{"id":23,"date":"2007-04-01T16:16:23","date_gmt":"2007-04-01T15:16:23","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=23"},"modified":"2024-04-24T07:26:35","modified_gmt":"2024-04-24T07:26:35","slug":"o-ceskim-ljudima-i-njihovim-cudima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=23","title":{"rendered":"O \u010de\u0161kim ljudima i njihovim \u0107udima"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u010cesto me ljudi pitaju kakvi su \u010cesi? I ja eto uporno odbijam da napi\u0161em post o tome. Ne bih da donosim zaklju\u010dke pre vremena, ili napi\u0161em ne\u0161to zbog \u010dega bih se posle crvenela ili izvinjavala. Za ovo kratko vreme te\u0161ko je ba\u0161 doneti sud o tome. Ima ih raznih, uostalom kao i nas. \u010cehe obi\u010dno optu\u017euju da su hladni i povr\u0161ni u odnosima sa drugim ljudima, ali moja iskustva su totalno suprotna.<\/p>

Recimo jedan od kolega, s kojim delim kockicu, je du\u0161ica od \u010doveka. Brine se o svemu, obave\u0161tava me o svim treninzima i podse\u0107a na iste blagovremeno, nabavlja mi kancelarijski materijal, zove na kafu. Do sada smo stigli da razmenimo gomilu recepata. \u010cak mi je predlo\u017eio da ponedeljkom donosimo jedno drugom neko nacionalno jelo, radoznao \u010dovek kakav ukus ima sva ta hrana o kojoj pri\u010damo. Stra\u0161no je uslu\u017ean, ne \u010deka da ne\u0161to tra\u017eim ili pitam, nego unapred razmi\u0161lja \u0161ta bi mene moglo da mu\u010di i trudi se da mi bude na usluzi. Zainteresovan je za na\u0161u zemlju, obi\u010daje, kulturu. Sve to radi, \u010dini mi se, zato \u0161to \u017eeli da me zaista upozna i da mi pomogne da mi ovde u \u010ceskoj \u017eivot bude lak\u0161i i nije jedini takav.<\/p>

Kada smo oko Bo\u017ei\u0107a (katoli\u010dkog) i\u0161li za Prag zbog ogromne gu\u017eve su uveli neke vanredne polaske i mesta u autobusu nisu bila numerisana. Me\u0111utim kako mi to nismo znali, ulazimo u autobus i ja po\u010dinjem onako izgubljeno da zveram gde pi\u0161u brojevi sedi\u0161ta. Na to jedna devojka re\u010de (na \u010deskom) kako sedi\u0161ta nisu numerisana. Zahvalim se ja sa jednim Thanks i krenem da prevodim Miljanu \u0161ta je rekla. Ne znam da li je zbog toga \u0161to znam ruski, ali ih uglavnom razumem \u0161ta pri\u010daju za razliku od Miljana. U to momak koji je sedeo iza ove devojke, pomisliv\u0161i verovatno da je nismo razumeli, re\u010de nam na engleskom kako nema brojeva i dodade kako ima iza njega dva spojena mesta i da mo\u017eemo tu da sednemo. \u010cim smo se malo raskomotili, momak se okrenuo i po\u010de da se raspituje odakle smo, \u0161ta radimo u \u010ceskoj, da li nam se svi\u0111a zemlja itd. A zatim je na kraju dodao kako je velika \u010dast za njegovu zemlju \u0161to dolaze tako mladi i stru\u010dni ljudi da rade u njoj. U tom trenutku sam se osetila vi\u0161e nego dobrodo\u0161lo. Zaista je delovao iskreno sre\u0107an \u0161to smo do\u0161li u njegovu zemlju. Vi\u0161e nego gostoprimljivo s njegove strane. Uostalom ve\u0107ina ljudi se prema meni na poslu tako pona\u0161a, posebno stariji ljudi.<\/p>

Sve ovo je daleko od uzdr\u017eanosti, povr\u0161nosti ili bilo kakve hladno\u0107e, zar ne?<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ono \u0161to se meni ne svi\u0111a kod \u010ceha nema nikakve veze sa njihovim karakterom nego sa odre\u0111enim navikama, ali \u0107u se truditi da ih istoleri\u0161em i ne osu\u0111ujem, jer ja sam do\u0161la u njihovu zemlju a ne oni u moju. Jedna od njih je \u0161to mnogo piju. Ovde je sasvim nomalno da u sred nedelje ljudi izlaze i napijaju se do te mere da u najbukvalnijem smislu te re\u010di ljube zemlju, upi\u0161aju se u ga\u0107e ili valjaju po blatu. Zaista odvratno. Pri tome uop\u0161te nema razlike da li imaju 20, 40 ili 60 godina, da li su o\u017eenjeni ili ne, imaju li dece. \u010cude se \u0161to se ja \u010dudim kako to da izlaze u provod bez \u017eena, ban\u010de i pijan\u010de okolo i sli\u010dno. Naravno pri tome su krajnje tolerantni, \u017eene isto sve to rade bez njih. Kada sam jednom od njih poku\u0161ala da objasnim kako ja ne izlazim bez mu\u017ea, jer je meni lepo u njegovom dru\u0161tvu (zato sam se i udala, to je valjda poenta zajedni\u010dkog \u017eivota), on se nasme\u0161io i uputio mi pogled: ma da mene si nasla\u2026 Samim tim jasno je kakvi su im brakovi i kako ve\u0107ina njih zami\u0161lja \u017eivot u dvoje.<\/p>

Druga, opet usko vezana za kafanu, je ta \u0161to mogu da piju sa bilo kim. Poziv da idete s njima na pivo im do\u0111e otprilike kao pozdrav. Kada sam po\u010dela da radim to mi je bilo zaista sme\u0161no. Do\u0111u ljudi, tek se upoznamo, prozborimo po koju tipa, odakle sam, ko sam, \u0161ta sam i onda zavr\u0161e obi\u010dno re\u010denicom: sad moram da idem da radim, ali mogli bi na pivo neki dan pa da se ispri\u010damo kao ljudi. Iz toga sledi jos jedna navika koja smeta verovatno svakome sa na\u0161eg podnevlja, a to je svako pla\u0107a svoje pivo u kafani. Dodu\u0161e meni je to totalno razumljivo. U Srbiji sam uvek i\u0161la u kafanu sa prijateljima, a prijatelja uvek \u017eeli\u0161 da \u010dasti\u0161, da mu ne\u0161to kupi\u0161, plati\u0161 pi\u0107e i sl. Ovde to nije tako zato \u0161to pije\u0161 sa bilo kim, ovde i ne pije\u0161 sa prijateljima, a \u0161to bi ti pla\u0107ao pivo tamo nekom s kim si eto tako prakti\u010dno slu\u010dajno zavr\u0161io za istim stolom?<\/p>

I tako\u2026 imaju \u010cesi i uglavnom vrlo lo\u0161 ukus kada je moda u pitanju, obi\u010daj da nose bele \u010darape i preko njih papu\u010de po kancelariji, frizure kao od pre 30 godina. Ali to ih ne \u010dini lo\u0161im ljudima, samo pomalo sme\u0161nim. Ove bele \u010darape i papu\u010de ala Grubin me svako jutro zasmeju, dodu\u0161e lice mi ubrzo poprimi kiseo izgled zbog isparenja koja se onda \u0161ire iz izutih cipela.<\/p>

Toliko o \u010cesima, za mene su divni dok se ne doka\u017ee suprotno. Mada, mnogi ne dele moje mi\u0161ljenje. Ja zaista ne volim da uop\u0161tavam stvari, posebno kada su ljudi u pitanju. Ako postoji bar jedan \u010ceh da valja, za njega se vredi boriti, a ja sam ve\u0107 puno tih valjanih upoznala.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010cesto me ljudi pitaju kakvi su \u010cesi? I ja eto uporno odbijam da napi\u0161em post o tome. Ne bih da donosim zaklju\u010dke pre vremena, ili napi\u0161em ne\u0161to zbog \u010dega bih se posle crvenela ili izvinjavala. Za ovo kratko vreme te\u0161ko […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[10,560,502],"tags":[],"class_list":["post-23","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-czech-republic","category-czech-republic-stories","category-stories"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=23"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15320,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23\/revisions\/15320"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=23"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=23"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=23"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}