{"id":2344,"date":"2019-01-21T15:12:12","date_gmt":"2019-01-21T07:12:12","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=2344"},"modified":"2024-03-30T09:19:54","modified_gmt":"2024-03-30T09:19:54","slug":"ficroj-fitz-roy","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=2344","title":{"rendered":"Ficroj (Fitz Roy)"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Uvek se iznenadim, na koliko mesta \u010dovek mora stati da bi do neke patagoniske lepote stigao. Koliko je sve udaljeno i divlje u ovom delu sveta. I ba\u0161 zbog toga toliko vanredno lepo. Za takvu lepotu se uostalom i vredi pomu\u010diti.<\/p>

Ficroj planina se nalazi na granici izme\u0111u Argentine i \u010cilea. Najbli\u017ee naseljeno mesto nalazi se na argentinskoj strani; El \u010calten (El Chalten). \u010cak i ako do njega \u017eelite avionom, najbli\u017ei aerodrom \u0107e biti Punta Arenas u \u010cileu. A od njega do El \u010caltena treba menjati autobus bar dva puta u Puerta Natalesu (\u010cile) i El Kalafateu (El Calafate, Argentina). Zbog problemati\u010dnog reda vo\u017enje, “izgubili” smo dva dana na ovom putu. I opet upravo zbog tog reda vo\u017enje izabrali smo Kalafate za bazu. U hotelu smo ostavili sve stvari koje nam na samoj pe\u0161a\u010dkoj turi ne\u0107e trebati. Na le\u0111ima smo nosili samo minimum neophodan za predstoje\u0107a 3-4 dana.<\/p>

Uhvatili smo prvi jutarnji autobus za El \u010calten. Autobus staje na ulazu u nacionalni park gde vas upoznaju sa lokalnom florom i faunom, vremenskom prognozom u narednih par dana i stanju na treking stazama. Malo razo\u010darano napustismo centar jer smo shvatili da \u0107emo morati da modifikujemo prvobitan plan zbog lo\u0161eg stanja severnog dela parka. Ovaj nacionalni park, za razliku od ve\u0107ine u Patagoniji, ne napla\u0107uje ulaz. U njemu tako\u0111e ne postoje nikakvi servisirani objekti. Na par mesta postoje pro\u0161irenja ure\u0111ena za kampovanje u \u0161atorima, ali \u010dak ni kraj njih ne postoje nikakvi uslu\u017eni objekti. I dalje, ve\u0107ina staza je u odli\u010dnom stanju, prelazi preko re\u010dica i plavnih oblasti prekriveni drvenim stazama i sama treking staza je izuzetno dobro markirana.<\/p>

U El \u010calten smo stigli ba\u0161 na vreme za doru\u010dak. S obzirom da su nas \u010dekali instant obroci u narednih par dana, odlu\u010dili smo da sednemo na doru\u010dak u lokalni kafi\u0107 iako zapravo i nismo bili gladni. Zabavljali smo se upore\u0111uju\u0107i \u010cileance sa Argentincima. Tu oko granice, u toj dalekoj Patagoniji, \u010dak su i oni odlu\u010dili da se uklope u sve stereotipe koje prate njihove narode. Argentinci su poznati po tome da su otvoreniji, neposredniji i srda\u010dniji od \u010cileanaca. A zapravo je razlika samo u prvom kontaktu, \u010cileanci su malo rezervisaniji. Taj argentinski je tako sli\u010dan balkanskom mentalitetu. Pre nego \u0161to stignete da ne\u0161to zatra\u017eite ili primetite da vam nedostaje, va\u0161i doma\u0107ini \u0107e ponuditi pomo\u0107. Te dok smo u\u017eivali u sve\u017eem vo\u0107u na\u0161a konobarica je jurcala po selu da zameni na\u0161ih 50 dolara jer mi pezose nismo imali. A onda je primetila da su nam fla\u0161e prazne i ponudila da ih napuni vodom ili \u010dajem, nagla\u0161avaju\u0107i da to ne moramo da platimo. I dok mi na putu sva ta pa\u017enja prija, pomislih kako bih od iste pizdela da \u017eivim svaki dan me\u0111u njima.<\/p>

El \u010calten je zaista malo seoce i kao svako drugo u Patagoniji izgleda kao kakav filmski set. Sve sre\u0111eno, pod konac, sa tipi\u010dnim drvenim ku\u0107ama i \u0161irokim ulicama. Nalazi se u uvali opasano brdima. Kad smo se ispeli na prvo brdo, na \u010dijem vrhu po\u010dinje staza, okrenuh se jo\u0161 jednom da pogledam selo. Delovalo mi jo\u0161 manje sa te visine.<\/p>

\u010cim smo zakora\u010dili na stazu osetih silno olak\u0161anje. Divljina je pred nama. Vreme je bilo prelepo. Planinski hladnjikavo, ali nebo plavo, sa po kojim lenjim oblakom. Patagoniski nacionalni parkovi su mi najdra\u017ei za pe\u0161a\u010diti. Staze su lake, \u0161iroke, nagibi mali, \u0161ume stare, sva voda pitka, nema muva, komaraca i ostalih lete\u0107ih smara\u010da, nema velikih divljih \u017eivotinja, niti onih otrovnih. U daljini uvek predivne, ve\u010dito snegom pokrivene planine, gle\u010deri i beskrajno zelenilo. I u svemu tome mo\u017eete u\u017eivati danima. Bez asfalta, bez struje, bez interneta, bez ikakvih \u017eica i ve\u0161ta\u010dke buke. Totalno odsustvo i zvu\u010dne i svetlosne zaga\u0111enosti. Do u\u0161iju dopiru samo prirodni zvuci, do o\u010diju samo prirodno svetlo. Nebo je no\u0107u nestvarno lepo. Ju\u017ena polulopta i tako ima vi\u0161e zvezda, te deluje impresivnije.<\/p>

Hodali smo polako. Dan je dug. Nije nam se \u017eurilo. Daljine nisu velike. Na svakom vidikovcu bi pravili podu\u017ee pauze, bezbri\u017eno u\u017eivaju\u0107i u pogledu. Bilo je dosta \u0161eta\u010da na stazi. Iznena\u0111ivale su me grupe sa vodi\u010dima. Jo\u0161 sam donekle i mogla da razumem grupu starijih pogubljenih Japanaca, u tom stranom svetu bez poznavanja jezika, ali mi grupa mla\u0111ih Amerikanaca uop\u0161te nije bila jasna. Staze su izuzetno dobro ozna\u010dene, informacija na internetu i previ\u0161e. Koja bi ta\u010dno bila uloga vodi\u010da?<\/p>

Staza je najve\u0107im delom oivi\u010dena \u017ebunjem. Stene prekrivene snegom, u daljini, magi\u010dno uokviruju vidik. \u0160etali smo kroz savr\u0161enu razglednicu i prili\u010dno ujedna\u010den reljef dok nismo stigli do prvog kampa na kojem \u0107emo prespavati.<\/p>

Postavili smo \u0161ator, ostavili ran\u010deve i krenuli do obli\u017enjeg jezera Tore (Torre) i istoimenog gle\u010dera koji se prostire po njemu. Za razliku od dotada\u0161njeg terena, ovaj je bio potpuno go, prekriven kamenjem, sitnijim i krupnijim, dodatno isti\u010du\u0107i veli\u010dinu i lepotu gle\u010dera. Dok smo obilazili jezero, pribli\u017eavaju\u0107i se gle\u010deru, upoznali smo mladog Amerikanca, solo putnika. Nismo ga pozvali da nam se pridru\u017ei, ali je on to svejedno uradio. E sad, Miljan i ja smo ba\u0161 te\u0161ki za konverzaciju, i ve\u0107ina ljudi nam je potpuno neinspirativna. Ni jedno od nas ne ume da pri\u010da o glupostima, vremenu, i sli\u010dnim budala\u0161tinama. Oboje najradije \u0107utimo, sem ako ba\u0161 nemamo \u0161ta pametno da ka\u017eemo ili se nalazimo me\u0111u ljudima koje toliko volimo da sa njima mo\u017eemo da pri\u010damo o bilo \u010demu. Jasno je dakle da slu\u010dajni prolaznik ima otpilike 2 minuta da nas animira i inspiri\u0161e na razgovor, koji \u0107emo voditi do besvesti ili zaklju\u010di da smo nastrani, previ\u0161e \u0107utljivi, \u010dudaci. Amerikanac nas je napustio nakon 5 minuta umoran od vo\u0111enja ispraznog razgovora sam sa sobom. Ne bih ga ni pominjala da u tih 5 minuta nije drobio o tome kako je super putovati sam, pre svega jer ga ljudi na putu smaraju, previ\u0161e dave svojim li\u010dnim pri\u010dama, itd. Uz to je uspeo i da nam ispri\u010da sve o sebi \u0161to nas nikada nije interesovalo. Fasciniralo me je koliko je sam sebe kontradiktovao u tako kratkom vremenu. I koliko, upravo oni koji o samo\u0107i hvalospeve prave, od nje poku\u0161avaju da pobegnu, koriste\u0107i je kao izgovor za svoju sebi\u010dnost i nemogu\u0107nost da prave kompromise sa nekim. Mislim, onaj ko u njoj zaista u\u017eiva, ne\u0107e smarati slu\u010dajne prolaznike svojim ispraznim pri\u010dama.<\/p>

Nakon \u0161to se nau\u017eivasmo u pogledu na gle\u010der i sun\u010danju na jednoj od ve\u0107ih stena, krenuli smo ka \u0161umi u podno\u017eju. Cilj nam je bio da pijemo vode na vodopadu, koji smo mogli \u010duti jo\u0161 sa staze. Pratili smo re\u010dicu kroz \u0161umu, nadaju\u0107i se da se s njom mo\u017eemo vratiti do kampa. Me\u0111utim, sunce je ve\u0107 bilo nisko, rastinje previ\u0161e gusto i i nije bilo nikakve staze na vidiku, te nakon nekog vremena, presekosmo nazad ka jezeru i kampu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nakon instant ve\u010dere, spavanjca i opet, instant doru\u010dka, krenuli smo dalje. Cilj za taj dan je bio kamp Agostini. Na prvom delu puta smo uglavnom prolazili kroz \u0161umu, da bi na kraju izbili na livadu i tri jezera Unuka, \u0106erka i Majka (Nieta, Hija, Madre). Prilaz do jezera je \u0161irok i otvoren. Voda potpuno prozra\u010dna i \u010dista. Po njoj su plivale divlje patke. Svaki kamen\u010di\u0107 smo mogli videti. Spustili smo rance i raskomotili se u potpunosti. Voda je previ\u0161e hladna za kupanje, ali idealna za umo\u010diti stopala. Dan je predivno dug, a staza dovoljno kratka da smo mogli satima u\u017eivati u tom len\u010darenju. Staza dalje prati jezera, prelazi preko plavnih povr\u0161ina i kona\u010dno re\u010dice, koja nas je dovela do kampa. Postavili smo \u0161ator, ostavili ran\u010deve i krenuli u jedini ozbiljniji uspon na celom treku.<\/p>

Sre\u0107a je \u0161to se na taj uspon ide bez tereta. Meni je bilo prili\u010dno vru\u0107e u podno\u017eju, uspon je konstantan i te\u017ei \u0161to ste bli\u017ei vrhu. Uz put je bilo delova za koji su nam trebale i ruke i noge da ih ispenjemo. Bili su kratki dodu\u0161e. Ali i uski, a ljudi na treku poprili\u010dno. El \u010calten je zapravo prili\u010dno blizu tom delu treka. Mi smo prakti\u010dno, samo kru\u017eili naokolo, ali do njega je mogu\u0107e sti\u0107i i u toku istog dana. Ovaj deo treka je i najpopularniji te je zato na njemu i bilo poprili\u010dno ljudi. Mi smo krenuli dosta kasno, te je ve\u0107ina njih ve\u0107 silazila. Mora da sam u jednom momentu delovala previ\u0161e izmu\u010deno, te su majka i \u0107erka, koje su u tom momentu silazile, odlu\u010dile da me bodre. Dete mi, u totalnoj ekstazi re\u010de kako nema jo\u0161 puno do vrha, da sam pre\u0161la najte\u017ei deo i da me na vrhu \u010deka najlep\u0161i pogled na svetu. Silno me nasmeja i definitivno doprinese pobolj\u0161anju raspolo\u017eenja, tj. dade neki ose\u0107aj lako\u0107e. Najve\u0107i deo tog treka je zaista strm i zahteva oprez, te malo ostaje mesta za zveranje i pravo u\u017eivanje u momentu. No, kada smo izbili na vrh, \u010dekao nas je manje-vi\u0161e ravan deo sa koga se pru\u017eao predivan pogled na Belu reku (Blanco) iz \u010dijeg smo pravca do\u0161li, okolna brda i celu dolinu. Put pred nama je i dalje bio zaklonjen. No, kada kona\u010dno do\u0111osmo do kraja tog blagog uspona pred nama se ukazalo Mutno jezero (Sucia) i visoke kamene kule. Jezero je mle\u010dno gusto, te otuda ime. Po njemu su plivali komadi leda i bilo je snega na suprotnoj strani. Sedeli smo zadivljeni, gledaju\u0107i o\u010darani, u tu lepotu. Dete je bilo u pravu. Najlep\u0161i prizor bio je tu, pred nama. \u010cekali smo neko vreme da se oblaci sklone i otkriju vrhove. No taman kad pomislim da se razilaze skupljali su se novi. Nije ni \u010dudo da su starosedeoci ove vrhove zvali Vrhovi koji se pu\u0161e (Chalt\u00e9n). Bilo je poprili\u010dno hladno, te smo \u0161etali naokolo da bi se ugrejali. Svuda kamenjar, krupniji ili sitniji, sneg i mle\u010dno gusta voda.<\/p>

Kada smo odustali od uzaludnog \u010dekanja da oblaci nestanu, krenuli smo nazad, bodre\u0107i one koji su se penjali ka vrhu. Spust je trajao mnogo kra\u0107e. Zbog kolena mi bi drago \u0161to sam ponela \u0161tapove, iako su mi samo smetali pri penjanju.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nakon jo\u0161 jedne instant ve\u010dere, ledene no\u0107i i instant doru\u010dka, krenuli smo do par obli\u017enjih vidikovaca pre nego \u0161to smo se vratili u kamp, spakovali stvari i polako krenuli nazad. Ideja je bila da zano\u0107imo jo\u0161 jednu no\u0107 u kampu, kraj jezera Kapri (Capri), ali smo se predomislili jer je bilo previ\u0161e ljudi. Vikend i savr\u0161eno vreme su ih izmamili napolje. Taj poslednji kamp je ba\u0161 blizu selu, te smo odlu\u010dili da se vratimo ranije. Poslednji deo puta prvo prati jednu od re\u010dica, a zatim se polako odvaja i izdi\u017ee, da bi nas negde, pred sam kraj, po\u010dastio jo\u0161 jednim predivnim vidikovcem.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sve ove razdaljine su relativno kratke, a dani leti zaista dugi te nije nemogu\u0107e videti ove lepote prave\u0107i dnevne izlete iz El \u010caltena. Kampovanje definitivno nije neophodno, ali nama pri\u010dinjava posebno zadovoljstvo.<\/p>

Ovaj nacionalni park prili\u010dno podse\u0107a na \u010dileanski Tores del Paine<\/a>, ali je daleko manji, dostupniji i jednostavniji. Uz to su kampovanje i sam ulazak u park besplatni.<\/p>

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t