{"id":2777,"date":"2020-06-07T18:38:50","date_gmt":"2020-06-07T10:38:50","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=2777"},"modified":"2024-08-01T15:36:40","modified_gmt":"2024-08-01T15:36:40","slug":"mi-vi-oni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=2777","title":{"rendered":"Mi, vi, oni"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Tajpei mo\u017ee da se pohvali sjajnim muzejima. Barem dvaput godi\u0161nje, mi odemo do Tajvana u obilazak istih. Singapurski muzeji, za razliku od tajvanskih, i uop\u0161te umetni\u010dka ponuda mnogo \u010de\u0161\u0107e razo\u010daraju nego \u0161to odu\u0161eve. Nije nemogu\u0107e naleteti na kakav biser, s vremena na vreme, ali umetnost i sve umetni\u010dko je toliko komercijalizovano, da se \u010dovek \u010desto ose\u0107a \u010dudno \u0161to bi ne\u0161to da gleda, a ne da kupi ili investira u kakvog umetnika. Vil Gomperc je mo\u017eda dao najbolju definiciju umetni\u010dkog perioda \u010diji smo savremenici, koji je u svojoj knjizi \u0160ta gleda\u0161? jednostavno nazvao preduzetni\u0161tvom<\/em>. Iako ja taj termin ovde donekle zloupotrebljavam i vadim iz kontesta, ipak mislim da savr\u0161eno oslikava ose\u0107aj koji \u010desto imam obilaze\u0107i muzeje i galerije po Singapuru. Biznis pre svega! A onda \u0107emo o lepom, ugodnom, kulturnom i edukativnom.<\/p>

Tajvanski model je mnogo naklonjeniji umetnicima. Dr\u017eava stipendira umetnike. Bavi se umetno\u0161\u0107u. Ula\u017ee sredstva u nju. Umetnik treba da bude “samo” umetnik. Muzeja je puno i u njih se konstantno ula\u017ee. Selekcija je raznovrsna. I dela vrhunski predstavljena. Jo\u0161 jedna ogromna razlika izme\u0111u isto\u010dnja\u010dkih muzeja i evropskih npr. je ta \u0161to je postavka namenjena i podre\u0111ena neukom gledaocu. Koli\u010dina informacija, uvodni video kuratora, propratni \u0161tampani materijal, ima za cilj da gledaoca edukuje. Mo\u017ee se desiti da vam se ne\u010diji rad dopadne ili ne, ali bez obzira na va\u0161e li\u010dne afinitete, nakon posete muzeju na Tajvanu uvek \u0107e vam biti jasno za\u0161to vam se ne\u0161to svidelo ili nije. \u0160to poma\u017ee da razumete umetnost i umetnike, ali i otvara ceo novi svet za vas, pru\u017ea neke nove vidike, neki novi pogled na stvari, ljude i prilike. Umetnost ovde nije elitisti\u010dna, zaista bih je pre nazvala edukativnom i inspirativnom.<\/p>

U nastavku posta pisa\u0107u o dva umetnika; jednom Tajvan\u0111aninu i jednoj Singapurki. Njih dvoje su se sasvim slu\u010dajno “sreli” s nama u istom danu i tim susretom izazvali \u010dudan miks ose\u0107anja usmeravaju\u0107i nas u dve suprotne krajnosti.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tJu Peng : Lutalica izme\u0111u raja i zemlje\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ju Peng je ro\u0111en 1955. u okolini Tajpeija. U istom je i umro 2014. Ju je bio samouki umetnik. Kalio je zanat crtaju\u0107i portrete ljudi u jednom od parkova Tajpeija. 1981. je putovao po Evropi, koriste\u0107i priliku da se upozna sa radom evropskih umetnika. No, na stranu evropski umetnici, poznanstvo sa jednim od zaposlenih u kineskom konzulatu u Gr\u010dkoj je obele\u017eilo budu\u0107u karijeru mladog umetnika. Prijatelj iz konzulata mu je obezbedio turisti\u010dku vizu za Kinu u koju je odu\u0161evljen, odmah otputovao. Tamo se upoznao sa tradicionalnim slikarstvom, savremenim kineskim umetnicima ali i predivnim predelima koje nikada nije prestao da crta. Odlazak u Kinu, za Jua je bio povratak korenima, tj. elementima tradicionalnog kineskog crte\u017ea. Njegova najimpresivnija dela su svakako upravo ona ra\u0111ena tu\u0161em na papirnim svitcima.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ju je bio \u010dovek tradicije. Voleo je tradicionalno kinesko slikarstvo, ve\u017ebao je tradicionalne borila\u010dke ve\u0161tine, u\u017eivao u tradicionalnoj pripremi \u010daja, svirao je tradicionalni kineski \u017ei\u010dani instrument guzeng i le\u010dio se isklju\u010divo tradicionalnim isto\u010dnja\u010dkim metodama. Ovo potonje je verovatno doprinelo njegovoj preranoj smrti.<\/p>

U muzeju su bili izlo\u017eeni radovi iz svih perioda njegovog stvarala\u0161tva. Na mene je najve\u0107i utisak ostavila kolekcija papirnih svitaka sa tu\u0161em Pejza\u017ei \u010de\u017enje<\/em>. Preko 2m duga\u010dki svitci sa tradicionalnim prikazom pejza\u017ea i izobli\u010denim figurama ljudi, prete\u017eno razgoli\u0107enih. Vrlo je izra\u017een kontrast izme\u0111u detalja u crtanju prirodnih elemenata i prozra\u010dnosti i belini ljudskih figura.<\/p>

Upravo taj tradicionalni deo njegovog stvarala\u0161tva, pre svega odabir materijala i tehnike, je ostavio najja\u010di utisak. Ne osporavam da je za taj deo kriva “egzotika”. \u010cesto je moj do\u017eivljaj u isto\u010dnja\u010dkim muzejima prenagla\u0161en prosto zbog toga \u0161to su izlo\u017eena dela druga\u010dija od onoga \u0161to sam navikla da gledam. Mada, upotreba tu\u0161a, dvodimenzionalnost, crno-bela tehnika, svakako “upadaju” u naju\u017ee okvire mog do\u017eivljaja lepog.<\/p>

Tradicija, koja mi obi\u010dno smeta, je ovoga puta imala suprotan efekat. Jer ta tradicija nije moja tradicija. Kao takva li\u0161ena je tereta koji tradicija obi\u010dno nosi. Manjkavosti tako\u0111e. Ja nemam referencu ka drugim tradicionalnim kineskim slikarima. Ne mogu, u tom pogledu, da ocenim njegov rad, da ga eventualno vidim kao kopiju, nastavak, ne\u010deg ve\u0107 vi\u0111enog, pre\u017eivljenog. On je nov i sve\u017e iako to mo\u017eda nije. Dodu\u0161e, njegove ljudske figure jasno odstupaju od svega tradicionalnog, to sam i bez preteranog udubljivanja mogla da vidim. Polo\u017eaj i interakcija ljudi na njegovim svitcima, nudi sve\u017einu i ne\u0161to potpuno novo i druga\u010dije od tog tradicionalnog.<\/p>

Malo vi\u0161e o umetniku, njegovom \u017eivotu i delima mo\u017eete pogledati u slede\u0107em prilogu:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
<\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tZarina Muhamed : Pri\u010de kojima pla\u0161imo sebe\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ju Pengovu izlo\u017ebu smo odgledali jednog aprilskog popodneva u Muzeju lepih umetnosti. Taj isti dan, samo par sati ranije, pogledali smo postavku Pri\u010de kojima pla\u0161imo sebe u Muzeju savremene umetnosti. U njoj je u\u010destvovalo vi\u0161e umetnika. Me\u0111u njima je bilo, nama poznato ime; Zarina Muhamed.<\/p>

Zarina je singapurska umetnica. Prvi put smo je gledali davno, na tribini posve\u0107enoj Pontiani, o \u010demu sam tada pisala<\/a>. Vidi se na slici koju sam tada uhvatila. Sedi skroz levo, sa mikrofonom u ruci. Onda smo je ponovo sreli na festivalu dokumentarnih drami, kao jednu od moderatora. I ponovo na Tajvanu u okviru pomenute izlo\u017ebe.<\/p>

Zarina je poznata u singapurskim umetni\u010dkim krugovima. Bavi se temama tradicije, obi\u010daja, verovanja. Poznata je aktiviskinja. I uostalom, Singapur je dovoljno mali da je sretnete na svakom zanimljivom kulturnom i umetni\u010dkom de\u0161avanju.<\/p>

Na ovoj izlo\u017ebi, ona je u\u010destvovala svojim radom Talismani za \u010dudnovata stani\u0161ta u kojem preispituje svoj polo\u017eaj i mesto u svetu u kojem obitava. Svoju posebnost i specifi\u010dnost u odnosu na druge. Neprekidno tra\u017ee\u0107i svoj komadi\u0107 neba u obi\u010dajima, legendama, pri\u010dama. Ali ni tamo ga ne nalazi.<\/p>

\u0160ire, ova izlo\u017eba se bavila strahom od drugih, druga\u010dijih. Pitanjem pripadnosti i vlasni\u0161tva. Doma\u0107ih i prido\u0161lica. Sudarima svetova. Ko smo i \u0161ta smo mi? I ko su i \u0161ta su oni? Da li su pretnja? \u0160ta donose, a \u0161ta oduzimaju svojim dolaskom? I kako oni do\u017eivljavaju nas, domorodce?<\/p>

Svaki izlo\u017eeni rad je zapravo preispitivao tradicionalno, ono \u0161to je u nas usa\u0111eno, negovano kulturom i obi\u010dajima sredine u kojoj smo odrasli. Ono \u0161to nam mo\u017ee biti teret ili inspiracija, u zavisnosti od karaktera i afiniteta. I u zavisnosti da li smo me\u0111u svojima ili tu\u0111ima. Da li smo do\u0161li da osvojimo, ili \u010dekamo da budemo osvojeni.<\/p>

Vi\u0161e o postavci mo\u017eete pogledati u prilo\u017eenom prilogu:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
<\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pojedina\u010dno, mo\u017eda ove postavke ne bi ostavile tako jak utisak na mene. No, ovako kombinovane, odgledane u istom danu, podstakle su me na razma\u0161ljinje o temama koje me konstantno okupiraju. One su ponudile dve krajnosti do\u017eivljaja tradicije i vrednosti koje nam ona name\u0107e. Da li je teret? Ili je inspiracija? Da li nas sputava ili nam daje krila? Ho\u0107e li nas sahraniti ili vinuti u oblake?<\/p>

S jedne strane tu je onaj intimni, li\u010dni deo, koji je u mom slu\u010daju u stalnom sukobu sa tradicijom, nasle\u0111em, pripadno\u0161\u0107u. Poti\u010de mahom iz ne\u017eelje da selektivno prihvatam tekovine kulture iz koje sam potekla. \u0160to ve\u0107ina ljudi koja slavi svoju zemlju i korene \u010dini. Te se iz tog raloga \u010desto ose\u0107am ni\u010dijom. Daleko mi je to ose\u0107anje pripadnosti i ponosa \u0161to pripadam odre\u0111enoj grupi. Sli\u010dno kao Zarina, kopam po fragmentima kulture u kojoj sam odrasla. No \u010desto u njoj nalazim vi\u0161e onoga \u0161to me buni i odbija, nego onoga \u010demu \u017eelim da se priklonim.<\/p>

S druge strane, seljakaju\u0107i se po svetu, uvi\u0111am koliko su mi te strane kulture kojima sam izlo\u017eena, jo\u0161 dalje i neshvatljivije. Neprihvatljivije! Izla\u017eem se njima u \u017eelji da nau\u010dim i razumem, ali se ni njima ne pokoravam. Ni njih, iz istih razloga kao i onu iz koje sam potekla, ne prihvatam. Tradicija i kultura su mnogo vi\u0161e od “\u017eurke” oko nekog Svetog imena, sarme, kopanja \u010desnice u potrazi za paricom. One obele\u017eavaju na\u010dina na koji sklapamo rimu, pi\u0161emo, vaspitavamo decu, tretiramo penzionere, povinujemo se politi\u010dkim igrama i odlukama, radimo, u\u010dimo, stvaramo.<\/p>

Moramo biti kriti\u010dni. Moramo preispitivati nametnute vrednosti. I one koje nam je nametnula sredina iz koje smo potekli. I one koje nam name\u0107e sredina u kojoj \u017eivimo. I to je u direktnom kontrastu sa mojim do\u017eivljajem re\u010di tradicija<\/em>. Ona upu\u0107uje na nasle\u0111e. Na odr\u017eavanje postoje\u0107eg stanja. Na poslu\u0161nost. Na pokornost. Iz neposlu\u0161nosti proisti\u010de autenti\u010dnost, posebnost, samostalnost i snaga, koje sve do jedne smatram vrlinama.<\/p>

Uvi\u0111am vezu izme\u0111u svega toga, ali to mi ne poma\u017ee da se pomirim sa stanjem stvari. Iznad svega, ljudski je \u017eeleti svoje par\u010de sveta. Mesto koje \u0107emo zvati domom. Ljude i mesta na kojima \u0107emo se ose\u0107ati sigurno. Koji \u0107e biti kao mi. Deliti na\u0161e vrednosti. Te\u017eiti istim stvarima. Kod mene je taj svet na mikro nivou i ponekad po\u017eelim da je \u0161iri. I dalje dodu\u0161e odbijam da platim cenu koju on ima. I ve\u010dno ostajem rastrgnuta izme\u0111u svog mikro kosmosa sre\u0107e i nerealnog sna o beskrajnom nebu. Poku\u0161avam bezuspe\u0161no da spojim nespojivo. I pomirim nepomirljivo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tajpei mo\u017ee da se pohvali sjajnim muzejima. Barem dvaput godi\u0161nje, mi odemo do Tajvana u obilazak istih. Singapurski muzeji, za razliku od tajvanskih, i uop\u0161te umetni\u010dka ponuda mnogo \u010de\u0161\u0107e razo\u010daraju nego \u0161to odu\u0161eve. Nije nemogu\u0107e naleteti na kakav biser, s […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3,26,596,502,31],"tags":[45,48,207,286,300,301,302,371,390,397,408,431,432,463,479,482,483,484],"class_list":["post-2777","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-art","category-singapore","category-singapore-stories","category-stories","category-taiwan","tag-art","tag-atrakcije","tag-ju-peng","tag-moderna-umetnost","tag-muzej-lepih-umetnosti","tag-muzej-savremene-umetnosti","tag-muzeji","tag-putovanja","tag-samostalna-putovanja","tag-savremena-umetnost","tag-singapur","tag-tajpei","tag-tajvan","tag-umetnost","tag-yo-peng","tag-zanimljivosti","tag-zarina-muhamed","tag-zarina-muhammad"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2777","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2777"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2777\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":18381,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2777\/revisions\/18381"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2777"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2777"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2777"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}