{"id":2654,"date":"2020-06-03T20:08:50","date_gmt":"2020-06-03T12:08:50","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=2654"},"modified":"2024-03-29T03:00:24","modified_gmt":"2024-03-29T03:00:24","slug":"rat-koji-nismo-videli","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=2654","title":{"rendered":"Rat koji nismo videli"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Do\u0111osmo na frontu, a tamo istom?! Kao da su ljudi pametniji od Boga! Htjedo\u0161e sve promijeniti: gdje bija\u0161e brdo, tu kopaj jame. Gdje bijahu jame, tu gradi nasipe. Gdje je Bog stvorio travu, tamo je \u010dupaj, a gdje bija\u0161e golo kamenje, tamo je sadi! Rat se vukao i vukao kao trakavica, i ljudi se mije\u0161ali kao mravi u mravinjaku. Jedni se tukli, drugi im koje\u0161ta vukli. Jedni pjevali, drugi plakali, jedni molili, drugi psovali; jedni se smijali, drugi \u0161kripali zubima. Jedni gubili ruke, noge, zdravlje i \u017eivote, a drugi razum, stid, Boga i du\u0161u.<\/p>

Mihovil Pavlek Mi\u0161kina – Zapisi i\u0161\u010deznuloga<\/em>
Antimilitaristi\u010dki motivi; Proza, knjiga I<\/em><\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Rat!<\/p>

\u010cudna je to pojava.
Destruktivna. Bolna. Tragi\u010dna.
Previ\u0161e u\u010destala.
Nezaustavljiva.
Osu\u0111eni smo da kroz nju prolazimo iznova i iznova.<\/p>

Izlazimo iz nje uvek kao gubitnici. Iako istorijski ud\u017ebenici tvrde suprotno. Istorija je obmanjiva\u010dica, manipulatorka pro\u017eivljenih vremena.<\/p>

Ona obezvrednjuje \u017eivot pojedinca. Njoj je sve ispred na\u0161ih li\u010dnih \u017eivota. Na\u0161ih pre\u017eivljenih patnji. Izgubljenih \u010dlanova porodice, prijatelja, ljubavnika.<\/p>

Ona je tu da nam od malih nogu name\u0107e ideju krda. Pripadanja. Pokoravanja. Korenja. Vrednosti. Tradicije.<\/p>

Nije sama. Na \u017ealost!<\/p>

Na \u017ealost mnogo je vi\u0161e onih koji se pokore tim idejama i vrednostima, nego onih koji im se suprostave.<\/p>

Uvek je lak\u0161e ne misliti. Lak\u0161e je prepustiti drugom da misli za nas. Sve \u0161to treba je da na\u0111emo mesto u nekom postoje\u0107em poretku. I u njega se zabijemo. Onda ne moramo da donosimo odluke. Ne moramo da trpimo bol ako su odluke bile pogre\u0161ne. Ne moramo da rizikujemo ni\u0161ta. Treba samo…<\/p>

Treba samo da se odreknemo zdravog razuma. Slobode. Sebe. Sre\u0107e!<\/p>

I kada si tako nesre\u0107an zabijen u tom mestu koje iluzorno naziva\u0161 svojim, postaje\u0161 idealan materijal za manipulatore. Oni te zovu da radi\u0161 za njih, da se bori\u0161 za njih, da umire\u0161 za njih.<\/p>

Tvoj um je do tada ve\u0107 dovoljno otupeo od neupotrebe, a tvoje srce zgasnuto od te zadebljale opne jer ve\u0107 godinama ne ose\u0107a ni\u0161ta, da ti pristaje\u0161 na sva obe\u0107anja, prihvata\u0161 nametnute ti du\u017enosti, bez mnogo ube\u0111ivanja.<\/p>

Uostalom ti samo izvr\u0161ava\u0161 nare\u0111enja. Ti ne mo\u017ee\u0161 biti kriv za \u017ertve. Za gubitke. Za bedu. Za nesre\u0107u. Nisi ti po\u010deo rat. Ti si samo radio \u0161ta ti je re\u010deno. Ti si ispunio svoju du\u017enost. Ti zaslu\u017euje\u0161 nagradu za poslu\u0161nost.<\/p>

A kaznu za glupost? Za ne\u010dove\u010dnost? Za tu\u0111i bol?<\/p>

To snosi gubitnik. I posle \u0107e istorija da nas podse\u0107a uporno, iznova i iznova, da je za zlo kriv taj neko drugi. Taj koji je bio na drugoj strani. Taj \u0161to se borio protiv nas. Taj \u0161to se nije borio za nas. Ali…<\/p>

Ti si ipak \u010dovek. I ti zna\u0161 da nisi nevin. I ti zna\u0161 da nije samo onaj s druge strane kriv. \u010cak i ako je izgubio. \u010cak i ako je istorija na tvojoj strani.<\/p>

Ti ne mo\u017ee\u0161 da zaboravi\u0161 tu strahotu. Ni krv. Ni mrtva tela oko tebe. \u010cak i ako su ta mrtva tela njihova. \u010cak i ako je ta krv njihova. Ona su pre svega ljudska.<\/p>

Sve \u0107e pro\u0107i.<\/p>

Sem tih mora koje \u0107e te buditi svaku no\u0107. Sem tih slika horora koje \u0107e ti se uporno vra\u0107ati pred o\u010di. Sem tog ose\u0107aja teskobe. Sem te nesre\u0107e koje se nikada ne\u0107e\u0161 otarasiti.<\/p>

Rat za tebe ne prestaje kada se prekinu oru\u017eane borbe. Nije gotov kada oru\u017eje ostavi\u0161 sa strane. On ostaje u tebi zauvek.<\/p>

Jedini na\u010din da iz rata iza\u0111e\u0161 kao pobednik je da u njega nikada ni ne u\u0111e\u0161!<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Rat ostavlja o\u017eiljke i traume. Predpostavljam neizle\u010dive. I iskreno, ogor\u010deno sam verovala da oni koji su ubijali zaslu\u017euju da vi\u0161e nikada ne prespavaju mirnu no\u0107. Ali s godinama sam shvatila da stvari nisu tako jednostavne. Nisu crne i bele. I sada iskreno, i mnogo manje ogor\u010deno, verujem da svi zaslu\u017euju opro\u0161taj. Ali da bi nekome bilo opro\u0161teno, on mora prvo da shvati da treba da tra\u017ei opro\u0161taj, a onda i od koga ga tra\u017ei. \u010covek, na kraju krajeva, prvo treba da se pomiri sa sobom i svojom save\u0161\u0107u.<\/p>

Ipak postoje i oni koji to pomirenje tra\u017ee na nekim drugim nivoima. U nekim drugim oblicima. Veruju da se dijalogom traume mogu prevazi\u0107i. Dijalozi se ne vode samo re\u010dima. Nekada su slike ja\u010de od bilo koje izgovorene re\u010di. Ne znam da li je i jednom od u\u010desnika umetni\u010dkog projekta, o kojem \u0107u pisati u nastavku, u\u010destvovanje u istom pomoglo da na\u0111e mir. Da se pomiri sa sobom, ali i svetom oko sebe. Na mene, kao gledaoca je ostavio jak utisak. Trenutna de\u0161avanja u svetu, nasilje kojem smo svedoci, i skora\u0161nje \u010ditanje Mi\u0161kina su me podsetili na jednu izlo\u017ebu koju smo posetili u Muzeju moderne umetnosti u Bogoti. Ovim \u0107u zapo\u010deti i seriju postova o umetnicima i umetni\u010dkim postavkama koje pose\u0107ujem na svojim putovanjima, a o kojima do sada nisam pisala.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tRat koji nismo videli\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Rat koji nismo videli je projekat koji je trajao izme\u0111u 2007.-2009. Organizovali su ga Fondacije Puntos de Encuentro, Juan Manuel Echavarr\u00eda, Fernando Grisalez i Noel Palacios. Ova fondacija se kroz razne umetni\u010dke i kulturne manifestacije i projekte, bavi oru\u017eanim sukobima u Kolumbiji. Ovaj projekat je imao za cilj da ostavi istorijski trag na sukobe iscrtane rukom samih u\u010desnika tog sukoba. Naime biv\u0161i pripadnici paravojnih formacija su slikali neke od sukoba kojima su bili svedoci. Kao rezultat projekta, nastalo je 480 slika koji prikazuju sukob iz razli\u010ditih uglova njegovih u\u010desnika. Ne \u017eelim da ulazim u detalje ovog sukoba, obja\u0161njavanje prilika i strana u sukobu, jer sve \u017ertve su posledice istog zla. \u010cini mi se, da bih mogla upasti u zamku onih koje sukobe i zapo\u010dinju, brane\u0107i, pravdaju\u0107i, jednu od ideologija.
Uz svaku sliku je stajao opis, koji je sadr\u017eao svedo\u010denje vojnika. Ta svedo\u010denja sam navela ispod slike u celosti.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Henry – Mu\u010denje \u010doveka<\/strong><\/p>

Biv\u0161i vojnik Ujedinjenih samoodbrambenih snaga Kolumbije (AUC). Pridru\u017eio im se u 18. godini.<\/p>

To je ne\u0161to \u0161to ti je uvek u mislima, svesno ili podsvesno; nikada te ne napu\u0161ta. Kada sam po\u010deo da slikam te doga\u0111aje, osetio sam ne\u0161to. Ne znam, nekako… Seti\u0161 se te osobe, njegovog lica i svega ostalog, i pobesni\u0161. <\/em><\/p>

Predpostavljam da je imao porodicu, i on je bio ljudsko bi\u0107e; te\u0161ko je se\u0107ati se tih stvari, stegne ti se srce, ne znam, oseti\u0161 ne\u0161to; kajanje predpostavljam? Kajanje.<\/em><\/p>

Crno i belo kao tu\u017eno se\u0107anje, ne\u0161to \u010dega ne \u017eelim vi\u0161e da se se\u0107am.<\/em><\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Jose Victor – Masakr u Barbakoasu, Narinjo 2003.<\/strong>
Biv\u0161i vojnik Revolucionalnih oru\u017eanih snaga Kolumbije (FARC). Pridru\u017eio im se sa 12 godina, ostao u grupi 9 godina.<\/p>

Ovaj masakr se desio u Barbakoasu, Narinjo 2003. “El Paisa” je ovaj \u0161to dr\u017ei radio, glavni, i to je momenat kada je preterao. Po\u010deo je da ubija ljude. Bilo je ljudi koji su radili za paramilitarce i za vojsku. Poubijali su sve \u010dlanove tri porodice. Oni su imali bra\u0107u u vojsci. Iz svake porodice po jedan sin je bio u vojsci.<\/em><\/p>

Kada su izvr\u0161ili masakr, ja sam bio pogo\u0111en njihovim \u010dinom jer sam bio u srodstvu sa jednom od familija. Ja nisam li\u010dno video masakr, ali kada smo mi stigli, le\u0161evi su jo\u0161 uvek bili tamo. Video sam devojku na zemlji, Juli. Imala je 18 godina… Ovo je otac moje devojke i ovo, njena majka… Ovaj de\u010dak, njen brat, Avison, imao je 8 godina… Ovo je sestra \u017eene, a ovo je njen sin koji je imao 7 godina. Mi smo ih pokopali, bez opela, nije bilo sahrane jer nije ostao niko ko bi ih oplakivao…<\/em><\/p>

“El Paisa” je ubio moju devojku, moju svastiku, i mog \u0161uraka. U tom momentu osetio sam bes u mom srcu. Rekao sam sebi, “ne\u0107u ostati jo\u0161 jednu godinu sa FARC-om. Ne\u0107u ostati jer znam da ako ostanem jo\u0161 jednu godinu, po\u010de\u0107u da masakriram ljude. Bolje da odem”. Dezertirao sam.<\/em><\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Carlos Mario – Kidnapovanje nevine osobe<\/strong>
Biv\u0161i vojnik Ujedinjenih samoodbrambenih snaga Kolumbije (AUC). Pridru\u017eio im se sa 16 godina, ostao u grupi 5 godina.<\/p>

Ona je bila u\u010diteljica u maloj \u0161koli u isto\u010dnom delu Antigve. A ovo je moj portret. Ovo \u017ebunje je koka. Ja sam ga okitio za nju, da bi proslavili Bo\u017ei\u0107. Odne\u0107u ga i ostaviti kraj njenog \u0161atora. Postali smo dobri prijatelji.<\/em><\/p>

Plakala je mnogo dok mi je pri\u010dala o svojih dvoje dece. Imala je oko 30 godina. Komandir je mislio da ima veze sa FARC-o, zato je bila kidnapovana 3 meseca.<\/em><\/p>

Komandir je odlazio u njen \u0161ator i zlostavljao ju je. Dr\u017eao ju je zbog seksa. Odlu\u010dio je da je ubije, da ne bi svedo\u010dila protiv njega.<\/em><\/p>

Pucanje nije bilo dozvoljeno jer smo bili okru\u017eeni jedinicama FARC-a. Komandir ju je izbo. Ja sam iskopao njen grob.<\/em><\/p>

Mora\u0161 da umre\u0161 kako bi zaboravio ove stvari.<\/em><\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e o ovom projektu i galeriju svih slika koje su nastale u okviru projekta mo\u017eete na\u0107i na njihovom sajtu:
La Guerra Que No Hemos Visto<\/a><\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Do\u0111osmo na frontu, a tamo istom?! Kao da su ljudi pametniji od Boga! Htjedo\u0161e sve promijeniti: gdje bija\u0161e brdo, tu kopaj jame. Gdje bijahu jame, tu gradi nasipe. Gdje je Bog stvorio travu, tamo je \u010dupaj, a gdje bija\u0161e golo […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3,8,502],"tags":[45,48,49,72,123,131,132,154,209,210,233,249,278,281,302,311,369,371,376,463,491],"class_list":["post-2654","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-art","category-colombia","category-stories","tag-art","tag-atrakcije","tag-auc","tag-bogota","tag-egzoticna-putovanja","tag-farc","tag-fernando-grisalez","tag-gradanski-rat","tag-juan-manuel-echavarria","tag-juzna-amerika","tag-kolumbija","tag-la-guerra-que-no-hemos-visto","tag-mihovil-pavlek-miskina","tag-miskina","tag-muzeji","tag-noel-palacios","tag-puntos-de-encuentro","tag-putovanja","tag-rat","tag-umetnost","tag-znamenitosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2654","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2654"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2654\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6301,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2654\/revisions\/6301"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2654"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2654"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2654"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}