bez dr\u017eave ra\u0111a i ostaje? To su glavna pitanja koja okupiraju ovu Japanku, tajvanskog porekla. Ro\u0111ena u porodici emigranata sa Tajvana, su\u010dena ve\u0107i deo svog \u017eivota sa neravnopravnim polo\u017eajem u svojoj japanskoj domovini. Posvetila je svoj rad i \u017eivot upravo ovom pitanju i u ovoj knjizi tu temu obra\u0111uje iz perspektive svoje porodice, mada je \u0161iri i na problem drugih imigranata u Japanu, kao i status ljudi u sli\u010dnoj situaciji u drugim zemljama.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Borave\u0107i u Japanu, \u010ditala sam izme\u0111u ostalog, japanske autore. Kratke pri\u010de; Terminal Boredom – Izumi Suzuki<\/strong> i istorijski roman; Silence – Shusaku Endo<\/strong>. Suzuki pi\u0161e pri\u010de, tugaljive, pomalo pankerske, futuristi\u010dke, ali nikako dosadne. Suzuki je bila zabavna, ali nedovoljno da bih joj se vra\u0107ala. Zato, gospodin Endo! Ti\u0161ina je knjiga o portugalskim jezuitskim misionarima u 17. veku koji su bili proganjani u Japanu. Jednom davno mi je neki Nemac rekao da je Na Drini \u0107uprija njemu jedna od omiljenih knjiga. Celo ve\u010de nas je obasipao hvalospevima o Andri\u0107u i pomenutoj knjizi. Sve to mi je bilo izuzetno simpati\u010dno, ali nije mi bilo jasno kako je knjiga uspela da ostavi tako jak uticaj na njega? Meni su sami doga\u0111aji i li\u010dnosti toliko va\u017ean deo te knjige da mi se \u010dinilo da bez razumevanja istih \u010dovek ne mo\u017ee u potpunosti da sagleda niti Andri\u0107evu veli\u010dinu, niti veli\u010dinu tog dela. On je naprotiv trvdio da je veli\u010dina tog dela upravo u Andri\u0107evoj sposobnosti da sve likove i situacije predstavi i prika\u017ee na univerzalan na\u010din, te da oni napu\u0161taju granice podneblja kojim se bave i postaju globalne. Pro\u0161lo je vi\u0161e od 15 godina od tog razgovora, ali upravo te njegove re\u010di su mi se vrzmale po glavi kada sam pro\u010ditala Ti\u0161inu. To je upravo bio moj do\u017eivljaj ove knjige. Endo je uspeo svojom genijalno\u0161\u0107u da prevazi\u0111e sve granice me\u0111u nama.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Japan je zaokru\u017eila knjiga: The Housekeeper and the Professor – Yoko Ogawa<\/strong>. Simpati\u010dan roman o starom profesoru lo\u0161eg pam\u0107enja, njegovoj paziteljki i njenom sinu. I pre svega brojevima! Lepo napisana, pitka. Mada, moram da priznam da nema tog dela knjige sa matematikom koji me je vra\u0107ao u detinjstvo i moju opsednutost brojevima u ranom uzrastu, bila bi mnogo manje zabavna.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ogava je do\u0161la kao preporuka od drugarice. Ona je o\u010dajni\u010dki \u017eelela da mi preporu\u010di knjigu koja \u0107e mi se svideti. Par meseci ranije mi je za ro\u0111endan poklonila All Fours – Miranda July koju sam ostavila posle prva dva poglavlja. I ta prva dva poglavlja su bila mu\u010denje, ali s obzirom da je bila poklon bliske osobe, bilo mi je \u017eao da knjigu ostavljam posle 2 strane. Te moderne zapadne \u017eene, sa svojim krizama indentiteta, psihozama i slabim karakterom nisu \u0161tivo koje mogu da ispratim. Te tako Ogava do\u0111e kao preporuka broj 2, jer ima matematike, a ona zna da to volim. Tu je bila u pravu. Taj deo s matematikom me je najvi\u0161e i dirnuo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

I dok mi je Kejt davala Ogavu na \u010ditanje, njena jedanaetogodi\u0161nja \u0107erka mi je spakovala The Lost Hero – Rick Riordan<\/strong>. Ovo je prva knjiga u serijalu The Heroes of Olympus. Tinejd\u017eerska knjiga o deci rimskih i gr\u010dkih bogova. Klasi\u010dan superhoji ameri\u010dki model knjige. Nemam previ\u0161e simpatija za taj koncept niti za takvog heroja, me\u0111utim sama \u010dinjenica da su osobine dece kopija osobina njihovih roditelja, koje su bazirane na orginalnoj mitologiji \u010dini ovu knjigu zabavnom i edukativnom. Kako mi je moja mala drugarica objasnila Rik je napisao vi\u0161e serijala baziranih na mitologijama; gr\u010dkoj, rimskoj i gr\u010dkoj, egipatskoj, vikin\u0161koj. Sve u ovom fazonu, avanture superheroja. Zanimljiv, tj. zabavan na\u010din da se deca upoznaju sa ovim mitologijama.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Udaljih se od Japana, a zapravo sam u Japanu \u010ditala i Koreance. Prvo kolekciju pri\u010da Your Utopia – Bora Chung<\/strong>. Pri\u010de su simpati\u010dne. Zanimljive. Dr\u017ee pa\u017enju. Ima malo fantazije, nau\u010dne-fantastike, horora, \u010dak i komi\u010dnih elemenata. Ali opet, kao i sa Izumi Suzuki, ni\u0161ta fascinantno, neponovljivo ili dovoljno uzbudljivo ne na\u0111oh u tim pri\u010dama da po\u017eeleh da pro\u010ditam jo\u0161 ne\u0161to od autorke.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ali zato je na scenu stupila Cho Nam-Joo<\/strong> sa dva svoja romana Kim Jiyoung, born 1982<\/strong> i Saha<\/strong>, i spasila stvar, tj. odu\u0161evila autorku ovog posta! Prvo be\u0161e Kim, ro\u0111ena 1982.; Tradicija, Polo\u017eaj \u017eena u dru\u0161tvu; \u0160ta se od Kim o\u010dekuje?; \u0160ta sama od sebe o\u010dekuje?; Odakle proisti\u010du njene nesigurnosti i slabosti?; \u0160ta \u0107e sve dovest Kim do stanja ludila? Ovo je fenomenalan roman koji realno do\u010darava probleme i izazove \u017eena u tradicionalnom dru\u0161tvu. Ubada ta\u010dno u metu! A onda je \u010co u romanu Saha odlu\u010dila da pi\u0161e i o socijalnoj nepravdi te smestila brata i sestru imigrante u zami\u0161ljenu policijsku zemlju i suo\u010dila ih sa surovim svetom. Sem samog zavr\u0161etka koji je oti\u0161ao u neku suvi\u0161nu fantastiku, i ovaj roman je genijalan!<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kolekcija pri\u010da o imaginarnim svetovima, njihovim ure\u0111enjima i stanovnicima: Changing Planes – Ursula K. Le Guin<\/strong>. Iskreno nisam neki obo\u017eavalac Ursule. Prosto ne u\u017eivam u njenom stilu. Ovo je bio moj drugi poku\u0161aj \u010ditanja ove autorke. Ona zapravo obra\u0111uje izuzetno zanimljive teme u svojim delima i njen stav mi je srodan i drag, ali taj na\u010din pisanja\u2026 Ne\u0161to mi tu fali i ja prosto ne u\u017eivam preterano u njenim knjigama. S obzirom da je Miljan veliki obo\u017eavalac iste mi imamo gomilu njenih knjiga i verovatno \u0107u vremenom pro\u010ditati jo\u0161 koju, ali za sada mi je Ursula\u2026 onako\u2026<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Neimpresirana Ursulinim pri\u010dama okrenula sam se dramatizaciji jo\u0161 jednog istorijskog doga\u0111aja. Ili bolje re\u0107i dva? Island of the Lost – Joan Druett<\/strong>. Knjiga nam donosi pri\u010du o posadi dva broda koja su do\u017eivela brodolom u blizini ostrva Okland. Iako se vreme njihovog boravka na ostrvu poklapa, oni nisu bili svesni postojanja druge grupe. D\u017eoan kombinuje dnevni\u010dke zapise, istorijske reporta\u017ee i delom romanizuje same doga\u0111aje. Izvanredan je pisac. Sama pri\u010da je vrlo zanimljiva jer govori o pre\u017eivljavanju, koje sposobnosti su nam za to potrebne kao i upravljanje grupom ljudi u tim ekstremnim situacijama. Zanimljivo je da nam je tu knjigu poklonio vlasnik pansiona kod kojeg smo odseli u Francuskoj Polineziji. Nikad \u010dovek ne zna kada i gde \u0107e se sresti sa fantasti\u010dnom knjigom.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Godina se bli\u017ei kraju te se manuh pri\u010da i romana I okrenuh se ozbiljnijim temama: Fully Automated Luxury Communism – Aaron Bastani<\/strong>. U svojoj knjizi Bastani nam predo\u010dava kako \u0107e nove tehnologije da nas oslobode rada i ako \u0107emo da \u017eivimo u nekom novom, fensi-\u0161meksi, tehni\u010dki naprednom, sre\u0107nom dru\u0161tvu. Ve\u0107 je naslov pogre\u0161an, re\u010d izobilje ne mo\u017ee stajati pored re\u010di komunizam. U komunizmu nema izobilja jer se resursi dele ravnopravnjije, a resursi su vrlo ograni\u010deni. Izobilje nastaje usled neravnomerne raspodele dobara, ja imam zato \u0161to ti nema\u0161. Matematika je vrlo prosta stvar 20 + 20 = 40 i 1+ 39 = 40. Ovo prvo je komunizam, ovo drugo luksuz. Luksuz mo\u017ee samo da stoji uz re\u010d beda kao suprotnost ili nejednakost kao dopuna, nikako ne ide uz komunizam. I pored problemati\u010dnog naslova, pro\u010ditala sam knjigu i ni\u0161ta tu nije izazvalo neke korisne, revolucionarne misli, niti mi se \u010dinilo da to \u0161to on zami\u0161lja mo\u017ee biti izvodljivo ako se u obzir uzmu sve relevantne \u010dinjenica onakve kakve jesu, a ne samo iz ugla koji nam odgovara. Poprili\u010dno razo\u010darenje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Za kraj godine zasladih se Buk\u010dinovom biografijom: Ecology or Catastrophe – Janet Biehl<\/strong>. Buk\u010din je bio veliki mislilac, jedan od prvih ekologa, pri tome levi\u010dar, profesor, samoobrazovan. Ro\u0111en u Americi u porodici jevrejskih imigranata iz Rusije. Odgajili ga baba revolucionarka i njujor\u0161ka levi\u010darska omladina. Knjigu je napisala njegova \u017eivotna saputnica, nakon njegove smrti. Meni je drago \u0161to je ba\u0161 ova knjiga zatvorila ovu godinu. Buk\u010din je izuzetan \u010dovek sa neverovatnim idejama. Knjiga je organizovana oko Buk\u010dinovih ideja i aktivnosti. Samo donekle hronolo\u0161ki. Bilo je te\u0161ko pratiti sam razvoj njegovih misli. Autorka ne poklanja dovoljno vremena njegovim savremenicima. Zapravo je nemogu\u0107e shvatiti za\u0161to i kako je Buk\u010din razvijao svoje ideje. Ova knjiga je pre kolekcija samih ideja. Zanimljiva i korisna knjiga, ali tehni\u010dki je mogla biti mnogo bolje odra\u0111ena.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Napomena:<\/em><\/strong>
Naslovi su navedeni na jeziku na kojem sam knjige \u010ditala. Neke od tih knjiga su prevo\u0111ene i na srpski.<\/em><\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U decembru 2023. sam krenula da \u010ditam prvi roman u nizu iz Islamskog kvinteta Tarika Alija. Za svega dve nedelje pro\u010ditala sam svih pet knjiga, po\u017eelela da odem do Andaluzije, Sicilije, Egipta, Sirije, Pakistana, Turske, Kine; da vidim te zemlje […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":19492,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3,30,502],"tags":[],"class_list":["post-19485","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-art","category-start","category-stories"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19485","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=19485"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19485\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":21539,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19485\/revisions\/21539"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/19492"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=19485"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=19485"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=19485"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}