{"id":324,"date":"2011-01-11T15:40:48","date_gmt":"2011-01-11T07:40:48","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=324"},"modified":"2026-01-09T13:16:25","modified_gmt":"2026-01-09T13:16:25","slug":"vijetnam-thai-vi-hram","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=324","title":{"rendered":"Vijetnam: Thai Vi hram"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Prethodne pri\u010de o Vijetnamu:<\/p>

  1. Na po\u010detku be\u0161e haos!<\/a><\/li>
  2. Kako ne videti Halong Bej?<\/a><\/li>
  3. Ritam Hanoja<\/a><\/li>
  4. Da su mi tvoje godine a ovo iskustvo, pute\u0161estvije bih po\u010dela iz Nin Bina<\/a><\/li>
  5. Tam kok (Tam Coc)<\/a><\/li>
  6. Bi\u010d Dong (Bich Dong)<\/a><\/li><\/ol><\/div><\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Prolazim kroz kapiju i ulazim u \u0161iroko poplo\u010dano dvori\u0161te. Pa\u017enju mi privla\u010di objekat na sredini. Podse\u0107a na letnjikovac. Letnjikovac u azijskom, egzoti\u010dnom stilu. Obilazim \u201cletnjikovac\u201d i ulazim u hram gde me do\u010dekuje simpati\u010dni dekica. Polako se klanja ispred mene i pru\u017ea mi bananu. Poku\u0161ava sa mnom da komunicira na francuskom. Naravno bez ikakvog uspeha jer ja isti ne govorim. Odmahuje rukom, kao da govori: Ma, nema veze, sporazume\u0107emo se i bez jezika\u201d. Hvata me za ruku i odvla\u010di u zadnji deo hrama u kojem su sme\u0161tene ogromne statue Bude.<\/p>

    Ja sam bukvalno protr\u010davala kroz hramove na ovom na\u0161em pute\u0161estviju. Nimalo zainteresovana za njihov enterijer. Hramovi i pagode su uglavnom kitnjaste i primamljive spolja, no unutra pre podse\u0107aju na neko lo\u0161e skladi\u0161te jeftine kineske robe sa svim tim ve\u0161ta\u010dkim cve\u0107em i ostalim plasti\u010dnim d\u017eid\u017eabid\u017eama. S druge strane vrlo sam skepti\u010dna (pre \u0107e zapravo biti netolerantna ili jo\u0161 bolje neprijateljski nastrojena) prema svemu spiritualnom, tj. religijskom, pa mi je te\u0161ko da zadr\u017eim potrebni minimum pristojnosti na takvim mestima.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    No, ovog puta dekica me je toliko okupirao svojom pojavom da sve ostalo ostade nekako u drugom planu. Stao je naspram najve\u0107eg Bude i krenuo da mi pri\u010da o istoriji hrama i dinastiji Tran koja je \u017eivela u toj provinciji. Ispisivao je najva\u017enije godine hemijskom po svom dlanu. \u0160aka mu je bila mala, kao u deteta, stara\u010dki izborana. Prepoznah jednu od godina \u2013 1258. Godina u kojoj je umro jedan od kraljeva, godina u kojoj je sagra\u0111en hram. Ostale ne prepoznajem. Koliki je uticaj dinastija imala u ovom kraju, najbolje oslikava podatak da se svake godine u martu organizuje vi\u0161ednevni festival u \u010dast Tran dinastije. Obja\u0161njavao mi je dalje kako je na svakog Budu utro\u0161eno oko 150 kg zlata. Nigde nisam uspela da na\u0111em podatak koji bi potvrdio ovu informaciju, a meni li\u010dno Bude su izgledale kao obi\u010dne lutke prekrivene nekom jeftinom bojom zlatne nijanse. Mogu\u0107e je, dodu\u0161e, da sam ga pogre\u0161no shvatila jer mi je dekica preneo ovu informaciju upiru\u0107i prstom u moju burmu, ispisuju\u0107i 150kg na svom dlanu i pru\u017eaju\u0107i ruku u pravcu Bude. A zatim, pokazivao u pravcu slede\u0107eg Bude, spu\u0161taju\u0107i svoj mr\u0161avi ka\u017eiprst na dlan podvla\u010de\u0107i onih 150kg, i tako u krug. Nakon \u0161to se siti ispri\u010dasmo, povu\u010de me za sobom nazad u prednji deo hrama. Postavio me je da stojim sa strane, uz Miljana koji se naprasno odnekud pojavio, a zatim seo za neki stari \u017ei\u010dani instrument i po\u010deo da svira magi\u010dnu melodiju uz koju je pevao svojim dubokim glasom. Nakon koncerta, op\u010dinjeni smo tap\u0161ali, tra\u017eili bis i dozvolu da ga slikamo.<\/p>

    Zadovoljno se nasme\u0161io i odveo nas do ulaznih vrata. Namestio se za slikanje zauzimaju\u0107i ozbiljnu pozu i glade\u0107i bradu. Posle kra\u0107eg \u0161kljocanja na\u0161ih fotoaparata, pokazasmo mu slike. Nije skrivao odu\u0161evljenje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Na kraju, pred rastanak odveo nas je na stranu za sto\u010di\u0107 gde nas je poslu\u017eio \u010dajem. Zanimljivo je da smo svo to vreme mi \u010davrljali s njim kao da savr\u0161eno razumemo jezike na kojima se obra\u0107amo jedni drugima. Ispratio nas je do kapije i mahao dugo za nama, dok ga nismo izgubili iz vida.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Nastavak pri\u010de o Vijetnamu:<\/p>

    1. Oltar na vrhu sveta<\/a><\/li>
    2. Hoa Lu<\/a><\/li>
    3. Raspevana d\u017eungla<\/a><\/li>
    4. Napu\u0161taju\u0107i Vijetnam<\/a><\/li><\/ol><\/div><\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

      Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

      \n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t\t
      \n\t
      \n\t\t