{"id":2460,"date":"2020-01-08T09:57:56","date_gmt":"2020-01-08T01:57:56","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=2460"},"modified":"2024-03-29T13:54:10","modified_gmt":"2024-03-29T13:54:10","slug":"tajvan-istocna-obala","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=2460","title":{"rendered":"Tajvan – isto\u010dna obala"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tDulan (Doulan)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Na\u0161la sam najlep\u0161u ku\u0107u na svetu. U seocetu Dulan, na isto\u010dnoj obali Tajvana. Ku\u0107a se nalazi na prostranom imanju. Zelena, savr\u0161eno potkresana trava prekriva blage br\u017euljke. Po uglovima imanja, uz ogradu rastu rascvetale puzavice. U savr\u0161enom zelenilu, kamena ostrva, grupisana da formiraju impozantne umetni\u010dke strukture. Naokolo jurcaju razdragani psi. Veli\u010danstveni, \u017euti, veliki. Na imanju je zapravo tri gra\u0111evine. Ku\u0107a doma\u0107ina, ku\u0107a za goste i odvojena trpezarija sa letnjom kuhinjom. Ku\u0107e su od betona i kamena, sa drvenom stolarijom i opet tim puzavicama koje gutaju to sivilo, kreiraju\u0107i praznik za o\u010di. Do soba na gornjem spratu se sti\u017ee spletom stepeni\u0161ta, ve\u0161to “isprepletanog”. Drvene daske pri\u010dvr\u0161\u0107ene za pa\u017eljivo poslagano i odabrano kamenje. \u010celi\u010dne lajsne koje ih prate. I opet te puzavice da smek\u0161aju grubost tvrdih materijala. Ku\u0107a je savr\u0161ena skulptura. Kombinacija pravilnih geometrijskih formi od betona. Hladna, \u0161tura, minimalna. Striktna i pouzdana. Najpre je savr\u0161ena geometrija ubla\u017eena dodavanjem kamenih struktura i \u010deli\u010dnih lajsni, nesimetri\u010dno, slobodno. A zatim je sve ubla\u017eeno, smek\u0161ano i ugrejano drvenom stolarijom, drvenim detaljima i rascvetalim puzavicama.
U samim sobama, arhitekta se pridr\u017eavao istih principa. Beton kao hladna podna osnova, a iz njega rastu komadi drvenog name\u0161taja. Minimalisti\u010dno, \u010disto, udobno, a istovremeno stabilno i \u010dvrsto.
To mesto nam je bilo dom u narednih par dana koje smo iskoristili za obilazak isto\u010dne obale.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ku\u0107a se nalazila na kraju ulice. Do nje se sti\u017ee strmim putem. U podno\u017eju ulice smestio se Kulturni kreativni centar. Tik uz njega autobuska stanica. Sa druge strane kafi\u0107 u kojem smo ispijali svoje prve jutarnje kafe; Kolumbiju, Keniju, Papuu i Panamu. Slu\u017eili su je samo kao filter kafu pa sam je ja pila isklju\u010divo sa ledom. \u0160naucer Toto nam se za to vreme vrzmao oko nogu. Svaki na\u0161 poku\u0161aj da ga pomazimo se zavr\u0161avao neslavno. Toto nije voleo da se mazi. \u010cim bi krenula da se naginjem ka njemu \u0161mugnuo bi u suprotan \u0107o\u0161ak.<\/p>

Kulturni kreativni centri su tipi\u010dni za ceo Tajvan. Stare, napu\u0161tene fabrike se \u010desto transformi\u0161u u prostor za umetnike i male zanatske radionice. Te je tako i ovaj sme\u0161ten u nekada\u0161njoj fabrici \u0161e\u0107era. Sam prostor je uvek impozantan, bez obzira na samu ponudu u okviru njega. Moje galerije slika sa Tajvana su prepune slika ovakvih prostora. Dopada mi se ta \u0161irina, zagasito svetlo, nesavr\u0161eni zidovi, stari alati i ma\u0161ine, koje su sporadi\u010dno ostavljene naokolo zarad atmosfere.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dulan je maju\u0161no selo. Kroz njega prolazi magistralni put uz koji su se na\u010di\u010dkali svi lokali i znamenitosti. Sa jedne strane more, sa druge visoke planine. More je blizu magistrale. Nemirno. Divlje. Surfersko. Nakon te jutarnje kafe odlazili smo na pla\u017eu da gledamo talase i slu\u0161amo huk mora. Retko je koga bilo sem nas.<\/p>

Voze\u0107i du\u017e magistralnog puta, na svakih 20tak minuta nalete\u0107ete na neku “atrakciju”; kakav neobi\u010dan reljef, vidikovac, galeriju na otvorenom. Magistralnim putem vozi autobus koji spaja ove turisti\u010dke atrakcije. Ima 5-6 polazaka dnevno i staje kraj svake od njih.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tD\u017ealulan (Jialulan)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

D\u017ealulan (Jialulan) je jedan od njih. Ni\u010dim izazvani, Tajvanci ba\u0161 znaju da ulep\u0161aju svaki pedalj svoje zemlje. Kad ve\u0107 ima\u0161 lepu livadu kraj mora, za\u0161to ne napraviti galeriju na otvorenom? Mo\u017eda se neko ba\u0161 tu umori od vo\u017enje pa po\u017eeli da napravi pauzu. Mogli bi od toga napraviti pauzu za pam\u0107enje. Mora da tako nekako razmi\u0161lja prose\u010dni Tajvanac, jer \u010ditava zemlja im je puna ovakvih detalja. Do\u0161li smo u nevreme, sa jedno 5-6 turisti\u010dkih autobusa, \u0161to mu do\u0111e oko trista ljudi. U takvim momentima, treba le\u0107i na udaljeni deo livade, zatvoriti o\u010di dvadesetak minuta. Misliti o ne\u010dem lepom. Kad slede\u0107i put otvorite o\u010di, autobusa vi\u0161e ne\u0107e biti. Na\u0107i\u0107ete sebe u raju ukra\u0161enom drvenim sklupturama, zanimljivim, razdraganim, druga\u010dijim. Pod udarima vetra neke sklupture \u0107e i zaigrati. A na kraju livade samo litica i beskrajno plavetnilo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kad vam kona\u010dno dosadi potpuno u\u017eivanje i odsustvo bilo kakvih briga, valja ponovo sesti u onaj isti autobus i krenuti dalje, do neke nove usputne stanice koju je taj dokoni Tajvanac napravio samo za u\u017eivanje. Ili ako ste odvojili dovoljno dana, ili ako ste dovoljno ostarili da shvatite da neke stvari mogu postojati \u010dak i ako ih niste videli li\u010dno, onda mo\u017eete i nazad do sela, a znamenitosti ostavite za sutra. Pa kad \u010dovek ogladni onda valja posetiti i najbolju piceriju u Dulanu. Dr\u017ee je tajvansko-filipinski par. On je iza \u0161anka, mesi testo, filuje ga i pe\u010de u svojoj pravoj, velikoj pe\u0107i na drva. Zanat je izu\u010davao u Italiji. Ona je me\u0111u gostima, pri\u010dljiva, sva slatka i uslu\u017ena. Pri\u010da nam kako je njihovo testo za picu od onoga \u0161to se na engleskom zove \u017eivo testo. Ne mese ga od sve\u017eeg kvasca, nego ostavljaju deo testa svaki dan i njega koriste kao pospe\u0161iva\u010d rasta. Obja\u0161njava nam detaljno kako testo voli da ga ista osoba mesi. Oni ga ostavljaju njegovoj mami da se brine o njemu kad oni odu negde na odmor. I kako mu treba bar par dana da se vrati u svoje uobi\u010dajeno stanje, da se opusti pod rukama svog masera. Tu je i Gari, doma\u0107a seoska d\u017eukela. Vrzma se oko stolova i tra\u017ei pa\u017enju. \u010ceka da bude ma\u017een. Seda pod sto naginju\u0107i se \u010das levo, \u010das desno, kako bi dobijao podjednaku dozu ma\u017eenja od oboje. Kad pica kona\u010dno stigne na sto jednoglasno \u0107emo zaklju\u010diti da testo mo\u017ee u top 3 najbolja koja smo ikada jeli. Ali \u010ditav utisak pomalo kvari ta podloga od paradaiza na pici od \u010detiri sira. Tajvan definitivno nije mesto za najesti se ako niste ludi za klasi\u010dnom kineskom kuhinjom.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tSan\u0161ietai (Sanxiantai)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sutradan sve\u017ei i odmorni, nakon uobi\u010dajenog rituala ispijanja kafe i odlaska na pla\u017eu, hvatamo autobus za San\u0161ietai (\u4e09\u4ed9\u53f0). Na stanici opet par autobusa. Gu\u017eva. Ve\u0107 me polako hvata panika. Pitam se koji sam vrag dolazila. Taj most na slikama i onako deluje preki\u010dasto. Silazimo do pla\u017ee i zapravo ostajemo prijatno iznena\u0111eni. Hladan vetar sa mora, i huk dovoljno glasan da nadja\u010da sve ostale zvuke. \u010cini se da i svi oni ljudi zapravo ne nameravaju da pre\u0111u taj ki\u010dasti most i odu do San\u0161ietai ostrva. Do Ostrva tri svetca (San\u0161ietai) nekada se prelazilo pe\u0161ke, kad se voda povu\u010de. Danas postoji taj ru\u017eni most koji bi trebalo da predstavlja zmaja svojim oblikom. Most je zaista ru\u017ean. Preru\u017ean. No na drugoj strani po\u010dinje magija. Crne ogromne stene, \u010dudno, nama potpuno nepoznato rastinje, pe\u0107ine i nemirno more. Kao neka druga, surova planeta. Surova, ali prelepa. \u0160etamo naokolo besciljno. Zavirujemo u pe\u0107ine. Pentramo se po kamenjaru. Obilazimo svetionik. Sedimo. \u0106utimo. Slu\u0161amo more. Cedimo poslednji gram napetosti i stresa i ostavljamo ga na tom kamenjaru da ispari. Zadovoljni se vra\u0107amo u Dulan. Na jo\u0161 jednu picu. I ma\u017eenja sa Garijem. Sutra valja krenuti dalje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t