{"id":34,"date":"2007-06-29T17:18:08","date_gmt":"2007-06-29T16:18:08","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=34"},"modified":"2024-04-24T04:33:09","modified_gmt":"2024-04-24T04:33:09","slug":"ceska-obecana-zemlja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=34","title":{"rendered":"\u010ceska, obe\u0107ana zemlja?"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Evo isti\u010de i \u010detvrti mesec od kada sam pocela da radim u Hanivelu, odnosno osmi od kada smo dosli u \u010cesku. Ne mislim da je jo\u0161 uvek vreme da \u201csumiram\u201d utiske, s mojim temperamentom za to su potrebni vekovi. Prva re\u010denica treba da \u010ditaoca upozori kako je pri\u010da o onome \u0161to sledi verovatno povr\u0161na. A sledi pri\u010da o tome da li se vredi preseliti, ili bar privremeno nastaniti u \u010ceskoj.<\/p>

U na\u0161em slu\u010daju, nekog ozbiljnijeg razmi\u0161ljanja i vaganja o tome nije ni bilo. Kontaktirali su Miljana iz IBM-a, pitali ga ho\u0107e li da do\u0111e za te i te pare, mi rekli ne, i tako je sve po\u010delo. Posle odlu\u010dnog ne, Miljan dobije poziv za vojsku, regrutuje se, zove IBM, pita da li ponuda jos uvek va\u017ei, oni kazu da, mi se ven\u010damo, kupujemo Lonely Planet vodi\u010d o \u010ceskoj i Slova\u010dkoj, pakujemo kofere i odlazimo. Sada mogu miloj nam SNA (valjda se tako sada zove?) da se zahvalim na svemu.<\/p>

Pre preseljenja, moje znanje o \u010ceskoj je bilo nikakvo, kao uostalom i o ostalim delovima sveta u kojima do sada nisam bila. Valjda zbog toga i imam tako sumanutu zelju za putovanjima. Ko zna \u0161ta sam jo\u0161 sve propustila? Prve stvari sam saznala upravo \u010ditajuci ve\u0107 pomenuti vodi\u010d. Jedna od prvih stvari koja me je odu\u0161evila je bio podatak da \u010ceska ima oko 40.000 km markiranih staza. Raj za sve ljubitelje \u0161umskog pe\u0161a\u010denja. Druga je bio red. Red u bukvalnom smislu \u2013 stoje ljudi, pristojno, mirno i tiho, jedan iza drugog, niko te ne gura, ne gazi, ne psuje i ne urla. Bio to red u knji\u017eari, prodavnici, autobuskoj stanici. Svuda je isto. Slede\u0107a stvar su bile knji\u017eare, na dva, tri, \u010detiri sprata. I na svakom spratu, u svakom kutu sve \u0161to mo\u017eete da kupite su knjige. Nema papirnice, lutkarnice, cd-ovnice i ostalih \u010duda \u2013 samo knjige. Gle \u010duda! u knji\u017eari samo knjige, stvarno sva\u0161ta! Pitam se \u0161ta bi se desilo da onaj Mamut u Sremskoj po\u010dne da prodaje samo knjige? Ustvari, ne pitam se, znam!<\/p>

Sve je ovde bilo totalno druga\u010dije. U pozitivnom smislu. E, onda sam se zaposlila i vidici mi se malo pro\u0161irili. Kao \u0161to ve\u0107 rekoh u ranijim postovima, posao u \u010ceskoj je prili\u010dno lako na\u0107i. Ameri\u010dke firme otvaraju ovde fabrike i projektne biroe na veliko. Koje god ime da vam na pamet padne, na\u0107i\u0107ete ga ovde. Zato im i treba toliko radnika sa strane. U po\u010detku sam zbog te ogromne potra\u017enje pomislila da verovatno imaju problema sa visoko obrazovanim kadrom, ali nije ba\u0161 tako. Naprotiv, \u010cesi su veoma obrazovani. Ovih desetak ljudi s kojima svakodnevno, usko sara\u0111ujem zaista su vrhunski in\u017eenjeri. Ve\u0107 na ovako mali broj u Srbiji bi se javio neki sa \u201cgre\u0161kom\u201d. \u010cini mi se da moram da radim mnogo vi\u0161e i bolje nego u Srbiji da bih se dokazala, dodu\u0161e mo\u017eda je i zbog same prirode posla. Hanivel u Brnu ima veliki razvojni centar. Ja radim kao FEA (Finite Element Analysis) in\u017eenjer na turbocharger-ima. Svako ko je studirao na ma\u0161incu u Beogradu zna koliko se ova tema povr\u0161no i slabo doticala na fakultetu. Posao je vi\u0161e nego zanimljiv. A ima ga, ponekad mi se \u010dini, i previ\u0161e. Kako radim u veoma mladom timu, ponekad ume da bude prili\u010dno frustriraju\u0107e, \u0161to zbog neiskustva, \u0161to zbog sebi\u010dnosti kolega. Ima to i svojih prednosti, mora\u0161 sa svakim problemom da se ozbiljno i vrlo studiozno uhvatis u ko\u0161tac, \u0161to za posledicu ima to da imam ose\u0107aj da sam za ova \u010detiri meseca nau\u010dila vi\u0161e nego za prethodnih 10 godina od kada sam krenula na fakultet. To je svakako jedan od kju\u010dnih razloga za\u0161to treba pakovati kofere i krenuti put \u010ceske bez mnogo razmi\u0161ljanja. A istini na volju, tako se nekako desilo da su i ljudi u mom timu, svi do jednog prili\u010dno dosadni, nezanimljivi i sve ostale lepe re\u010di kada ispred njih stavis prefiks ne. Do sada sam prijateljstvo uspostavila samo sa dizajnerima (Catia izgleda opusta ljude) i jednim projekt menadzerom. Ovaj poslednji ima privilegije jer pri\u010da mojim maternjim jezikom. Odnosno njegova baba je Hrvatica, pa je on nau\u010dio jezik od nje.<\/p>

Atmosfera u kancelariji je prili\u010dno opu\u0161tena, ljudi su dru\u017eeljubivi, uvek raspolo\u017eeni za \u201cvi\u0161enje\u201d po hodniku uz kafu kao izgovor. A kako je kolektiv prili\u010dno mlad, mislim da je prosek cele fabrike sa razvojnim centrom 29 godina, \u0161alama i vickastim dosko\u010dicama nikad kraja. Kako da vam ne izmami osmeh dobrodusni \u201cViking\u201d (\u010ceh je on, samo izgleda onako kako ja zamisljam Vikinge) koji jo\u0161 kako me spazi s vrata uzvikuje \u201cNaaazdaar Marycko\u201d ili u poslednje vreme \u201cAhoj Bobomarico\u201d (kao pokusaj izgovora bubaMarica \u2013 mala bubamara).<\/p>

Ali jedna od stvari kada ova smirenost, dobrodu\u0161nost i totalno odsustvo bunta moze da zasmeta je kada poku\u0161ate da isterate neku pravdu. Sa \u010cesima \u010dovek ne mo\u017ee da se posva\u0111a. Oni se ne sva\u0111aju, ne prepiru, ne urlaju. A to mi je tako nedostajalo u obra\u010dunu sa \u0161efom pro\u0161le nedelje. Ja se ba\u0161 napenalila, narogu\u0161ila, spremana i da se potu\u010dem ako treba (kakv sam haramba\u0161a), a on sve \u0161to je rekao bilo je: \u201cTo je moja krivica\u201d!(???). Jeste njegova krivica, to nije sporno, ali ja sam bila tako nabusita i na njegovo izvini po\u010dela da kenjam nesto, a on je samo \u0107utao. Da meni neko kenja ne\u0161to, kada ve\u0107 prelomim izvini, glavu bi mu razbila. A on ni\u0161ta, kao neki veliki pravednik, \u0107uti i smrdi.<\/p>

U prilog tome ide i na\u0161a poseta No Means No koncertu, o kojem je Miljan ve\u0107 sa\u017eeo utiske u svom postu<\/a>. Se\u0107am se svojih odlazaka na punk i sl. koncerte u Srbiji. To je \u010ditavo opremanje za koncert. Prvo nazujem martinke, da za\u0161titim prsti\u0107e u svoj onoj gu\u017evi ili osiguram ja\u010di udarac u suseda u \u0161utci. Povadim iz ranca sve \u0161to bi mogli da mi zaplene na ulazu, iz bezbednosnih razloga. Koncentri\u0161em sav bes, koji se skupljao u meni od proslog koncerta, negde u predelu stopala kako bi ga se \u0161to lak\u0161e oslobodila skakanjem i divljanjem. A onda posle koncerta, oslobo\u0111ena stresa, puna snage i pozitivne energije zaspim bla\u017eenim snom. Tako ja zami\u0161ljam dobar koncert, ali u \u010ceskoj to izgleda malo druga\u010dije.<\/p>

Pre nego \u0161to smo krenuli, razmi\u0161ljam da li da obujem stare patike da ne iznjakam nove, po\u0161to martinke ne kupujem ve\u0107 jedno 3 godine. Povadila sve iz d\u017eepova sem nesto sitno para za kartu i pi\u0107e i krenuli. Ups! Usput primetim da na sebi imam burmu, koja mi je malo labava, pa bi mogla lako da se zagubi a oko vrata skupoceni lan\u010di\u0107. Tu se malo zabrinem, ali ajd, sta sad. Stignemo tamo, kad ono, ljudi u papu\u010dama \u0161etaju naokolo. Niko me ne pretresa na ulazu. Jos dobili i neke ceduljice za besplatno pivo. U dvorani za koncerte vidim de\u010dka sa nao\u010darima i pomislim, jadan \u010dovek izbi\u0107e mu neko o\u010di. Malo dalje ljudi sa staklenim \u010da\u0161ama. Ve\u0107 po\u010dinjem da se brinem za nivo bezbednosti.<\/p>

I onda, kona\u010dno po\u010dinju dugo o\u010dekivani NMN. Masa u \u201cekstazi\u201d. \u010cesi u koncertnom uzbu\u0111enju izgledaju kao napaljeni klinci sa 15 godina koji ispred ogledala uve\u017ebavaju pokrete tipa mla\u0107enje glavom i sl. Ispred mene lik, ne samo s nao\u010darima nego i staklenom fla\u0161om. Do mene riba u papu\u010dama. I kako ja da divljam? Stra\u0161no! Sve \u0161to smo mogli je da odemo u kafi\u0107, u prednjem delu, popijemo soki\u0107 i pivo za sve ukupno 40 kruna (120 din) i posle toga ku\u0107i na spavanje. NMN nikad bolji, veseliji, raspevaniji. I publika nikad jadnija.<\/p>

Valjda zato \u010cesi toliko \u0161etaju po \u0161umama i livadama, vozaju bicikli, igraju badmington. Za svaki pedalj \u010ceske mo\u017eete kupiti mape za sitne pare sa ucrtanim markiranim stazama, biciklistickim trasama, zamkovima i ostalim znamenitostima. Mi smo uveliko po\u010deli da je obilazimo uzd\u017e i popreko. Na \u017ealost trenutno smo bez fotoaparata pa mi je bezveze da pi\u0161em o tome bez slika.<\/p>

Udaljih se malo od prvobitne zamisli o ovom postu, ali da rezimiram na kraju: Ako ste bilo kakve tehni\u010dke struke, \u010ceska je trenutno savr\u0161eno mesto za vas. Obilje zanimljivih projekata, velika stavka u va\u0161em CV-iju za slede\u0107e poslove. Sjajna prilika da ostvarite svoje poslovne snove. Jezik? Engleski je skoro zvani\u010dan u svim stranim kompanijama. Kako su menad\u017eeri mahom stranci, po tom pitanju ne mo\u017ee niko da vas kinji. Plata? Zavisi. Ne\u0107ete se obogatiti to je sigurno, ali \u0107ete \u017eiveti pristojno i dostojanstveno, s mogu\u0107nostima kakve u Srbiji trenutno ne postoje. Upozna\u0107ete gomilu zanimljivih i neobi\u010dnih ljudi. Svaki stranac je prili\u010dno egzoti\u010dan, samim tim \u0161to je stranac. Mo\u017eda je istog karaktera kao i neko koga biste sreli u Srbiji, ali \u0107e vam zbog druga\u010dijih obi\u010daja, kulture i navika itekako biti zanimljiviji. Bar u po\u010detku. Ovde ne mislim samo na \u010cehe, jer ova zemlja je trenutno prepuna ljudi iz razli\u010ditih krajeva sveta.<\/p>

Da li se kajem sto sam do\u0161la ovde? Ne.
Da li bih ostala ovde do kraja \u017eivota? Verovatno, da moji snovi nisu negde mnogo dalje.<\/p><\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Evo isti\u010de i \u010detvrti mesec od kada sam pocela da radim u Hanivelu, odnosno osmi od kada smo dosli u \u010cesku. Ne mislim da je jo\u0161 uvek vreme da \u201csumiram\u201d utiske, s mojim temperamentom za to su potrebni vekovi. Prva […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[10,560,502],"tags":[],"class_list":["post-34","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-czech-republic","category-czech-republic-stories","category-stories"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=34"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15227,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/34\/revisions\/15227"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=34"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=34"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=34"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}