{"id":2954,"date":"2020-10-12T12:43:05","date_gmt":"2020-10-12T04:43:05","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=2954"},"modified":"2024-08-01T15:36:55","modified_gmt":"2024-08-01T15:36:55","slug":"javanski-lutkari","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=2954","title":{"rendered":"Javanski lutkari"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Od malih nogu nas u\u010de kako je Balkan raskrsnica civilizacija. Na putu onih koji sa istoka krenu ka zapadu i onih koji krenu u suprotnom smeru. Pod uticajima svakoga ko tim putem pre\u0111e. Stalno izlo\u017een najrazli\u010ditijim obi\u010dajima, navikama i kulturi naroda koji preko njega prelazi.<\/p>

Ono \u0161to nas ne u\u010de je da je Balkan samo jedno od mnogobrojnih \u010dvori\u0161ta na kojima su se susretale velike sile. Samo jedno od mesta koja su imala tu (ne)sre\u0107nu sudbinu da bi svi ba\u0161 preko njih da pregaze.<\/p>

Java je Balkan Jugoisto\u010dne Azije. Na njoj su se susretali pomorski azijski istok i jug mnogo pre nego \u0161to su Evropljani krenuli u pohod da ih “prona\u0111u”. Bila je mnogima skloni\u0161te od besnih morskih oluja i odsko\u010dna daska za neke jo\u0161 dalje svetove.<\/p>

Javanska kultura je zato kompleksna i vrlo specifi\u010dna. U njoj se jasno mo\u017ee prepoznati nekoliko kulturolo\u0161kih slojeva, tj. razaznati uticaji kultura onih koji su se vekovima me\u0111u njih me\u0161ali. Mo\u017eda je najve\u0107i uticaj na javansku kulturu danas, ostavila Indija i rani kontakti sa indijskim pomorcima. Ve\u0107 po\u010detkom nove ere javanska kraljevstva su bila indijanizovana. Indijci su sa sobom doneli religiju, sanskritski jezik, knji\u017eevnost, umetnost. Ramajana i Mahabharata su i danas neiscrpan izvor inspiracije javanskim umetnicima. Najrasprostranjeniji tradicionalni oblik lutkarstva i dalje kao centralnu temu ima delove ovih epova. Tek oko 15. veka po\u010dinje islamizacija Jave. Islam je sa sobom doneo zabranu prikazivanja ljudskog lika u umetni\u010dkim formama, ali zato donosi i arabesku. Islam je imao ogroman uticaj na vizuelnu umetnost, no pisanom formom je i dalje dominirao hinduizam. Iako je kolonizacija Jave od strane Evropljana po\u010dela jo\u0161 krajem 18. veka, moglo bi se re\u0107i da je tek globalizacijom zapadnja\u010dka kultura zaista prodrla duboko u javansku, i \u0161ire indone\u017eansku, kulturu.<\/p>

Jedna od najtipi\u010dnijih kulturnih “znamenitosti” Jave su svakako tradicionalne lutkarske predstave. Jo\u0161 uvek je nejasno danas, da li je lutkarska tradicija izvorno javanska ili su je na Javu doneli Indijci. No svakako je izuzetno stara i prvi put se pominje u pisanim spisima 907. godine.<\/p>

Tradicionalno javansko lutkarsko pozori\u0161te je poznato pod imenom vajang kulit<\/em>. Vajang zna\u010di senka, a kulit je ko\u017ea. Ovo ime poti\u010de od specifi\u010dne prezentacije, koja je prakti\u010dno igra senkama iza razapetog belog platna. Senku prave tradicionalne lutke koje se prave od ko\u017ee. Lutke su dvodimenzionalne i bogato, kitnjasto izrezbarene, \u0161to je vrlo bitno jer se iza platna vide samo obrisi. Postupak, tj. na\u010din prikazivanja ljudi je vrlo sli\u010dan onom koji su primenjivali Egip\u0107ani. Sve se prikazuje iz najkarakteristi\u010dnijeg ugla. Te je tako telo okrenuto frontalno, ali glava, stopala i \u0161ake vidimo iz profila. O\u010di su opet frontalne da bi bile izra\u017eajnije, tj. krupnije. Ljudi su prikazani iskarikirano, izdu\u017eeno sa vrlo izra\u017eenom du\u017einom udova. Na taj vizuelni deo su najverovatnije uticale zabrene koje name\u0107e Islam. Lutke mogu biti velike i do metar. Postoje jasno definisana uputstva kako treba da izgleda lutka koja predstavlja odre\u0111en set likova tj. karaktera. Glavni junak recimo, uvek mora biti vitak, sa dugim nosem, glavom pognutom nadole kao znak poniznosti, samokontrole, jake volje i izuzetnog karaktera.<\/p>

Ovaj tradicionalni vid predstava je vrlo slo\u017een na izvedbu. Obra\u0111uje teme mahom iz indijskih epova. Predstave traju po desetak sati. I celu predstavu izvodi jedan lutkar, dalang<\/em>. On je narator. On mora da zna napamet celu predstavu, lakon<\/em>, a uz to je mora i nadogra\u0111ivati svojim improvizacijama. Ovim improvizacijama dalang osavremenjuje lakone, tj. stavlja ih u kontekst svojih savremenika. Prati ga ceo orkestar, kojim opet on upravlja. U velikoj meri predstava zavisi od dalangove virtuoznosti. S toga ne treba da \u010dudi popularnost koju dalang izvo\u0111a\u010di imaju u Indoneziji.<\/p>

Pored vajang kulita<\/em>, koji je najrasprostranjeniji oblik lutkarskog pozori\u0161ta, razvijale su se i odre\u0111ene varijacije koje su se odr\u017eavale sa manje ili vi\u0161e uspeha. Jedna od njih je vajang klitik<\/em> u kojoj se lutke prave od drveta. I dalje su pljosnate i detalji se reljefno rezbare. Za nju se ne koristi platno, te vi\u0161e ne predstavlja igru senki. Lutke su jasno vidljive gledaocima. Iz njega se dalje razvio vajang golek<\/em> u kojem su lutke tako\u0111e od drveta, ali su trodimenzionalne. Tako\u0111e, rezbari se samo gornji deo tela, donji se prekriva tkaninom ukra\u0161enim klasi\u010dnim batik<\/em> motivima. Iako se ova dva vida lutkarskih predstava odigravaju direktno pred gledaocima, a ne iza platna, i dalje u sebi nose ime vajang (senka). To je zato \u0161to je vajang postao sinonim za odre\u0111eni vizualni stil, te se koristi i u arhitekturi npr. tj. prevazilazi okvire pozori\u0161ta senki.<\/p>

Vajang stil je jedan od prepoznatljivih i eksploatisanijih znamenitosti Indonezije. Spada u onaj “turisti\u010dka atrakcija” deo Indonezije u koju vlada ula\u017ee puno sredstava. Promovi\u0161e se na sve strane. Razne izvedbe i verzije ovih lutki se prodaju po turisti\u010dkim prodavnicama. Mo\u017eete ih videti, manje-vi\u0161e svuda, s tim da su istorijski tipi\u010dne za Javu i Bali.<\/p>

Verovatno svemu gore navedenom nikada ne bih posvetila post, da sasvim slu\u010dajno pro\u0161le godine nisam posetila jednu od singapurskih galerija i u njoj videla radove indone\u017eanina Ivana Efendija (Iwan Effendi).<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ivan Efendi \u017eivi i radi u D\u017eogd\u017eakarti, jednom od centara savremene indone\u017eanske umetnosti. D\u017eogd\u017ea je toliko inspirativna, bogata sjajnim galerijama i neverovatnim umetnicima da je ve\u0107 odavno postala jedno od na\u0161ih omiljenih mesta u Jugoisto\u010dnoj Aziji. Ivan ne bi bio ovaj Ivan danas, da ga Ria Tri koja je osnovala lutkarsko pozori\u0161te Pejpermun (Papermoon Puppet Theatre<\/a>) nije pozvala da dizajnira lutke 2006. Od tada po\u010dinje jedno sasvim novo lutkarsko poglavlje u Indoneziji.<\/p>

Ova izlo\u017eba, nazvana Licem u lice<\/em>, kojoj smo mi prisustvovali u Singapuru imala je u fokusu razvoj lutke. Ivan je pored lutaka izlagao i crte\u017ee koji prethode njihovom stvaranju, tj. koncepte. Lutke su najvi\u0161e okupirale na\u0161u pa\u017enju. Izra\u0111ene su od slojeva papira (zapravo, ono \u0161to zovu papir ma\u0161e), gline, tkanine i bambusa. Svetlih su nijansi, delovi gotovo prozra\u010dni, pau\u010dinasti. Sa crnim, sferi\u010dnim o\u010dima koje se \u017eivahno cakle kao kontrast gotovo bezizra\u017eajnim licima. Te o\u010di vas teraju da lutkama prilazite blizu, uranjate u njih, tra\u017ee\u0107i svoju refleksiju. Verovatno odavno nisam prisustvovala izlo\u017ebi kojoj ime toliko dobro pristaje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Taj susret sa njegovim lutkama me je i doveo do Pejpermun pozori\u0161ta. Njihove predstave namenjene su odraslima i lutkari glume na sceni sa svojim lutkama. Ovaj koncept svakako nije unikatan u svetu, ali je sve\u017e i nov u Indoneziji. Poseban je izazov u zemlji koja neguje i ula\u017ee sredstva u \u010duvare tradicionalne umetnosti, proizvesti ne\u0161to novo i druga\u010dije. \u010cini se da ta dela moraju biti zaista od izuzetne vrednosti da bi uspela da dopru do \u0161ire publike.<\/p>

Treba naravno uzeti u obzir da sam ja odgajana daleko od tradicionalne javanske kulture. Ona mi je egzoti\u010dna, na momente inspirativna i zabavna, ali i dalje su\u0161tinski nerazumljiva. Te tako te tradicionalne forme mogu vrlo povr\u0161no konzumirati. Za razliku od njih, savremena javanska umetnost, u kojoj je tredicionalno izra\u017eavanje vrlo ograni\u010deno, \u010desto i odsutno, mnogo lak\u0161e nalazi put do mene. Na kraju krajeva ni savremeni Indone\u017eani ne \u017eive \u017eivot u kojem su nastale te stare, tradicionalne forme. Iako su njima daleko bliskije i imaju konkretno zna\u010denje i mesto u njihovim \u017eivotima, one nisu prirodan, spontan, oblik izra\u017eavanja ni jednog Javanca.<\/p>

Iz tog razloga me ne \u010dudi da su upravo Ivanove lutke probudile moje interesovanje za javansko lutkarstvo. I nau\u010dile me da cenim i stare, tradicionalne forme, iako sa njima, na prvi pogled, nemaju mnogo veze.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pejpermun organizuje internacionalni lutkarski festival Pesta Boneka<\/a> u D\u017eogd\u017ei svake druge godine. Tom festivalu smo trebali da prisustvujemo po prvi put upravo ovih dana. Trebalo je kona\u010dno da vidimo Ivanove lutke na sceni. Planirala sam da pri toj poseti odgledamo i jednu od klasi\u010dnih predstava pozori\u0161ta senki. Svidela mi se ta ideja o pozori\u0161nom obilasku Jave. No, na \u017ealost Korona nam je poremetila i te planove i naterala nas da taj put odlo\u017eimo za neku od narednih godina.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Od malih nogu nas u\u010de kako je Balkan raskrsnica civilizacija. Na putu onih koji sa istoka krenu ka zapadu i onih koji krenu u suprotnom smeru. Pod uticajima svakoga ko tim putem pre\u0111e. Stalno izlo\u017een najrazli\u010ditijim obi\u010dajima, navikama i kulturi […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3,19,26,596,502],"tags":[45,48,119,120,123,144,182,264,301,302,330,341,352,371,390,397,408,463,466,467,482],"class_list":["post-2954","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-art","category-indonesia","category-singapore","category-singapore-stories","category-stories","tag-art","tag-atrakcije","tag-dzogdza","tag-dzogdzakarta","tag-egzoticna-putovanja","tag-galerije","tag-indonezija","tag-lutkarsko-pozoriste","tag-muzej-savremene-umetnosti","tag-muzeji","tag-papermoon-puppet-theatre","tag-pesta-boneka","tag-pozoriste","tag-putovanja","tag-samostalna-putovanja","tag-savremena-umetnost","tag-singapur","tag-umetnost","tag-vajang","tag-vajang-kulit","tag-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2954","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2954"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2954\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":18385,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2954\/revisions\/18385"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2954"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2954"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2954"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}