{"id":21512,"date":"2026-02-12T07:57:50","date_gmt":"2026-02-12T07:57:50","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=21512"},"modified":"2026-02-12T08:07:11","modified_gmt":"2026-02-12T08:07:11","slug":"nemica-u-meni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=21512","title":{"rendered":"Nemica u meni"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nakon dve nedelje provedene u \u0160vajcarskoj do\u0161la sam do pora\u017eavaju\u0107eg zaklju\u010dka da mi se nema\u010dki deo mnogo vi\u0161e dopada od francuskog. Italijanski nisam obilazila. Ali Italijani i tako nemaju nikakvu ulogu u ovom francusko-nema\u010dkom nadmetanju. Dok smo \u017eiveli u Frankfurtu, svaki bogovetni produ\u017eeni vikend ili mini odmor smo provodili u Francuskoj. Francuski deo \u0160vajcarske nije Francuska, niti je nema\u010dki deo \u0160vajcarske Nema\u010dka, ali ipak sa porazom priznajem da mi se u ovoj \u0161vajcarskoj Nema\u010dkoj upravo dopadalo sve ono \u0161to sam potajno (i javno) u onoj (pravoj) Nema\u010dkoj svojevremeno prezirala. Ve\u0107 smo ranije, pre jedno 15tak godina bili u ovoj \u0161vajcarskoj Nema\u010dkoj, zbog potencijalne selidbe u istu (Miljan je bio na nekim intervjuima) i se\u0107am se da su me “jedino” fascinirale ta brda u pozadini i jezera na \u010dijim su se obalama ti gradovi smestili. Dodu\u0161e, ja jesam mislila da su ta brda vredna seljenja. Ali ti gradovi, tada, nisu ostavili neki utisak na mene. Zato je ovog puta, Nemica u meni, posebno dok je \u0161etala po Bernu, iz petnih \u017eila urlala:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

– Oh mein Gott! Sch\u00f6n! So sch\u00f6n! Alles ist wunderbar<\/span><\/span><\/span>!!!<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Prvi susret sa Bernom zapravo i nije bila ljubav na prvi pogled. Od \u017eelezni\u010dke stanice, do hotela je trebalo pro\u0107i ceo stari grad. Iz nekog razloga, tj. u uzaludnom traganju za hipsterskim kafi\u0107em, uporno smo se vra\u0107ali, iz sporednih, u glavnu ulicu tog starog centra. Tom glavnom ulicom idu tramvaji. Drugog saobra\u0107aja, ako me se\u0107anje dobro slu\u017ei nema. Ili ga ima samo u delu ulice, ili automobili toliko retko prolaze da ih nisam ni konstatovala. Imala sam utisak da je ulica potpuno pe\u0161a\u010dka, iako to zapravo nije. Ako ni\u0161ta drugo, zbog tramvaja \u010dovek ipak mora da gleda kuda ide. Ulica je opasana starim vi\u0161espratnicama, pravljenim u istom duhu, Prvi sprat je prepu\u0161ten te formiraju svodove koji su nas \u0161titili od sunca koje je bilo neuobi\u010dajeno jako za taj deo Evrope. Tek kasnije tog dana, smo primetili da te zgrade imaju i podrume u koje se ulazi sa ulice, koji se zatvaraju ogromnim drvenim vratima. U neko drugo doba dana, sve ovo bi delovalo vizuelno mnogo impresivnije, ali u rane popodnevne sate sve je bilo krcato ljudima. U lokalima, koji su se nizali sa obe strane ulice, smestili su se svi tipi\u010dni, veliki lanci garderobe koje mo\u017eete na\u0107i svuda: Zara, Mango, Levis, Adidas i sli\u010dni. Iz njih su ljudi izlazili mahnito, vuku\u0107i kesurda\u010de. Kao da tih radnji nema svuda. Kao da ne prodaju svuda ta ista sranja.\u00a0\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Bern je mali grad. Ta ulica i nije toliko duga. Svom tom va\u0161aru relativno brzo do\u0111e kraj. Zavr\u0161ava se mostom, koji nas je prebacio u noviji deo Berna. Iako je ovaj deo bio daleko manje arhitektonski impresivan bar je bio po\u0161te\u0111en turista i gu\u017eve. I velikih, poznatih lanaca ode\u0107e i obu\u0107e. Sve me je podse\u0107alo na Berlin. Na kraj u kojem smo nekada \u017eiveli. Ista opu\u0161tena atmosfera. Roditelji sa decom na bajsevima. Sporadi\u010dno po koji kafi\u0107, restoran ili kakva mala radnja. Sve nekako u\u0161u\u0161kano i mirno. \u0160iroki trotoari. Vi\u0161espratnice, sa najvi\u0161e 3-4 sprata. Svuda ogromna stara stabla. Sve mi je bilo potaman u tom privremeno, na\u0161em kraju.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nakon drame u hotelu, koju ovde ne\u0107u prepri\u010davati odlu\u010dili smo da se kulturno uzdi\u017eemu u muzeju Paula Klea. Kleov muzej je veli\u010danstveno arhitektonsko zdanje. Kleo mi je omiljeni plavi jaha\u010d, te mi bi drago da se na\u0111em u prilici da vidim toliko njegovih dela na jednom mestu. Dodu\u0161e, o\u010dekivala sam daleko vi\u0161e. Muzej se bavi vi\u0161e njegovim \u017eivotom nego delima. Ali, u fokusu su bila njegova dela koja su se koristila za ilustracije korica raznih knjiga, te je to zapravo bilo poprili\u010dno edukativno.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Do\u0161li smo u Kleov muzej po Klea, ali smo iz njega iza\u0161li sa Rozi Vajli. Ova dra\u017eesna dama uspela je totalno da ga zaseni u ro\u0111enoj ku\u0107i. A kad pomislim samo, kako sam naivno prvo odlu\u010dila da pogledam Vajline slike, jer tu smo zbog Klea nju (gostuju\u0107u) \u0107emo samo da pretr\u010dimo. Uostalom, ko je ta Rozi Vajli?\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ko je gospo\u0111a, saznali smo odmah na ulazu. Sa leve strane bilo je platno na kojem je projektovan kratki film u kojem Rozi sedi u svom studiju i pri\u010da o svojim delima. Studio je prekriven slojevima novinske hartije, sve je izmuljano bojom, a na zid je naslonjeno njeno delo ogromnog formata koje ona u tom momentu obja\u0161njava. Njoj je bar 80 godina. Ima predivan akcenat i neverovatno prijatnu boju glasa. Uz to su joj usne prekrivene crvenim karminom koji je o\u010digledno sama nanela (drhtavim rukama). Na sebi ima crnu suknju do kolena, \u017eute hulahopke i ljubi\u010dasti prsluk. I sad, ajde pro\u0111i pored toga i ne zastani da je odslu\u0161a\u0161 do kraja. A onda jo\u0161 probaj da se ne zaljubi\u0161 u ovu \u0161armantnu bakicu do kraja filma. Rozi je zapravo mogla da slika \u0161ta ho\u0107e, i kako ho\u0107e, sve to nije bilo bitno jer sam ja posle tog filma, postala njen strasni obo\u017eavalac.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
<\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Rozi se ne optere\u0107uje standardima, propisima i pravilima. Inspiraciju nalazi svuda oko sebe. Neretko upravo u tim novinama koje posle koristi za brisanje pribora. Iako na prvi pogled, njena dela mogu izgledati kao “da sam i ja to mogla naslikati”, izlo\u017eba je prikazivala ceo njen stvarala\u010dki proces, pa \u010dovek brzo shvati da nije ni dovoljno lud, ni slobodan, ni kreativan da tako ne\u0161to naslika.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kasnije tog dana smo krenuli u \u0161oping (da mahnito vu\u010demo kese) jer smo se s drugaricom dogovorili da svratimo do obli\u017enjeg jezera a kupa\u0107i imali nismo. U toj \u017eelji da stignemo do odre\u0111enih radnji, a da ne idemo glavnom pe\u0161a\u010dkom ulicom, otkrismo sporedne koje je krasila ta ista stara arhitektura. Tu smo otkrili (od tog momenta) svoj omiljeni restoran u kojem pojedoh najbolje gjoze. Obi\u010dno su Japanci ti koji “ukradu” tu\u0111e recepte pa ih pretvore u ne\u0161to sto puta bolje. Dodaju neku specijalnu me\u0161avinu za\u010dina, ispr\u017ee ne\u0161to malo hrskavije, upakuju elegantnije i naprave tu novu, bolju, ukusniju, japansku verziju. Ali… neki tamo kuvar u \u0161vajcarskom Bernu odlu\u010di da uradi isto. I osmeli se da ukrade ni manje ni vi\u0161e nego japanske gjoze, prelije ih nekim ludilom od harise, pavlake (i jo\u0161 ne\u010deg \u0161to ne uspeh da prepoznam) i odu\u0161evi nas na prvi zalogaj. Bern \u0107e zahvaljuju\u0107i tom dra\u017eesnom jeda\u010dkom iskustvu ostati upam\u0107en kao mesto gde se dobro jelo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sem \u0161to smo se prejedali po Bernu, \u0161etali smo naokolo dok ne spadnemo s nogu. Vreme je uglavnom bilo idealno. Na momente je sunce pr\u017eilo pa smo hlad tra\u017eili na stazama koje prate reku Ar. Niz reku su se spu\u0161tali razdragani ljudi svih uzrasta. Neki su na ta nizvodna plivanja vodili i svoje pse. Izgledalo je izuzetno zabavno. Osve\u017eavaju\u0107e. Pro\u0161lo mi je kroz glavu da bi mogli probati ovaj spustAr, ali u isto vreme me je bio i strah. Ar reka je poznata po svojoj struji i virovima i nije mi delovalo pametno da se spu\u0161tam niz nju bez nekog lokalca koji bi znao kako da navigira.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sede\u0107i na tim klupicama uz reku, gledaju\u0107i kako proti\u010de kroz grad, sve te opu\u0161tene lokalce na pikniku, nisam mogla da se otrgnem utisku da mi mo\u017eda malo ipak nedostaje ta Evropa. Taj opu\u0161teni \u017eivot. Biciklisti koji su zamenili automobile na ulicama. Radnje i kafi\u0107i koji vi\u0161e ne rade nego \u0161to rade, jer vlasnici moraju da svoje vreme tro\u0161e na u\u017eivanje u \u017eivotu. A onda se \u0161trecnuh od te pomisli jer se setih da ja nikada nisam nau\u010dila da \u017eivim tako. Sav taj nerad me je u\u017easno pla\u0161io i slutio na te\u0161ka vremena koja moraju za njim do\u0107i. Svaki moj piknik u Nema\u010dkoj pratila je gri\u017ea savest da tro\u0161im vi\u0161e nego \u0161to sam stvorila. Da \u017eivim na tu\u0111oj grba\u010di, ili jo\u0161 gore kredit, koji \u0107e mi biti desetostruko napla\u0107en. Vra\u0107ao me je na detinjstvo u staroj Jugoslaviji, a svi znamo kako se to zavr\u0161ilo. Sve moje aksioznosti proisti\u010du iz raspada sistema u kojem sam odrasla. Na \u017ealost ne samo anksioznosti.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sasvim prikladno mom filozofiranju o radu, zemljama biv\u0161im, sada\u0161njim i budu\u0107im u jednoj od ovih besomu\u010dnih \u0161etnji stigli smo i do Bakunjinovog groba. Bakunjinu smo preneli vesti iz Sveta, na \u0161ta je on ostao nem. Usput sam mu prenela i svoju fascinaciju Rozi, ali ni to ga nije animiralo. Te smo se dali u \u0161etnju pa groblju, tj. parku. Mnogo su mi lepa ova groblja koja pretvore u parkove. A retko ko po njima \u0161eta. Neki od spomenika na koje smo naletali su prava umetni\u010dka dela. Dakako, ki\u010dastih an\u0111ela i ovde ima u izobilju.\u00a0\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sve u svemu, Bern je bio ba\u0161 prijatno iskustvo. Podsetio me je koliko Evropa ume da bude lepa (kad sija sunce). Koliko \u010dovek (koji zna kako da postavi granice izme\u0111u sebe i sveta) mo\u017ee da u\u017eiva u malim stvarima koje \u017eivot zna\u010de. I naravno to je grad koji mi je podario Rozi. Hvala mu na tome!\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojim galerijama:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t