{"id":2350,"date":"2019-01-30T18:14:14","date_gmt":"2019-01-30T10:14:14","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=2350"},"modified":"2025-01-22T03:03:55","modified_gmt":"2025-01-22T03:03:55","slug":"valparaiso","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=2350","title":{"rendered":"Valparaiso"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Retko pi\u0161em postove o gradovima. Ima ih gomila iz gradova u kojima sam bila stanovnik, ali vi\u0161e kao osvrt na neke specifi\u010dne detalje, nego \u201cprikaz celog grada\u201d. Mada ponekad, kao sada, po\u017eelim da skupim, saberem i uguram sva ose\u0107anja u jedan post. To se obi\u010dno desi kada odem u neki grad \u201cnespremna\u201d, a on me obaspe sa toliko divnih momenata da mi \u017eao da to odu\u0161evljenje ostane nezapisano.<\/p>

Valparaiso nam je bio zanimljiv zbog Aljendea. Gledali smo neki dokumentarac o njemu i gotovo svi intervjuisani prijatelji i saborci bili su iz Valparaisa. U tom dokumentarcu, Valparaiso je samo geografski bio zanimljiv, ta naselja po brdima su delovala interesantno. Sama naselja, niti su prikazivana detaljno, niti je sam Valparaiso dobio mnogo mesta u filmu. Kasnije \u0107e se ispostaviti da je sveop\u0161ta politi\u010dka klima u Valparaisu levi\u010darska, \u0161to je u kontrastu sa trenutnim \u010dileanskim vrhom. Politi\u010dke struje i de\u0161avanja u Ju\u017enoj Americi su suvi\u0161e kompleksne i specifi\u010dne te \u0107u se suzdr\u017eati od daljeg detaljisanja (dono\u0161enja suda), mada je neosporno da nam je Valparaiso upravo zbog toga i bio toliko zanimljiv.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U grad smo stigli autobusom, iz Santjaga. Vo\u017enja je relativno kratka i autoput vodi kroz kraj koji je poznat po proizvodnji vina. S toga je ogroman kontrast, kad prolaze\u0107i kraj ure\u0111enih vinograda i sre\u0111enih zelenih povr\u0161ina u\u0111ete u grad. Nekada bogat grad kraj jedne od najzna\u010dajnijih svetskih luka. Danas samo ako dobro zagrebete ispod \u010da\u0111avih fasada centralnog dela grada, ako otklonite sve te ljude koji \u017eive na ivici bede i njihova bespomo\u0107na, izmu\u010dena lica, mo\u0107i\u0107ete da zamislite lepotu i bogatstvo koji su ga nekada krasili. Taksi nas je vozio, prvo ka zapadu, ka magistrali sa koje smo mogli videti more i luku. Ve\u0107 taj deo, oko tog puta deluje malo sre\u0111enije i veselije. Mada more u Valparaisu, tu u gradu i ne deluje kao more. Kao u svim velikim lukama, usidreni brodovi i uslu\u017ene gra\u0111evine uni\u0161tavaju svu prirodnu lepotu te ogromne vode. S tog puta smo, u jednom momentu, krenuli da se penjemo ponovo uz brdo. Tu odprilike, po\u010dinje Valparaiso sa razglednica, onaj muralima prekriveni, bojama u\u0161arenjeni, deo grada. Onaj u kojem sre\u0107ete turiste sa fotoaparatima. Krcat restoranima, d\u017eid\u017eabid\u017earnicama, ljudima, \u0161areni\u0161em. Na\u0161 sme\u0161taj je bio na vrhu tog svog turisti\u010dkog mete\u017ea. Taman dovoljno daleko da nas turisti ne uznemiravaju, i dovoljno blizu da ne lip\u0161emo penju\u0107i se uz brdo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Mislim da smo se ulaskom u tu ku\u0107u, zapravo zaljubili u ceo grad. I niti je ta ku\u0107a tipi\u010dni predstavnik grada, niti je taj kraj to, ipak upravo oni su mesta zbog kojih smo odlu\u010dili da se u Valparaisu \u201cnastanimo\u201d du\u017ee nego \u0161to smo prvobitno planirali. Stigli smo u ono suludo vreme dana, kad sunce polako ve\u0107 zalazi, kad svetla u sobama jo\u0161 uvek ne palite i ne prime\u0107ujete koliko je mra\u010dno, ako niste u\u0161li spolja. Na samoj ku\u0107i nije bilo nikakvih naznaka da je u pitanju privatni sme\u0161taj. Nakon na\u0161eg zvona i kratkog predstavljanja, vrata nam je otklju\u010dao visoki, mr\u0161avi mladi\u0107. Propustio nas je u dnevnu sobu. Bila je pomalo mra\u010dna i tamna. Kad su o\u010di krenule da nam se privikavaju na prigu\u0161eno svetlo, mladi\u0107 je primetio da je odve\u0107 mra\u010dno i popalio svetla po ku\u0107i. Ku\u0107a je tipski gra\u0111ena, kao ve\u0107ina u tom kraju. Ulazi se u usko predsoblje iz koga stepenice vode direktno na sprat, a u glavni salon prolazi se kroz ogromna vrata sa strane. Tavanice su izuzetno visoke. Taj glavni salon slu\u017eio je kao recepcija i bio je opremljen u klasi\u010dnom, salonskom stilu. Te\u0161ke zavese i tapete, ogromni komadi name\u0161taja, d\u017einovski luster i kamin su mi delovali ki\u010dasto u onom prvobitnom mraku. No dok smo zavr\u0161avali pla\u0107anje i registraciju, imala sam dovoljno vremena da obratim pa\u017enju na detalje i uvidim sa koliko pa\u017enje i stila je zapravo ure\u0111en taj deo. Ostatak ku\u0107e \u0107e tako\u0111e pokazati da je salon upravo namerno, kao kakav muzejski eksponat tu da poka\u017ee kako su nekada ove ku\u0107e izgledale. Na njega se nastavljao ogroman trpezarijski prostor sa direktnim izlaskom na ba\u0161tu. Na tom mestu \u0107emo svako jutro u\u017eivatu u izuzetnom doru\u010dku, neverovatnoj kafi i \u010darobnoj atmosferi. Neko se izuzetno trudio da od tog mesta napravi raj. Na gornjem spratu centralno mesto zauzima prostor za odmor i mini biblioteka. Me\u0111u knjigama uglavnom knjige o arhitekturi i ure\u0111enju prostora. Mladi\u0107 nam objasni kako je vlasnik arhitekta i kako su svi vlasnici ku\u0107a u tom delu grada ograni\u010deni sa unutra\u0161njim i spoljnim radovima jer je sve pod za\u0161titom UNESCO-a. Mi smo ostali zate\u010deni, svakim detaljem. Na\u0161a soba je bila prostrana i savr\u0161ino ure\u0111ena, besprekorno ulickana. Nisam o\u010dekivala takav komoditet, nakon onog susreta sa autobuskom stanicom. Iako je za Ju\u017enu Ameriku tipi\u010dna ta ogromna razlika izme\u0111u bogatih i siroma\u0161nih, nigde je nisam iskusila do te mere kao u Valparaisu. Ta ku\u0107a, kao da je bila u nekom drugom svetu. Ceo taj turisti\u010dki deo Valparaisa ostavlja isti utisak, ogroman je kontrast u odnosu na ostatak grada.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Druga ljubav se desila ve\u0107 sutradan, dok smo tumarali turisti\u010dkim delom, slikali murale i grafite, zavirivali u prodavnice i galerije. Postoje dva tipa galerija u Valparaisu, one u kojima su izlo\u017eena dela savremenih, ve\u0107 poznatih, \u010dileanskih umetnika i one manje u kojima se prodaju slike manje cenjene, od strane umetni\u010dkih autoriteta, i kojekakve turisti\u010dke d\u017eid\u017eabid\u017ee. U jednoj takvoj smo upoznali Divljeg Oregana. Do kraja mi Oregano nije objasnio za\u0161to je odlu\u010dio da mu umetni\u010dko ime bude ba\u0161 taj za\u010din tj. biljka. Njegova galerija je bila sme\u0161tena zapravo u ku\u0107i u kojoj je \u017eiveo. Kuhinja i trpezarija su samo barom bile odvojene od izlo\u017ebenog prostora. Na spratu je \u017eiveo u jednoj sobi, a drugu iznajmljivao turistima. U svom tom mno\u0161tu izlo\u017eenih stvari, Miljanu nije promaklo par slika vrednih pa\u017enje. Tu smo se dotakli pri\u010da o aktivizmu, polo\u017eaju Mapu\u010de naroda i sveop\u0161tem stanju umetnosti u \u010cileu. Upravo zahvaljuju\u0107i njegovim preporukama do\u0161li smo i do Hozea, koji je potomak \u0161panskih fa\u0161ista. Sam po sebi totalno komi\u010dan lik. \u017diveo je u toj ogromnoj ku\u0107i koja je slu\u017eila i kao galerija. S njim smo uglavnom provodili dane. Zavla\u010de\u0107i se na mesta na koja normalno ne bi i\u0161li, ispijali pisko u vreme kada to radnom svetu nije pristojno i vode\u0107i beskrajne razgovore o svemu i sva\u010demu. Njih dvojica su najvi\u0161e doprineli tome da se u Valparaisu ose\u0107amo kao kod ku\u0107e. To neobavezno svra\u0107anje na kafu kad smo u prolazu u toku dana ili vince no\u0107u u\u010dinili su svoje. Kod Hozea u galeriji je uvek bilo \u017eivo. Ljudi su dolazili i odlazili, galerija je otvorena po celu no\u0107 i meni je pre nalikovala kakvoj birtiji u kojoj je vino za d\u017eabe a zidovi ukra\u0161eni neverovatnim platnima, negoli umetni\u010dkom prostoru.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Upravo kod njega smo upoznali i Ursulu koja je putovala obalom Ju\u017ene Amerika i pravila dokumentarac o propalim lu\u010dkim gradovima. Ursula je poku\u0161avala da nam objasni besmisao \u010dileanske politike i umrtvljenost preumornog, osiroma\u0161enog naroda koji je izgubio \u017eelju da se za bilo \u0161ta bori ili zala\u017ee. Poku\u0161ala je da nam objasni i Pino\u010deovo vreme, i sa gnevom govorila o zloupotrebi kulture Mapu\u010de naroda od strane aktuelne vlasti. Sve to je zvu\u010dalo toliko poznato i besmisleno, koliko i istorija i politika podneblja sa kojeg i sami dolazimo. Zajedno smo se grozili na ono \u0161to bi se moglo nazvati alternativom, i slo\u017eili se na neki na\u010din da smo po\u010deli da veli\u010damo i slavimo mizeriju u kojoj smo odrasli.<\/p>

Kod njega smo upoznali i Lonka. Lonko je zapravo Oreganov prijatelj i njegov omiljeni umetnik. Sreli smo se kod Hozea, jer su u njegovoj galeriji sme\u0161teni neki od njegovih najboljih radova. Nekoliko metara duga\u010dka platna ispunjena Mapu\u010de istorijom. Lonkova inspiracija su re\u0111e stare pri\u010de i mitologija, a \u010de\u0161\u0107e savremena borba njegovog naroda za osnovna prava. Trenutna \u010dileanska vlast u\u010desnike protesta i aktiviste Mapu\u010de naroda tretira po anti-teroristi\u010dkom zakonu koji je Pino\u010de uveo da bi se obra\u010dunavao sa protivnicima. Ovo za posledicu ima prakti\u010dno, potpunu obespravljenost pripadnika ove grupe. Na njegovim platnima su oslikani uglavnom doga\u0111aji iz novije istorije, a stil mu je takav da kroz crte\u017e i motive poku\u0161ava da odr\u017ei karakteristike Mapu\u010dea. Te nam je tako obja\u0161njavao pojedine simbole i paterne koji su \u010desto kori\u0161\u0107eni kao mustra za vez na garderobi ili ukrasnim predmetima. Jedini na\u010din na koji su Mapu\u010de zapisivali istoriju i verovanja, jer njihov jezik ne poznaje pismo. On ih je u\u010dio od svoje bake, koja se i sama bavi vezom.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Meni je Valparaiso, upravo najvi\u0161e ostao u se\u0107anju po toj dru\u0161tvenoj anga\u017eovanosti. I dok je mno\u0161tvo murala zaista samo lepo, ogromna ve\u0107ina ima sna\u017enu politi\u010dku i dru\u0161tvenu pozadinu, bave\u0107i se temama kolonijalizma, potla\u010denosti indijanskih naroda, feminizmom. Svuda po gradu, bili su upe\u010datljivi plakati koji su pozivali na skupove i tribine koje se upravo, opet bave, goru\u0107im socijalnim problemima.<\/p>

U vreme kada smo mi bili u Valparaisu, Amerikanci su premestili svoju ambasadu u Jerusalim i to je izazvalo spontano okupljanje u gradu, u znaku protesta. Nije mi moglo proma\u0107i, da su se izme\u0111u palestinskih zastava i parola o palestinsko-izraelskom konfliktu promaljale, feministi\u010dke parole, parole protiv porodi\u010dnog nasilja, slike Aljendea, pa \u010dak i komunisti\u010dke zastave sa Lenjinom.<\/p>

Valparaiso je verovatno i jedini grad na kojem se pank koncerti organizuju na otvorenom, u sred prometnog dela grada, a ogroman broj ljudi se entuzijasti\u010dno okuplja u publici. A po broju kafi\u0107a i barova iz kojih tre\u0161ti pank muzika verovatno je prvi u svetu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

I \u010dak i da nije bilo svega gore navedenog, Valparaiso bi bio jedan od lep\u0161ih ju\u017eno ameri\u010dkih gradova. Sva ta brda i naselja po njima, ku\u0107e u jarkim bojama i neverovatan pogled na more, dovoljni su da vam srce \u0161trecne svako malo. Nama je definitivno ostao u se\u0107anju kao mesto koje bi rado nazivali domom. Grad koji je spojio nespojivo. I sad na kraju posta, dok ga \u010ditam u celini, uvi\u0111am koliko su mi ra\u0161trkane i nespojive misli. Kako poku\u0161avam da se fokusiram na grad, a ne uspevam uop\u0161te, jer njegovi ljudi \u017eele da se utrpaju u svako se\u0107anje i misao. Kad ka\u017eem grad, mislim na onaj deo bez ljudi, na ulice, ku\u0107e, stare liftove koji spajaju vrhove brda sa morem, beskrajne stepenice, kilometrima duga penjanja i spu\u0161tanja. Tek sad uvi\u0111am, koliko su mi te stvari zapravo bile sporedne. Ali upravo zato, iako mi ovo odsustvo reda i pravog koncepta u postu \u201csmetucka\u201d, \u010dini mi se da savr\u0161eno oslikava nered u mojoj du\u0161i koji je ovaj grad napravio.<\/p>

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p><\/div>

\u00a0<\/div><\/div><\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t