{"id":19963,"date":"2025-05-13T12:54:59","date_gmt":"2025-05-13T12:54:59","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=19963"},"modified":"2025-05-13T12:54:59","modified_gmt":"2025-05-13T12:54:59","slug":"pogled-na-okean","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=19963","title":{"rendered":"Pogled na okean"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ranac na le\u0111ima, cokule na nogama i stotinak kilometara staze koja prati obalu Ju\u017enog okeana. Na po\u010detku smo na\u0161e vi\u0161ednevne pe\u0161a\u010dke avanture. Vreme je muljavo. Oblaci ve\u0107aju sa koliko vode da nas zaspu. Mi ve\u0107amo da li da ru\u010damo u selu ili odmah krenemo u pe\u0161a\u010denje. Odlu\u010dujemo se za prvo. \u010ceka nas osam dana instant hrane, treba iskoristi priliku da stomake popunimo ne\u010dim tradicionalnijim.<\/p>

Nakon ru\u010dka, sre\u0107ni i zadovoljni kona\u010dno kre\u0107emo na stazu. U me\u0111uvremenu, oblaci su izve\u0107ali, zasipa\u0107e nas ki\u0161om kako im se \u0107efne. U prvih sat vremena pljusak i rominjanje su se smenjivali na svakih pet minuta. Vreme je od po\u010detka odlu\u010dilo da bude nestabilno. Ni\u0161ta to ne umanjuje ushi\u0107enje na po\u010detku staze. Pravim selfi da ovekove\u010dim svoju prenagla\u0161enu euforiju i \u0161aljem ga drugarici, jer je ba\u0161 tog momenta odlu\u010dila da mi po\u0161alje poruku.\u00a0 <\/p>

Na\u0161 dug put uz okean kona\u010dno mo\u017ee da po\u010dne!<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Veliki okeanski put (Great Ocea Walk), odr\u017eavana pe\u0161a\u010dka staza duga 110km, se nalazi u Australiji, nedaleko od Melburna. Po\u010dinje u Apolo beju i zavr\u0161ava se kraj spektakularnih 12 apostola. Dvanaest apostola su skup hridi, nastalih erozijom. Verovatno ih nikada nije bilo 12. Kada je prvi put zabele\u017eeno njihovo postojanje, bilo ih je 9. U me\u0111uvremenu su se dve uru\u0161ile, te ih je trenutno samo 7. Do Apolo beja se mo\u017ee sti\u0107i lokalnim javnim prevozom. Kombinovanjem vozne i autobuske linije. Mi smo i\u0161li vozom do Gilong (Geelong) stanice, a odatle busom do Apolo beja (Apollo Bay). Karte se mogu kupiti na sajtu prevoznika<\/a>.<\/p>

Za povratak je situacija malo komplikovanija. Najbli\u017ea stanica je Varnambul (Warrnambool). Od 12 apostola do nje, subotom (dan kada smo se mi vra\u0107ali) nema nikakvog prevoza. Busevi povezuju ova dva mesta samo ponedeljkom, sredom i petkom. Zbog toga smo platili taksi<\/a> do Kamperdavn (Camperdown) stanice, a odatle uhvatili voz za Melburn.<\/p>

Na\u0161a pe\u0161a\u010dka avantura trajala je 7 dana. Kampovanje je zabranjeno van zvani\u010dnih kampova koje odr\u017eava viktorijanska uprava. Kamp mesta su ograni\u010dena i mogu se rezervisati na njihovom sajtu<\/a>. Sva kamp mesta su ba\u0161 elementarna; imaju nadstre\u0161nicu otvorenoog tipa, poljski wc i burad sa vodom. Vodu dobijaju skupljanjem ki\u0161nice, te je treba filtrirati pre upotrebe.\u00a0<\/p>

Stazu smo ispe\u0161a\u010dili u maju, \u0161to je jesen u Australiji, te smo bili po\u0161te\u0111eni i letnjeg pr\u017eenja i zimskog smrzavanja. Ki\u0161a vam svakako ne gine u tom delu Viktorije, bez obzira na godi\u0161nje doba.<\/p>

Jedina opasnost na stazi su zmije. Dodu\u0161e retko izmile ba\u0161 na stazu. Zato je kengura i valabija (kengurov ni\u017ei ro\u0111ak) bilo na pretek. Uspeli smo \u010dak da vidimo i koalu! \u0160to je izazov jer su one ba\u0161 stidljiva stvorenja. Prelepih, \u0161arenih ptica je bilo u izobilju! Ali i glodara oko kampa.<\/p>

Ve\u0107i deo stazae je “izdignut” u odnosu na okean. Delovi na pla\u017ei su retki i krati i uglavnom postoje alternativni putevi kroz \u0161umu pa ih mo\u017eete zaobi\u0107i. Neiskusan dugope\u0161ak mo\u017ee pomisliti da je hodanje na pla\u017ei romanti\u010dno i lepo, iskusan \u0107e je zaobilaziti kad god mo\u017ee. Dve pla\u017ee su izuzetak: Johanna<\/strong> i Milanesia<\/strong>, te za njih treba proveriti plimu i oseku. Plima mo\u017ee toliko podi\u0107i nivo vode da pla\u017ee postaju neprohodne. Te dobro isplanirajte vreme prelaska ovih deonica. Na zvani\u010dnom vladinom sajtu<\/a> mo\u017eete na\u0107i ove informacije.<\/p>

Staza je dobro obele\u017eena i najve\u0107i deo je prokr\u010den ili utaban te je jasno kuda \u010dovek treba da ide. Ja za svaki slu\u010daj uvek dodam koji pin za orjentaciju u svoje offline mape na telefonu, ali ovog puta mi ni u jednom momentu nisu bile potrebne dodatne informacije o pravcu i smeru puta.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tDan prvi (Apollo Bay - Elliot Ridge)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Razdaljina: 10km<\/h5>

Vi\u0161e od pola dana smo izgubili na put od Melburna do Apolo beja i ru\u010dak. Na stazi smo bili tek oko dva popodne. Prvi kamp je na svega desetak kilometara, te smo mogli da u\u017eivamo u laganoj \u0161etnji. Odmah na po\u010detku naletesmo na grmlje sa kupinama. Sre\u0107a! Sre\u0107a! Radost! Ali ta radost be\u0161e kratka, jer je uz kupine stajala ogromna tabla s obave\u0161tenjem da kupine uni\u0161tavaju autohtone vrste te da su prskane otrovima. Ne razumem te Australijance uop\u0161te! Ta oni su svojim doseljavanjem na kontinent uni\u0161tili (tj. jo\u0161 uvek uni\u0161tavaju) autohtonu ljudsku populaciju. Ako su ve\u0107 toliko optere\u0107eni da sve bude kao u stara dobra vremena, trebalo bi kolektivno da se potruju. Bila bi \u0161teta jer znam toliko divnih Australijanaca, koji druge dedovine sem te nemaju, ali prime\u0107ujem samo da to selektivno dobro\u010dinstvo ba\u0161 i nema mnogo smisla.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Put do kampa je propratila dosadna, ali blaga ki\u0161ica. Staza \u010das vodi preko pla\u017ee, \u010das preko niskog rastinja. Pogled ka okeanu je konstantan sve dok se, pred kraj, ne za\u0111e u \u0161umu eukaliptusa. Kamp je sme\u0161ten u \u0161umi. Ima mali drveni zaklon sa klupama i stolom, za kojim su sedela tri sredove\u010dna gospodina. S njima \u0107emo se dru\u017eiti ostatak puta. Dvojica su bila iz Melburna; Pol i D\u017eon, ili ti Pavle i Jovan. Sada je putovanje krenulo da zvu\u010di kao vic: Idu dva Srbina \u0161umom eukaliptusa, do 12 apostola i na putu sretnu Pavla i Jovana. Tre\u0107i je bio iz Darvina i ime mu se nije uklapalo u vic, pa \u0107emo ga zvati Juda. Dok smo spremali ve\u010deru i upoznavali se sa gospodom i njihovim \u0161eta\u010dkim planovima, pro\u0111e Isus! Vic postaje sve bolji i bolji: Sede dva Srbina za trpezom sa Pavlom i Jovan, a kraj njih prolazi Isus! Na \u017ealost Isus se nije zvao Isus, ali je tako izgledao. Bio je samotnjak, \u0161to nam je Jovan odmah objasnio. Ba\u0161 zbog toga meni se Isus odmah dopao. Jovan je u ovoj pri\u010di, ona zla baba \u0161to sedi na korzu i ogovara ljude koje po prvi put vidi.<\/p>

Posle ve\u010dere i tra\u010d partije pod vodstvom Jovana povukli smo se u \u0161ator na spavanje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tDan drugi (Elliot Ridge - Blanket Bay)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Razdaljina: 12km<\/h5>
Naspavah se!<\/div>
Iz\u0111oh i \u0161atora da osmotrim okolinu. \u0160ator be\u0161e vla\u017ean. Dodu\u0161e, nisam sigurna da li zbog rose ili je padala ki\u0161a u toku no\u0107i. Sedoh pod nadstre\u0161nicu da nam spremim doru\u010dak. Svako spremanje obroka na ovim dugim pe\u0161a\u010dkim turama izgleda isto; ugrejem vodu na plinskoj boci, saspem klju\u010dalu vodu do linije nazna\u010dene na pakovanju i sa\u010dekam 5-10 minuta. Nakon toga, pro\u017ederem sadr\u017eaj u roku od par minuta i raspametim se koliko je zapravo obrok bio ukusan. Se\u0107am se da sam prvi put ta instant pakovanja kupila u Nema\u010dkoj za na\u0161 put u Patagoniju. Hrana je bila grozna, posebno varijante sa sirnim umacima. Proizvo\u0111a\u010d je bila neka ameri\u010dka firma. Sli\u010dnog, mo\u017eda za nijansu i goreg, ukusa je bila slede\u0107a koju smo kupili u Japanu nekog njihovog lokalnog proizvo\u0111a\u010da. Od tada sam otkrila novozelandske i australijske proizvo\u0111a\u010de sa sve indijskim, tai i meksi\u010dkim varijantama pirin\u010da. I od tada je kampovanje mnogo ukusnije iskustvo.
Dok sam ja “kuvala” ka\u0161u od ovsenih pahuljica, Miljan je spakovao \u0161ator, te mi se priklju\u010dio na doru\u010dku. Oko nas se u\u017eurbano pakovao Juda. Jovan i Pavle su ve\u0107 bili na stazi, ne propu\u0161taju\u0107i priliku da nas obaveste da Isus i dalje samotnja\u010di.<\/div>

– Zamisli nije do\u0161ao ni da se upozna! Celu no\u0107 smo zajedno u kampu! Ta samo nas je \u0161estoro ovde! – promrmlja Jovan umesto pozdrava.<\/div>
\u00a0<\/div>
Vratio me je u detinjstvo. Se\u0107am se kako sam kao klinka prolazila rumskim sokacima kraj klupica na kojima su divanile babe. Uvek okrenute ka pe\u0161a\u010dkim stazama, umesto ka putu kako je meni bilo logi\u010dnije. Kad god bih pro\u0161la bez pozdrava gun\u0111ale bi za mnom: “Dana\u0161nja deca! Ni dobar dan da nazove!”.<\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Kada smo se kona\u010dno spakovali i krenuli dalje, ugledasmo Isusa kraj puta, zagledanog u obli\u017enje drve\u0107e. Okrenuo se u na\u0161em pravcu, uputio nam \u0161irok osmeh i rukom pokazao u pravcu visokog, obli\u017enjeg stabla. Pridru\u017eili smo mu se i pogledali ka mestu koje je pokazivao. Stablo je “grlila” koala. Stajali smo kao ukopani. Bez re\u010di. O\u010diju uprtih u koalu.<\/div>
Koali o\u010digledno nije prijala pa\u017enja.<\/div>
Podozrivo nas je gledala.<\/div>
Onda se usrala!<\/div>
Prsnuli smo u smeh. I Isus je progovorio!\u00a0
– Nisam se tome nadao! – kratko je prokomentarisao.
Tu smo se rastali. Mi smo nastavili ka slede\u0107em kampu, a Isus je ostao da se pakuje.<\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Do kampa u Blanket Beju ima svega 12km. Staza vodi kroz \u0161umu gigantkih stabala, malo uzbrdo, malo ravno, malo nizbrdo. Po\u010detni deo staze je pro\u0161ireni kolski, zemljani put. Zemlja je bila natopljena vodom. Sve se pretvorilo u beskona\u010dnu kaljugu po kojoj smo ote\u017eano gacali. Noge su propadale u blato, kao u \u017eivi pesak. Kad nam se cokule nisu glavile u blatu, po istom smo proklizavali. Da nije bilo tog blata, \u0161etnja bi bila potpuna u\u017eivancija. Staza prvo vodi ka unutra\u0161njosti, udaljavaju\u0107i se od obale, da bi se u drugom delu ponova vra\u0107ala ka istoj. Na kraju izbija na pla\u017eu zaliva iznad kojeg se uzdi\u017ee istoimeni kamp. Na kraju smo na stazi bili sami, jer su trojica apostola krenuli dosta pre nas. Isus nas je pre\u0161i\u0161ao negde na po\u010detku blatnjave staze. Jer Isus tr\u010di po vodi, blatu i svim ostalim terenima.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kamp u Blanket Beju je jedan od najlep\u0161ih na putu. Drvena nadstre\u0161nica se nalazi na livadi. Na istoj su i dve duga\u010dke klupe sa kojih se pru\u017ea prelep pogled ka okeanu. Vreme je, na \u017ealost, i dalje bilo muljavo. Oblaci sivi. I rominjala je ki\u0161a. Dok smo sedeli na klupi oko nas su se vrzmali crveni papagaji i neki slatki glodari. Australijanci bi ih nazvali \u0161teto\u010dinama, ali tako zaobljeni, pufnasti meni su bili prili\u010dno simpati\u010dni.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Imali smo celo popodne pred sobom. Da nema tog sistema sa kampovima koji se moraju rezervisati i platiti unapred, mogli smo komotno produ\u017eiti jo\u0161 desetak kilometara do slede\u0107eg kampa. Mada, ovako smo imali popodne za dru\u017eenje sa apostolima. Jovan je zapravo bio izuzetno zanimljiv lik, u momentima kad nije bio optere\u0107en Isusovim samotnja\u0161tvom.<\/div>
Isus je i taj dan ostao skriven u svojoj \u0161atorskoj odaji.<\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tDan tre\u0107i (Blanket Bay - Aire River)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Razdaljina: 20km<\/h5>

Iznenadih se kad sam tog jutra do\u0161la do nadstre\u0161nice da spremim doru\u010dak. Bila sam prva. Svi \u0161atori kraj kojih sam pro\u0161la su bili zatvoreni. Apostoli su jo\u0161 uvek spavali. Isusov je bio negde dalje u \u0161umi te njega svakako nisam mogla da vidim. Dok su svi poustajali i krenuli u\u017eurbano da se vrzmaju po kampu, Miljan i ja smo ve\u0107 bili na stazi. \u010cekao nas je relativno dug dan.<\/p>

Staza je najpre vodila kroz ogroman kamp za kamp prikolice. Bila sam zate\u010dena. Nisam ni primetila da smo imali toliko kom\u0161ija. Blanket Bej je jedna od retkih uvala na tom potezu koja je bezbedna za kupanje, te verovatno otuda popularnost i mogu\u0107nost prilaza motornim vozilima. Odatle po\u010dinje lagani uspon kroz jednu od onih \u010darobnja\u010dkih \u0161uma tipi\u010dnih za priobalje. Nebo se ra\u0161\u010di\u0161\u0107avalo, na momente je izgledalo da \u0107e se oblaci u potpinosti povu\u0107i. Nisam bila sigurna \u0161ta da mislim o tome. Iako je duvao hladan vetar, svaki put kad ozari sunce meni je bilo prevru\u0107e. Relativno brzo se sti\u017ee do Paker Inleta gde se reka uliva u okean. Trebalo ju je pregaziti te smo se vrzmali naokolo poku\u0161avaju\u0107i da ocenimo gde bi bilo najpovoljnije to u\u010diniti. Voda nije bila preterano duboka, svega do pola metra, ali nisu mi se kvasile cokule. Na kraju sam odustala od potrage, skinula cipele i pre\u0161la na drugu stranu. Ta ledena voda je sprala sav umor sa stopala.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Odatle po\u010dinje prili\u010dno strm uspon. Ve\u0107i deo po drvenim stepenicama. Ali ceo potez je relativno kratak te ubrzo izbijamo na vrh litice te manje-vi\u0161e konstantno imamo prelep pogled na okean. Staza ponekad zavija kroz kra\u0107e, po\u0161umljene delove i visoko \u017ebunje. Pogled na rt sa svetionikom je uglavnom neometan. \u0160etnja je bila izuzetno prijatna. Gledaju\u0107i slike pred put, upravo sam se takvoj stazi i pogledima sa nje nadala.\u00a0<\/p>

Poslednji deo staze do svetionika vodi kroz \u0161umu. Pored sverionika nalazi se kamp Rt Otvej (Cape Otway). U okviru svetionika postoji i mali kafi\u0107 u kome slu\u017ee o\u010dajnu kafu, po re\u010dima zaposlenog, i skon sa d\u017eemom koji taj dan nisu imali. Morali smo da se zadovoljimo sladoledom i gaziranim sokom koji je prodavao u svojoj improvizovanoj trafici. Dok smo len\u010darili na travi ispred svetionika i u\u017eivali u neplaniranom skoku \u0161e\u0107era u krvi sustizali su i na\u0161i sakampatnici. Pavle nam je za poslednja dva dana ve\u0107 uspeo ozbiljno da priraste za srce pa smo se silno obradovali neplaniranom zajedni\u010dkom pikniku.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Odatle staza prati okean ka kojem gotovo, do kraja staze imamo neometan pogled. Rastinje je nisko. Staza \u010desto prekrivena slojem peska. Sve izgleda idili\u010dno, beskrajno i divlje u sred te nedo\u0111ije. Na putu kona\u010dno sre\u0107emo i zmiju, ali previ\u0161e brzo odmi\u010de da bih mogla da sagledam koja je u pitanju. Po \u0161arama bih rekla da je tigrasta. S obzirom da je jedna od najotrovnijih zmija na svetu, verovatno sam imala sre\u0107e \u0161to nisam imala vremena da je dobro osmotrim. Poslednji deo staze vodi uz Ejri reku dok ne stigne do mosta. No, usled silnih ki\u0161a u prethodnom periodu staza je bila pod vodom. Voda je bila doboka i mutna i nije mi se u nju gazilo. Nismo mogli da procenimo koliko je to zapravo duboko. S obzirom da je sa strane rastinje bilo prili\u010dno visoko, a onu zmiju smo sreli relativno skoro, nije nam se ba\u0161 zalazilo ni u to \u0161ipra\u017eje. Tu su M&M krenuli u desetno-minutno ve\u0107enje \u0161ta im je \u010diniti. Jednoglasno je odlu\u010deno da idemo kroz \u0161ipra\u017eje pod Miljanovim vo\u0111stvom. Usled njegovog (ne)prirodnog straha od zmija taj deo smo prakti\u010dno pretr\u010dali.\u00a0<\/p>

\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kad smo se kona\u010dno na\u0161li na mostu stali smo da do\u010dekamo svoje sakampatnike i damo im instrukcije kako da zaobi\u0111u poplavu. Apostoli su se prvi okupili i relativno lako uz mahanje \u0161tapovima i pokazivanje u smeru \u017ebunja, uspeli smo da ih uputimo na put koji smo prokr\u010dili.\u00a0<\/p>

Par minuta kasnije pojavio se i Isus sa sledbenicima (Kasnije je Isus tvrdio da mu to nisu bili sledbenici nego neka grupa \u0161kolaraca na koju je slu\u010dajno naleteo). Tu smo bili svedoci da je pri\u010da o tome da je Isus po vodi hodio la\u017ena! Jer je na\u0161 Isus odlu\u010dio da sledbenike povede kroz mutnu vodu. Valjda kao deo nekog testa privr\u017eenosti. Vole vernici ta sranja oko beskrajne ljubavi, poverenja i sl. I uspeo je da ih prevede (\u017eedne) preko vode, ali ne bez posledica jer su svi bili do glave okupani. Jovan je u me\u0111uvremenu stigao do nas i nezadovoljno gun\u0111ao. Zvani\u010dno zbog toga \u0161to Isus nikoga ne slu\u0161a, a nezvani\u010dno je bio ljubomoran \u0161to ga Isus nije zvao da pokrsti te njegove sledbenike.\u00a0<\/p>

U svakom slu\u010daju na\u0161a mala grupa je imala temu za pove\u010derje u kampu. Kamp se nalazi u neposrednoj blizini mosta. Kad smo se raspakovali i smestili, kona\u010dno smo se svi \u0161estoro okupili za stolom pod nadstre\u0161nicom.<\/p>

Isus nije jeo, jer trebalo je odr\u017eati tu isposni\u010du liniju, ali ga to nije omelo da sedi sa nama i u\u017eiva u razgovorima o zmijama i mutnim vodama. Kona\u010dno je delovalo i da mu je Jovan (hri\u0161\u0107anski) sve oprostio. Pavle je kao i obi\u010dno, topio srca svojom dobrotom. A Juda je dodavao po koju sa strane, mudro i iskusno.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Isus je to ve\u010de odlu\u010dio da svoju odaju postavi kraj na\u0161e. Imali smo prvi put prilike da sagledamo njegov zaklon. To nije bio klasi\u010dan \u0161ator koji bi neko o\u010dekivao u ovakvim prilikama. On je nosio najmanji i najtanji \u0161ator koji sam ikada videla. Zabrinula bih se za njega da u tom \u0161atoru nije ve\u0107 proveo dve no\u0107i, a i dalje je bio nasmejan.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Neko nas je od onih Isusovih pratilaca upozorio da je cela ta oblast oko kampa puna pijavica. Da su se njima prethodne no\u0107i nasisale krvi, te da budemo obazrivi. Sem \u0161to su gadne i ljigave, pijavice su prili\u010dno bezopasna stvorenja. Ako ve\u0107 ne\u0161to treba da me gricka u Australiji, definitivno bi upravo one bile moj izbor.<\/p>

Kada smo u\u0161li u \u0161ator, jedna je krenula da mili po podu \u0161atora. Izgleda da se zaka\u010dila negde usput za nas. Da nam jednom davno u vijetnamskoj d\u017eugli vodi\u010d nije skrenuo pa\u017enju na pijavicu, iskreno ne bih ni znala kako izgleda. Duga\u010dka oko 1.5 cm i tanka oko milimetar. Ko bi od toga o\u010dekivao da nakon ve\u010dere preraste mali prst? Uspani\u010deno proverih svaki pedalj garderobe na sebi, unutra\u0161njosti \u0161atora, vre\u0107a za spavanje, podlo\u0161ki. Nijednu vi\u0161e nisam na\u0161la, ali mi nimalo ne bi lak\u0161e.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tDan \u010detvrti (Aire River - Johanna Beach)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Razdaljina: 14km<\/h5>

Treba li uop\u0161te napominjati da nikad gore nisam spavala? No\u0107 sam provela u ko\u0161marima s pijavicama u glavnoj ulozi. Miljanov prvi zadatak to jutro je bio da pregleda svaki, za moje o\u010di nedostupan deo moga tela, kako bi utvrdio da se potencijalno neka nije zalepila za mene u toku no\u0107u. Cela drama se na kraju ispostavila suvi\u0161na, pijavice nisu bile me\u0111u nama.<\/p>

S malim olak\u0161anjem krenuh do nadstre\u0161nice da spremam doru\u010dak. Na tom putu sam prolazila kraj Isusovog\u00a0 bivaka. Bio je na kolenima, do pola uvu\u010den u njega, o\u010digledno ne\u0161to tra\u017ee\u0107i ili vade\u0107i iz unutra\u0161njosti. Kad me je \u010duo, uspravio se i okrenuo se ka meni da se javi. Ne sebi je imao bar desetak krvavih flekica koje su ukazivale da su ga pijavice sino\u0107 grickale.<\/p>

– Jedite moje meso i pijte moju krv! – behu njegove re\u010di pijavicama kada se sino\u0107 uvukao u \u0161ator.<\/p>

Sa lica su mu jo\u0161 uvek visile tri debele, crne pijavice. Skrenuh mu pa\u017enju na to, ali Isus samo okrenu drugi obraz nehajno ih uklanjaju\u0107i.\u00a0<\/p>

Kakav \u010dovek!<\/p>

Isus je zaista izgledao kao isposnik. Visok skoro 1.90m. Mr\u0161av kao grana. Uspravnog, \u017eilavog tela. Duge prosede brade i kose. Blagog pogleda. Izuzetno tih i miran. Nosio je mali, dnevni ranac u kojem je pored ovog “\u0161atora” bila spakovana i njegova hrana za 7 dana. Kada bolje razmislim nikada ga nisam videla da ne\u0161to jede. Ko je bio taj \u010dovek i na \u010demu je \u017eiveo osta\u0107e mi do kraja nepoznato.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Jo\u0161 jedan dan sa prelepim pogledima na okean. Bilo je malo uspon, ali generalno cela ova staza je prili\u010dno lagana za \u0161etnju. Te\u017eina ove sto-kilometarske \u0161etnje proizilazi iz toga \u0161to sve \u0161to vam treba nosite na le\u0111ima danima. I ma koliko se trudili da sve svedete na minimum to je i dalje bar 12-13kg na le\u0111ima. Zapravo, sa fotoaparatom i fla\u0161ama vode pre 15kg.<\/p>

Deo puta vodi kroz \u0161umu i na tom delu su postavili drvene staze da bi umanjili mogu\u0107nost da raznesete semenke biljnih vrsta iz kom\u0161iluka i time ugrozite autohtone vrste. Moram da priznam da mi je sve to suludo. Ko zna \u0161ta se sve “zalepi” za mene prelaze\u0107i sa jednog na drugi deo staze, i to ne\u0161to se ne lepi samo za cipele. I ne lepi se samo za ljude. Sumnjam da \u017eivotinje koje naokolo lunjaju peru nogice kad krenu u drugi deo \u0161ume.<\/p>

Na kraju \u0161umskog puta ponovo izbijate na \u010distinu sa pogledom na okean, a odatle, dalje na pla\u017eu. Ta blizina okeana razgaljuje du\u0161u. I dalje je uglavnom obla\u010dno i to sivilo u kombinaciji sa bukom talasa sve \u010dini dramati\u010dnim. Zastajemo na kratko da u\u017eivamo u toj odse\u010denosti od civilizacije. Odsustvu materijalnog. Australijske pla\u017ee su predivne upravo zato \u0161to su nekomercijalizovane, divlje, nesputane.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Od kraja D\u017eoanine pla\u017ee do istoimenog kampa ima manje od kilometar i sam kamp gleda upravo na pla\u017eu. Kako smo stigli prvi u kamp, imali smo to zadovoljstvo da zauzmemo najbolje mesto. Mesto sa pogledom na pla\u017eu. Uspavljiva\u0107e nas zvuci okeana. Rekoh ve\u0107 da je kamp u Blanket Beju jedan od najlep\u0161ih. Zapravo, na ponosnom je drugom mestu nakon ovog.<\/p>

To ve\u010de smo se vodili Isusovim primerom, te se osamili za ve\u010deru ispred \u0161atora. Meksi\u010dki pirina\u010d, ameri\u010dka pita od jabuka, \u010dokoladica i topli \u010daj. Ova pita dolazi u dehidriranom stanju i ja sam i dalje zaprepa\u0161\u0107ena da ima ukus sve\u017ee lenje pite. U pakovanju se nalazi i keks koji na kraju izmrvite, pa celom obroku da hrskavu teksturu. Gde ide ovaj svet, kad mo\u017ee\u0161 da pojede\u0161 dobru pitu \u010dak i u tim uslovima?<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tDan peti (Johanna Beach - Ryans Den)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Razdaljina: 14.5km<\/h5>

Pod nadstre\u0161nicom sam to jutro uo\u010dila dva nova lica; Mariju i Magdalenu. Jasno vam je da se nisu zvale tako, ali ne mogu sad posle pet dana da menjam fabulu. Umesto da pri\u010du prilago\u0111avam njima, odlu\u010dila sam da njih, tj. njihova imena prilagodim pri\u010di. I njih dve su krenule iz Apolo Beja i uputile se ka 12 apostola, s tim da su one spavale po drugim kampovima i krenule dan kasnije te se do sino\u0107 nismo sretali. Tj. mo\u017eda i jesmo, ali ja ih eto, do jutros nisam konstatovala. Bilo je lepo, kona\u010dno ne biti jedina \u017eena.\u00a0 <\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Na stazi smo opet bili prvi. Nije da se trkam sa nekim, ali volim rano ujutru da krenem da “radim” \u010demu god da se posvetim. Ujutru sam najornija i svakako volim taj ose\u0107aj da imam puno vremena do kraja dana. Da ne moram da gledam na sat. Da nigde ne jurim. I da sti\u017eem bez obzira koliko sam spora. Mo\u017eda ta moja ljubav prema jutru upravo proisti\u010de iz toga da mi za sve treba puno vremena?<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nebo je bilo plavo. Prvi zaista sun\u010dan dan na stazi. Po\u010detak staze je prekriven travom i vodi preko zelenih bre\u017euljaka po kojima su razbacani ogromni privatni posedi. Na stazi i kraj nje skaku\u0107e porodica kengura. Eto jo\u0161 jednog razloga za rani po\u010detak dana. Jo\u0161 niko nije isprepadao divlje \u017eivotinje da se sklone sa staze.<\/p>

Put dalje nastavlja, starim kolskim, zemljanim putem kroz \u0161umu visokih stabala. Sve deluje mirno i spokojno u tim ranim jutarnjim satima. Na kraju se spu\u0161tamo do pla\u017ee. Neobi\u010dno kamenje po pla\u017ei nam privla\u010di pa\u017enju. Sunce umilno opija. Odlu\u010dujemo da napravimo pauzu i izle\u017eavamo se neko vreme. Uskoro nam se pridru\u017euje i Juda.<\/p>

Iako bi najradije prespavala ostatak dana na pla\u017ei, nastavljamo dalje. Mosti\u0107, \u0161uma, beskrajan niz stepenica. I grm kupina. Stajem i halapljivojih jedem. Miljan prime\u0107uje da su mo\u017eda prskane otrovima. Ignori\u0161em ga uz kratak komentar da za njih vredi umreti. <\/p>

Ponovo sti\u017eemo prvi u kamp. Ovaj je u sred \u0161ume. Bez mogu\u0107nosti da mu se pri\u0111e kolskim putem ili nekim kra\u0107im pe\u0161a\u010dkim. Volim ove te\u0161ko dostupne kampove u sred ni\u010dega. Najlep\u0161e kamp mesto je na vidikovcu, ali mi se iz nekog razloga ne \u010dini prakti\u010dnim te \u0161ator ipak postavljamo ni\u017ee, u \u0161umi. U maju je prili\u010dno hladno u \u0161umi kad se \u010dovek ne kre\u0107e, te odlazimo do osun\u010danog vidikovca sa \u010dajem i u\u017einom da se sun\u010damo na drvenoj platformi. Sunce je blago i umilno te ostajemo do ve\u010deri opru\u017eeni na platformi.\u00a0 <\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tDan \u0161esti (Ryans Den - Devils Kitchen)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Razdaljina: 14km<\/h5>

No\u0107 u \u0161umi je uvek ledena. Izvukla sam se iz vre\u0107e, spakovala stvari i krenula pod nadstre\u0161nicu da spremam doru\u010dak. Kao i svako jutro Miljan je ostao da sklopi \u0161ator. Svi su ve\u0107 uveliko bili za stolom, svako uposlen oko spremanja svog doru\u010dka. Krenule su klasi\u010dne jutarnje, kamperske pri\u010de… Koga \u0161ta boli? Ko se smrzao? \u0160ta nas \u010deka na putu danas?<\/p>

U me\u0111uvremenu je i Miljan stigao, pa sam ga poslala po vodu. Odlazak po vodu se sastajao u tome, da ode iza nadstre\u0161nice do buradi sa ki\u0161nicom i filtrira vodu. Ljudi obi\u010dno nose tablete za pre\u010di\u0161\u0107avanje, te na\u0161 specifi\u010dan filter uvek izaziva preteranu pa\u017enju. Nije bilo druga\u010dije ni to jutro. No sem \u0161to je filter privukao pa\u017enju na\u0161im sukamperima, novoprido\u0161lim damama nije promaklo da su u na\u0161oj vezi poslovi vrlo tradicionalno podeljeni; Miljan sklapa ku\u0107u i donosi vodu, a ja spremam hranu.\u00a0<\/p>

Pomislih: “Divota! Sad me jo\u0161 i lezbejke spa\u0161avaju rodne neravnopravnosti!”. Udahnuh duboko. Pogledah u Isusa, koji mi telepatski posla poruku “Okreni drugi obraz!”, te sa sme\u0161kom samo ponudih Magdalenu da i njoj spremim doru\u010dak. Videh da me Isus zadovoljno pogleda, a onda izvadi mobilni da nam poka\u017ee snimak dve tigraste zmije koje je snimio prethodnog dana.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Zvani\u010dan sajt koji promovi\u0161e ovu stazu ka\u017ee da je staza na dana\u0161njoj deonici puta najizazovnija. Iskreno, na ovim dugim pe\u0161a\u010dkim turama meni su samo prvi i drugi dan relativno te\u0161ki. I to samo zbog toga \u0161to mi treba vremena da se naviknem na teren pod nogama, i opremu tj. teret koji nosim na sebi. \u0160to vi\u0161e odmi\u010demo moje telo je adaptiranije i sve mi je lak\u0161a. Koli\u010dina uzbrdica i nizbrdica na daljinu gubi bilo kakav zna\u010daj u mojoj oceni te\u017eine puta. Staza je svakako intenzivnije brdovitija, ali nisu to neki ozbiljni usponi. Zadi\u0161e se \u010dovek tu i tamo, ali i dalje sve smo uzbrdice savladavali u cugu, bez stajanja. I nakon svake dolazi nizbrdica za predah i ubrzanja. Teren je valovit. U prvom delu zalazi u \u0161umu gde smo sreli i prve valabije. Da mi apostoli u prethodnim kampovima nisu ukazali i na slikama pokazali jasnu razliku izme\u0111u valabija i kengura, ja bih pomislila da je kengur u pitanju. Meni zaista deluju isto.<\/p>

Deo staze posle vodi kraj farmi i mani je bio manje zabavan. Ali, relativno brzo smo ponovo za\u0161li u \u0161umu. Za taj drugi deo staze postoji i alternativna staza po pla\u017ei, ali \u0161etnja po pesku, sa tim teretom i cokulama na nogama bi bila pakao te o njoj nismo ni razmi\u0161ljali.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dolazak u kamp me je malo rastu\u017eio jer svatih da se uskoro vra\u0107amo u civilizaciju. To je bila na\u0161a poslednja no\u0107 na stazi. Sa sukamperima smo tu no\u0107 razmenjivali informacije o tome kako je ko organizovao povratak za Melburn. Svi su manje-vi\u0161e do\u0161li kolima ili je neko od familije dolazio da ih pokupi. Samo je Juda bio bez prevoza pa mu ponudismo da nam se pridru\u017ei. <\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tDan sedmi (Devils Kitchen - 12 Apostles)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
Razdaljina: 16km<\/h5>

Ustali smo rano i opet smo na stazi bili prvi. Sa taksi prevoznicima smo vo\u017enju od informativnog centra zakazali u 15h. S obzirom da je teren, manje-vi\u0161e ravan, ra\u010dunala sam da nam sigurno ne\u0107e trebati vi\u0161e od 5 sati da ispe\u0161a\u010dimo dana\u0161nju deonicu. Imali smo vremena na pretek. Dan je bio sun\u010dan i teren na prvoj polovini puta sli\u010dan pre\u0111a\u0161njim danima. Staza prati okean te imate predivan pogled na njega. Prva polovina puta se zavr\u0161ava kraj Prinstaun rekreativnog centra. Mostom smo pre\u0161li reku Gelibard. Na drugoj strani se nalazila poljana sa stalovima za piknik, na kojoj smo seli da napravimo pauzu za ru\u010dak.<\/p>

Obi\u010dno jedemo pre i nakon zavr\u0161etka pe\u0161a\u010dkog dana, ali taj poslednji dan uvek napravimo izuzetak. To nam je, na neki na\u010din, ritual kojim se opra\u0161tamo od divljine. Odsedeli smo sigurno oko sat na toj livadi u\u017eivaju\u0107i u blagom suncu. <\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sa te livade staza vodi najpre kroz \u0161umarak, odakle kona\u010dno izbija na \u010distinu. Ponovo smo mogli da vidimo okean. I odatle, do kraja staze ima\u0107emo neometan pogled ka 12 apostola. Do njih ima nekih 6-7km, ali konstantno sam imala utisak, tu je to, na pola sata. Pola sata, po pola sata, upornog zastajkivanja da se napravi jo\u0161 jedna fotka i snimi jo\u0161 jedan video. I da se jo\u0161 malo produ\u017ei taj ostanak na stazi. <\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Poslednji kilometar pred platforme sa kojih se pru\u017ea pogled na 12 apostola bio je preplavljen dnevnim turistima. Neposredno pored njih nalazi se informativni centar sa malom prodavnicom i ogromnim parkingom. Na\u0161li smo klupicu u hladu i seli da se kona\u010dno odmorimo. Uskoro su pristigli i ostali sukamperi pa smo imali vremena da se pozdravimo sa svim apostolima i primimo blagoslov od Isusa.\u00a0<\/p>

Isus se, kao i obi\u010dno, nije predugo zadr\u017eavao, ve\u0107 se udalji negde da samotuje. No ubrzo se i ostali razmili\u0161e svojim putevima. Mi smo odatle uhvatili taksi do Kamperdavn stanice, odakle smo vozom stigli u Melburn.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Veliki okeanski put je predivna hajking staza. Tehni\u010dki nezahtevna, sa malim usponima. Na momente valovita. Iako radije biram planine za ovaj tip avantura, ovo je bila prijatna promena. <\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ranac na le\u0111ima, cokule na nogama i stotinak kilometara staze koja prati obalu Ju\u017enog okeana. Na po\u010detku smo na\u0161e vi\u0161ednevne pe\u0161a\u010dke avanture. Vreme je muljavo. Oblaci ve\u0107aju sa koliko vode da nas zaspu. Mi ve\u0107amo da li da ru\u010damo u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[592,600,502],"tags":[],"class_list":["post-19963","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-australia","category-australia-stories","category-stories"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19963","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=19963"}],"version-history":[{"count":65,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19963\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":20030,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19963\/revisions\/20030"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=19963"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=19963"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=19963"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}