{"id":20699,"date":"2025-10-24T08:46:57","date_gmt":"2025-10-24T08:46:57","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=20699"},"modified":"2025-10-24T08:49:49","modified_gmt":"2025-10-24T08:49:49","slug":"i-hrist-konacno-prode-eboli","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=20699","title":{"rendered":"I Hrist kona\u010dno pro\u0111e Eboli"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kada smo odlu\u010dili da provedemo mesec dana u Italiji, \u010dinilo mi se da je to dovoljno vremena da je obi\u0111emo bar uzdu\u017e, ako ne i popreko. Dodu\u0161e, mislila sam da presko\u010dim sve severnije od \u0110enove (tj. karabatak Italije) i fokusiram je na ostatak \u010dizmice. Ali, vrlo brzo shvatih da \u0107e i to biti izazov. Na kraju sam spala na nedelju dana oko Sanrema i dve nedelje u Apuliji. Znam, to nije mesec dana. Ali, kad uvideh koliko je svaki deli\u0107 Talijine noge dra\u017eestan nisam htela da srljam naokolo. Posvetili smo se \u0161tiklici, a preostalo vreme od onih mesec dana otidosmo da posetimo bra\u0107u Slovence.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

– Kad ve\u0107 ide\u0161 u Apuliju, mora\u0161 da svrati\u0161 do Matere – re\u010de moja drugarica.
Ni\u0161ta se ne mora, pomislih u sebi, kao i obi\u010dno kad mi neko ka\u017ee da ne\u0161to moram. Onda sam malo guglala tu Materu, jer ta drugarica je jedna od onih koju zapravo slu\u0161am (s pa\u017enjom), i shvatila da se Matera (obi\u0107i) ipak mora.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Par meseci kasnije sam oti\u0161la u tu Materu i ostala bez daha. I re\u010di! Evo re\u010di mi dolaze tek sada, 3 godine kasnije. Nekada se sve kockice slo\u017ee. Nekada sami poslo\u017eitmo sve kockice. Matera je bila ovo drugo. Dodu\u0161e, Matera je bila toliko vizuelno dopadljiva, i \u0161armantna, i intrigantna na prvi pogled, da me je to i podstaklo na slaganje kockica.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Matera je jedino naseljeno mesto u kojem sam bila, koje se nadogra\u0111ivalo od praistorije do danas, a da su tragovi tih prethodnih epoha toliko vidljivi i u dana\u0161nje vreme. Kad gledate Materu sa obli\u017enjeg brda, mo\u017eete videti sve slojeve istorije u njenim temeljima. Kad guglate Materu vrlo brzo \u0107ete do\u0107i do podataka (i slika) koji ukazuju na to da se u njoj nakon drugog svetskog rata nije \u017eivelo mnogo druga\u010dije nego u srednjem veku. I to me je navelo da se udubim u istoriju ovog grada. Kako je tako ne\u0161to u Italiji uop\u0161te bilo mogu\u0107e? Da sam malo bolje poznavala jug Italije mo\u017eda to pitanje ne bih postavljala. Ali nisam! Zato sad sledi, za mene, netipi\u010dno dug, istorijski uvod.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Matera se nalazi na kra\u0161koj visoravni Mur\u0111e, na jugu Italije. Arheolo\u0161ka nalazi\u0161ta na ovom podru\u010dju ukazuju na to da su se prva stalna naselja razvila jo\u0161 u neolitu. Iako ova visoravan danas izgleda pusto, obrasla niskom spr\u017eenom travom i sem kamenja i stena malo \u0161ta zapada \u010doveku za oko, nekada je bila prekrivena \u0161umama i gustim rastinjem. Verovatno su ve\u0107 u to vreme ljudi povremeno koristili pe\u0107ine kao skloni\u0161te ili ostave za \u010duvanje hrane. Tek kasnije, sa velikim invazijama i ratovima, ljudi kre\u0107u intenzivnije da ih koriste za stanovanje, jer su bile najsigurnije, prirodno skloni\u0161te.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dana\u0161nji, sredi\u0161nji deo istorijkog centra \u010civita (Civita zna\u010di grad) je bio glavno mesto, centar te naseobine. Okolo tog centara su se, na obroncima visoravni razvijala sela. Iz tih sela su kasnije izrasli Saso Barisano (Stena orjentisana ka Bariju) i Saso Kaveoso (Stena orjentisana ka Monteskaljosu – srednjovekovni Mons Caveous). Ove tri celine danas \u010dine istorijsko jezgro Matere.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ta prva sela koristila su prednosti \u017eivota u kra\u0161kom predelu. Ve\u0107 postoje\u0107e prirodne prostorije pe\u0107ina su transformisali, nadogra\u0111ivali, produbljivali i ogra\u0111ivali prema svojim potrebama. Koristili su odlike terena do maksimuma. Te pe\u0107ine su pripitomljene. Kori\u0161\u0107ene su kao ambari, skladi\u0161ta, staje, ku\u0107e. Delovi su izravnati, preoblikovani u ba\u0161te, trgove, staze, prilaze, stepenice.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sa dolaskom Normana u 11. veku, Matera poprima klasi\u010dan izgled srednjovekovnog grada. Zidine rastu oko \u010civite, te sasiji ostaju kao spoljna, okolizidna naselja. U slede\u0107ih par vekova grad raste. Zidine se dodatno \u0161ire i u njihove granice ulaze i sasiji. Sasiji za to vreme poprimaju sve urbaniji izgled. Pe\u0107ine se nadogra\u0111uju. Zidaju se dodatni spratovi na njima. Dobijaju prave krovove. \u010civita postaje rasko\u0161nija. Grade se crkve, trgovi, u njoj se nastanjuje vi\u0161a klasa. Sasiji su stani\u0161ta ni\u017ee i srednje klase. Dolazi do socijalnih raslojavanja. <\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Broj stanovnika s godinama dodatno raste, sasiji polako postaju tesni i prenaseljeni. Karakteristike terana im onemogu\u0107avaju da se ogranski \u0161ire. Nove ku\u0107e se grade na u\u0161trb trgova, ba\u0161ti, terasa. Sve raste u visinu i zajedni\u010dki, socijalni prostor nestaje. Kvalitet \u017eivota opada. Pe\u0107ine koje su slu\u017eile kao \u0161tale, crkve, magicine postaju \u017eivotni prostor. Ljudi kre\u0107u da \u017eive sa \u017eivotinjama. Sasiji se pretvaraju u pretpane spavaonice. Iz njih odlazi srednja klasa i ostaje samo najsiroma\u0161niji sloj.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Postoje\u0107i komunalni sistemi gube svoju funkciju. Jaruge se pretvaraju u otvorenu kanalizaciju. Reke otpada se slivaju niz ulicu. Haraju bolesti i vlada op\u0161ta nema\u0161tina. Situaciju dodatno ote\u017eava izolovanost, ne postoje putevi kojim bi se do ku\u0107a\/pe\u0107ina moglo do\u0107i iz drugih mesta. <\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Po\u010detkom 20. veka italijanskoj vladi siroma\u0161tvo s juga kona\u010dno kre\u0107e da smeta do te mere da se zapravo preduzimaju odre\u0111ene mere kako bi se ono umanjilo. Neki od sa\u010duvanih izjava, akti, uredbi ukazuju na tada katastrofalno stanje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

“Pet \u0161estina stanovni\u0161tva \u017eivi u rupama uklesanim u steni, nakrcanim jedni preko drugih. U njima seljaci ne \u017eive ve\u0107 se, kao insekti, tiskaju u nakaznoj zajednici sa zverima, udi\u0161u\u0107i otrovne smradove”<\/em> – izjavio je tada\u0161nji ministar unutra\u0161njih poslova Zanardeli tokom posete Bazilikati 1902. godine.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

“Selja\u010dke ku\u0107e Matere su specifi\u010dne, napravljene od kre\u010dnja\u010dke stene, podse\u0107aju na pe\u0107ine, gotovo uvek se sastoje samo od prizemlja, \u010desto udubljene u stenu ili gra\u0111ene tik uz stene, \u0161to ih \u010dini izuzetno vla\u017enim.<\/em>
Ove ku\u0107e izgra\u0111ene jedna na drugoj, ukopane, dobijaju sun\u010devu svetlost samo kroz ulazna vrata. Zidovi su uglavnom vla\u017eni i u ve\u0107ini slu\u010dajeva nemaju malter; li\u010de na pe\u0107ine u kojima su \u017eiveli na\u0161i drevni preci, mnogo pre civilizacije.
Matera je podru\u010dje koje karakteri\u0161u velika imanja: neki od vlasnika ku\u0107a su potpuno odsutni, drugi potpuno ravnodu\u0161ni. Stanovnici koji su nas vodili naokolo bili su daleko manje u\u017easnuti tim prizorom od nas, toliko su naviknuti na to okru\u017eenje.
Kada pomislite da je Matera najve\u0107i urbani centar Bazilikate, da ima preko 17.000 stanovnika, da ima dr\u017eavne ustanove, sudove i osnovne i srednje \u0161kole, iznena\u0111uje da ne\u0161to tako u\u017easno jo\u0161 uvek mo\u017ee da postoji. “<\/em> -napisao je Fran\u010desko Saverio Niti u svom izve\u0161taju \u201eAkti Parlamentarne komisije u vezi sa istragom o uslovima \u017eivota seljaka u ju\u017enoj Italiji i Siciliji\u201c, 1906\u20131909.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Me\u0111utim, malo \u0161ta se do kraja rata promenilo. Izgra\u0111eni su neki putevi i zatrpane kanalizacione jaruge. Ali, na tome se manje-vi\u0161e i zavr\u0161ilo. Sirotinja je i dalje \u017eivela u najve\u0107oj bedi i umirala od malarije. Tek su pedesetih krenule da se de\u0161avaju promene. Jedan od glavnih problema bio je u tome \u0161to je italijanska vlada na stanje u sasijima gledala kao na neku vrstu sramote koja trba da se izbri\u0161e iz kolektivnog se\u0107anja. Najsre\u0107nije re\u0161enje bi bilo da sasiji naprosto nestanu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pedesetih je zapo\u010deo veliki projekat izgradnje satelitskih naselja oko Matere i raseljavanja stanovni\u0161ta. Biv\u0161i stanovnici sasjija su dobili svoje nove domove u svojim novim, ure\u0111enim naseljima. Jedini problem je \u0161to pe\u0107inski (u ovom slu\u010daju i bukvalno) \u010dovek ne zna kako da u\u017eiva u \u010darima civilizacije. Sem zidova, vlada je ulo\u017eila nikakav napor da nau\u010di sav taj narod kako da \u017eivi i koristi do maksimuma novoste\u010dene blagodeti. \u0160to je naravno izazvalo odre\u0111ene frustracije, socijalne probleme i dodatna raseljavanja.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sada prazni sasiji, sa nekim ku\u0107ama u prili\u010dno lo\u0161em stanju, postado\u0161e stani\u0161te siroma\u0161nih imigranata, dilera, prostitutki. Sasiji su dodatno degradirani. Kad \u010dovek pomisli da gore ne mo\u017ee biti, obi\u010dno se, vrlo brzo poka\u017ee suprotno. Vlada je krenula da razvija ideje da pretvori taj deo Matere u muzej. No, mnogi Talijani nisu bili raspolo\u017eeni za tu ideju. Jedan od njih je bio i De Ru\u0111eri i njegova grupa prijatelja, koji su se zalagali za to da se prepozna istorijski zna\u010daj sasija i da se sasiji revitalizuju. Sasijima ne bi trebalo samo da \u0161etaju turisti, u njima ljudi treba da \u017eive, da rade, da stvaraju, da se \u0161koluju, kulturno oboga\u0107uju. Na kraju je i vlada, 1986. i zvani\u010dno, prepoznala ovaj plan, te krenula u realizaciju istog donose\u0107i niz mera i pogodnosti za potencijalne investitore. A onda kona\u010dno i UNESCO uvi\u0111a istorijski i kulturni zna\u010daj Matere i u uvr\u0161\u0107uje ih u svoju listu Svetske ba\u0161tine 1993.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Zahvaljuju\u0107i svemu tome, istorijski centar Matere danas stoji umotan u svoje najbolje odelo (a svi znamo da ako Talijan ne\u0161to zna, pored toga kako da napravi pastu, picu, sir, pesto, espreso, cipele, automobile itd., to je kako da skroji dobro odelo). Umesto onog srama zbog bede i nema\u0161tine, italijanska vlada sada mo\u017ee da bude ponosna na svoje \u010dedo sa juga. I upravo takvu smo je mi i videli. <\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Bio je novembar. Sun\u010dan. Topao. Prijatno topao.
Iza\u0161li smo sa stanice i grad je izgledao kao\u2026.
Kao svaki drugi grad u Italiji. Ali na samo 5-10min hoda (mo\u017ee zapravo biti i du\u017ee ako vam pa\u017enju odvu\u010de sladoled\u017einica ili pekara) ulazite tu staru, magi\u010dnu Materu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kada stigosmo do prvog trga, u \u010du\u0111enju (i odu\u0161evljenju) rekoh Miljanu:
– Vidi, molim te, imaju Dalijevu sklupturu na sred trga! Kako na taj info nisam nigde naletela?
S obzirom da smo, samo godinu dana ranije, obilazili Kataloniju i gledali Dalijeva dela u svim oblicima i veli\u010dinama, ovo mu ba\u0161 nekako do\u0111e kao prijatan (i prirodan) nastavag tog pirinejskog iskustva. Od tog trga smo ulice birali tako \u0161to do\u0111emo do ugla, pogledamo na sve strane, a onda ve\u0107amo levo, desno ili pravo? Posle 2-3 ovakva ugla ja totalno izgubim orjentaciju i obi\u010dno nemam pojma gde se nalazim. U tom gubljenju, naletesmo opet na Dalija:
– Pazi opet Dali! Ovaj je ba\u0161 impresivan naspram ovog kamenja u pozadini!
Matera je do tog momentu ve\u0107 uspela da me osvoji. Taj stari centar je bio izuzetno lep i bez Dalija. Ali te Dalijeve ogromne sklupture se savr\u0161eno uklapaju u sav taj kamen. Pored tog Dalija je bilo jo\u0161 par Dalija, pa je ve\u0107 postajalo jasno da mora da je neka postavka Dalija u Materi trenutno u toku.
Jedan Dali je vodio do drugog dok ne stigosmo do jedne od pe\u0107ina.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

A u pe\u0107ini freske i Dali zajedno. Ovo je zapravo nekada bila gr\u010dka crkva. Pre nego \u0161to su je okupirali pravoslavci, u srednjem veku je slu\u017eila kao grobnica. Prate\u0107i Dalija, provla\u010dili smo se iz jedne u drugu dvoranu koje su slu\u017eile kao izlo\u017ebeni prostor. Deo sa naj\u0161irom dvoranom je svojevremeno slu\u017eio kao manastir palestinskim kalu\u0111ericama. Sve te prostorije \u010dine kompleks pe\u0107inskih dvorana, tunela i prolaza (\u0161to prirodnih, \u0161to pro\u0161irenih ljudskim delovanjem). Same dvorane, tj. ceo taj kompleks mogu da vam do\u010daraju na koji na\u010din su ljudi zaista \u017eiveli i koristilili pe\u0107ine u sasijima. Dalijeva dela su samo dodatno nagla\u0161avala prostor.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pe\u0107ine su danas pretvorene u galerijske prostore, restorane, knji\u017eare, prodavnice, pansione. Grad zaista \u017eivi u pe\u0107inama i neverovatno je iskustvo biti deo svega toga. Pa makar i samo na par dana. Par ovih pe\u0107ina slu\u017ei kao edukativan prostor. Imaju za cilj da, kroz postavke, prika\u017eu kako se u pe\u0107inama \u017eivelo ranije. U tim nasumi\u010dnim \u0161etnjama naletesmo na jedan ovakav muzej pa smo odlu\u010dili da virnemo u unutra\u0161njost. Pretpostavila sam da tako ne\u0161to mora postojati pre puta, ali nisam imala preteranu \u017eelju da pose\u0107ujem ovakve postavke. Ali, kako be\u0161e vreme pred zatvaranje. I kako be\u0161e 0 turista u blizini, odlu\u010dismo da bacimo pogled. Fotogeni\u010dna i zanimljiva je bila ta pe\u0107ina, ali je ona daleko od bilo \u010dega \u0161to bi moglo da do\u010dara \u017eivot u sasijima. Name\u0161taj i alatke izlo\u017eene u njoj, prikazuju objekte s po\u010detka 20. veka koji su se mogli na\u0107i u bilo kojoj ruralnoj sredini. Ni\u0161ta u ovim pe\u0107inama zapravo nikada nije izgledalo tako (iako ti objekti jesu iz tog perioda, verovatno ve\u0107ina zaista iz sasija). U tom ognji\u0161tu trebala je da gori vatra. U uglu da le\u017ei konj ili mazga kojoj se od gladi naziru rebra. Na tom alatu moralo je biti blata, zemlje. Taj krevet i roba natopljeni znojem. Ljudi izmu\u010deni, oboleli od malarije. Mirisi stoke I ljudi, izme\u0161ani, otu\u017eni, jaki, za moj nenaviknuti nos, nesno\u0161ljivi.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U ovoj pe\u0107ini sve je izgledalo previ\u0161e nalickano. Oprano. Miri\u0161ljavo. \u010ciisto. Ispeglano. Od buba, va\u0161aka, komaraca, ljudi, stoke oslobo\u0111eno. Upravo ono \u0161to je sasije \u010dinilo specifi\u010dnim, zasta\u0161uju\u0107im, fascinantnim je uklonjeno. \u017divot ne \u010dine stvari nego ljudi i njihova interakcija sa tim prikazanim objektima, njihova interakcija za \u017eivotinjama, sa drugim ljudima. Jedna ovakva postavka te\u0161ko da mo\u017ee prikazati \u017eivot. Ovakve postavke prikazuju samo ljudske tvorevine. <\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Mislim da je Matera imala sre\u0107e da nije pretvorena u otvoren muzej. Sa nizom ovakvih i sli\u010dnih postavki, polupraznog, sablasnog prostora li\u010dila bi na Pompeju. Ne\u0161to \u0161to gledate sa distance. Ne\u0161to strano. Otu\u0111eno. To bi bio onaj dosadni ud\u017ebenik istorije iz kojeg napamet bubate podatke, a onda ih neverovatnom brzinom zaboravljate. Ovako, sa ovom, dana\u0161njom Materom, tu pro\u0161lost di\u0161ete. Dok gledate Dalija (ili \u0161ta ve\u0107 bude na repertoaru), dok ru\u010date u restoranu, pazarite u prodavnici, sedite na nekom dovratku, provla\u010dite se prolazima ili stojite naslonjeni na zidinama. Ta Matera ulazi u vas organski, prirodno, bez napora i siljenja. Ta Matera i dalje jeste muzej, ali muzej kakav treba da bude.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dane smo provodili \u0161etaju\u0107i naokolo bez cilja. Pu\u0161taju\u0107i \u017eivot da se de\u0161ava. Bez mnogo granica i smernica. Radili smo ono u \u010demu obi\u010dno u\u017eivamo. Ispijali kafe. Lunjali po knji\u017earama. Obilazili muzeje. I \u0161etali. \u0160etali po Materi uzdu\u017e i popreko, zavla\u010dili se u uske prolaze, zavirivali u bud\u017eake. Penjali se po okolnim brdima. Ulazili u dvori\u0161ta, ba\u0161te, zgrade, \u010dak i neke crkve obi\u0161li.
Ti kameni blokovi od kojih je ve\u0107ina zgrada napravljena savr\u0161eno stoje naspram prirodnih stena. \u010cine neverovatnu pozadinu za umetni\u010dka dela. Prostori savr\u0161eni za muzejske postavke. Pored ve\u0107 pominjanog Dalija izlo\u017eenog u biv\u0161im bogomoljama (Madonna delle Virt\u00f9 and San Nicola dei Greci kompleks<\/a>) obi\u0161li smo i postavku u Muzeju savremene sklupture<\/a>.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dva, mo\u017eda najbolja svedo\u010danstva o sasijima iz pro\u0161log veka i stanju u istim daju knjiga Hrist se zaustavio u Eboliju od Karla Levija i film Jevan\u0111elje po Mateju od Pazolinija. Spletom sre\u0107nih okolnosti, u toku na\u0161e posete, ova dvojica umetnika su se srela u Palati Lafranki u kojoj je sme\u0161ten Nacionalni muzej<\/a>.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pazolini je film snimao po\u010detkom \u0161esdesetih na jugu Italije. Deo scena je sniman u tada ve\u0107 napu\u0161tenim i zapu\u0161tenim sasijima. U njemu se sasiji vide onako kako su izgledali pre velike obnove. <\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U muzeju je tokom na\u0161e posete bila izlo\u017eba italijanskog umetnika Nikole Varleta U \u010dast Pazoliniju. Dela se zapravo bave ubistvom Pazolinija (nemaju veze ni sa filmom, ni sa sasijima). Varleta je prili\u010dno opsesivan kada se fokusira na ne\u0161to; u ovom slu\u010daju \u010din Pazolinijevog ubistva. Nisam neki ljubitelj njegovog slikarskog ume\u0107a (kao izdvojenih komada), ali sklupture su mu impozantne i instalacije koje kombinuju te slike (ogromnih foormata) sa figurama, u tom muzejskom prostoru su delovale grandiozno.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ni dela Karla Levija koja su izlo\u017eena u muzeju, nisu direktno povezana sa sasijima, Ali njegova slika Lukanija \u201961 ima atmosferu juga Italije iz tridesetih godina pro\u0161log veka. Ovo delo ogromnog formata (preko 3m u visinu i 18 u \u0161irinu) prikazuje ljude ovog podneblja.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Karlo Levi je proveo 1935. i 1936. na jugu Italije, u izgnanstvu. O tom iskustvu je napisao knjigu Hrist se zaustavio u Eboliju koja je izdata 1945. Levi je to vreme proveo u Alijanu (on ga u knjizi zove Galjano, \u0161to je bli\u017ee lokalnom izgovoru) i Grasanu. Sam naslov knjige ve\u0107 jasno najavljuje da je jug Italije i bog zaobi\u0161ao, da taj \u010dovek juga nije vredan njegove milosti i pa\u017enje. Iako Levi nije li\u010dno iskusio Materu, on u knjizi prenosi svedo\u010denje svoje sestre o stanju u Materi. <\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Za kraj posta, ostavljam taj deo knjige. Prevodila sam ga sa engleskog, pa mo\u017eda prevod nije najsre\u0107niji, ali svakako dobro opisuje Materu tog vremena.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

– Sestra mi je do\u0161la iz Torina i mogla je da ostane samo \u010detiri-pet dana.
\u201eIzgubila sam previ\u0161e vremena na putu\u201c, rekla je, \u201ejer sam morala da putujem preko Matere da bi mi policija tamo pe\u010datirala dozvolu da te posetim. Umesto da do\u0111em direktno preko Napulja i Potence za \u0161ta bi mi trebalo samo dva dana, morala sam da kru\u017eim preko Barija do Matere i u Materi sam izgubila ceo dan \u010dekaju\u0107i autobus. Kakvo je to mesto! Na prvi pogled Galjano ne izgleda tako lo\u0161e; svakako ne mo\u017ee biti gore od Matere.\u201c<\/p>

Bila je u\u017easnuta i upla\u0161ena onim \u0161to je videla. Rekao sam joj da je njena preterana reakcija posledica toga \u0161to nikada ranije nije bila u ovim krajevima i da je Matera njen prvi susret sa ovom sredinom i pustinjacima koji u njoj \u017eive.<\/p>

\u201eNisam poznavala ovaj deo zemlje, to je istina\u201c, odgovorila je, \u201eali ga jesam nekako zami\u0161ljala. Samo \u0161to Matera… Bila je druga\u010dija od svega \u0161to sam mogla da zamislim. Stigla sam tamo oko jedanaest ujutru. \u010citala sam u vodi\u010du da je to grad kao sa slike, vredan posete, da ima muzej anti\u010dke umetnosti i neka neobi\u010dna pe\u0107inska naselja. Ali kada sam iza\u0161la sa \u017eelezni\u010dke stanice, koja je moderna i prili\u010dno rasko\u0161na zgrada, i osvrnula se oko sebe, nisam videla grad. Jednostavno ga nije bilo. Bila sam na nekoj vrsti opustele visoravni, okru\u017eena golim, niskim sivkastim brdima prekrivenim kamenjem. Usred ove pustare uzdizalo se naokolo osam do deset velikih mermernih zgrada izgra\u0111enih u stilu koji je u Rimu popularizovao Pja\u0107entini, sa masivnim vratima, gredama ukra\u0161enim grandioznim latinskim natpisima i stubovima koji su se presijavali na suncu. Neke od njih su bile nedovr\u0161ene i delovalo je da su prazne; nakazne tvorevine koje su potpuno odudarale od pustare koja ih je okru\u017eivala. Lo\u0161e izveden stambeni projekat, gra\u0111en nesumnjivo za dr\u017eavne slu\u017ebenike, koji je ve\u0107 delovao prljavo i zapu\u0161teno, ispunjavao je prazan prostor oko ovih zgrada i zaklanjao mi pogled sa te strane. \u010citava stvar je izgledala kao ambiciozan gradski projekat, zapo\u010det u \u017eurbi i prekinut kugom, ili kao pozornica, bez ukusa, pravljena za neku tragediju D’Anuncija. U ove ogromne carske palate iz dvadesetog veka sme\u0161tene su op\u0161tina, policijska stanica, po\u0161ta, gradska ku\u0107a, kasarna karabinjera, sedi\u0161te Fa\u0161isti\u010dke partije, fa\u0161isti\u010dki podobnici, korporacije itd. Ali gde je bio grad? Matere nigde nije bilo.<\/p>

Odlu\u010dila sam da prvo zavr\u0161im s obavezama. Oti\u0161la sam u policijsku stanicu, spolja od blistavog mermera, ali iznutra prljava i puna insekata, sa lo\u0161e odr\u017eavanim prostorijama punim pra\u0161ine i sme\u0107a. Primio me je, da bi mi stavio pe\u010dat na dozvolu, pomo\u0107nik \u0161efa, koji je u isto vreme bio i \u0161ef lokalne fa\u0161isti\u010dke stranke. Bila sam zabrinuta zbog opasnosti od malarije, pa sam ga pitala da li postoji ikakva \u0161ansa da te prebace u neku zdraviju sredinu. Drugi oficir koji je bio u prostoriji naglo je upao u razgovor: \u201eMalarija? Ne postoji tako ne\u0161to ovde. Sve je to umi\u0161ljotina. Desi se mo\u017eda jedan slu\u010daj godi\u0161nje. Va\u0161em bratu je dobro tamo gde je sad.\u201c Ali kada je shvatio da sam lekar, za\u0107utao je, a njegov pretpostavljeni mi je odgovorio sasvim druga\u010dijim tonom: \u201eMalarija je svuda\u201c, rekao je. \u201eMo\u017eemo prebaciti va\u0161eg brata, ako \u017eelite, ali \u0107e imati iste uslove kao u Galjanu. Postoji samo jedno mesto u celoj pokrajini koje je bez malarije, a to je Stiljano, jer je skoro na 900 metara nadmorske visine. Mo\u017eda \u0107emo ga kasnije poslati tamo, ali za sada je to nemogu\u0107e.\u201c (U Stiljano su slali fa\u0161isti\u010dke dicidente.) \u201eNe, bolje bi bilo da Va\u0161 brat ostane gde je. Pogledajte nas; mi \u017eivimo ovde u Materi slobodni, nismo politi\u010dki zatvorenici. I nije ni\u0161ta bolje ovde, \u0161to se ti\u010de malarije, nego u Galjanu. Ako mi mo\u017eemo da je trpimo ovde, onda valjda mo\u017ee i on tamo?\u201c<\/p>

Nisam imala odgovor na to, pa nisam dalje insistirala i iza\u0161la sam napolje. Htela sam da ti kupim stetoskop jer sam zaboravila da ga ponesem iz Torina, a znala sam da ti treba ovde za pacijente. Po\u0161to nije bilo prodavaca medicinske opreme, odlu\u010dila sam da ga potra\u017eim u apoteci. Me\u0111u vladinim zgradama i jeftinim novim ku\u0107ama prona\u0161la sam dve apoteke, jedine, kako mi je re\u010deno, u gradu. Nijedna nije imala ono \u0161to sam tra\u017eila, a \u0161tavi\u0161e, njihovi vlasnici nisu znali \u0161ta tra\u017eim. \u201eStetoskop? \u0160ta je to?\u201c Nakon \u0161to sam objasnila da je to jednostavan instrument za slu\u0161anje srca, napravljen poput u\u0161ne trube, obi\u010dno od drveta, rekli su mi da bih tako ne\u0161to mogala na\u0107i u Bariju, ali da u Materi niko nikada nije \u010duo za to.<\/p>

Bilo je ve\u0107 podne i krenula sam u restoran koji mi je preporu\u010den kao najbolji u gradu. Tamo, za stolom sa prljavim stolnjakom i prstenovima za salvete koji su ukazivali na to da su tamo redovni gosti, sedeo je pomo\u0107nik \u0161efa policije sa nekoliko svojih podre\u0111enih, izgledaju\u0107i smoreno. Zna\u0161 da meni nije te\u0161ko ugoditi, ali kunem se da sam, kada sam posle jela ustala da odem, bila podjednako gladna kao i kada sam u\u0161la.<\/p>

Kona\u010dno sam krenula da prona\u0111em grad. Malo iza stanice na\u0161la sam ulicu sa nizom ku\u0107a sa jedne strane, a sa druge dubokim kanjonom. U kanjonu se nalazila Matera. Malo vi\u0161e sa mesta gde sam bila, jedva se mogla videti jer je pad bio strm. Sve \u0161to sam mogla da razaznam dok sam gledala dole bile su uli\u010dice i terase, koje su skrivale ku\u0107e od pogleda. Pravo preko puta mene nalazilo se golo brdo ru\u017ene sive boje, bez ijednog drveta ili ba\u0161te na njemu, samo izgorela zemlja i stene. Na dnu kanjona, izme\u0111u stena proticao je slab, mutan potok Gravina. Brdo i potok imali su mra\u010dan, zlosutan izgled koji mi je prirastao za srce. Kanjon je bio \u010dudnog oblika: formirala su ga dva polulevka, jedan pored drugog, razdvojena uskim usekom, i spajali su se na dnu, gde sam mogla da vidim belu crkvu Santa Marija de Idris, koja je izgledala poluutonuta u zemlju. Saznala sam da se ta dva odvojena dela zovu Saso Kaveozo i Saso Barisano. Izgledali su kao \u0161to \u0161kolarac zami\u0161lja Danteovog Pakao. Kao Dante, spu\u0161tala sam se iz kruga u krug, nekom vrstom staze za marvu koja je vodila do dna. Uska staza se vijugala nadole i unaokolo, prolaze\u0107i preko krovova ku\u0107a, ako se to mo\u017ee nazvati ku\u0107ama. Bile su to pe\u0107ine, ukopane u \u010dvrste, glinene zidove kanjona, sa fasadama, od kojih su neke bile prili\u010dno lepe, sa ornamentima iz osamnaestog veka. Ovi la\u017eni frontovi, zbog nagiba kanjona, su bili ravni pri dnu, ali su se \u0161irili na vrhu, a uli\u010dice u uskom prostoru izme\u0111u njih i padine su imale dvostruku ulogu: bile su put za one koji su izlazili iz svojih ku\u0107a odozgo i krov za one koji su \u017eiveli ispod. Ku\u0107e su bile otvorene zbog vru\u0107ine, i dok sam prolazila mogla sam da vidim unutra\u0161njost, u koju je svetlost dopirala samo kroz ulazna vrata. Neke od njih nisu imale pravi ulaz, nego zastor i merdevine. U tim mra\u010dnim rupama uklesanim u zemlji videla sam nekoliko komada otrcanog name\u0161taja, krevete i ne\u0161to pocepane ode\u0107e oka\u010dene da se su\u0161i. Na podu su le\u017eali psi, ovce, koze i svinje. Ve\u0107ina porodica \u017eivi u jednoj pe\u0107ini i u njoj spavaju svi zajedno; mu\u0161karci, \u017eene, deca i \u017eivotinje. Tako \u017eivi dvadeset hiljada ljudi.<\/p>

Videla sam ogroman broj dece. Bila su svuda, u pra\u0161ini na vru\u0107ini, okru\u017eena muvama, potpuno goli ili obu\u010deni u rite; nikada u \u017eivotu nisam videla toliku bedu. Zbog posla sam svakodnevno u kontaktu sa puno siroma\u0161ne, bolesne, nezbrinute dece, ali nikada nisam ni sanjala da \u0107u videti ovakav prizor. Videla sam decu kako sede na pragu, u pra\u0161ini, dok ih sunce pr\u017ei, poluzatvorenih o\u010diju i crvenih i ote\u010denih kapaka; muve su se skupljale po kapcima, ali deca su ostajala sasvim mirna, ne di\u017eu\u0107i ruku da ih oteraju. Muve su im \u0161etale po kapcima, a \u010dinilo se da ih ni ne prime\u0107uju. Bolovali su od trahome. Znala sam da od trahome jo\u0161 uvek boluju na jugu, ali videti obolele u ovom siroma\u0161tvu i prljav\u0161tini je sasvum druga\u010diji ose\u0107aj. Videla sam i decu sa sme\u017euranim licima staraca, telima od gladi pretvorenih u skelete, glava prekrivenih va\u0161kama i krastama. Ve\u0107ina njih je imala ogromne, nadute stomake i lica po\u017eutela i izmu\u010dena od malarije.<\/p>

\u017dene su me, kada su me vide da gledam ka vratima, pozivale da svratim, i u tim mra\u010dnim, smrdljivim pe\u0107inama u kojima su \u017eivele videla sam decu kako le\u017ee na podu pod iskrzanim \u0107ebadima, tresu\u0107i se od groznice. Druga deca, koja su se pretvorila u kost i ko\u017eu od dizenterije, jedva su se vukla naokolo. Videla sam decu sa vo\u0161tanim licima, \u010dinilo mi se da imaju ne\u0161to gore od malarije, mo\u017eda neku tropsku bolest poput Kale Azar, tj. crne smrti. Mr\u0161ave \u017eene, sa prljavim, neuhranjenim bebama koje su im visile na mlitavim grudima, pri\u010dale su sa mnom blago i sa o\u010dajanjem. Ose\u0107ala sam se, pod tim zaslepljuju\u0107im suncem, kao da sam u gradu pogo\u0111enom kugom. Nastavila sam da silazim prema crkvi na dnu kanjona; gomila dece, koja se stalno pove\u0107avala, me je uporno pratila. Vikali su ne\u0161to, ali nisam mogla da razumem njihov nerazgovetni dijalekt. Nastavila sam da idem; i dalje su me pratili i dozivali. Pomislila sam da prose sitninu, i zastala sam na trenutak. Tek tada sam razaznala re\u010di koje su svi uglas vikali: ‘Gospo\u0111ice, dajte mi kinina!\u201c Dala sam im svu sitninu koju sam imala da kupe slatki\u0161e, ali to nije bilo ono \u0161to su \u017eeleli; ponavljali su, o\u010dajni, da im dam kinin. U me\u0111uvremenu, stigli smo do Santa Marije de Idris, lepe barokne crkve. Kada sam podigla pogled u pravcu puta kojim sam do\u0161la, kona\u010dno sam videla celu Materu, kao na zako\u0161enom zidu. Odavde je izgledala gotovo kao pravi grad. Fasade pe\u0107ina bile su poput niza belih ku\u0107a; rupe na vratima su me gledale kao crne o\u010di. Grad je zaista lep, kao sa slike, upe\u010datljiv, a u blizini se nalazi i lep muzej sa gr\u010dkim vazama, malim statuama i nov\u010di\u0107ima prona\u0111enim u blizini. Dok sam ih gledala, deca su jo\u0161 uvek stajala napolju, na suncu, \u010dekaju\u0107i da im donesem kinin.”<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojim galerijama:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t