{"id":213,"date":"2010-10-27T16:46:50","date_gmt":"2010-10-27T08:46:50","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=213"},"modified":"2024-04-18T10:13:35","modified_gmt":"2024-04-18T10:13:35","slug":"hajdelberg-heidelberg","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=213","title":{"rendered":"Hajdelberg (Heidelberg)"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U\u017eivam da \u010ditam putopise. Ovaj \u017eanr je meni bio potpuno nepoznat do pre jedno godinu dana. Naletela bih sporadi\u010dno tu i tamo na neku knjigu i ranije ali sve to je bilo retko i moram priznati obi\u010dno ne preterano fascinantno. A onda u jednoj maloj kjni\u017eari, u Kapadokiji ceo jedan novi svet je odlu\u010dio da se prika\u017ee preda mnom. Tu i tamo \u0107ete putuju\u0107i po razli\u010ditim svetovima naleteti na mesto koje \u0107e pre li\u010diti na kafi\u0107 ili poslasti\u010darnicu sa par duga\u010dkih polica na kome \u0107e bez reda ili mo\u017eda ba\u0161 uredno slo\u017eene le\u017eati knjige. Primeti\u0107ete da vlasnik radnje, koji je uglavnom i jedini zaposleni, odudara od svojih sugra\u0111ana likom. Izgleda\u0107e egzoti\u010dno u odnosu na okolinu, verovatno preterano pri\u010dljivo jer lokalni jezik ne govori ba\u0161 najbolje, pa se s toga svakom turisti neizemerno raduje jer \u0107e zasigurno mo\u0107i da se kona\u010dno ispri\u010da na jeziku koji oba sagovornika razumeju. A onda \u0107ete poku\u0161avaju\u0107i ljubazno da se otresete njegovog prisustva baciti pogled preko polica sa knjigama. Verovatno \u0107e vam se pogled prikovati za knjigu \u010diji naslov sadr\u017ei ime zemlje koju ste oduvek \u017eeleli da posetite ali jo\u0161 uvek niste imali prilike za to. Uze\u0107ete knjigu u ruke, verovatno pro\u010ditati pole\u0111inu i ostati zate\u010deni \u010dinjenicom da je neko o tome ve\u0107 pisao upravo na na\u010din na koji biste vi to uradili.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Upravo nekako tako je tekao i moj prvi susret sa ovim tipom \u201cknji\u017eara\u201d. Stajala sam ispred police i gledala jednu od knjiga. Ne se\u0107am se \u0161ta je ta\u010dno presudilo da izaberem ba\u0161 knjige koje sam izabrala, nijedna nije bila o predelima sa moje liste omiljenih mesta. Bez obzira, knjige su ostavile toliki utisak na mene da sam u poslednjih godinu dana gotovo jedino putopise i \u010ditila. Prirodno, deo njih se bavi upravo zemljom u kojoj trenutno \u017eivim. Moje literarno otkrivanje Nema\u010dke po\u010dinje s Markom Tvenom i njegovim privremenim boravkom u Nema\u010dkoj, uglavnom Hajdelbergu koji je delom opisao u svojoj knjizi \u201cA Tramp Aboard\u201d. Nisam sigurna da je prevo\u0111ena kod nas, pa je ostavljam u orginalu. Ono \u0161to mene zaista fascinira kod ovog tipa literature je potpuno suprotan efekat koje ove knjige izazivaju u meni u odnosu na realno, \u017eivo putovanje. I dok \u0107e se moj pogled uglavnom prikovati za neku prirodnu pojavu ili istorijske ostatke, putopisi uvek u svom sredi\u0161tu interesovanja imaju ljude i me\u0111uljudske odnose, ili percepciju o ljudima koji pisca okru\u017euju. Iako sam ja \u010ditaju\u0107i Marka Tvena o\u010dekivala ne\u0161to kao turisti\u010dki vodi\u010d za Hajdelberg, pomalo zastareo, otkrila sam zapravo istu iseljeni\u010dku muku i do\u017eivljaj lokalnih obi\u010daja, ljudi i kulture. Malo \u0161ta se promenilo za tih 140 godina, iako nam se usled silnog tehnolo\u0161kog buma mo\u017ee ponekad \u010diniti druga\u010dije.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Moja prva poseta Hajdelbergu bila je nekih godinu dana unazad. Vodila sam mla\u0111u sestru u jednodnevni izlet van Frankfurta. Frankfurt je sve, samo ne tipi\u010dna Nema\u010dka i uvek poku\u0161avamo da goste odvedemo u neko obli\u017enje mesto, koje bar nama izgleda nema\u010dkije. Hajdelberg se ugnjezdio u dolini reke Nekar (Neckar), koja uti\u010de u grad gotovo pod pravim uglom zavijaju\u0107i naglo na desno pre izlaska hrle\u0107i ka Rajni. Sa obe strane uzdi\u017eu se brda obrasla \u0161umama. Na samom ulazu, na levoj obali, uzdignut na obli\u017enjem brdu le\u017ee ostaci starog zamka. Njegovoj lepoti divio se i Mark Tven isti\u010du\u0107i efekat koji izaziva svetlo pred zalazak Sunca \u010dine\u0107i boju zidova jarko narand\u017eastom. Zamak je nastao nadogradnjom stare tvr\u0111ave koja se nalazila na istom mestu par vekova ranije. Zamak je pro\u0161irivan od po\u010detka 15. do sredine 17. veka, nakon \u010dega je u nekoliko navrata napadan od strane Francuza i polako uni\u0161tavan. Pitam se, kako li su izgledali ovi ostaci Marku Tvenu dok ga je posmatrao sa susednog brda? Sude\u0107i po skicama koje je napravio u to vreme razlika nije mogla biti velika. U okviru zamka nalazi se farmaceutski muzej koji smo sestra i ja tada posetile nebili se malo ugrejale jer je dan bio jesenji hladan sa \u010distim plavim nebom koje nas je na polasku zavaralo da bi moglo biti toplije. Sa isto\u010dne strane, prostire se ure\u0111eni park sa pogledom na zamak i stari most, omogu\u0107avaju\u0107i da pogledom obuhvatite celu uvalu u kojoj se Hajdelberg smestio.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kada sam prvi put dolazila u Hajdelberg sa sestrom, od zamka smo se peli liftom do Kraljevog Prestola, obli\u017enjeg vrha na 576m. Lift je star preko 100 godina, i o\u010digledno jo\u0161 uvek besprekorno radi. Vrh u orginalu zvu\u010di K\u00f6nigstuhl, no ja predpostavljam da re\u010di stuhl u ovom slu\u010daju vi\u0161e odgovara zna\u010denju re\u010di presto nego stolica. Odatle smo se \u0161umskim stazama vratile nizbrdo do starog grada. \u0160uma je predivna u ovom delu Nema\u010dke. Kako smo mi na izlet i\u0161le negde krajem oktobra, nebo je bilo \u010disto morski plavo bez obla\u010dka \u010dine\u0107i harmoniju sa okolnim zlatno \u017eutim li\u0161\u0107em koje je visilo sa visokih kro\u0161nji. Ovakvi dani su mi omiljeni u ovim severnim delovima Evrope. I dok \u017eive\u010di u Srbiji jesen nisam mogla da podnesem jer mi je bila previ\u0161e tmurna i drve\u0107e nekako brzo ogoli, ovde mi je jesen po sun\u010danom danu omiljeno godi\u0161nje doba. Zato su prole\u0107a ovde nezanimljiva jer drve\u0107e ne lista do gotovo kraja maja i cela priroda je nekako bleda i bez boja u to vreme. Prolaze\u0107i u povratku kraj zamka, spustili smo se do starog grada i lunjali okolnim uli\u010dicama dok nismo stigle do starog pe\u0161a\u010dkog mosta.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Stari most i nije tako star. Na ovom mestu izgra\u0111en je prvi kameni hajdelber\u0161ki most. Karl Teodor ga je gradio u periodu od 1786 do 1788. po njemu je most i dobio ime. Za vreme drugog svetskog rata most je miniran i kao i sve \u201cstare\u201d stvari u Nema\u010dkoj restauriran posle istog. Mene dosta podse\u0107a na Karlov most u Pragu, bar ostavlja sli\u010dan utisak. Dodu\u0161e i nekoliko puta je manji i daleko neugledniji. Dok pra\u0161ki most krase, \u010dini mi se 30 statua, na hajdelber\u0161kom ih je samo dve ako zanemarimo majmuna na po\u010detku mosta. Jedna statua predstavlja rimsku boginju mudrosti Minervu, dok je druga sam graditelj Karl Teodor.<\/p>

\u010cim se si\u0111e sa starog mosta po\u010dinje filozofska staza koja vas polako odvaja od grada i postepeno smenjuje milion i jednu stepenicu poljskom stazom koja vas vodi dublje u \u0161umu. Kada se kona\u010dno zavr\u0161i uspon stepenicama put kro\u0161 \u0161umu \u0107e vam prese\u0107i asfaltirana \u0161iroka staza sa klupama celim svojim putem na kojima mo\u017eete da odmorite i u\u017eivate u pogledu na most i zamak koji se iznad njega uzdi\u017ee.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Jedna od stvari koju smo sestra i ja planirale da vidimo bio je i zapu\u0161teni nacisti\u010dki teatar. Ali kako smo provele dosta vreme na \u0161etnju kroz \u0161umu na suprotnoj obali reke, iznad zamka, za teatar nismo imale dovoljno vremena. Tako, godinu dana kasnije krenuh sa Miljanom u posetu Hajdelbergu, ovog puta sa \u017eeljom da ispitam drugu stranu reke sa teatrom i filozofskom stazom kao primarnim ciljevima. Put do teatra nije ba\u0161 najbolje istaknut. Morate da znate imena lokalnih \u0161umskih staza, jer objekti nisu ozna\u010deni na putokazima kroz \u0161umu. To je malo ote\u017ealo lociranje teatra, jer su ovde \u0161ume pitome i \u010dinilo mi se izli\u0161no da kupujemo mapu okoline. No ispostavilo se da nismo jedini koji su poku\u0161avali da ga lociraju, pa smo se usput i nekoliko puta sretali sa istim ljudima koji su nas pitali za pravac, koji ni sami nismo znali. Na kraju nekako uz pomo\u0107 guglovih mapa napipasmo pravac kojim treba da se kre\u0107emo, te se zapravo iznenadismo koliko je blizu grada. Nacisti su sagradili ovaj otvoreni teatar (Thingst\u00e4tte) 1934. godine zarad \u0161irenja nacisti\u010dke propagande. Teatar je ogroman, kamena sedi\u0161ta obrasla travom pre odaju sliku nekog zapu\u0161tenog starorimskog ili starogr\u010dkog objekta nego nacisti\u010dke tvorevine. Objekat se i danas upotrebljava za razli\u010dite manifestacije a ka\u017eu da je izuzetno akusti\u010dan. Nedaleko od otvorenog teatra nalaze se i ostaci starog manastira. Svi ti razbacani ostaci starih gra\u0111evina, delovi oronulih zidova, zapu\u0161tene kule daju ovim hajdelber\u0161kim \u0161umama i brdima posebnu dra\u017e.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Na kraju krajeva, izgleda da Mark Tvenova knjiga i nije tako lo\u0161 vodi\u010d kroz Hajdelberg, ako izuzmemo nacisti\u010dki amfiteatar ve\u0107inu stvari je on vrlo detaljno pominjao u svojoj knjizi. No ostalo mi toliko toga jo\u0161 da vidim, gaze\u0107i stopama ovog \u010doveka po Hajdelbergu i oko njega.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t