{"id":379,"date":"2011-02-07T12:57:50","date_gmt":"2011-02-07T04:57:50","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=379"},"modified":"2026-01-09T13:16:09","modified_gmt":"2026-01-09T13:16:09","slug":"vijetnam-raspevana-dzungla","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=379","title":{"rendered":"Vijetnam: Raspevana d\u017eungla"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Prethodne pri\u010de o Vijetnamu:<\/p>

  1. Na po\u010detku be\u0161e haos!<\/a><\/li>
  2. Kako ne videti Halong Bej?<\/a><\/li>
  3. Ritam Hanoja<\/a><\/li>
  4. Da su mi tvoje godine a ovo iskustvo, pute\u0161estvije bih po\u010dela iz Nin Bina<\/a><\/li>
  5. Tam kok (Tam Coc)<\/a><\/li>
  6. Bi\u010d Dong (Bich Dong)<\/a><\/li>
  7. Thai Vi hram<\/a><\/li>
  8. Oltar na vrhu sveta<\/a><\/li>
  9. Hoa Lu<\/a><\/li><\/ol><\/div><\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    1962. Ho \u0160i Min je odlu\u010dio da odmori od ratovanja i posveti se stvaranju ne\u010deg lepog i plemenitog, te otvori nacionalni park Kuk Fong (Cuc Phuong). U to vreme, na prostoru parka su \u017eiveli pripadnici manjinskog naroda Muong i neke retke \u017eivotinjske vrste koje su Muong seljani lovili. Deceniju kasnije, celo selo je iseljeno iz parka, da bi im povratak kasnije bio dozvoljen. Muong etni\u010dka manjina je tre\u0107a po veli\u010dini od ukupno 53 priznate u Vijetnamu. Oko 1,2 miliona ljudi u Vijetnamu se izja\u0161njava kao Muong i ve\u0107ina \u017eivi na severu Vijetnama, u okolini Nin Bina. Imaju svoj jezik, koji je vrlo sli\u010dan vijetnamskom. Jedna od turisti\u010dkih aktivnosti u parku je poseta ovom selu, gde mo\u017eete ostati u gostima kod lokalaca. Samostalne \u0161etnje po parku su prili\u010dno ograni\u010dene i za ve\u0107inu aktivnosti vodi\u010di su obavezni, ne toliko zbog divljine koliko zbog o\u010duvanja ove zelene oaze.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Prvi dan u parku proveli smo u \u0161etnji po centru parka i obilasku hiljadugodi\u0161njeg drveta i Palas pe\u0107ine. Meni je prvi susret sa tropskim \u0161umama bio pomalo zastra\u0161uju\u0107i. Drve\u0107e je ogromno, sa upletenim lijanama koje vise svuda oko vas, gustim kro\u0161njama i ogromnim palmama. Mnogo su mra\u010dnije u pore\u0111enju sa listopadnim evropskim \u0161umama. Opet sa \u010detinarskim \u0161umama ne mogu da ih poredim zbog gustine rastinja po zemlji. Tropske \u0161ume su jednako guste i na zemlji i u vazduhu tj. predelu kro\u0161nji. Ono malo \u201cslobodnog\u201d prostora izme\u0111u ova dva zelena nivoa popunjavaju isprepletane lijane. U njima individualnost ne postoji, te\u0161ko je razdvojiti kro\u0161nju od li\u0161\u0107a puzavice, odrediti koja lijana kojoj puzavici pripada, gde se zavr\u0161ava stablo i gde po\u010dinje puzavica, svi \u017eive u simbijozi srasli u jedano, veliko telo. Kada naidjete na \u010distinu, na stotine leptirova \u0107e se razleteti oko vas, u svim mogu\u0107im bojama, opet u skladu sa pra\u0161umom neprirodno veliki.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Po prvi put od kako smo po\u010deli na\u0161e putovanje po Vijetnamu, vremenske prilike su bile idealne. Kraj novembra je previ\u0161e hladan za komarce i pijavice. Ima ih i u tom periodu, ali ne u velikoj meri te je velika verovatno\u0107a da \u0107e te pro\u0107i bez ujeda. U okviru parka sme\u0161tena su dva spasila\u010dka centra koja mo\u017eete posetiti uz pratnju vodi\u010da. Prvi, posve\u0107en primatima i drugi, kornja\u010dama. Ve\u0107ina majmuna sme\u0161tena je u kavezima minimum 5 godina, zatim ih pu\u0161taju u ogra\u0111eni deo \u0161ume i kojem prate njihovo pona\u0161anje. Onog momenta kada po\u010dnu da sami nalaze hranu ili da se razmno\u017eavaju vra\u0107aju ih u njihova prirodna stani\u0161ta. Ovaj deo s kavezima je mogu\u0107e posetiti. Ne deluje mnogo humanije od prose\u010dnog zoolo\u0161kog vrta, s tom razlikom da posetioci ne mogu da pri\u0111u kavezu te \u017eivotinje imaju donekle privatnost. Sa kornja\u010dama je sve mnogo lak\u0161e, vodi\u010d nam je objasnio da centar uglavnom slu\u017ei za njihovo razmno\u017eavanje. \u010cim kornja\u010dice malo poodrastu, pu\u0161taju ih na slobodu. Glavni razlog na\u0161eg dolaska u park bia je mogu\u0107nost kampovanja u d\u017eungli. Ova aktivnost dozvoljena je samo uz pratnju vodi\u010da.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Oko 10 ujutru narednog dana Hujen je do\u0161ao po nas. Nasmejani, dobro\u0107udni lokalac. Zajedno smo se odvezli do startne pozicije gde nas je \u010dekao Njak, stariji ispijeni pripadnik Muong manjine. Za ove ture obi\u010dno dobijete po dva vodi\u010da, jednog koji je iskusan u lociranju \u017eivotinja i poznaje pra\u0161umu kao svoj d\u017eep (u na\u0161em slu\u010daju Njak) i drugog koji ima pozama\u0161no znanje o lokalnom \u017eivotinjskom i biljnom svetu i u stanju je da vam sve to ispri\u010da na engleskom (u na\u0161em slu\u010daju Hujen). Ve\u0107ina zaposlenih u nacionalnom parku su pripadnici Muong naroda kako nam je Hujen objasnio. Njak je delovao \u017eilavo i poprili\u010dno sna\u017eno za svojih 48 godina. I\u0161ao je konstantno na vrhu kolone sa ma\u010detom u ruci, s vremena na vreme sna\u017eno zamahuju\u0107i kako bi presekao lijanu ili raskr\u010dio previ\u0161e gusto \u017ebunje. Bio je uglavnom \u0107utljiv i zami\u0161ljen. Kada bi mu se Hujen obratio na maternjem jeziku, kratko bi uzdahnuo u znak odobravanja ili potvrdno klimnuo glavom. Nije izgledao kao preterano pri\u010dljiv \u010dovek. Nasuprot njemu, Hujen nije zaklapao. Pri\u010de su se nizale jedna za drugom i mi smo u svakoj jednako u\u017eivali.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Prvi deo \u0161etnje jedva da je potrajao oko sat vremena kada smo se zaustavili da napravimo pauzu za ru\u010dak. Kako su oni nosili sav kamperski teret i hranu umarali su se mnogo br\u017ee od nas. \u0160etnja nije bila naporna, uglavnom po ravnom terenu, neutabanim stazama, te je kr\u010denje puta kroz \u017ebunje davalo ovoj \u0161etnji posebnu dra\u017e. Hujen je raspakivao hranu, dok je Njak sekao palmine listove koji su slu\u017eili kao podmeta\u010d. Ispred nas su postavili baren pirina\u010d, izmrvljeni kikiriki i iseckan sve\u017e krastavac. Gozba je po\u010dela. Ne znam da li zbog lepote prirode koja nas je okru\u017eivala ili \u0161etnje, ali ru\u010dak mi je bio toilko ukusan da nisam mogla da stanem.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Iskoristili smo pauzu i za me\u0111usobno upoznavanje. Hujen nam je ispri\u010dao kako je po\u010deo kao \u010dista\u010d u parku, jer se pripadnici Muong manjine uglavnom ne \u0161koluju, te nije imao nikakve kvalifikacije. Roditelji obi\u010dno zadr\u017eavaju decu kod ku\u0107e kako bi im pomagali u poljoprivrednim poslovima. Hujen je bio izuzetno dobar \u0111ak te su se njegovi nastavnici izuzetno zalagali kako bi ubedili njegove roditelje da mu dozvole da zavr\u0161i barem srednju \u0161kolu. Nakon par meseci rada u centru, Hujen upoznaje volonterku iz Australije koja koristi svoje slobodno vreme da ga podu\u010dava engleskom. Zahvaljuju\u0107i specijalnim uslovima i bezkamatnim pozajmicama Hujen upisuje fakultet pre tri godine i planira da ga zavr\u0161i dogodine. U me\u0111uvremenu je napredovao na poziciju vodi\u010da, zahvaljuju\u0107i znanju engleskog i studijama botanike koje je zapo\u010deo. Sve to mu nije smetalo da osnuje porodicu. Zadivljeno smo ga zapitkivali o detaljima, iskreno se dive\u0107i njegovoj istrajnosti.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Nastavili smo dalje \u0161etnju, do mesta na kojem \u0107emo provesti no\u0107. \u0160etnja je prijatna, ose\u0107ala sam se sigurno sa Njakom i Hujenom. Njak nam je skretao pa\u017enju na \u017eivotinjski svet oko nas. Na listu, pored kojeg smo prolazili odmarao se ogromni skakavac. Veliki, gotovo kao \u0161aka, zelene boje i tela iste teksture kao list na kojem je stajao. Na\u0161e neiskusno gradsko oko nikada ne bi uspelo da ga registruje. Trudili smo se da pa\u017eljivije osmatramo svet oko sebe, da prona\u0111emo sami nekog kamufliranog insekta. Ponosno otkrivam nekoliko paukova i skakavaca uz put. Bube, ma kako gadno izgledale u gradu, izazivale ga\u0111enje ili strah u d\u017eungli deluju krhko i ljupko. Nastavili smo put dalje, kroz raspevanu d\u017eunglu. Oslu\u0161kivali desetine razli\u010ditih cvrkuta uklopljenih skladno u jednu pesmu. Pra\u0107eni ovom predivnom horskom pesmom stigosmo do kona\u010dnog odredi\u0161ta za taj dan. Ostavljamo ran\u010deve i kre\u0107emo u skupljanje drva za potpalu. Hujen nam je obja\u0161njavao koja drva gore kojom brzinom, koliko suvo drvo treba da bude. Za to vreme Njak je skupljao li\u0161\u0107e d\u017einovske paprati koje \u0107emo koristiti kao podmeta\u010d za na\u0161 \u0161ator. Postavili smo \u0161ator za Miljana i mene i ljulja\u0161ke za njih dvojicu, za to vreme vatra se ve\u0107 uveliko rasplamsala. Hujen i Njak po\u010dinju svoj kulinarski \u0161ou Kuvanje u prirodi sa receptom za savr\u0161eni logorski ro\u0161tilj. Ja sam vredno hvatala bele\u0161ke te evo i recepta:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Savr\u0161eni logorsi ro\u0161tilj<\/u><\/p>

    Iseckati masnije meso i uvaljati u marinadu pripremljenu od ulja, belog luka i \u0111umbira. Nare\u0111ati komade mesa na \u0161tap koji ste prethodno na\u0161li u \u0161umi i ogulili. Tako pripremljene ra\u017enjice uviti u palmine listove koje ste prethodno kratko prevukli preko vatre kako bi omek\u0161ali da mo\u017eete da ih savijate bez problema. Dakle, uviti meso palminim listovima i stegnuti na krajevima trakicama koje su nastale lju\u0161tenjem kore \u0161tapi\u0107a na koje ste nizali meso. Pe\u0107i, ali ne direktno izlo\u017eeno plamenu, nego pored njega. Slu\u017eiti uz bareni pirina\u010d.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    E sad ja kao vegeterijanac, lepo vaspitani, nisam htela mnogo da izvodim te sam jela postavljenu mi ve\u010deri. Kao neko ko zaista ne voli ukus i miris mesa, bila sam totalno fascinirana ukusom. Mada moram priznati da me je stomak mu\u010dio celu no\u0107 i naredni dan do kasnog popodneva. No mislim da je to zbog generalnog problema koji moj stomak ima sa mesom, a ne zbog lo\u0161e ve\u010dere. U toku ve\u010dere pri\u010dali smo uglavnom o obi\u010dajima i karakteristikama Muong naroda. Tako smo od Hujena, sem ve\u0107 ispri\u010dane iseljeni\u010dke pri\u010de na po\u010detku posta, nau\u010dili da pripadnici Muong naroda nemaju gotovo nikakvo obrazovanje i vrlo \u010desto ne govore vijetnamski jezik. Te da su se do skora vrlo mladi ven\u010davali, sa svega desetak godina, dok vijetnamska vlada to nije zabranila zakonom. Neretko se de\u0161avalo da roditelji mlado\u017eenje s kojima mladenci \u017eive, do\u0111u ku\u0107i s polja i zateknu decu, pardon! mladu i mlado\u017eenju, kako se mlate zbog neke de\u010dije gluposti na na\u010din na koji deca to obi\u010dno rade. Sve to nam je Hujen ispri\u010dao uz gromoglasan smeh imitiraju\u0107i rukama neki de\u010diji boks me\u010d. Pri\u010de su se nizale, dok nije do\u0161ao red na na\u0161u no\u0107nu \u0161etnju.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Hujen je ostao da \u010duva kamp, a mi smo krenuli polako za Njakom.
    Treba videti tog starog iskusnog lisca u lovu na plen. Samo \u0161to na kraju ovog lova mi ne\u0107emo kuvati lovinu, nego je prepadati fotoaparatom. Probijao se kroz rastinje gotovo be\u0161\u010dujno. Miljan i ja smo pre podse\u0107ali na slonove u porcelanskoj radnji. Njak bi se u momentu zakucavao u mestu i isklju\u010dio lampu, na \u0161ta smo i nas dvoje poslu\u0161no stajali i gasili na\u0161e. Stajali bismo mirno u mestu i oslu\u0161kivali d\u017eunglu, koja je za meni delovala nestvarno glasno. Zvukovi su dopirali s visine, iz kro\u0161nji od ptica i sitnih zveri, iz \u017ebunja od zrikavaca, \u017eaba i ostalog sitnog sveta. D\u017eungla je no\u0107u jo\u0161 glasnija i raspevanija nego danju. Tamna, mra\u010dna, ne\u2026 potpuno crna, tek mestimi\u010dno i\u0161arana svetlim tragovima koje ostavljaju svitci. A onda bi se Njak, u istoj ti\u0161ini, ne pale\u0107i lampu, hitro uputio do odre\u0111enog mesta, uperio snop svetlosti i pozvao nas da pogledamo. Bio je u stanju da razazna pravac i udaljenost iz kojeg dolazi \u017eablje kreketanje, huk sove ili kretanje gu\u0161tera. Nakon tri sata no\u0107nog lova vratismo se u kamp. Njak je bio vidno razo\u010daran, hteo je da nam bar poka\u017ee lete\u0107u vevericu jer su one dosta \u010deste u ovoj \u0161umi. Hujen nam je objasnio da je pun mesec te da su \u0161umska stvorenja onda obi\u010dno mirnija jer nije dovoljno mra\u010dno. Iskreno, ja mislim da je jedini uzrok na\u0161em slabom ulovu bila moja i Miljanova nesposobnost da budemo ti\u0161i.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Kratko nakon toga krenusmo na spavanje. Barem nas dvoje. I taman kada me je hvatao najsla\u0111i san Hujen nas je uzbu\u0111eno pozvao da iza\u0111emo napolje jer je Njek na obli\u017enjem drvetu na\u0161ao lete\u0107e veverice. Nikada ne\u0107u zaboraviti Njakovo sre\u0107no lice. Siroti \u010dovek verovatno nije mogao da zaspi od muke misle\u0107i o svom neuspelom lovu.
    Sutradan ujutru, nakon instant nudli, koje sam ja od silne mu\u010dnine presko\u010dila, krenusmo nazad ka civilizaciji. Put je vodio uzbrdo, preko o\u0161trog kamenja no i dalje ni najmanje naporan. Celokupna staza koju smo mi prepe\u0161a\u010dili u toku ta dva dana ne verujem da je du\u017ea od 25km i nije ni najmanje te\u0161ka, te zaista ne znam za\u0161to su je tako ozna\u010dili. No svaki trenutak proveden sa ova dva \u010doveka za nas je bio potpuno u\u017eivanje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Nastavak pri\u010de o Vijetnamu:<\/p>

    1. Napu\u0161taju\u0107i Vijetnam<\/a><\/li><\/ol><\/div><\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

      Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

      \n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t\t
      \n\t
      \n\t\t