{"id":2079,"date":"2018-04-03T01:06:06","date_gmt":"2018-04-02T17:06:06","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=2079"},"modified":"2024-04-01T04:06:10","modified_gmt":"2024-04-01T04:06:10","slug":"galapagos","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=2079","title":{"rendered":"Galapagos"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Prolaze polako meseci od poslednjeg velikog odmora. Pisanje postova mi slabo ide. Zatrpao me svakodnevni \u017eivot svojim budala\u0161tinama. Dok ih otklonim, jednu po jednu, pro\u0111e dan. Pa onda i drugi. Tre\u0107i. Nedelja. Dve. Tri. Mesec. Dve. Tri. Tek sada, dok tro\u0161im polako ovaj, ko zna koji po redu mesec, stvari dolaze na svoje. Nalazim vremena da se naspavam. Da operem kosu. Da odgledam film. Da pro\u010ditam knjigu. I evo kona\u010dno: Da napi\u0161em post.
A nije ni lako pisati post o Galapagosu. Sve bih nekako, u par redaka, da otklonim sve zablude koje mo\u017eda ljudi imaju o njemu, jer ja sam ih imala puno. A onda bih i da istovremeno budem prakti\u010dna i duhovita i romanti\u010dna u istom tekstu. Po mogu\u0107stvu da vas nasmejem, vinem u oblake, ali i spustim na zemlju. I uvi\u0111am da mi fali fokus i koncept za ovu pri\u010du, koju odla\u017eem da ispri\u010dam. Iskreno mislim da bi silna \u0161teta bila da svo to ushi\u0107enje koje sam do\u017eivela tamo ne za\u017eivi ponovo u pri\u010di, ili \u010dak vi\u0161e pri\u010da na ovom blogu. Zato, krenimo redom. Od prakti\u010dnih stvari, jer ja sam jedna prakti\u010dna \u017eena.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Galapagos nikada nije bio na listi mesta koje \u017eelim posetiti. Iz nekog, meni nepoznatog razloga ljudi me relativno \u010desto pitaju; \u201cDa li smo tamo bili?\u201d, \u201cDa li planiramo da idemo?\u201d ili konstatuju kako nas vide tamo, tj. kako je to mesto stvoreno za nas. Niko od tih ljudi nije bio na Galapagosu, ali je o\u010digledno imao neko mi\u0161ljenje o njemu i nama, \u010dim nas je zajedno spojio. Sada, nakon dve nedelje provedenih na Galapagosu, pitam se kako nikada nisam po\u017eelela da odem tamo. I uvi\u0111am da su glavni razlozi ti neki li\u010dni moji stavovi, ali i zablude o Galapagosu koje sam imala. Ta moja slika o Galapagosu mogla bi se sumirati u par crtica i gleda\u0107u da njima posvetim ovaj post:
\u2013 Verovala sam da \u0107u morati svaki dan da budem na brodu
\u2013 Verovala sam da se na Galapagos ne mo\u017ee oti\u0107i u sopstvenoj re\u017eiji, nego samo u okviru turisti\u010dki organizovane ture
\u2013 Verovala sam i da \u017eivotinje mogu videti samo na odre\u0111enim mestima, centrima za njihovo ispitivanje ili odr\u017eavanje
\u2013 Verovala sam da je sve to previ\u0161e skupa zabava i
\u2013 Verovala sam da \u0107u konstantno biti okru\u017eena hordama turista.
Sve u \u0161ta sam verovala pokazalo se pogre\u0161no. Izgleda da meni ba\u0161 prili\u010di uloga ateiste, jer mi ova verovanja ne idu ba\u0161 najbolje.<\/p>

Galapagos je arhipelag na Pacifiku u okviru kojeg mo\u017eete izbrojati 21 ostrvo. Od njih, samo do tri mo\u017eete do\u0107i relativno jednostavno u sopstvenoj re\u017eiji. I Miljan i ja smo opsednuti pacifi\u010dkim ostrva, ali ni jednom od nas to nikada nije bila prva asocijacija na Galapagos. O njemu jednostavno ne razmi\u0161ljamo kao npr. o Fid\u017eiju. Ne zami\u0161ljamo pe\u0161\u010dane pla\u017ee, niti ljude u suknjicama i cvetnim ogrlicama koji ple\u0161u uz muziku. Ja eto, nisam razmi\u0161ljala ni o ronjenju iako je Galapagos jedna od najpoznatijih ronila\u010dkih destinacija.<\/p>

Kao \u0161to spomenuh postoje tri ostrva koja su otvorena ka turistima, i samo \u010detiri na kojima ljudi zapravo \u017eive. Ova tri ostrva su: San Kristobal, Santa Kruz i Izabela. San Kristobal je administrativni centar ove regije. Svako od ostrva ima aerodrom, ali samo je Santa Kruz direktno povezan sa Kitom. Od Kita je mogu\u0107e do\u0107i i do San Kristobala, ali samo sa presedanjemu u Gvajakilu. Izabela je povezana sa ova dva ostrva, ali ne i direktno sa ostatkom Ekvadora. Ostrva su me\u0111u sobom povezana i brodovima sa dva polaska dnevno, jednim rano ujutro i jednim popodne. Santa Kruz je u sredini, izme\u0111u ova dva ostrva te od njega polaze i ka njemu se vra\u0107aju ovi brodovi. Ne postoji direktna veza izme\u0111u Izabele i San Kristobala. Mi smo na svakom od ovih ostrva proveli po \u010detiri dana. Leteli smo za San Kristobal iz Kita (preko Gvajakilija). Nakon \u010detiri dana smo uhvatili jutarnji brod za Santa Kruz, proveli par sati u njemu i popodnevnim brodom pre\u0161li na Izabelu. Nekon \u010detiri dana na Izabeli, vratili smo se jutarnjim brodom za Santa Kruz i na njemu proveli poslednja \u010detiri dana. Odatle smo se avionom uputili za Kito. Ovi brodovi su neverovatno neudobni. More je izuzetno nemirno, a ti brodovi mali, te smo konstantno poskakivali po povr\u0161ini vode. Put je vremenski relativno kratak, vo\u017enja izme\u0111u ovih ostrva je duga oko dva sata. No meni je ve\u0107 taj prvi bio dovoljan da odlu\u010dim da bi avion bio bolja varijanta. Na\u017ealost to treba rezervisati dosta unapred, slobodnih mesta na letovima tog dana, niti ostalih dana, nije bilo.<\/p>

Ova tri ostrva su samo delom naseljena ljudima. Ve\u0107i deo ovih ostrva je pod za\u0161titom dr\u017eave i turistima nije dozvoljeno da se vrzmaju naokolo. Ve\u0107ina ostrva u okviru arhipelaga je nedostupna obi\u010dnom posetiocu. Pojedini delovi su dozvoljeni za posetu, uz nadzor ljudi zaposlenih u Nacionalnom parku, a do njih je opet mogu\u0107e do\u0107i samo preko turisti\u010dkih agencija. To je uglavnom zna\u010dilo vo\u017enju brodom do ostrva ili delova ova tri ve\u0107 spomenuta i obilazak u grupi. Mi nismo bukirali ni jednu od ovih tura. Sasvim mi je bilo dovoljno i ono \u0161to smo mogli da organizujemo samostalno. Na svakom od ostrva postoje staze kojima mo\u017eete sti\u0107i do \u017eivotinjskih kolonija ili usamljenih pla\u017eica, te nam je to sasvim dovoljno bilo za te dve nedelje.<\/p>

Najve\u0107i deo turista obilazi Galapagos kruzerima, na kojima jedu i spavaju i koji no\u0107u prelaze ve\u0107e razdaljine izme\u0111u ostrva, kako bi gosti preko dana mogli da obilaze \u017eivotinjske kolonije na kopnu u pratnji zaposlenih iz Nacionalnog parka. Ovo se mo\u017ee \u010diniti kao zgodna opcija, ali je meni pomisao da sam sa istim ljudima zarobljena na brodu desetak dana delovala kao najgori horor. Treba uzeti u obzir da ovi turisti nisu botani\u010dari ili zoolozi zainteresovani u raznoliki, specifi\u010dni ekosistem, nego mahom polupismeni Amerikanci i Kana\u0111ani kojima je neko prodao pri\u010du o va\u017enosti obilaska ovih ostrva. Tim ljudima svaka kornja\u010da izgleda isto, i \u010desto im nije jasno za\u0161to moraju da gube vreme opet na gledanje gu\u0161tera kojeg su videli na prethodnom ostrvu. Posebno \u0161to je taj prethodni, bio \u010dak i ve\u0107i. To s druge strane, ostavlja silnu \u0161irinu i ose\u0107aj pusto\u0161i, onima koji ostaju na samom ostrvu. Sa izuzetkom Santa Kruza koji je glavni turisti\u010dki centar, jer sa njega polaze svi ovi kruzeri, te je na njemu uvek \u017eivlje i generalno na njemu \u017eivi mnogo vi\u0161e ljudi. Na\u0161 doma\u0107in na Santa Kruzu nam je objasnio i da su sva ova ostrva \u201cu posedu\u201d par porodica koje su se na njih prve doselile. Te da su porodice na Izabeli i San Kristobalu mnogo zatvorenije, te spre\u010davaju razvoj ovih ostrva. Santa Kruz sa druge strane nije imao tako striktne porodice, te je sad populacija i tako prevelika za bilo kakvu \u201cplemensku\u201d pripadnost i kontrolu.<\/p>

Ostanak na samim ostrvima, sme\u0161taj i hrana, nisu preterano skupi. Nas je boravak na ostrvu ko\u0161tao koliko i na glavnom kopnu. No problem je \u0161to nema jeftinih opcija. Dok u Kitu \u010dovek mo\u017ee da jede empanade za par dolara po ceo dan, to je gotovo nemogu\u0107e van Santa Kruza. Tako da Galapagos definitivno nije destinacija za putnike sa niskim bud\u017eetom. Turisti\u010dke ture ne morate da pla\u0107ate ukoliko ba\u0161 ne umirete od \u017eelje da vidite ba\u0161 sve endemske vrste Galapagosa. I ovo se odnosi uglavnom na ptice. Morski lavovi, kornja\u010de i gu\u0161teri naokolo \u0161etaju svuda. Nisu umiljate \u017eivotinje, niti tra\u017ee ljudsku pa\u017enju, ali se definitivno ne pla\u0161e ljudi. Ture sa vodi\u010dima su poprili\u010dno skupe, za izlet treba izdvojiti stotinak evra po osobi. Ali li\u010dno mi nismo bukirali ni jednu od ovih tura, jer jednostavno nismo osetili potrebu za tim. Te da li je vredno tih para nikada ne\u0107emo saznati. Vrlo prijatno iznena\u0111ene za nas su bile i duge pe\u0161\u010dane pla\u017ee na ostrvima. Iz nekog razloga o\u010dekivali smo kamenjar i spr\u017eeno \u017ebunje svuda. Sam reljef je na Galapagosu fascinantan koliko i \u017eivotinjski svet.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u017divotinjski svet je ipak ono zbog \u010dega ljudi hrle na Galapagos. Koliko \u0107emo zaista \u017eivotinja videti, nisam mogla ni naslutiti pre puta. Kolonije morskih lavova na San Kristobalu su ogromne. Ja se nisam mogla nagledati i naslikati ovih \u017eivotinja. Kada u\u0111ete u vodu, manji lavovi \u0107e plivati sa vama. Na obali vam ne\u0107e prilaziti, dodu\u0161e ne\u0107e ni be\u017eati od vas. Mi smo se trudili da odr\u017eavamo propisanih dva metra od njih, no to nije bilo uvek mogu\u0107e. Kad sednete na pla\u017eu, neki od njih \u0107e sigurno pro\u0107i tik pored vas. U vodi pored vas, neretko \u0107e zaplivati i po koja vodena kornja\u010da ili gu\u0161ter. Darvin je svoju teoriju zasnivao gledaju\u0107i kopnene kornja\u010de, ali Galapagos je impozatan ne samo zbog ovih velikih, kopnenih divova, nego i njihovih podvodnih ro\u0111aka. Izabela se mo\u017ee pohvaliti najve\u0107im morskim gu\u0161terima od sva tri ostrva. Kolonije ovih gu\u0161tera su prili\u010dno velike i na Santa Kruzu, ali smo najve\u0107e primerke videli upravo na Izabeli. Kornja\u010de su vidno, \u010dak i za na\u0161e amaterso, nezoolo\u0161ko oko, razli\u010dite na sva tri ostrva. Na svakom od njih postoji centar za odgoj i razmno\u017eavanje kornja\u010da, jer na \u017ealost nijedno jaje ne bi pre\u017eivelo zbog pacova, ku\u010di\u0107a i ostalih \u017eivotinja koje je \u010dovek doneo na ova ostrva. No, kad kornja\u010de dovoljno porastu one su slobodne da \u0161etaju po ostrvu, te \u0107ete ve\u0107e primerke sretati i uz pe\u0161a\u010dke staze. Raznolikost pti\u010djeg sveta je tako\u0111e impozantna, no iako sam ja videla i uslikala bar 15tak razli\u010ditih vrsta ptica, one najtipi\u010dnije za Galapagos nismo videli. Za njih je ve\u0107 trebalo krenuti na neku od organizovanih turisti\u010dkih tura po udaljenijim ostrvima. Sve u svemu, jedinstveno \u017eivotno iskustvo jer ove divlje \u017eivotinje nas ne vide kao predatore, nego eventualno smara\u010de koji im presecaju put i upiru objektive u facu.<\/p>

I kao \u0161lag na tortu dolaze sami lokalci. Galapagos nije bio naseljen pre nego \u0161to su na njega do\u0161li ljudi sa kopnenog dela Ekvadora. Nemaju te crte lica i oblik tela poput ostatka pacifi\u010dkog naroda, ali osmeh, gostoljubivost i predusetljivost je tako prepoznatljiva i tipi\u010dno pacifi\u010dka. Te\u0161ko je opisati to nekome ko nije putovao po ostrvima Pacifika. Da li zbog specifi\u010dne izolovanosti i odse\u010denosti od ostatka sveta, da li zbog lako\u0107e bivstvovanja, ali svi ti narodi imaju neku posebnu \u010darobnu auru koja ih okru\u017euje.<\/p>

\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

S ovim stigoh i do kraja ovog prvog, od \u010detiri planirana posta o Galapagosu. Dosta je bilo pri\u010de o prakti\u010dnim stvarima. Vreme je za silna ushi\u0107enja. I snove. To se podrazumeva.<\/p>

O svakom od pojedina\u010dnih ostrva koje smo posetili mo\u017eete \u010ditati u slede\u0107im pri\u010dama:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t