{"id":3081,"date":"2022-06-25T22:51:43","date_gmt":"2022-06-25T14:51:43","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=3081"},"modified":"2024-03-28T04:19:31","modified_gmt":"2024-03-28T04:19:31","slug":"kataloniji-u-cast","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=3081","title":{"rendered":"Kataloniji u \u010dast"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Katalonija je san. Anarhisti\u010dka Katalonija je najromanti\u010dniji san koji bi iko mogao usniti.<\/p>\n

<\/p>\n

Ali san je samo san, java je ve\u0107 ozbiljna no\u0107na mora.<\/p>\n

<\/p>\n

Java u Kataloniji je manja no\u0107na mora od jave na nekim drugim podnebljima. No i ta njihova java je ve\u0107 svuda vi\u0111ena, predvidljiva. Mo\u017eda malo romanti\u010dnija i ugla\u0111enija. Ulickanija. Sre\u0111enija. Ali i dalje je java.<\/p>\n

<\/p>\n

U Kataloniju smo do\u0161li neplanirano. U vreme pandemije kovida te\u0161ko je bilo i\u0161ta planirati. Posebno, ako \u010dovek planira da se vratiti u Singapur nakon tog puta. To onda postaje ozbiljan izazov. Nekih dve nedelje pred put, mislili smo da \u0107emo jesenovati u Hrvatskoj. Miljanova firma se cimala da nam izvadi dozvole za povratak u Singapur, kao i dozvolu da karantin prele\u017eimo u svom stanu, a ne nekom od propisanih hotela. \u010cekalo nas je 2 nedelje zatvora i pet testova.<\/p>\n

<\/p>\n

Nedelju dana pred put pravila su se promenila. Odre\u0111ene zemlje su stavljene na Listu<\/em>. Listu koja je omogu\u0107avala izbegavanje karantina. \u0160panija be\u0161e me\u0111u njima. I tako mi zavr\u0161ismo u \u0160paniji. Najjeftinije karte su bila za i iz Barselone, te otuda Barselona, tj. Katalonija.<\/p>\n

<\/p>\n

Nisam planirala da idem u \u0160paniju. Ne sad. I ne ovako. Jo\u0161 manje sam bila spremna za Kataloniju. Ona je najdivniji san koji to nije. Ona nije Mirov El segador, Pikasova Gernika, Orvelova ili Hemingvejeva Katalonija, ma koliko ja to \u017eelela. Ona je…<\/p>\n

<\/p>\n

… Ona je divno mesto za odmor. Brdovita. Valovita. Morska. Stara. Stara kao srednjovekovni zamak, staro-rimski amfiteatar, praistorijske pe\u0107ine.<\/p>\n

<\/p>\n

Htela sam da je ispe\u0161a\u010dim u te dve nedelje. Htela sam da planinarim Pirinejima. Htela sam da vidim njene planine, visoravni, jezera. Vremenska prognoza me je uveravala da za to vreme nije. Da sam okasnila. Onda sam odlu\u010dila da ispe\u0161a\u010dim njenu obalu. Vremenska prognoza me je uveravala da je za to vreme idealno.<\/p>\n

<\/p>\n

Nije!<\/p>\n

<\/p>\n

Nije sve u (ne)vremenu. Trebalo je da odem u planine.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Posle 2-3 dana provedenih radno u Barseloni, odmor je kona\u010dno mogao da po\u010dne. Uhvatili smo lokalni voz iz Barselone za Portbou. To je trebao biti po\u010detak na\u0161e desetodnevne \u0161etnje uz katalonsku obalu. Postoji nekoliko ozna\u010denih pe\u0161a\u010dkih staza\/puteva koji prate katalonsku obalu i spajaju primorska seoca usput. Plan je bio da pratimo, tj. kombinujemo dve od tih staza: GR92 i Cami de Ronda. Dnevno bi prelazili oko 20tak kilometara i no\u0107i provodili u seocima usput. S obzirom da je staza polu-urbana, odlu\u010dili smo da ne nosimo kampersku opremu, nego spavamo u hotelima.<\/p>\n

<\/p>\n

Nepa\u017enjom smo krenuli prili\u010dno kasno iz Barcelone. Prvo nam je planove omeo maraton i blokirane ulice, a onda i nedeljni red vo\u017enje. Kada smo seli u voz, ve\u0107 je pro\u0161lo podne. U Portbou bi bili oko dva. Taj dan je trebalo da pre\u0111emo oko 10tak kilometara, do sela Ljanca (Llan\u00e7\u00e0). Dan je prili\u010dno kratak, no ako krenemo na stazu odmah, imali bi vi\u0161e nego dovoljno vremena.<\/p>\n

<\/p>\n

Ali… Bismo gladni. I \u017eedni. I… Odlu\u010dismo da si\u0111emo stanicu ranije. U Koleri (Colera).<\/p>\n

<\/p>\n

Miris. Se\u0107am se tog mirisa. Miris Mediterana. Miris letovanja iz detinjstva. Miris borova i smokvi. Miris u\u017earenog kamenja. Miris mora. Miris koji je poga\u0111ao najumornije delove tela. Miris koji je otklanjao taj umor momentalno.<\/p>\n

<\/p>\n

Pla\u017ea je blizu \u017eelezni\u010dke stanice, te smo se uputili do iste. Prva slika sa puta, treba da bude slika mora. Slika beskona\u010dnog plavetnila.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nakon popunjavanja stomaka, krenusmo na po\u010detak staze. Staza vodi kratko, kroz borovu \u0161umu, a onda preko kr\u0161a do druge uvale. Ne\u0161to ve\u0107e. Ispunjene lokalcima koji misle da more krajem oktobra nije previ\u0161e hladno za kupanje. Onda opet par stotina metara borovine, pa par uvala. Kao slojevi torte, smenjuju se plavi i zeleni pojas.<\/p>\n

<\/p>\n

Drugi deo puta je vodio du\u017e ure\u0111enih, poplo\u010danih staza. Kroz polu naseljene predele. Vile sa pogledom na more. \u0160iroka dvori\u0161ta, plavi \u0161aloni, beli zidovi. Sve su izgledale kao da su napu\u0161tene. Sezona je o\u010digledno gotova. U njima mo\u017eda niko ne\u0107e boraviti do slede\u0107eg prole\u0107a.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kada smo stigli do glavne promenade u Ljanci, morali smo da se suo\u010dimo sa ogromnim problemom. Sezona je gotova i hoteli su zatvoreni. Sajtovi poput Bukinga i AirBnB-a su nam nudili samo apartmane koje bi bili primorani da bukiramo barem 2 no\u0107i. Bi mi \u017eao \u0161to nismo poneli opremu za kampovanje. Na kraj pameti mi nije bilo da mo\u017ee da se desi da ne na\u0111emo sme\u0161taj.<\/p>\n

<\/p>\n

Odluke. Odluke. Odluke donete na pre\u010dac, nisu uvek najgore odluke.<\/p>\n

<\/p>\n

Uz pantomimu i A- nivo \u0161panskog uspeli smo da bar na\u0111emo taksi prevoz do Kadakesa (Cadaqu\u00e9s) jer na kraju sezone, u pet popodne ni prevoz vi\u0161e ne funkcioni\u0161e.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tKadakes (Cadaqu\u00e9s)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kadakes je bio ljubav na prvi pogled. Golema ljubav. Ona koja se ne de\u0161ava \u010desto.<\/p>\n

<\/p>\n

Lavirinti uskih kaldrmisanih ulica, bele stare ku\u0107e, opet ti plavi \u0161aloni, ljubi\u010daste i roze puzavice, tepih prezrelih opalih smokvi i miris mora. Vetar je duvao i besni talasi udarali u zidove promenade. Turista jedva da je bilo, centar starog grada u ve\u010dernjim satima izgleda sablasno. Svetla su slaba, ulice mra\u010dne. U tom mraku, pa\u017enju nam je privukao lokal sa velikim slikarskim platnima. Na jednom od njih singapursko gigantsko super drve\u0107e iz jednog od najpoznatijih parkova. Me\u0111u drve\u0107em prizor iz raja, nage mu\u0161ke i \u017eenske figure.. Oko njih patroliraju milocioneri na konjima. U sred tog mno\u0161tva ljudi ku\u0107a iz koje viri Niklsonovo lice. Ili je bar meni to lice tako izgledalo.<\/p>\n

<\/p>\n

Do nje jo\u0161 jedno ogromno platno, metro stanica, deo nekog zapadnja\u010dkog grada, prosjakinja na ulici, asocijacije na kovid pandemiju. Boje tmurne.<\/p>\n

<\/p>\n

– Ho\u0107u onu!<\/em> – re\u010de mi Miljan upiru\u0107i prstom u pravcu “singapurske slike”.<\/p>\n

<\/p>\n

– Ja ho\u0107u onu s pandemijom<\/em> – dodah, pokazuju\u0107i ka drugom uglu studija.<\/p>\n

<\/p>\n

Dok smo “raspravljali” koja \u0107e s nama za Singapur, pojavio se umetnik. Vra\u0107ao se sa ve\u010dere. Ispostavilo se da je Nemac. Nemac koji ve\u0107 godinama \u017eivi u \u0160paniji jer mu je domovina suvi\u0161e hladna i tmurna. Kao sa ve\u0107inom Nemaca na\u0111osmo zajedni\u010dki jezik vrlo brzo. On nam je eufori\u010dno izlagao sva svoja dostupna dela, a mi u\u017eivali u toj privatnoj prezentaciji. Da sam u to vreme bila upoznata sa Konstraktinim Triptihom, verovatno bi mi u glavi odzvanjale njene re\u010di:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

“Razvijamo svoja interesovanja
Razmatramo fenomene savremenog dru\u0161tva
Diskutujemo o neoliberalizmu
\u010cudimo se ljudskoj gluposti, pa posle idemo da jedemo<\/em>“<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Idemo da jedemo! Zaista od tog razgovora nas ni\u0161ta nije moglo udaljiti sem Miljanovog napada gladi. Te odatle nastavismo vijugavim ulicama u potrazi za restoranima. I jeli smo lepo. Ba\u0161 lepo smo jeli!<\/p>\n

<\/p>\n

Dobra hrana i jo\u0161 bolje dru\u0161tvo su neplanirano produ\u017eili na\u0161 ostanak u selu. Dodu\u0161e i umetnikova \u017eelja da slike malo dotera, pre nego \u0161to nam ih upakuje. Na kraju zaista kupismo obe, a tome dodasmo i manji kola\u017e.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U jednoj od vila, u susednom selu Portlligat, Salvador Dali je proveo dobar deo svog \u017eivota. Ta ku\u0107a je pretvorena u muzej. Miljan nije preterani obo\u017eavalac Dalijevog lika i dela, ali ja jesam ovog potonjeg, te smo narednog dana krenuli do vile prate\u0107i obalu. Muzej je bio zatvoren u vreme na\u0161e posete, ali nadali smo se da \u0107e nam \u0161etnja svakao prijati, te da je mo\u017eda bar spolja\u0161njost dostupna za gledanje. Vreme je izuzetno prijatno u oktobru. Dani su bili prete\u017eno sun\u010dani, ali ne pretopli kao u toku leta. Staze uz more su poplo\u010dane, na momente prate asfaltni put ali saobra\u0107aja gotovo da nema. Tek po koja ku\u0107a kraj koje smo prolazili nije bila prazna. Koliko li sve ovo izgleda druga\u010dije leti, u toku sezone?<\/p>\n

<\/p>\n

Pred sam kraj puta stigli smo do prelepe uvale. Putokaz nas je upu\u0107ivao na povratak u kopno, na asfaltni put. maps.me je pokazivao da postoji pe\u0161a\u010dka staza uz more. Ispred nas je, bar u neposrednoj blizini, bio vidljiv utabani puteljak. Naravno da smo krenuli puteljkom. I naravno da nas je to dovelo do sred ni\u010dega u jednom momentu. To u sred ni\u010dega je bila visoka ograda, ogra\u0111enog imanja. Imali smo opciju ili da se vratimo istim putem ili da krenemo kroz gusto rastinje. Ve\u0107i problem od rastinja bili su kameni zidovi, jer taj teren je izdeljen na terase. Neki od zidova su bili vi\u0161i od metar i po. Na svu sre\u0107u, o\u010digledno nismo bili jedini koji su do\u0161li na ideju da prate onaj nesre\u0107ni puteljak. Neko je pre nas ve\u0107 dovla\u010dio ve\u0107e kamenje koje je olak\u0161avalo preskakanje ovih kamenih bedema.<\/p>\n

<\/p>\n

– Na\u0161 put ne bi bio potpun, da bar jednom ne izaberem ovakvu stazu.<\/em> – rekoh, preska\u010du\u0107i jedan od bedema.<\/p>\n

<\/p>\n

– Nadajmo se da \u0107e biti poslednja!<\/em> – Dok mi je to govorio, bilo je jasno, da ni trunku nade u tako ne\u0161to nema.<\/p>\n

<\/p>\n

– Nada poslednja umire!<\/em> – dodadoh, sme\u0161e\u0107i se. U sebi sam zapravo razmi\u0161ljala kako su mi ta “gubljenja” omiljeni deo svake \u0161etnje.<\/p>\n

<\/p>\n

Malo \u0161ta smo od vile videli, previ\u0161e je zaklonjena u unutra\u0161njosti imanja. Kao uteha je poslu\u017eila kolekcija Dalijevih grafika izlo\u017eena u muzeju u Kadakesu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tFigeres (Figueres)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pomalo razo\u010darana neobilaskom vile, narednog dana smo krenuli u Figeres (Figueres) u obilazak jo\u0161 jednog njegovog muzeja. Malo \u0161ta smo od samog grada videli. Mene su beskona\u010dne krivine na putu do Figerasa u potpunosti izmu\u010dile. No svakako je vredelo malo se pomu\u010diti zbog kako \u0160panci tvrde, najve\u0107eg objekta nadrealizma! Sa svim restrikcijama, i smanjenim obimom poseta, muzej je i dalje bio prenatrpan i te\u0161ko mi je i da zamislim na \u0161ta li\u010di poseta istom u normalna, nekovid vremena.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\u017dirona (Girona)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Bilo je te\u0161ko oprostiti se od Kadakesa. Krajem oktobra, to je jedno od lep\u0161ih mesta na svetu. Krajem jula… Ne \u017eelim ni da zami\u0161ljam kako bi to izgledalo u sred letnje sezone.<\/p>\n

<\/p>\n

Nakon Kadakesa, odlu\u010dili smo da za\u0111emo malo u kopno i svratimo do \u017dirone (Girona). Delovala je izuzetno lepo dok smo kroz nju prolazili vozom na putu za Portbou. Grad idealan za razglednice. \u0160arene zgrade sa obe strane reke i pe\u0161a\u010dki mostovi koji ih spajaju. \u017dirona je poznata po svojoj jevrejskoj \u010detvrti, starim bedemima i katedrali. Posvetili smo nimalo vremena na njen kulturni \u017eivot, istoriju ili savremena zbivanja. \u0160etali smo starim ulicama, \u010dudili se koli\u010dini prodavnica za bicikle i bicikliste (kasnije se ispostavilo da u \u017dironi \u017eive mnogi poznati biciklisti za koje imam 0 interesovanja) i koli\u010dini fanova Igre prestola (koja me interesuje koliko i biciklisti). Duge \u0161etnje su bile dovoljne. Singapur nije grad za pe\u0161ake, te su te besciljne duge \u0161etnje po evropskim gradovima za mene sada \u010desto cilj same po sebi. Ta mogu\u0107nost da na nogama stignem od ta\u010dke A do ta\u010dke B u\u017eivaju\u0107i u nasumi\u010dnom zveranju u fasade zgrada, a da ne \u0161etam uz autoput ili ne lip\u0161em od vru\u0107ine i vlage, je dovoljno fascinantna da mi malo \u0161ta preko toga treba.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tBesalu\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Iz \u017dirone smo skoknuli na izlet do obli\u017enjeg srednjevekovnog sela Besalu. Kad se \u010dovek navikne na lepe gradove, onda postaje proklet pa bi da gleda i lepa sela. Basalu je samo jedno od mnogobrojnih srednjevekovnih sela razbacanih po Kataloniji. Njega smo izabrali samo iz prakti\u010dnih razloga, dovoljno je blizu \u017dirone i do njega je vodio direktan prigradski prevoz.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tKosta Brava (Costa Brava)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kada smo se nagledali srednjevekovnih zidina, vreme je bilo da se vratimo \u0161etnjama uz more. Turisti\u010dki vodi\u010di tvrde da je \u0161etali\u0161te izme\u0111u Ljoret de Mara (Lloret de Mar) i Tose de Mara (Tossa de Mar) najlep\u0161i deo katalonske obale. Oba grada su velike turisti\u010dke destinacije sa ogromnim hotelima uz pla\u017eu. U Ljoretu se nismo zadr\u017eavali, sa stanice smo se najbli\u017eim putem spustili do pla\u017ee i tu zapo\u010deli \u0161etnju. U Tosi smo ostali par dana. Na ju\u017enom delu nalazi se tipi\u010dan stari mediteranski grad, novi deo Tose je bio prili\u010dno neinspirativan.<\/p>\n

<\/p>\n

Sama staza, koja spaja ova dva grada, prati obalu, prolazi kroz manja sela, pe\u0161\u010dane uvale, po vrhovima litica, kroz guste mediteranske mirisne \u0161ume. Sem delova staze u neposrednoj blizini ova dva grada na kojima je bilo podosta turista, staza je uglavnom bila prazna. Nije bilo boljeg na\u010dina da sagledamo lepotu Kosta Brave.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tTaragona (Tarragona)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Polako su isticali dani na\u0161eg odmora. Znali smo da poslednjih par dana \u017eelimo da provedemo u Barseloni. Ostalo nam je jo\u0161 dva dana za \u0161etnju ulicama jo\u0161 jednog katalonskog grada. Izabrali smo Taragonu (Tarragona) prvenstveno zbog akvadukta. Sli\u010dno kao i po svim ostalim mestima pre nje, samim gradom se nismo preterano bavili. Besciljne \u0161etnje njenim ulicama, \u0161etnje uz more i slikanje fasada su jedine aktivnosti u koje smo se upu\u0161tali. I naravno, jeli smo lepo. Ba\u0161 lepo smo jeli!<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Veruje se da je taragonski akvadukt, poznatiji i kao Aq\u00fceducte de les Ferreres<\/em> izgra\u0111en za vreme Oktavijana Avgusta, tj. negde u periodu raspinjanja Hrista. Ne\u0161to toliko staro zaslu\u017eilo je da bude ovekove\u010deno mojim pogledom. Akvadukti su mi uvek delovali impresivno kao gra\u0111evine, te sam po\u017eelela da jedan od njih kona\u010dno vidim i u\u017eivo. Nalazi se na samo 4km od grada. Ima dva reda lukova, u gornjem redu 25, u donjem 11. Mogu vam re\u0107i da je zagledanje ove gra\u0111evine zaista bio poseban do\u017eivljaj. I totalno vredan dolaska u Taragonu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tBarselona\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kao \u0161lag na tortu, za kraj smo ostavili Barselonu.<\/p>\n

<\/p>\n

Grad koji je trebao da me odu\u0161evi, ali iskreno ostavio me je prili\u010dno… O\u010dekivanja su bila prevelika. I ja sam se nagledala svakakvih \u010dudesa u \u017eivotu. Barselona jednostavno nije imala u ponudi ni\u0161ta \u0161to me ve\u0107 na nekom drugom mestu nije odu\u0161evilo. S druge strane Barselona je neizdr\u017eivo pretrpana turistima. U malo koji deo grada sam uspela da za\u0111em i da na\u0111em mira, da pro\u0111em parkom u kojem sede samo lokalci sa svojim klincima, ili ulicom kojom se kraj mene ne\u0107e slivati more ljudi, ulice kojima \u0107e kola dovoljno retko prolaziti da ih ne prime\u0107ujem. Od svog tog mno\u0161tva \u0161etnje njenim ulicama nisu bile preterano prijatne. Ona je jedna od onih gradova, u kojima \u010dovek treba da \u017eivi da bi znao gde da se skloni.<\/p>\n

<\/p>\n

Daleko od toga da je iskustvo bilo neprijatno. Vrlo rado bih opet tamo otputovala. Samo, samo…<\/p>\n

<\/p>\n

No, i pored toga neki momenti Barselone su i tekako bili vredni pomena.<\/p>\n

<\/p>\n

Fasade zgrada. Obi\u010dno ljudi vezuju Gaudija za barselonsku arhitekturu. No meni je Gaudi previ\u0161e kitnjast. Pro\u0161li smo kraj par njegovih zgrada besciljno lutaju\u0107i po gradu (nemogu\u0107e ih je proma\u0161iti zbog koli\u010dine ljudi koji se oko njih okupljaju) i ciljano oti\u0161la do Sagrade Familije, gde smo jednoglasno do\u0161li do zaklju\u010dka da do Gvelj parka ne\u0107emo ni i\u0107i (to je od Sagrade, sude\u0107i po slikama, jo\u0161 kitnjastije). Kad pri\u010dam o prelepim fasadama, uop\u0161te mi Gaudi nije na pameti. Zapravo obi\u010dne stambene zgrade, i one sa paternima koje izgledaju kao da ih je neko oblepio tapetama, i one najobi\u010dnije sa francuskim balkonima ofarbane u pastelne boje. Fasciniralo me je koliko su fasade ujedna\u010dene i o\u010duvane, geometrijski proste ali izuzetno skladne.<\/p>\n

<\/p>\n

Bulevari. Barselonski bulevari… Nisu impozantniji od avenija Buenos Ajresa, ali je fascinantno koliko bulevara ima u tom gradu. U jednom od muzeja sam pro\u010ditala da su ru\u0161ili cele kvartove da bi bulevari bili toliko \u0161iroki. Koliko je onda kvartova trebalo poru\u0161iti za sve te bulevare po gradu?<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Muzeji. Sigurna sam da u Barseloni postoji na desetine muzeja. Mi smo imali dovoljno vremena svega za par njih.<\/p>\n

<\/p>\n

Pikasov muzej. Iako smo oboje veliki obo\u017eavaoci lika i dela Pikasa, za razliku od kolege mu Dalija, ipak smo se ne\u0107kali oko obilaska njegovog muzeja. Sa tolikom gu\u017evnom na ulicama grada, nije mi se gu\u017evalo i po muzejima. No kako smo ve\u0107 Daliju posvetili toliko vremena, \u010dinilo se nepravednim zapostavljati Pikasa. Ispostavilo se da je njegov muzej jedan od najboljih muzeja koje sam videla u Evropi. Sam muzej ne sadr\u017ei njegova najve\u0107a dela, ali sadr\u017ei dela iz svih faza njegovog stvarala\u0161tva. Prijatno sam iznena\u0111ena bila kako kroz postavku, posetilac mo\u017ee da isprati Pikasov umetni\u010dki razvoj. Sve faze njegovog stvarala\u0161tva. Muzej je izuzetno edukativan.<\/p>\n

<\/p>\n

Prakti\u010dno prekoputa Pikasovog muzeja nalazi se Muzej moderne evropske umetnosti (MEAM) i u njemu su bili izlo\u017eeni najbolji radovi po izboru nekog umetni\u010dkog centra ili salona. Sad ve\u0107 i zaboravih ta\u010dno \u010dega. Sam prostor je impozantan, a onda i ta dela koja su ga ispunjavala bila su od izuzetne lepote. U njemu smo zapravo i najvi\u0161e u\u017eivali.<\/p>\n

<\/p>\n

Po istoriju anarhizma i gra\u0111anskog rata treba oti\u0107i u Nacionalni muzej Katalonije i Muzej savremene umetnosti Barselone.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ma koliko bizarno zvu\u010dalo, ja volim da obilazim groblja u velikim metropolama. Da vidim kako mrtvi “\u017eive” u razli\u010ditim kulturama. Obilaze\u0107i mrtve \u010dovek mo\u017ee mnogo da nau\u010di o \u017eivima. Mon\u017euik u Barseloni je jedno od takvih mesta. Prva asocijacija kada sam ugledala te “zgrade” na Mon\u017euiku, bio je Novi Beograd. Singapur ili Hong Kong bi verovatno bili pravednija asocijacija, ali \u010dovek, na \u017ealost, ne mo\u017ee da bira \u0161ta mu pada na pamet. Soliteri mrtvih, sa pokojim velikanom zakopanim kako Bog<\/s> Srbin zapoveda. Setih se onih “vila” sa Rekolete. Argentici o\u010digledno mnogo vi\u0161e brinu o “\u017eivotu” svojih mrtvih. Ili bar o tome \u0161ta \u0107e o grobu kom\u0161ija da ka\u017ee. Sude\u0107i po ovom barselonskom groblju, jadni lokalci ni posle smrti ne nalaze mir, i dalje se tiskaju i sede jedni drugima na glavi. Za to bar ne mogu da krive turiste.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

I tako, dok \u010dovek \u0161eta tim \u0161irokim ulicama, divi se kako je sve lepo, uredno i \u010disto, razmi\u0161lja da Katalonija mora biti raj u kojem se svemu zna mesto i red, nalete\u0107e na izbaciva\u010de i izvr\u0161itelje. I okupljenu \u010da\u0161icu ljudi koja o\u010dajni\u010dki poku\u0161ava da za\u0161titi stanare kojima se sme\u0161i budu\u0107nost besku\u0107nika. Stvarnost je uvek tu da nam opali \u0161amar kad previ\u0161e u snove zalutamo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

I da! I u Barseloni smo jeli lepo. Ba\u0161 lepo smo jeli!<\/p>\n

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojim galerijama:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t