{"id":21517,"date":"2026-01-08T01:19:13","date_gmt":"2026-01-08T01:19:13","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=21517"},"modified":"2026-05-21T03:05:05","modified_gmt":"2026-05-21T03:05:05","slug":"2025-u-knjigama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=21517","title":{"rendered":"2025. u knjigama"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ovo je druga godina zaredom da pravim ovaj presek o pro\u010ditanim knjigama. Prijalo mi je kada sam se pro\u0161le godine “prise\u0107ala” knjiga koje sam pro\u010ditala u 2024<\/a>. Prirodno je da to probam da ponovim i ove godine. Nadam se da ovo prerasta u tradiciju.\u00a0<\/p>

Pa hajdmo onda, polako, redom. Po\u010detkom 2025. krenuli smo na kurs jedrenja. Ve\u0107 nekih, bar 15 godina razmi\u0161ljamo o ideji da se na kraju svog radnog veka otisnemo u jedrenje oko sveta. Ja sam ve\u0107 odlu\u010dila da napi\u0161em i knjigu (knjiga zapravo ne bi bila o tom putovanju, ali sam mislila da u dugim danima i no\u0107ima na otvorenom moru ne\u0107u imati ni\u0161ta pametnije da radim nego da pi\u0161em knjigu). Smislila sam i naslov i korice, i koncept cele knjige. Onda smo moja bolja polovina i ja kona\u010dno odlu\u010dili da krenemo ne\u0161to da radimo sa tim velikim snom. Za po\u010detak, da nau\u010dimo da jedrimo. Te tako je 2025. po\u010dela sa \u010dasovima jedrenja, tj. sa knjigama o jedrenju. Jer, \u0161treber u meni, nije mogao samo da pro\u010dita ud\u017ebenik koji smo dobili, morao je da se udubi u mora, morska strujanja, vetrove, mehaniku talasa i sli\u010dne stvari. \u0160treber je odmah skoknuo do najbolje snabdevene knji\u017eare u gradu i kupio par knjiga. \u0160treber se bacio na bubanje pojmova iz ud\u017ebenika, jer i prose\u010dan Englez bi bio zbunjen svom tom terminologijom, a kamoli \u0161treber kome engleski nije \u010dak ni maternji jezik. A sa strane je \u0161treber sa gu\u0161tom \u010ditao Blue Machine od Helen Czerski<\/strong>. Sa gu\u0161tom je \u0161treber u\u017eivao i u prakti\u010dnom delu \u010dasova jedrenja iako u Singapuru jedva da ima vetrova. Uostalom, zato Singapur i jeste postao jedna od najve\u0107ih luka. Nisu se Englezi za d\u017eabe sku\u0107ili ba\u0161 ovde. No, vratimo se samoj knjizi. Plava ma\u0161ina je predivno, pitko, napisano \u0161tivo za sve koji \u017eele da saznaju kako “okeani rade”. \u0160ta tera svu tu vodu da cirkuli\u0161e, za\u0161to i kako cirkuli\u0161e u intervalima i kakav to ima uticaj na \u017eivi svet. Helen je fizi\u010dar, ronilac, okeanograf i sjajan pisac. Ova knjiga je pisana za radoznalu \u0161iru publiku, nije namenjena Heleninim kolegama, pa ju je lako \u010ditati.\u00a0 \u00a0\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Prakti\u010dni deo jedrenja sastojao se u tome, da nas par polaznika upravljamo na smenu jedrilicom na\u0161eg instruktora. S obzirom da smo ceo dan bili na jedrilici to je ostavljalo puno vremena za razvla\u010denje po palubi, tj. \u010ditanje knjiga dok se razvla\u010dim po palubi. Za to vreme na palubi, izabrah autobiografiju \u0110or\u0111a Lebovi\u0107a: Semper idem<\/strong>. Toliko sam hvalospeva \u010dula o toj knjizi da sam se pribojavala da \u0107e me na kraju razo\u010darati. Me\u0111utim, ova knjiga \u0107e ostati kao jedna od najboljih koju sam pro\u010ditala pro\u0161le godine. Lebovi\u0107 je sa neverovatnom koli\u010dinom ljubavi i topline opisao i vreme i ljude koji su obele\u017eili njegovo detinjstvo. On je pored li\u010dne pri\u010de o svojoj familiji, dokumentovao i \u017eivot u staroj Jugoslaviji, i ratna stradanja Jevreja. Kad ljudi pi\u0161u o velikim tragedijama kroz koje su pro\u0161li ili kroz koje su njihovi bli\u017enji pro\u0161li, \u010desto ose\u0107ate ljutnju, bes, nemo\u0107 u pi\u0161\u010devim re\u010dima. Kod Lebovi\u0107a toga nema, \u010dini se da je za njega najve\u0107a tragedija upravo samo postojanje rata, njegov besmisao, kao da pi\u0161u\u0107i o ljubavi i sre\u0107i koju je ose\u0107ao okru\u017een svim tim ljudima \u017eeleo da poka\u017ee da alternativa tom bezna\u0111u postoji. Da ljubav prema \u010doveku jeste jedini mogu\u0107i odgovor na mr\u017enju koju ratovi stvaraju.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Krajem 2024. smo odlu\u010dili da pomognemo par izdava\u010da \u010dlanarinom. Jedan od izdava\u010da je bio Verso. S obzirom da svakako \u010desto kupujemo njihove knjige, izabrali smo opciju gde svakog meseca \u0161alju svojim \u010dlanovima dve knjige plus imate pristum svim PDF izdanjima. To je rezultiralo time da sam pro\u010ditala dosta knjiga ovog izdava\u010da pro\u0161le godine, ali da sam konstantno imala utisak da ne\u0161to “moram” da pro\u010ditam kad je ve\u0107 stiglo. Posle nekog vremena to je krenulo da me smara, jer nisam imala dovoljno vremena da \u010ditam knjige koje sama izaberem. Da ne pominjem \u0161to kao rezultat cele rabote trenutno imamo dosta knjiga na policama koje ni jedno od nas nema \u017eelju da \u010dita. Tako je \u010dlanarina na kraju otkazana. Ipak, neke od knjiga su bile zaista interesantne. Verovatno bi ih nasumi\u010dno, vr\u0161ljaju\u0107i po nekoj knji\u017eari, i sama izabrala.<\/p>

Za po\u010detak to je bila biografija Andree Blouin: My country, Africa<\/strong>. Bluen je rezultat “ljubavi” \u010detrdesetogodi\u0161njeg francuskog pedofila i \u010detrnajstogodi\u0161nje pripadnice centralnoafri\u010dkog plemena. Bluen je svoju autobiografiju napisala na francuskom, a englesko izdanje je prilagodila Mekeler. Upravo tu englesku verziju sam ja \u010ditala. Bluen je svojevremeno poku\u0161ala da spre\u010di ovo izdanje jer je smatrala da umesto da se fokusira na njeno politi\u010dko delovanje, ovo izdanje se fokusira na socio-psiholo\u0161ki aspekt njenog \u017eivota (odrastanja). Za nekog ko nije bio \u017ertva rasizma i nema iskustva sa kolonijalizmom dvadesetog veka, ovaj fokus je zapravo izuzetno edukativan. Deo biografije koji je fokusiran na njen politi\u010dki rad jeste bitan, ali sve \u0161to je prethodilo tome zapravo nam daje uvid u to kako se ra\u0111aju veliki heroji. \u0160to je, bar meni, upravo najinteresantniji deo pri\u010de. Ovaj pristup se fokusira na uzroke i mehanizme. Na njen razvoj, tj. razvoj njenih misli. Kao i na uslove \u017eivota i nepravedan tretman Francuza i Belgijanaca prema crna\u010dkom stanovni\u0161tvu. Drugi deo knjige pru\u017ea uvid u njenu antikolonijalnu borbu u Gvineji, Obali Slonova\u010de, Belgijskom Kongu, Al\u017eiru, pa je samim tim koristan \u010das istorije o antikolonijalizmu u Africi.\u00a0\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

The Killing of Gaza: Reports on a Catastrophe – Gideon Levy<\/strong> je tako\u0111e stigla od Versa po\u010detkom godine. Levijev aktivizam i njegovi stavovi o de\u0161avanjima u Palestini i Izraelu su mi poznati od ranije. \u010covek ve\u0107 decenijama otvara o\u010di Izraelcima. Oni ga, za uzvrat, mrze. Razumljivo. Niko ne voli kada mu se istina ka\u017ee u o\u010di \u010dak ni kad istinu tra\u017ei. Kamoli, kad te za mi\u0161ljenje i ne pitaju. Levi, svoju krvnu bra\u0107u, poku\u0161ava da edukuje, da im uka\u017ee na zlodela koja \u010dine Palestincima. To malo Izraelaca ceni. Kritikovati protivnike, neistomi\u0161ljenike, druge, kom\u0161ije… je prili\u010dno lak posao. Dok god to radi\u0161 ima\u0161 podr\u0161ku mase oko sebe. Treba samo da iznova, malo glasnije, reciklira\u0161 fraze kojima te mediji svakodnevno obasipaju. Levi na to ne pristaje. On ve\u0107 decenijama, uporno di\u017ee glas protiv ludila u kojem \u017eivi, a koji njegovi sunarodnici \u017eele da normalizuju. Ova njegova knjiga je kolekcija izve\u0161taja od 2014. do sredine 2024. \u017dalosno je \u0161to se ni godinu i po dana nakon poslednjeg izve\u0161taja u knjizi, kraj patnje za Palestince ne nazire.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ne mogu da se setim u kom momentu mi je od Versa stigla knjiga You Can’t Please All – Tariq Ali<\/strong>. \u010citala sam je sporadi\u010dno, uz druge knjige, da mi du\u017ee traje. Zbog ogromnog formata \u010dekala me je par meseci u Singapuru dok sam skitala po Americi i Evropi. Ali se se\u0107am silnog odu\u0161evljenja kada sam videla da su izdali ovu Tarikovu autobiografiju. Nije ovo samo autobiografija, uklju\u010duje i mnogobrojna pisma, \u010dlanke i ostala kra\u0107a pisanija. Tarik je verovatno jedan od najve\u0107ih savremenih aktivista, mislilaca, ispravlja\u010da krivih Drina. Ovo su istorijske bele\u0161ke iz alternativnog ugla. Ono \u0161to verovatno ne\u0107e biti uklju\u010deno u \u0161kolske \u010dasove istorije.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Negde po\u010detkom godine, \u0161vr\u0107kali smo se sa drugarom koji nam je bio u gostima po arapskoj \u010detvrti. U njoj se smestila islamska knji\u017eara u koju svratismo da on potra\u017ei neko izdanje Kurana. Listaju\u0107i naokolo knjige, pa\u017enju mi je privukao \u017eenski ugao. Iz njega ponesoh ku\u0107i \u010dak tri knjige.<\/p>

Cut from the Same Cloth?: Muslim Women on Life in Britain – Sabeena Akhtar<\/strong>, ovo je zapravo kolekcija pri\u010da razli\u010ditih autorki. U uvodu Sabina ka\u017ee da knjiga ne\u0107e odgovarati na uobi\u010dajena pitanja. Mo\u017eda Sabina autorke nije pitala standardna pitanja, ali one itekako odgovaraju na njih. Na \u017ealost, svi mi \u017eivimo uloge koje nam na\u0161a dru\u0161tva dodeljuju i svaki na\u0161 korak je odgovor iz te uloge. No, iako Sabina \u017eivi u zabludi da su spisateljice ove knjige iza\u0161le iz svojih uloga, sve glumice-spisateljice u ovoj drami su iste. One igraju svoje uloge muslimanki u hri\u0161\u0107anskoj Britaniji u kojoj netrpeljivost prema muslimanima raste svakodnevno. Ovo je knjiga o njihovim \u017eivotima, o stereotipima kojima ih zasipaju stranci, o me\u0111urasnim konfliktima (jer crnkinje i Alah i Isus podjednako ne gotive, bar tako veruju belkinje), o tradicionalnim o\u010dekivanjima, o generalnim \u017eenskim problemima.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Druga knjiga je opet biografska. Ove godine sam ba\u0161 dosta biografija i autobiografija pro\u010ditala. In My Mother’s Footsteps: A Palestinian Refugee Returns Home – Mona Hajjar Halaby<\/strong> nije klasi\u010dna biografija. Mona je Palestinka iz Amerike, koju je posao doveo na godinu dana u Ramalu. Ona to vreme koristi da na\u0111e ku\u0107u svoje majke u Jerusalimu koju su 1948. Izraelci zaplenili. U knjizi kombinuje odlomke pisama koje joj majka \u0161alje, iskustva sa posla (radi u \u0161koli u kojoj u\u010di decu da re\u0161avaju konfliktne situacije mirnim putem), istorijske podatke o svojoj porodici, kao i svakodnevnim aktivnostima u kojima u\u010destvuje. Pi\u0161e o istoriji svoje porodice, tj. kroz nju istoriji Palestine. Zanimljivo je \u0161to je njena porodica pripadala vi\u0161oj, visokoobrazovanoj klasi ljudi. Onima koji su imali \u0161ta da prodaju, koji su imali dovoljno konekcija da na\u0111u poslove i koliko-toliko nastave sa normalnim \u017eivotom nakon odlaska iz Palestine. Nisu bili “one” izbeglice na koje smo navikli da gledamo u vestima. Nisu bili, gladni, bosi, goli. Nisu bili sme\u0161teni u izbegli\u010dke kampove. Na \u017ealost, to njihovu izbegli\u010dku patnju ne ubla\u017eava. Mo\u017eda ba\u0161 zato, \u0161to ova knjiga nije o pukom pre\u017eivljavanju, ona prodire dublje u uzroke i posledice palestinskog stradanja.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Tre\u0107a knjiga je Do Muslim Women Need Saving? Lila Abu-Lughod<\/strong>. Lili je muka od uporne tendencije Zapada da probleme \u017eenskog pitanja u muslimanskom svetu re\u0161avaju skidanjem fered\u017ee, a ne pobolj\u0161anjem socijalnog i materijalnog polo\u017eaja \u017eena. Lila nas podse\u0107a da je pot\u010dinjenost \u017eena klasni a ne kulturolo\u0161ki problem. Ona uvi\u0111a prave uzroke i zala\u017ee se za uklanjanje istih, a ne le\u010denje posledica. Tendencija koju imaju branioci svih manjinskih grupa. Iako joj to nije cilj, napisala je i sjajnu knjigu o tome; kako da bitno odvojimo od nebitnog.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Edward W. Said<\/strong>, tj njegov klasik Orientalism<\/strong>, su i Lila i Tarik pominjali u svojim knjigama. \u010cinilo mi se da je pravo vreme da je kona\u010dno pro\u010ditam. Ovo je jadna od knjiga koja \u0107e vam dati uvid u to kako Zapad vidi Istok, i za\u0161to je to bitno, tj. \u0161ire kako nastaju odre\u0111ene ideologije. Kako Zapad kroz svoja zapa\u017eanja, romantizuje i demonizuje Istok, njegovu istoriju i kulturu. Tako\u0111e, kako to kreira mi\u0161ljenje, ideju, sliku koju \u0161ire mase imaju o odre\u0111enom podneblju.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

O\u010digledno mi se sa Bliskog istoka nije odlazilo, pa sam se u jednom momentu bacila i na knjigu Majmonid: Vera u razum Alberta Mangela<\/strong>. Mangel nas ovom knjigom upoznaje sa \u017eivotom i filozofijom jednog od najve\u0107ih srednjevekovnih filozofa. Na Majmunida mi je prvo skrenuo pa\u017enju Tarik Ali u svojoj knjizi Knjiga o Saladinu, gde on ima sporednu, dramatizovanu ulogu. Tako da nisam mogla da presko\u010dim ovu knjigu kad je videh na polici jedne od beogradskih knji\u017eara.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Prirodno mi bi, da nakon zavr\u0161etka Majmonidove biografije pre\u0111em na Sabinovu. Jevreje i Arape uvek valja konzumirati u slojevima, te se bacih na knjigu Taj Andalu\u017eanin Bensalima Himi\u0161a<\/strong>. Himi\u0161 je napisao roman o Sabinu, tj. dramatizovao je njegovu biografiju. Da stavar stilski u\u010dini jo\u0161 uzbudljivijom napisao ju je kao autobiografiju. \u0160to je celu knjigu u\u010dinilo daleko zabavnijom za \u010ditanje od Majmonidove biografije. Ba\u0161 mi se dopala knjiga, a usput sam \u0161to\u0161ta zanimljivo saznala o mislima i delima ovog arapskog filozofa.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kad ve\u0107 pi\u0161em o biografijama da odmah dodam i Ma\u0111ioni\u010dara od Kolma Toubina<\/strong>. Iako je hronolo\u0161ki nisam \u010ditala nakon ove dve. Ovo je ustvari biografija Tomasa Mana. Prelepo je dramatizovana. Ba\u0161 sam u\u017eivala \u010ditaju\u0107i je. Od uva\u017eenog nam Nemca ni\u0161ta nisam pro\u010ditala, ali ova biografija me je navela da kupim \u010carobni breg, za koju \u0107u, nadam se, na\u0107i vremena ove godine.<\/p>

Tek sam sad skontala da je sve tri biografije izdala Geopoetika. \u010cesto i rado kupujem njihova izdanja i ba\u0161 me je nekako obradovalo ovo slu\u010dajno otkri\u0107e.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dejan Risti\u0107: Mitovi srpske istorije<\/strong> – Ovo ne zvu\u010di kao ne\u0161to \u0161to bih ja \u010ditala. Ne mogu da se setim kako smo se ova knjiga i ja spojili. Mora da je bio neki totalno bizarni razlog. Ne\u0161to tipa: kranula sam do grada, pa mi trebala neka (fizi\u010dki) laka knjiga za \u010ditanje u prevozu. I onda sam ugledala nju. Ostalo je istorija. \u0160alu na stranu, ovo je vrlo zanimljiva knjiga, obja\u0161njava ustaljene neistine koje pijani velikosrbi vole da ponavljaju na slavama, svadbama i ostalim narodnim okupljanjima. U svakoj pri\u010di, tj. svakom razotkrivanju mita ima dovoljno humora da celokupno \u010ditanje u\u010dini jo\u0161 zabavnijim. Ako se ne varam, imamo jo\u0161 jednu knjigu ovog tipa negde me\u0111u knjigama, mogla bih nju namerno ovog puta izvu\u0107i.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pro\u0161le godine sam dvaput odlazila do police s knjigama da dohvatim Orvela, i oba puta su mi pa\u017enju odvla\u010dile njegove kom\u0161ije na polici. Ove godine je imao malo vi\u0161e sre\u0107e. Te tako dohvatih A Clergyman Daughter – George Orwell<\/strong>. Orvel je jedan od mojih omiljenih pisaca. Rado ga \u010ditam i ponovo i\u0161\u010ditavam. Ba\u0161 volim njegov stil. Volim i na\u010din na koji obra\u0111uje teme na koje se fokusira u svojim knjigama. Na \u0161ta i kako stavlja akcente. Sve njegove knjige savr\u0161eno oslikavaju vreme u kojem je \u017eiveo. Sve\u0161tenikova k\u0107i je pri\u010da o Doroti, o polo\u017eaju \u017eena, o radu, o gladi, o \u0161kolstvu, veri i pokoravanju. U\u017eivah u svakoj stranici.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Everything to Play For: How Videogames Are Changing the World – Marijam Did<\/strong>. I ova knjiga mi je stigla u nekom momentu od Versa i u\u010dinila mi se dovoljno zanimljivo da joj posvetim par dana svoje pa\u017enje. Mislim da me je zapravo najvi\u0161e privuklo to \u0161to sam totalno nezainteresovana za video igrice i o njima ne znam gotovo ni\u0161ta. \u0160to se ti\u010de samog igranja igrica tako mo\u017ee i da ostane. Sad moj mu\u017e verovatno uvi\u0111a da je Nitendo kao ro\u0111endanski poklon bio potpuni proma\u0161aj. Zapravo \u010dinjenica da Marijam stranice svoje knjige posve\u0107uje aktivizmu i pozitivnom uticaju koje igrice imaju na dru\u0161tvo, kao i da se bavi problemima u industriji videoigara, a osvr\u0107e se i na istorijat istih, ovo je na kraju ispalo izuzetno informativno i zanimljivo \u0161tivo. E sad, mislim iskreno da je njena misao o va\u017enosti i potencijalnom uticaju videogrica tj. komjunitija koji se stvara, malo pretenciozna. Ali mo\u017ee biti, da je ceo taj svet meni previ\u0161e stran i dalek, da bih ga razumela.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Le\u010denje \u0160openhauerom od Irvina Jaloma<\/strong> je bio prirodni korak nakon pro\u0161logodi\u0161njeg odu\u0161evljenja knjigom Kada je Ni\u010de plakao. I ovo je ba\u0161 zanimljiva knjiga. Nisam je ba\u0161 pro\u010ditala u dahu kao Ni\u010dea, ali je i ova svakako fenomenalna. Svi\u0111a mi se kako njegov junak tuma\u010di \u0160openhauera i uop\u0161te kako Jalom na jedan divan na\u010din upoznaje \u0161iru publiku sa velikim misliocima, njihovim \u017eivotima i delima. Ovo je ina\u010de, izme\u0111u redova, knjiga i o psihoterapijama i psihoterapeutima. Prili\u010dno je potvrdila moja razmi\u0161ljanja o istim. Nisam nikada osetila potrebu da potra\u017eim pomo\u0107 psihoterapeuta, ali mi je uvek fascinirao fenomen njihove popularnosti u posletnjih 10-20 godina. S obzirom da to nije tema knjige, ona i nije obra\u0111ivana direktno, ali sme\u0161taju\u0107i radnju romana u same terapije, dosta toga je posredno rekao. Svakako je u meni ova knjiga zagolicala \u017eelju da se negde u budu\u0107nosti malo vi\u0161e pozabavim ovom temom.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u017dene koje tr\u010de s vukovima od Klarise Pinkole Estes<\/strong> je bila knjiga od koje sam odustala u 2025. Ne znam kako bih ovu knjigu uop\u0161te opisala; zamena teza, zamena bitnog za nebitno, povr\u0161ni feminizam, new-age bullshit – sve to zajedno, samo vi\u0161e. \u0160to je najgore uvod nije bio lo\u0161. Ba\u0161 sam se posle uvoda zagrejala. \u0160teta \u0161to razrada tako brzo razo\u010dara. \u017dao mi je \u0161to sam joj dala i tih par dana svog \u017eivota…\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U julu sam spakovala kofere i krenula da malo obi\u0111em sveta. Put me je odveo najpre do Amerike. I to prvo do Njujorka, \u010diji ljubitelj nikad nisam bila. Bilo je pretoplo. Ne znam ta\u010dno koliko toplo jer Ameri vole da pri\u010daju u farenhajtima. U svakom slu\u010daju dovoljno toplo da ja ne po\u017eelim da se \u0161etam previ\u0161e na tom uzavrelom asfaltu. Zato sam dane provodila u jednoj od njujor\u0161kih knji\u017eara. Tu knji\u017earu smo slu\u010dajno otkrili kad smo pro\u0161li put bili u Njujorku. Blizu je Miljanovog posla i ima savr\u0161ene fotelje u koje volim da se zavalim i \u010ditam. Sam izbor knjiga i nije preterano impresivan, ali i u najgoroj knji\u017eari \u010dovek mo\u017ee iskopati po koji biser. A ova je daleko od lo\u0161e knji\u017eare.\u00a0<\/p>

Prvo sam izvukla The Coin – Yasmin Zaher<\/strong>. Po mom izboru knjiga vidi se da nisam preterani ljubitelj moderne, “uvrnute” proze. \u010cak ni kada tu uvrnutost razumem, tj. provalim njenu ulogu u romanu. I dalje ne razumem potrebu da se neko “igra” re\u010dima i situacijama na taj na\u010din. Zaher je o\u010digledno brilijantna \u017eena, i njene misli su brilijantne u ovoj knjizi, ali na\u010din na koji je ona odlu\u010dila da nas sprovede kroz diskriminaciju, nepravdu, socijalne probleme Njujorka, opsednutost stvarima, modom i \u010disto\u0107om u meni je konstantno budila nelagodu. Nelagodu tipa; ho\u0107u da se sklonim od ove ludakinje. S druge strane, svaki put kad pomislim dosta mi je ovoga, naletim na pasus koji pro\u010ditam tri puta jer je ne\u0161to najgenijalnije \u0161to je neko rekao na zadatu temu. \u010citaju\u0107i ovu knjigu ose\u0107ala sam se kao da sam na rolerkosteru. Ostavila sam knjigu u hotelskoj sobi da slu\u010dajno ne do\u0111em u isku\u0161enje da je pro\u010ditam ponovo.\u00a0\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

S obzirom da smo u Njujorku bili pet dana imala sam dovoljno vremena da i\u0161\u010ditam i Hotel Silence od Au\u00f0ur Ava \u00d3lafsd\u00f3ttir.<\/strong> Ova Olafova \u0107erka je ispri\u010dala pri\u010du o nesre\u0107nom, izgubljenom, sredove\u010dnom \u010doveku, koji odlazi u raspalu zemlju i raspali hotel. Na put je poneo samo svoju torbu sa alatom. I dok popravlja taj hotel, na\u0161 junak polako, popravlja i sebe. Dirljiva pri\u010da. Atmosferom me pomalo podse\u0107a na Bakmanovog Uveta. Na jednak na\u010din je topla, ljudska, emotivna. Raspilavih se \u010ditaju\u0107i je.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Posle Njujorka sledio je \u010cikago sa mnogo prijatnijom temperaturom i najboljom knji\u017earom u koju sam ikada kro\u010dila. Mislim da smo iz nje iza\u0161li sa dva cegera knjiga. I bilo bi ih mnogo vi\u0161e da ne postoje ograni\u010denja za prtljag.<\/p>

Jedna od prvih koju dohvatih da \u010ditam je Conquered City – Victor Serge<\/strong>. Viktor je ro\u0111ak Nikolaja Kibal\u010di\u010da koji je napravio bombu kojom je ubijen car Aleksandar II Romanov 1881. Viktor je bio anarhista, mada se kasnije priklju\u010dio bolj\u0161evicima. Meni je fascinantan jer se nije libio da kritikuje nepravdu bez obzira ko je nanosio. Te je tako kritikovao bolj\u0161evike, istim \u017earom kao i truli zapad. To je dovelo do toga da je ve\u0107i deo \u017eivota proveo u izgnanstvu. Da nigde nije dobrodo\u0161ao. Osvojeni grad je politi\u010dki triler, pri\u010da o \u0161pijunima, politi\u010darima, kukavicama, slu\u010dajnim \u017ertvama, sukobu izme\u0111u Belih i Crvenih, sme\u0161ten u Sank Peterburg od pre vi\u0161e od sto godina.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Knjiga Kurdish Women’s Stories<\/strong> koju je priredila Houzan Mahmoud<\/strong> donosi pri\u010de kurdskih revolucionarki. Za\u0161to i kako su se ove \u017eene odlu\u010divale za oru\u017eanu borbu? Pri\u010de o njima, njihovim porodicama, ugnjetavanju, pod\u010dinjenom polo\u017eaju. Pri\u010de o narodu rasutom po Turskoj, Siriji, Iraku, Iranu. I njihovoj konstantnoj borbi. Pri\u010de o \u017eenama stenama.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Iz Amerike svrnusmo u \u0160vajcarsku, skuvasmo se na planini, videsmo jedno nam drago \u010deljade i kupismo jo\u0161 par knjiga.\u00a0<\/p>

Me\u0111u njima be\u0161e One Day, Everyone Will Have Always Been Against This – Omar El Akkad<\/strong>. Kad sam je prvi put uzela u ruke i pro\u010ditala sa\u017eetak na kraju mislila sam da \u0107e o ovo biti knjiga o trenutnom konfliktu u Gazi. Knjiga zapravo veze nema sa Gazom, sem \u0161to svako poglavlje otvara izve\u0161tajem iz trenutnog rata. Nisam sigurna za\u0161to je izabrao takvu strukturu za knjigu. Knjiga je sama po sebi zanimljiva i bez tog dodatnog “silovanja” Gaze. Omar je poreklom Egip\u0107anin, i uvek je Zapad video kao oli\u010denje slobode i pravde. Ali njegovo emigrantsko iskustvo, koje ga je preko Dohe i Kanade, dovelo do Amerike, promenilo je njegovu sliku o demokratskom zapadu. Ovo je knjiga upravo o tom razo\u010darenju, o dvoli\u010dnosti i la\u017enoj predstavi. Knjiga mi se izuzetno dopala, podsetila me je na moje otvaranje o\u010diju i moju iluziju da tamo negde postoji pravedniji Svet. Samo, moglo je zaista bez tog Gaza dela. Deluje mi da zloupotrebljava njihovu nesre\u0107u, a to mu sigurno nije bila namera.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Onda odleteh za Srbiju i tu uradim \u0161ta?<\/p>

…..<\/p>

Odem do knji\u017eare. Tj. obi\u0111em vi\u0161e njih. Tu prvo dohvatim Zvuk Groma od Kim \u0110u Jonga<\/strong>. Ovo je jedan od onih romana za sva vremena. Kim nas u svom romanu vra\u0107a u Koreju u vreme sukoba Severa i Juga. Prati sudbinu \u017eene koja ostaje sama, bez za\u0161tite mu\u0161karca u svom \u017eivotu. Prikazuje nam koliko je \u017eivot takve \u017eene bezvredan i koliko je ona podcenjena, nepostoje\u0107a za to dru\u0161tvo. \u017dena ne postoji kao samostalno bi\u0107e, nego je dodatak ne\u010dije porodice. Nju nema ko vi\u0161e da za\u0161titi. Nema ko da joj sa\u010duva \u010dast. Njeno postojanje se svodi na mu\u010dno pre\u017eivljavanje. Zaista izvanredan roman.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Zlatna reka od Lu Min<\/strong> je zvu\u010dala bolje u sa\u017eetku na kraju knjige nego u razradi izme\u0111u korica. Ovo je pri\u010da o modernoj kineskoj porodici. O glavi ku\u0107e, koji je na samrtni\u010dkoj postelji i njegovim o\u010dajni\u010dkim \u0161emama da do\u0111e do unuka pre nego \u0161to se oprosti od ovog sveta. Uz to se prise\u0107a svog \u017eivota sa sinovima, svojih poslovnih uspeha i neuspeha. Meni su nekako svi likovi u romanu bili prili\u010dno nezanimljivi, slaba\u0161ni, dosadni. Do\u017eive oni kao neki probra\u017eaj na kraju. Ali sve to mi je bilo dosta neupadljivo i povr\u0161no. S druge strane knjiga je dovoljno pitka i dinami\u010dna da dr\u017ei pa\u017enju. Sama knjiga nije dosadna iako su me likovi u njoj prili\u010dno smarali.\u00a0\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kineski san od Ma \u0110ijana<\/strong> je zato bio biser nad biserima. Ma kroz svog glavnog, ljigavog, promiskuitetnog, korumpiranog politi\u010dara i njegovu gri\u017eu savest prolazi kroz razli\u010dite epohe u novijoj kineskoj istoriji i upoznaje nas sa prilikama tog vremena. On nas vodi od kineske, komunisti\u010dke Kulturne revolucije do modernog, kapitalisti\u010dkog, kineskog sna. Surovu pro\u0161lost u kojoj su se me\u0111usobno ubijali zbog visokih funkcionerskih polo\u017eaja u novom dru\u0161tvu, kriju\u0107i se iza Maovog imena, zamenili su borbama sponzorisanim od strane investitora pozivaju\u0107i se na prosperitet.\u00a0 \u00a0\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pogodan trenutak, 1855.<\/strong> Patrika Our\u017eenjika je jo\u0161 jedna fantasti\u010dna knjiga koju pro\u010ditah pro\u0161le godine. Ovo je pri\u010da o poku\u0161aju uspostavljanja slobodnog, utopijskog naselja u Ju\u017enoj Americi. Pisac ovde istra\u017euje mogu\u0107nost osnivanja i postojanja, tj. odr\u017eivosti ovakve ideje. Kako bi fukcionisalo dru\u0161tvo u kojem smo svi slobodni i jednaki? Problemi sa kojima se suo\u010davaju u me\u0111usobnim odnosima, ali i u odnosima sa susedima. Uvek mi je zanimljivo da \u010ditam razli\u010dita mi\u0161ljenja na ovakve teme. Ipak, \u010dini mi se da ve\u0107ina polazi od pogre\u0161ne pretpostavke da su sloboda, jednakost i sl. termini ne\u0161to kona\u010dno definisano. Da imaju jasno i indenti\u010dno zna\u010denje za svakog \u010doveka. Kao da ne postoje interpretacije ovih pojmova. A onda kad se tome dodaju kulturolo\u0161ke razlike, druga\u010dije prilike u kojima pojedinci odrastaju i specifi\u010dni karakteri to jednostavno mora voditi potpunom raspadu sistema. Lo\u0161e postavljen sistem je neodr\u017eiv jer se sva energija tro\u0161i na popravku lo\u0161ih temelja.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vuci svoje ralo po kostima mrtvih – Olga Tokar\u010duk<\/strong>. Miljan je veliki obo\u017eavalac ove Poljakinje i imamo u ku\u0107i nekoliko njenih knjiga. Ve\u0107 neko vreme me ube\u0111uje da krenem da je \u010ditam. Ne znam za\u0161to sam ba\u0161 ovu izabrala da bude prva. Ovo je misterija, kojom je Olga htela da nam skrene pa\u017enju na patnju \u017eivotinja. Junakinja romana se obra\u010dunava sa lovcima. Zanimljiva i uzbudljiva knjiga. Iz nekog razloga me nije preterano odu\u0161evila. Dovoljno me je zaintrigirala da pro\u010ditam jo\u0161 koju Olginu knjigu. Svi\u0111a mi se njen stil. Ali ne\u0161to mi je zafalilo, i ne znam \u0161ta je to ne\u0161to.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Negde ve\u0107 krajem novembra pomislih da \u0107e mi pro\u0107i godina bez Singapuraca. Tu se \u0161trecnuh i izvukoh knjigu Corridor – Alfian bin Sa’at<\/strong> sa police. Alfian je vi\u0161e puta pominjan na ovom blogu, jer je Alfian moj omiljeni Singapurac. Moje obo\u017eavanje ovog \u010doveka nema granice. Niko ne ume da do\u010dara \u017eivot u Singapuru kao ovaj \u010dovek u svojim pri\u010dama. Fascinira me kako ume genijalno da ispri\u010da pri\u010de i iz ugla tinejd\u017eerke u pubertetu i malog de\u010daka, i \u017eene srednjih godina. Kako uspeva da pronikne u sr\u017e dokolice. Kako ume od pogleda, svetla, zvuka, ki\u0161obrana da napravi pri\u010du o \u010doveku, o njegovim jadima, brigama, sre\u0107ama, prosto o \u017eivotu. Hodnik je jo\u0161 jedna fantasti\u010dna kolekcija pri\u010da o svakodnevnom \u017eivotu Singapuraca. \u010cista u\u017eivancija.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

The Dilemmas of Working Women – Fumio Yamamoto<\/strong> je knjiga koja nam donosi pri\u010du o pet japanskih \u017eena. Jedna bi da ne radi. Druga bi da izigrava \u017ertvu. Tre\u0107a bi da je deca po\u0161tuju. \u010cetvrta bi da ima uspe\u0161nijeg partnere. Peta bi da prori\u010de sudbine. Sve one bi da budu slobodne i prihva\u0107ene. Fumio nas upoznaje sa polo\u017eajem i mukama savremenih japanskih \u017eena. Ona je duhovita, njene junakinje su zabavne \u010dak i kad su izgubljene, tu\u017ene ili povre\u0111ene.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Opasno se bli\u017eio kraj godine. Spremali smo se za put u Ho \u0160i Min. Izme\u0111u tra\u017eenja sme\u0161taja (u zadnji \u010das), kupovine karata (u zadnji \u010das) i \u010dekanja vize (koja nam je stigla 10min pre zavr\u0161etka radnog dana u Vijetnamu, dan pre puta) \u010ditala sam Nebulozne poslove Dejvida Grejbera<\/strong>. Dok nisam slu\u010dajno ovu knjigu izvukla sa police jedne knji\u017eare u Beogradu pre 3 meseca, verovala sam da sam jedna od retkih osoba na svetu svesna nebuloznosti ve\u0107ine savremenih poslova. Tog fenomena sam postala svesna 2009. kad sam krenula da radim, nebulozan posao, u jednoj IT firmi u Frankfurtu. Poku\u0161ala sam tada da o tome razgovaram sa svojim kolegama na istoj poziciji i nisam nailazila na razumevanje. Pomislila sam da mora da je do mene i \u0161to sam generalno bila prekfalifikovana za taj posao. Verovatno je posao nebulozan meni, ali mo\u017eda nije nebulozan u globalu? I dalje me je dosta mu\u010dila ta misao jer mi se \u010dinilo da bar 50% ljudi oko mene radi totalno nebulozne poslove, me\u0111utim niko od njih svoj posao nije smatrao nebuloznim. Tj. nije ga tako definisao, niti je o tome pri\u010dao. A onda naleteh na ovu knjigu i to mi ponudi odgovore na sva pitanja koja nisam postavila. Otvori mi o\u010di i ukaza za\u0161to sam se tako ose\u0107ala i za\u0161to tako do\u017eivljavam ve\u0107inu savremenih poslova. Ne tvrdim da je Grejber u pravu, niti da su njegove definicije i predpostavke potpuno korektne, ali on je dao ime svim tim problemima koji su me mu\u010dili a za koje nisam imala pravo ime. Te eto, ako ste ikada pomislili da radite beskoristan, nebulozan posao i ose\u0107ali se kao govno zbog toga, pro\u010ditajte ovu knjigu mogla bi vam uspe\u0161no odrediti dijagnozu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U Ho \u0160i Minu se prisetih za\u0161to nerado putujem po gradovima Jugoisto\u010dne Azije, najedoh se najbolje veganske hrane na svetu i obi\u0111oh par simpati\u010dnih mesta. Jedno od tih mesta be\u0161e knji\u017eara-kafi\u0107 u kojoj na\u0111oh knjigu: The Bridge Generation of Vi\u1ec7t Nam: Spanning Wartime to Boomtime – Nancy K. Napier, Dau Thuy Ha<\/strong>. S obzirom da nismo bog zna \u0161ta radili po Sajgonu imala sam podosta vremena za \u010ditanje bleje\u0107i po svim tim silnim kafi\u0107ima i restoranima. Knjiga je kolekcija pri\u010da\/biografija grupisanih u tri celine: Rat, Period velike gladi i Po\u010detak otvaranja tr\u017ei\u0161ta. Ovo su sve pri\u010de “uspe\u0161nih” Vijetnamaca koje je Nensi upoznala tokom svog \u017eivota u Hanoiju gde je radila na univerzitetu. Ove pri\u010de, \u010ditaoca na jedan zanimljiv, \u017eivopisan na\u010din upoznaju sa istorijom i prilikama u Vijetnamu, kao i razmi\u0161ljanu lokalaca o generalno \u017eivotu i prilikama u kojima su odrastali. Meni su te pri\u010de bile izuzetno edukativne. Tako\u0111e me je fascinirao na\u010din na koji ova Amerikanka uspeva da se izdigne, tj. odvoji od svega \u0161to je njena kultura u\u010di i da posmatra neutralno i sa po\u0161tovanjem te ljude koji je okru\u017euju i taj svet u koji je do\u0161la. Bez osuda i predrasuda. Bila je ovo genijalna knjiga da sa njom zaokru\u017eim 2025.\u00a0 \u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Napomena:<\/em><\/strong>
Naslovi su navedeni na jeziku na kojem sam knjige \u010ditala. Neke od tih knjiga su prevo\u0111ene i na srpski.<\/em><\/p><\/div><\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovo je druga godina zaredom da pravim ovaj presek o pro\u010ditanim knjigama. Prijalo mi je kada sam se pro\u0161le godine “prise\u0107ala” knjiga koje sam pro\u010ditala u 2024. Prirodno je da to probam da ponovim i ove godine. Nadam se da […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":21538,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3,30,502],"tags":[],"class_list":["post-21517","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-art","category-start","category-stories"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21517","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21517"}],"version-history":[{"count":20,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21517\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":21824,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21517\/revisions\/21824"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/21538"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21517"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21517"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21517"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}